Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tako i moje sestre češljaju svoju decu — može biti stoga joj lepo stoji, što mi u ovim godinama u kojima je, ipak izgleda kao dete.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Već se noću češlja perje, da se kol’ko tol’ko prekrati noć. Posedaju u toploj sobi, pa češljaju perje. Sve sama ženskadija, sve od báke iza zapećka, pa do male unuke sa kurjukom od pedlja, dugačkim kao mišji rep —
Njemu se obraća posle nasamo, i razgovara s njim, a domaći češljaju perje, kikoću i pevaju. — Nisam ti doš’o baš čerez jela i pića, gazda-Petre, a za koje ti opet fala — veli mu Nića; —
— Jednako oblačno, nema ni forme da će se prolepšati! — veli i seda među ostale. Još neko vreme sede i češljaju perje. Baba po neki put zevne, zatvori oči, pa izgleda k’o da spava, ali još jednako češlja i meće očešljano perje na
Iz odaje se čuje svatovska pesma što je pevaju devojke kad nevestu češljaju; čuje se pesma: Dok stane tuđa plesti pa kleti, I tuđa ruka kosu krzati, A ti ćeš, Julo, onda plakati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
žene se uzdržavaju od svojih uobičajenih poslova, odnosno ne strižu ovce, ne mese hleb, pa čak ne kupaju decu niti se češljaju. Ako prekrše ove zabrane, veruje se, dobiće bolest rusu.
) biće zlosrećan. Muškarci se petkom ne šišaju niti briju a žene se ne češljaju. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje lošeg ishoda ili nesreće na putu.
Devojka tek činom udaje dobija zvanje i status „žene“. Žene se „svuda kod Srba drukčije češljaju nego devojke i ceo im je zavoj (’trvelj’, ’preves’) izmenjen“.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjediće oni povazdan u hladovini i češljati karte. — Pa nek češljaju, šta ti to smeta — mirio se djed i s nebeskom ulogom čuvara reda.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kroz ćube gorja Beli pastir slazi. o iskon-sliko, zlatnik tvoj ne važi: a češljaju se devojke u raži, a slezom blešte češljevi, krčazi, a plač se toči - čuje se krštenje, a svadbom rudi ranih dunja
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
žena se budi pored lampe musava i orna za to bludno doba češlja se dok dragan izliva poslednje piće iz bokala češljaju se ovčari na Staroj planini u Sandžaku gledamo češljanje šakala češljevi silaze niz pašnjake gvozdene drljače u zavetrini
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
mora bez odmora na pastušaste konje, u košutin rog; iziđi pa idi u kalajgoru gde se vatra ne loži, gde devojke kosu ne češljaju, gde neveste hleb ne mese, gde petao ne peva, gde ne laje, gde mačka ne mauče. Idi i tamo se skrasi, ovde mesta nemaš.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
S pomoću v., po sili analogne magije, može učiniti devojka da joj poraste kosa. Na Đurđevdan pre sunca devojke se češljaju na v. grančicama, »da bi im kosa rasla kao v.
grančicama, »da bi im kosa rasla kao v.« (GZM, 6, 1894, 269; 656); ponekad se češljaju sedeći na konopcu, koji je uoči Đurđevdana prenoćio na v. (»da mi raste kosa kao v.
Negde devojke ostavljaju zejtin da na v. prenoći, pa njime posle mažu kosu (GZM, 6, 371). Na Đurđevdan češljaju se devojke na v. »da kosa i one rastu kao v.« (іbid., 269). V.
sa jablanovim lišćem (ŽSS, 118; ZNŽOJS, 11, 267). Devojke se, iz istog razloga, na Đurđevdan češljaju na s. (GZM, b, 269). Prašak od s.
Ruža. U Prizrenu se pravoslavne žene na Đurđevdan ujutru »češljaju ispod ruže«, i ostavljaju raspletenu kosu — da bi rasla (GEM, 20, 1957, 18). U Kastavštini, na Marčenicu (25.