Jakšić, Đura - PROZA
Ja nisam znao kakve sveze imaju kaluđeri sa pripovetkom o njegovome pobratimu, čija me je nesreća već počela tištiti, pa sam ga hteo i zapitati, ali on i sam poče da mi razjašnjava ono što nisam mogao
„Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...“ „To je Stana Čukurova“, rekoh mu ja, „to je kći one žene što je pokušavala
Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti... Pa baš da joj je mati tri muža otrovala, ona mora moja biti!
Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide. Tek docnije, kao kradom, vukao se kroz gomilu sveta, a kad je došao do one sofre za kojom je
Učitelj posmatraše te stvari začuđeno i gledaše ispitujućim pogledom u Sremca. — Taj, vidiš, čija je ova kesa, zapalio je kuću Nikole Belića; taj je isti onaj drekavac što se sve do na Cveti derao u potoku niže
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
one kamenike, koja cveta iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7.
veku i besmrtna dela završavaju isto kao i mrtva: kao i u listove sinoćnjih novina, danas i u listove svetih knjiga, čija su slova svetlela kroz tmuše, ribari na pijaci uvijaju skuše!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
to moja nurija, neću da te venčam, ili molitvu čitam” — nego svaki svrši za što se pozove, pa što zasluži dade onome čija je nurija.
Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”.
i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).” — „Sve to, gospodaru i poočime, ja verujem, ali ne znam kako ode Čupić toliko dana, niti
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neko reče da je noćas čuo nekaka kola, gde često nešto prevlače, ali čija su, nije znao. I Vitomir i Tiosav iziđoše da vide. Pročudiše se kao i oni malo, pa se učiniše nevešti i odoše.
Šta bih rekla posle svojoj deci kad bi me zapitali: »Čija je, nano, ona kuća što je zarasla u korov i zovu, te niko ne sme ni danju u nju ući?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta gotovo? — I ne treba mu! — Njemu ne treba, ali treba meni!... Ja neću više živeti ako ona bude ma čija!... Ja bih voleo da si na mene opalio pištolj nego što si to rekao... I poliše ga suze.
Na bojnom polju ostaše samo Srbi. Bitka beše svršena... Čupić dojaha na svome vrancu. — Čija ovo beše četa? — upita Čupić. — Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!.
Stari Trčag, koji beše u neku ruku kao starešina zbega, uzvikivaše: — Tako, deco, tako!... Alal vam vera!... A čija si ti, snaho? — upita Jelicu, koja iđaše pod grdnim teretom jednog stuba kao delija. — Ja sam iz Aleksića kuće!
Dučić, Jovan - PESME
I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje... ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene.
BESKRAJNA PESMA Vi što se još niste javili iz gnezdâ, Čija srca trepte još u kaplji rose, Čiju strasnu dušu još vetrovi nose, I čiji dah topli struji s mirnih zvezda — Kad
III Ti si odricanje Boga koji ima Svoj izvor u pravdi; i božanstva čija Suština je milost; svojim zakonima Poričeš da ima cilj i harmonija.
I kao da u toj praznoj vodenoj noći peva neki crni hor čija se svirepa pesma razbija u nekim svodovima od kamena. Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj radosti proždiru
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mnogo bi njojzi bilo da joj odredite i ovo što ja dosada držah. Šta će ženskom čeljadetu toliko imanje, a bog zna čija će ona biti i u čije će ruke doći!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dakle, Šaca hirurg je imao tetku, čija se bašta graničila, sučeljavala, sa pop-Spirinom baštom. Kao što je poznato čitaocima koji se briju, berbernice ni u
Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono luče, Što odande guče?
Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono luče, Što odande guče?
Njive i s jedne i s druge strane. Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva. Sve je sada sumorno, i njive i drveće.
pa i ona, eto, dakle nije htela da zna ni za kakvo izmirenje, i ako je najlepše mišljenje imala o gospodinu vladici, čija je želja bila da se izmirenje popova rasprostre na obe njihove kuće.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pred Ministarstvom Spoljnih Poslova, na čija su vrata brzo i ozbiljno izlazili i ulazili ministri i važni ljudi, strčavajući niz i ustrčavajući uz stepenice,
Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam u svom životu često sretao mnoge ljude čija me je bistra i sveža razboritost, jedna divna jasnoća inteligencije prosto zgranjavala; ljude koji su uvek znali šta
Snažan u rascvatu svoga zdravlja, jak srcem, seljački sini učitelj, gonjen čak jednim naslednim ubojištvom, čija ga je bujnost po nekad bunila te krivio sebe što ne može da se obuzda, on je sa onom bujnom fizičkom odvažnošću i sa
kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka, prljavom i mokrom džepnom maramicom, brisala svoje obraze i ona zapenjena dečja usta na koja su se kupile muve.
nazirem, osećam jedno što mora biti, osećam užasnu tragediju, najslavnije, po bolovima, generacije koje nestaje i čija je svirepa sudbina: da na krvavim svojim grudima, punim rana za princip otadžbine, prigrli, htela ne htela, onaj
Afrika
Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim. Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče.
GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA VELIČANSTVENA Posle dugog osvežavanja polazim sa Vuijeom u polje.
Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana
što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Treba nekoliko dana dok opet ne zaboravim da se u lepoti tela krije beda. N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter.
Mi smo čas na nekim potocima, toliko nestabilno u mrežama, čija motka klizi sa temena nosača dok gaze kroz vodu, da ja sa uzbuđenjem i radošću čekam jedno neočekivano kupatilo.
Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena nije toliko namirisana i nakićena. Odmah potom prelazimo prozirnu rečicu.
Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su, lude, vesele i divlje. Tako se i slobodnije prislanja na mene telo, čija čvrstina, toplota i dah ispunjuju me srećom. Izdaleka dolaze lagano svetiljke. To je mladoženja sa tam–tamom i drugovima.
On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno. Trava nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena
Prelazi preko prostorije samo kakav nagi čovek sa kopljem u ruci; kakva žena čija su bedra uvijena u „panj“. Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa moga puta.
ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa pravim krokodilima, čiji se svi zubi jasno vide.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
gornje bile duže nego donje, pa se Isakoviču priviđalo, kad bi pogled spustila, da to sleću neki noćni, crni, leptirovi, čija se krila sklapaju. Ona u takvim trenucima skoro i nije disala, a nozdre su joj bile tanke, nepomične, skoro providne.
Pavle onda pogleda, za trenut, Kopšu, ćutke, vide njegovo lice ostarelog jarca, žuto, kao u čoveka čija creva nisu u redu, a vide i neprijatan izraz lica Kopšinog, podnadulog, kao da se napreže na nekom nužniku.
Zrak Sunca kroz rešetke zatvora. To lepo raspoloženje, tih očajnih oficira, čija je budućnost bila neizvesna, kvarilo je samo to, da je Pavle, tvrdoglavo, ćutao o onome što je bio video i čuo, kod
Šterba, lajtnant Subota Čuponja, lajtnant Đurka Gajič, lajtnant Mihailo Gajdaš, kapetan Neca Runič, i toliki drugi, čija se imena sad ne znaju.
To je bio podoficir novog kova, uniformisan, čija je kika, pri svakom koraku, tresla se, kao da je od gvožđa. On je prvo, nepoverljivo, posmatrao, pred sobom, civila, a
Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila mrtva, da je nisu odneli iz lazareta, da
se i samom gadila, i pomisao, da provede noć u kući, u kojoj NjEGOVA žena – njegova pred Bogom – spava sa Božičem, čija je pred ljudima. Rastao se, zato, brzo, od Božiča, kao da od njega beži.
Serbstvo treba, u carstvujuščoj Vijeni, da ima i onaj ugled, koji daje svoja cerkva, Despotovič je bio jedan od onih čija se kesa tražila, u ulozi dobrotvora.
Ona je Božiča sažaljevala, jer je predviđala kraj tog muškarca, tako ludog u bitkama, tako odanog njenom mužu. Čoveka, čija je žena tako lepa i toliko mlađa od njega. Gospožu Montenuovo nije privlačio Božič – nego Božička.
Pavle je pio u zdravlje Kostjurina, čija bi konjica, kao oluj, mogla da siđe u Serviju i Tursku! Tako su mudrovali, kad ih je vino bilo zahvatilo.
A prekoputa te kuće, kapiju senatora Stritceskog, čija je ćerka bila tada zamakla za oko Petru. Jednom, u prolazu, u toj kapiji, Pavle je bio ugledao Varvaru, sa sudžukom u
bi tek u zagrljaju, a gospože Evdokije treptale su požudno i danju i noću, sa dugim trepavicama, kao crni leptirovi čija se krila sklapaju.
Teodosije - ŽITIJA
moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen roditelja tvojih, čija si srca zapalio svojim odlaskom u tuđinu, a ujedno i braće tvoje i svih blagorodnih.
Hrana je njihova bila po mogućstvu, kako čija, jedni malo hleba n retko uzimahu, a drugi plodovima drveća i rastinjem bilja divljega potrebu zadovoljavahu.
Spomenu mu i leteći cpp, koji vide Zaharija, čija je dužina dvadeset, a širina deset lakata, kojim će kletvoprestupnik neraskajan pre smrti za kaznu biti pokošen.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova je akcija počela već krajem XVIII veka. Veliki srpski pisac, poreklom iz Banata, Dositej Obradović, čija je porodica proizišla iz srpskih doseljenika sa Balkana, studijama i putovanjima po Evropi bio se srodio sa zapadnjačkim
instinkt za životom i za razvijanjem, instinkt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instinkt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje da ima teškoća koje ne bi mogao savladati.
Ova je tuga inertna i rezignirana samo kod žena koje su izgubile sinove i čija je loza zanavek ugašena. U toku poslednjih vekova su gotovo svi Južni Sloveni bili izloženi istim patnjama.
Ponekad bi razgovarali o udaljenim planinama čija su im imena bila poznata, i o dalekim krajevima i o njihovu stanovništvu koje su upoznali prilikom stočarskih i
Žena nerotkinja mogla se promeniti, naročito ako je udata za junaka i poznatog čoveka čija se „loza“ ne sme ugasiti. Ona može ostati u kući pored druge žene.
Tako je stvorena paklena situacija, koja nije ostavila na miru ni osvajače ni zemlje čija su prava bila pogažena, situaciju protivu koje su sve narodne sile u stalnom i ogorčenom otporu.
Među muslimanima se svuda nailazi na ljude sa ovim osobinama. Poznati su u Bosni i Hercegovini „duševni Turci“, čija duševnost i dobrota idu do pravog samoodricanja i kod kojih je svekolike sebičnosti i ličnog interesa potpuno nestalo.
Ovi Neretljani, čija je kolevka sliv Neretve, bili su se naročito odali gusarstvu. Proslavili su se u svojim borbama sa Mlečićima krajem H
Posledica je ove visoke kulture bila formiranje nacionalnog duha. Dubrovačko stanovništvo, čija je Republika propala tek početkom XIX veka, sačuvalo je mnogo od ovih osobina.
To su ljudi čija je plašljivost postala poslovicom. Živeli su zaista vekovima u neprekidnom strahu počevši od rimskih zavojevanja
ljubavnih osećaja, već se unosi i u ceo njihov život i pokazuje se u snebivanju, bojažljivosti i plašnji od odgovornosti, čija je posledica neaktivnost.
U varošima su još bila česta ukrštanja brakovima između Grka, Aromuna, pravoslavnih Arbanasa i Slovena. Čak i Grci, čija su rodoljubiva osećanja bila dosta jaka, nisu ih u ovo vreme vidno ispoljavali. Ovakvo je stanje trajalo još oko 1860.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam mogao da ga smislim, iako nijedna iz razreda nije bila moja interesna sfera, niti bilo čija od nas, uostalom. Sa svojim natapiranim tikvicama i grudima šiljastim kao sam vrag, one su nas uvek gledale tako kao da
švabe, ali da sam i ja dva puta učestvovao u izgradnji Auto-puta i to nije beznačajno kad se uzme u obzir da neki, čija je snaga tolika da bi mogli konju rep iščupati, sede na konferencijama i mlate praznu slamu.
- Bože sveti! - zviznuo je na prste trgavši verovatno pola Karanova, a onda dodao da ja znam čija je ideja to što se Baronice tiče i da pazim: sve što se nađe deli se fifti-fifti.
ovaj put su s njom bili: prečasni otac Lavrentije, gospođa njena majka, mali Emilijan, draga rođaka Šarlota i još neki čija imena nisam uspeo da popamtim! - rekao sam, a Rašida je počela da se smeje. - On to misli ozbiljno!
Rekoh joj da sam to obećanje ispunio, zaćutao i zagledao se u spomenik nekog sveštenika čija je obrijana ćela na slici sijala kao pun mesec.
Šta bi ti mogao da izgubiš? Od tebe su đavoli i ljudi digli ruke! Zurio sam u Tisu i kupače niz čija se tela slivala voda.
- Markota ti je naredio da napišeš ta pisma? - rekla je jedna od onih dveju, mislim ona čija je ofarbana kosa podrastala, tako da joj je glava bila šarena kao glave jedne vrste barskih ptica kojima sam zaboravio
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika je kod njega. — Otac, ja moram tog lopova sudu predati. — Nemoj tako brz biti, molim te. Tu treba promišljenja. Čija je sramota nego moja? Daj mi promišljenja. — Ta, lopov, ubiće vas jedared! — Već sam i onako ubijen. Daj mi mira!
konj koji je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej otsekao glavu; od udara njegova kopita postao je izvor Hipokrena, čija je voda nadahnjivala pesnike; otuda: pesničko nadahnuće per šnas — iz šale Pijačeta (ital Pіazzetta) — trg u Veneciji
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uskoro ona je znala da su kuće u Zemunu žute, plave, visoke i niže, i koja je čija. Zatim, ko je umro u onoj na ćošku, i ko se poboleo od povraćanja, u onoj sa velikim dudom.
Zagledanom u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo‑amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole.
Srednji beše čovek ogroman, dugih brkova, čija je jedna noga bila dignuta daleko od zemlje, iskrivljena i prekrštena preko druge, koja je dodirivala zemlju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne jednog vola dok svatovi prođu“.
, objedinjuje to što su one u mitsko-magijskom poimanju sveta ona biće čija je priroda demonska, htonska, te su zato opasne po trudnicu i dete koje ona nosi.
“¹¹⁹ Pored svih ovih mnogobrojnih čini da se dete održi, postoji svega nekoliko tabua čija je svrha da se očuva dečji život.
²⁷ SPAVANjE U vezi s kolevkom i spavanjem deteta postoji niz arhaičnih verovanja, kao i mnoštvo običaja i obreda čija je osnovna svrha da se detetu osigura zdrav i dug san.
⁵⁶ ZUBI I MAGIJSKE RADNjE ZA NjIHOVO NICANjE Nicanje zuba prati mnoštvo verovanja i magijskih radnji čija je svrha da olakšaju i ubrzaju ovaj proces, kao i da detetu obezbede zdrave i jake zube.
¹⁶ Pored ovih raznovrsnih magijskih radnji, vradžbina, čija je svrha da se dete pokrene da govori, postoji i jedan manji niz tabua koji bi trebalo da spreče da se kakvom
(od kakva je ko roda onakije). (Vuk, 2743) — Obila majka rodila obila junaka. (Vuk, 3890) — Što je čija ćud, nikad je neiskoreni; ako će pas i kralj biti, opet će kosti glođati. (LMS, 1860, knj. 101, br.
Dete čija se govorna kompetencija proverava mora nadušak da izgovori: „Moj otac tvome ocu zubi dubi, guvno potkopava.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
za slanike netaknute kao celac januarski, za čoveka koji zalud očekuje da se prijatelji kraj njega skupe, za onoga čija zla se jedino pamte.
Za one o čija se prava ogluše svi, od kmetova pa do cara, čija kletva bude silniku teška po nekoliko teških tona, ma ne bilo
Za one o čija se prava ogluše svi, od kmetova pa do cara, čija kletva bude silniku teška po nekoliko teških tona, ma ne bilo duše, ma ne bilo ni boga ni demona.
za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno
sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno cveće lepote rode.
Za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu iziđe li čija smelost na videlo, reknu li ljudi koju reč lepu za nečije delo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ramenima i mantilima, pokretnim krovovima automobila, svim i svačim, od nas gladnih i žednih velikog sveta i devojaka čija kosa ne miriše na sirće.
i kilometre između dva tako različita grada, sama, sa pogledom uprtim kroz zamagljeni prozor kupea treće klase, kroz čija se tamna stakla probijaju samo svetla usamljenih seoskih kuća i njene, tada mlade oči.
Sa Andreom sam slušao, zanemeo od straha, potmulu grmljavinu njihovih timpana, arlaukanje i isprekidani dah igrača, čija su bosa stopala tutnjala po utabanoj zemlji. Njihova tamna tela i oznojene kičme stizale su nam gotovo do lica.
starice koje su im pripovedale o istoriji velikih pokolja, o duhovima i seobama porodica, i o tome kako su nastajala čija prezimena.
vrstu pomirenosti sa sudbinom da će uvek biti isto: ona, večita meta neuzvraćene ljubavi, on — smrtno zaljubljeni dečak čija joj je patnja oduvek smetala.
Imala je pri tom pogled medicinske sestre koja je osuđena da sedi pokraj uzglavlja bolesnika čija bolest ne izgleda lepo. —Svejedno mi je... — kazala je Azra. — Ne izlazim često uveče.
da se pretvori u senku sopstvene senke, i što više misle o tome, što duže razgledaju pune ambare, utovljenu stoku čija se dlaka puši, nebrojenu perad što se mota oko nogu, nabrekle ormare pune tkanina sa vezom, i belu, tvrdo uštirkanu
« ili »podigni joj nogu!«, ništa više. Najpre joj svukoše sako, a zatim jednim pokretom potrgaše bluzu, čija se dugmad otkotrljaše preko haube na šljunak. Nije nosila grudnjak. Jedan od njih kleknu i otkopča joj pantalone.
Matavulj, Simo - USKOK
Ljudi znatni iz raznih nacija, čija su imena većinom danas u istoriju, bjehu im izbliza poznati, te pominjahu: vladiku Petra І; serdara Sava Plamenca; Sava
U tim sastancima primahu od njega pouke, koje ih duševno preobraziše. Vaclav je obožavao Napoleona, čija slava u ono vrijeme ispunjavaše svijet; nadao se da će on učiniti kraj zastarjelom poretku i u ćesarovini.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To znači da je ona pribežište za određenu vrstu stvaralaca, umetnika čija vizija prirodno teži lakšoj konstrukciji i vedrijoj filosofiji.
S druge strane, ni one retke tvorevine dečje književnosti čija je vrednost neosporna nisu, samim tim, „ravnopravne” sa najvišim književnim dostignućima; one su privlačne upravo po
Dečji pisci, kao i narodni predvoditelji, nastupaju u ime nemuštih stvorenja, čija je sposobnost formulisanja nerazvijena, kritička svest niska, mogućnost izjašnjavanja nikakva, sredstva samoodbrane
dečji proletarijat: dovitljivi šegrt Kraka, koga majstor Lazar „grdno lema”, mali radnik u trikotaži Ždera Njore, čija je najveća želja da se pretvori u kita Pa da svoje besne gazde, u košulji bez kaputa, Jednim mahom sve proguta,
u priči Dvije ustaljene ruke, slabašna učiteljica Antonija, ne uspevajući da pomogne čak ni jednom jedinom nesrećniku čija su se volovska kola zaglibila u blatu.
Za odrasle? Svakako. Vlasnik pravog bogatstva iskonski svežih, mirisnih i zvučnih slika, Erić vešto iskiva medaljone čija je jedina svrha: da budu lepi, da svetle, da nas taknu u sam živac ludog prepoznavanja, da nas ushite.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Austriju, Srbi su došli u jednu isključivu katoličku državu, gde se ispovedalo načelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, čija vlada, njegova vera.
vrlo dobronamernog, ali koji ne dopušta drugu volju do svoju, koji neće usredsređenu vlast da deli ni sa kim drugim, i čija je deviza: »Sve za narod, ali ništa s narodom.
On je glavna. i središna ličnost srpske književnosti svoga vremena, prvi čisti i odsudni racionalist srpski, pisac čija dela imaju ne samo istorijske no i čisto književne vrednosti, čovek koji je stvorio preokret u srpskim duhovima i
Isto tako, napisao je i dva romana, čija originalnost nije izvesna. U Budimu je 1800. izišao poučni i simbolički roman Kandorъ ili otkrovenïe egνpetskihъ
on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko sjeme bratskoga razdora«, i veli: Ne pita se ko se kako krsti, No čija mu krvca grije dušu, Čije ga je ml̓jeko zadojilo.
stvari to je ep sveden u dijaloge, u kojima ima mnogo visoko lirskog elementa, naročito u mislima vladike Danila, kroz čija usta je sam Njegoš govorio. Bilo je pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902.
Kad bi trebalo naći za ove pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.
On svoje pesme naziva »čeda mila moje krvce vrele«, i brani tu svoju subjektivnu poeziju čija je prva vrlina što je njegova: Bolje čedo i pređavolasto Neg̓ bogaljče i slepo i kljasto, Da uz tuđi korak naramljuje,
Ti prvi radovi Atanackovićevi, čija književna vrednost je vrlo mala, odgovarali su ondašnjem književnom ukusu i imali su uspeha. Podunavka je o njima 1846.
voleo, i kao uman čovek koji je jasno uviđao da od mlađih naraštaja zavisi sva budućnost naroda, i kao nesrećan otac čija su deca rano poumirala i koji je svoju veliku roditeljsku ljubav preneo na svu srpsku decu.
Radičević, Branko - PESME
s Hajkom kroz goricu, Opazi ga Stojan na konjicu, Žensku glavu dobro raspoznaje, Seća s' ljube, misli Srpkinja je, Čija možda ljuba verenica Što ugrabi negde poturica, Pa ga tera, a vako klikuje: „Puštaj roba, ol' t' zaklaše guje.
one tanke puške, Još poneki svojoj progovara: „Zbogom, puško, zbogom, vjerna drugo, Jošte malo pa ko zna čija si, No ma kako, podrž' sada jošte, Na rastanku vjerom ne prevrni, Svog svijetlog obraza ne crni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
se ili ne može ili se ne ide, ako već putnik nije budala i „vantazija“, što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija me ljubav grije i ovdje, na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemljom i tvrdim svakodnevnim životom. Pa ipak ...
Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja. Pred komandirom Munižabom nalazi se vrlo neobičan slučaj: lopov Petar Došen ukrao je čitavu djevojačku
— Eno ga, de! A šta ti je to na tome tvom ovnu? — Spomenica. — Kakva spomenica? — Moja, čija će druga biti. — Pa dobro, brate, zašto tako, a? Spomenicu na ovna! — Tako pa tako.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A možda i pre, pre sedam godina... Ko zna čija je ovo pravda... SULjO: Kadija načinio toliki trošak, možeš misliti, a, vidiš, svadba mu propade... AHMED: Misliš?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drugo neće ništa... Mučimo se — odgovorila ona. — A ne, ne! Dobro je pošlo ono. Ne pometaj ga... Poznaje se čija je krv! — rekao on.
Uzdigoh se na prstima da što god spazim, ali od uličnog visokog zida ne mogah ništa videti. Ponekad bi se tek uzdigla čija kapa i ruka.
jaka stiska, slatko, strasno kikotanje i tiho šaputanje — sve se to dizaše, brujaše i gubljaše u svetlom, žarkom danu, čija jara treperaše u vazduhu. Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater.
Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuče kita, i onoj čija je, kao u nekom prevodu, kazuje se: mantafa. Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan.
“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...!
Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“... I kita se pojavi. „Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu.
otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada napolju, a naročito vitka joj polovina, sad ne znam zašto, tako čudno odudaraše
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zmajevi se obraduju što takovu lepu devojku dobiše, pa se stanu između sebe prepirati čija će sad da bude devojka. Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja!
Oni su se tako oko devojke prepirali čija će biti, pa naiđu na vetrovu mater, kažu joj o čemu se prepiru i zamole da ona presudi čija je devojka.
tako oko devojke prepirali čija će biti, pa naiđu na vetrovu mater, kažu joj o čemu se prepiru i zamole da ona presudi čija je devojka. Vetrova mati kad ji presluša, zapita ji: — A jeste li vi bili kod mesečeve matere, da vas presluša?
Ne nazovu joj ni pomoz-bog, već odma poviču: — Evo nas k tebi, poslala nas vetrova mati da nam kažeš čija je devojka! — pa joj onda kažu kako je bilo i zašto je ko sebi ište.
Ne nazovu joj ni pomoz-bog, nego odma progovore joj: — Poslala nas mesečeva mati da nam kažeš čija je devojka — pa i njoj kažu sve kako je bilo i kako se prepiraše.
Svaka će mati svojoj deci najpravije suditi. Ona će vam najbolje znati kazati čija je devojka. Ovi se oproste od sunčeve matere i odu kući, te dođu svojoj materi.
di su bili i šta je koji učinio, pa joj kažu i to di su sve bili i kako ji je sunčeva mati k njoj poslala, da ona kaže čija je devojka. Mati im rekne: — Čujte, deco, da vam mati kaže. Vi ste moji sinovi, a ona neka mi bude kći.
On nazvavši joj „Pomozi bog“, zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: — Čija sam ja onoga su i ovce. A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća.
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: — A da gde je moja sreća?
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: — Čija su ti to goveda? A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice moje sinovice.
i parničari dođu na njivu, i tu onaj što je hteo nepravdom tuđe da prigrabi, rekne: — O crna zemljo, ti sama kaži čija si? — Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje.
— E, moj gospodine, — reče mu seljak — počinuo bih ja, ali onaj čija je zemlja ne dâ da se počiva. — Pa što, zar nije to tvoja zemlja?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad ću dakle s njegovim semenom sejati, a čija će biti žetva, vidićemo. (Zatrpava novce.) Sve je na svetu prevara i opsena.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Ni reči više, nego kući! TRIFIĆ: Stante, evo dolaze karuce. Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena. SRETA: Ja sam moju izrovašio, te će pamtiti dok je god živa. SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5.
Lalić, Ivan V. - PISMO
predanju; nestabilna vrsta Trpi spasenje, a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor čija Pragreška biva uzročnikom pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO Nije to pejzaž s hartije ni čija lirska sujeta To vid je čedne magije u znaku belog subjekta. Statue, kape, kipovi. Nigde se niko ne sprema.
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući. (Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?
Grgolji poljem božur-klanica. Prazni se Mesec: šuplja mu zdela. Čije sam nebo, čija travica? pita se Kyća iznad pepela.
s visa jaglike bere s unezverenja moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova plavih, šljiva - a srpska.
Vrh Podunavlja kunja dremljiv Srem, a munja, munja četiriju rez tek ukrsti se, te zažuti drem sa pamtiveka, čija suva kost šupljinom trubi: Povest, to je skeč ludaštva, Sunčev voz u nemilost.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Veče se sasvim neprimetno zamotava oko Manjeg ostrva čija je gusta šuma odmah prekoputa. Između ova dva ostrva, sasvim blizu mene, dižući tihi i vedri šum, prolaze dve ribarske
Sada nijednog više ne želim. Možda ću jedanput poći za nekog, čija deca ostanu siročad. — Svakako da je strašno to što vam je tako pokvarilo život. Ali vi ste toliko mladi.
Ribe koje proplivavaju. Ima svakako sitnog jezerskog zverinja, tj. ima elemenata koji su večiti u vaseljeni, i čija se vrednost, u večitoj transformaciji, ne menja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mi se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu
potrebno višnje znanje silazi orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo? MIĆA: Ama, ko kaže da neću? Ako je čija dužnost da se nađe ovde kao čuvar, onda sam to ja na prvom mestu.
AGATON: Kako da nisam... kažnjavao sam gazdu čija je stoka, a gazdu čija je njiva pregažena upućivao sam da premlati prošcem stoku koja mu je ušla u njivu.
AGATON: Kako da nisam... kažnjavao sam gazdu čija je stoka, a gazdu čija je njiva pregažena upućivao sam da premlati prošcem stoku koja mu je ušla u njivu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iz drugoga ugla dopirao je nečiji pišteći glas: — Braćo, ne dajte!... To vapije za pomoć nišandžija Đorđe, čija cela ruka visi na jednom parčetu kože, dok mu iz ramena šiklja mlaz krvi.
zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda štrči visoko, kao nabrekla žila na čelu narednikovom. — Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube.
— Slušajte!... U drugim prilikama ja bih možda cenio vašu odanost prema svojim drugovima, čija imena nećete sada da odate.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?
Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo čija je devojka.“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini.
192. Dostano, Dostano, ćeri majkina, Lele, majkina: “Čija je ono devojka, Što rano rani na voda, I nosi voda stuena?
Sa nedragim kao i sa dragim, Nad očima kapidžije nema, Nad ustima mlada jezidžije; Ko moj bude — oženit’ se neće, Čija budem — udati se neću. 196.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prelazim preko mostova, čija me je voda dovela do ove bezbrižnosti, glas mi je jasan, a dan vedar. Ceo moj život bio je vezan za lišće, za grane,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?... Kud si pošla? Siroče: Na groblje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Koješta!... Izedoše me kojekakve budale!” Tako prođe po celom mestu, i pred svakom radnjom, pa ma kakva bila i ma čija, zastane i progunđa ljutito: „Koješta, i taj nešto radi, kao da ga ne znam?!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
zelene stolice, opletene rogozom i s provaljenim sedištem ili odvaljenim naslonom ili okrnjenom nožicom — već kakva je čija »narav« pri sedenju...
Ali šta će sad ona? Šta će sa ovim neobičnim bolom, što je neprestano grize, grize ?... Čija će milošta to zalečiti ? Ta i njenu srcu treba ljubavi; naviknuto je na nju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tada će se, otprilike, ovaki razgovori voditi: »Čija je ova lepa mehana po planu?« — »Gazda-Tašulina«, biće odgovor.
« — »Gazda-Tašulina«, biće odgovor. — »A čija je ona kuća, oni ambari i onaj domazluk i bogatstvo?« »Ćir-Tašulino«, biće opet odgovor.
njega izabra Miću »Oficira«, sada zakonita muža Ljubice ili Đuzele, koja je ranije onako opširno prikazana čitaocima, i čija bi se uloga pokazala tek u ovim sledećim glavama, i dela njena opravdala onoliki opis njen u glavi četvrtoj.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada? I naposletku — a poslednji Igrač u kolu zove se kec — Tu je i glavni zemljoposednik Aksa
Po dvanaest pumpi dvanaest meseci dovlače Vodu iz smolnice, iz gline i ilovače; A vetar, čija radionica je usred Zelenih Gora, Brine se o radu i održavanju motora.
OBROK MAŠINE ZA PRANjE VEŠA Moja mašina za pranje veša Po dva sata žvaće, čija i češlja Zalogaj od pet kila: tkanine Služe joj mesto sira i slanine, Kuva ih i mesi kao pogače.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ona se na jednome mestu sužava, zatim se proširuje u ravnu kružnu dolinu, čija je sredina sam močvar, obrastao trskom i drugim barskim rastinjem.
Na dubinama od 1000—1200 metara do njih ne dopire ni trag od kakvog spoljnjeg zraka. Oni tu žive u uvek hladnoj vodi, čija se temperatura ne razlikuje mnogo od one na 0˚, pod pritiskom koji može premašati 500—600 atmosfera.
se to trenje jako smanjuje time što se na mesto užeta upotrebljavaju tanki i jaki kablovi od vulkaniziranog čelika, čija je otpornost vrlo velika, a proizvedeno trenje je vrlo slabo.
pr. od 6000 metara, kesa procedi kroz sebe stub vode čija je zapremina 96 hiljada kubnih metara. Svi, pa i najsićušniji organizmi koji se nađu u tome stubu vode budu pohvatani i
Na brodu se postavi pumpa čija se cev spusti u more na željenu dubinu, iz koje se žele imati takvi organizmi. Ali kad je dubina malo veća, cev se
ikranje i oplođavanje, proizaći će kroz kratko vreme milijarde sićušnih larvi koje će biti nošene okeanskim strujama i čija su kretanja, migracije i metamorfoze propraćene u odeljcima što prethode.
u omanjim jatima tunj se upućuje na jug, jata se usput susreću i sastavljaju, putujući neprestano po vodama čija temperatura ne silazi ispod + 14˚.
Morski organizmi čak su i podeljeni na dve kategorije: oni što se drže samo transgresivnih voda i čija su kretanja u neposrednoj vezi sa kretanjem tih voda, i onih što ne izlaze iz polarnih i kontinentalnih voda,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Naročito kada se moralo sa seljacima i čivčijama da raščišćuje, da se zna čija je zemlja: da li gazdina i turska, da li njihova. Tada se videlo da im, posle svega, od njihovog imanja neće ostati ništa.
— Koja je ova, bre, i čija? — iznenađen, zaprepašćen njenom lepotom a osobito takvim njenim drskim, slobodnim držanjem, pita onaj.
A sve one ili iza nje ili oko nje stupaju u društvu. Eno i tetka joj, Simka, čija je kuća odmah na ćošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i večito ide po sudovima
materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca
Da li Todori, priji, koja jednako oko njega obleće i čija ga toplina i jara iz njenih još zdravih krupnih prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra, snaji,
I zato je svuda oko tih ognjeva, čija je svetlost osobito noću toliko blještala da se i sam krov kućni prozirao, jednako bila graja, smeh, kikot i sve je
Pandurović, Sima - PESME
sad nose, Te proste heroje, te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala, Ognjišta i kuće, i nejač, i žene, I čija crvena, topla krv je pala Po zemljama što su suzom zalivene.
pokrov snežnog zaborava, Crnina groba, gde sunce ne sija, Gde ćuti, kao u dnu mora plâva Kržljava flora, ljubav moja, čija Snaga i nežnost u hladnoći spava; Gde cveće bola i stvarnosti klija. RONDO Ko nam stare rane još može da vida?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Da“, nastavi postariji Primorac, „ona djevojka mu je kći; momci su mu bratanići; nevjesta ne znam čija je“. „Ej! bogami zorna djevojka! Vidi se očevo dijete!“ „A ima li sinova?“ „Ne.
Čuvši čija su djeca, obje jedanak klikoše u najvećem čudu: „Je li moguće?“ Čuvši dalje svu povijest toga poznanstva, obje se
„Gospodaru!“ odgovori jedva ona... „Propadoh, sitna mi đeca, da prostiš, imam ih petoro...“ „Čija si ti?“ „Sava Markova iz Dobrskog sela, te pogibe pod Trojicom, onomlani...
“ Ljudi iz daljega, zvanci postariji koji je ne poznavahu pitahu: „Čija je ono đevojka?“ Pa kad još čuše čija je, svaki je pomislio: „Ej da mi je u dom!
“ Ljudi iz daljega, zvanci postariji koji je ne poznavahu pitahu: „Čija je ono đevojka?“ Pa kad još čuše čija je, svaki je pomislio: „Ej da mi je u dom!“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka.
Eto ne dade za Rajčevića. Ja ne znam, vjere mi, zamjerke mu nema, niti bi mu je našla čija mu drago šćer... Jučer je opet dodio čojak i govorio mi...“ „Koji je to, sa srećom?“ zapita serdar.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
vrlo izmešana ozbiljna i raznovrsna, neizmerna i nemerljiva duhovna oblast, koju nazivamo sujeverje ili praznoverice, a čija ostvarenja jamačno potiču iz neprosvećenosti, — iz prevlasti mašte nad razumom, iz bolesnih i abnormalnih stanja čoveka,
— Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit.
— Onaj mi je brat koji mi je dobru rad. — Dobro se drvo na pola cepa. — Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra. — Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu.
O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači. — S golim prsima grad se ne uzima.
— Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija. — Jakoj mišici svak’ strijele dodava. — Čija busija (zasjeda) onoga i davorija (pobjeda). — Čiji su mnozi onoga i bozi. — Ko (je) jači, taj (i) kvači (tlači).
— Jača su dvojica, nego sam Radojica. — Jače selo od svatova. — Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda. — Gde je sila, tu nije razlog. O RAZLOGU I ZAKONU — Svaka sila do vremena, a razlozi do vijeka.
— Grehota i sramota najbliže su komšinice: čuvaj se prve, ne boj se druge. — Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
— Hoće knez, ali nećeš ti. 2 Pitali cigansko dijete: — Kaži nam, dijete, čija je kuća danas najoglašenija u selu? — Bogme, naša, jer je onomadne izgorjela.
ZVEZDA Zvezda kad poleti preko neba, ne treba da kazuje onaj koji to osmotri. Jer to rob, čija je to zvezda, pobegne iz tamnice, pa će se obaznati i uhvatiće ga, ako se progovori o bežanju njegove zvezde.
3 Čija je ova zdravica, pomogâ ga bog i sveta Bogorodica. Sjâle mu se livade travama, kuća muškijem glavama; dičila se njiva sn
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
On nazvavši joj „Pomozi Bog,” zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: „Čija sam ja onoga su i ovce.” A on je zapita: „A čija si ti?” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća.
” A on je zapita: „A čija si ti?” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu 99 ga sretati poznanici i pitati: „Čija su ti to | goveda?” A on svakome odgovaraše: „Braćo, Milice moje sinovice.
Sveti Sava - SABRANA DELA
posle mene što dostojno učiniše i uzakoniše da se pominju od nas, godišnji pomeni njihovi da bivaju, i takođe bratije čija su imena u pomenicima napisana, ili će se tek napisati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Momak izađe, a za njim i Bakonja. Čagljina se nakašlja, omako kako se čini kad se hoće da privuče čija pažnja. A kad to ne pomože, on zovnu: — O, vra-Brne! Fratar diže glavu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Naša su groblja mlada. Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali. Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save.
Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči. Ja sam život satro u radu i po putevima, svaki dukat krvi me košta, pa ću sada, zbog
— Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?!
Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice. Zavuci mi ruku u nedra. Ugrej se Tu, ćuti, nisam ti ja otac...
„Sedi nekako.“ Osećao je da se Aćim lula i bojao se da mu na glavu ne padne ta čovečina čija mu je hrabrost uvek bila i neprijatna. „Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio.
“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom. „Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se. „Tatina.“ — „A, kako ti se zove tata?“ — „Šta se tebe tiče?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali kakva joj je to boja? Nijedna se još žaba nije rodila bela. Otkuda ova ovde? Čija je? Obznani krastača da se pronađu roditelji Bele žabe. Uzalud. Belu žabu niko nije hteo da prizna za svoju kćer.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Isto veče, Karađorđe je hteo da vidi tog pevača čija ga je pesma sačekala nad šančevima. Dok su ga vodili Voždu, u Višnjiću su nadošle reči.
Često uz Karađorđa, ali najčešće sam sa sobom, Dositej je sve više izgledao kao neko čija smernost, sa starošću, postaje dublja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
na gornjem spratu kuće stradala je kao većina ostalih, ali njene razlupane prozore zamenih prozorima iz drugih soba čija su okna slučajno ostala čitava. Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj.
Radilo se, dakle, o jednoj dramskoj sceni čija radnja je bila plod moje uobrazilje. Da bi ta radnja bila živa i zanimljiva, upleo sam nju i neke sporedne, mahom
A baš na iskazima tih očevidaca, čija nam imena nije saopštio ni njihovu verodostojnost kritički ispitao, počiva velelepno zdanije njegovih teoretskih
„E, pa lepo! Taj teret neka izgleda ovako: Jedan tanak čvrst štapić, koji nema svoje vlastite težine, a čija je dužina jednaka dužini poluge, neka nosi na oba svoja kraja po polovinu zamenjenog tereta.
“ „Živimo, dragi gospodine, na dnu vazdušnog okeana, koji pokriva celu Zemljinu loptu, naleže na nju kao teret čija ga vlastita težina sprečava da je ne ostavi i ne ocuri sa nje u interplanetarni prostor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog điv-điv nestašnih vrabaca, čija neumorna i strasna prepirka, uz prve sunčane zrake, uzbuđuje i poziva na igru dete, a ono na očima oseća sunce i
Ja se uputih levom putanjom i zaduvano požurih. Ali fijukanje se nastavi, i zrna čija su parčad zviždala, rasprskavahu se na sve strane.
oštrim s obe strane i čuvanim u tajnom džepu koporana, prosjaka Jeremiju, zvanog „tobdžija“, koji mu je radio o glavi, i čija se creva prosuše po prljavom patosu čekaonice.
smo se tek snabdeli sredstvima protiv gadne bolesti od koje smo trpeli, očekivasmo mi katkad ona ista mila stvorenja, čija su srca podrhtavala od sreće, žureći se da nas vide i stegnu nam ruke, zarumenela, radosnih očiju, gledajući u nama
Mi oboje, posle toga, osetismo neko olakšanje i rastasmo se zauvek, a ja požurih ženi čija mi sreća nije više davala mira. Ja slagah da sam sve veze raskinuo samo zbog nje.
I dok sam se ja topio u zadovoljstvu svoga neočekivanog uticaja na čoveka čija me je sudbina toliko kosnula, on strahovito škrgutnu ostacima onih svojih pokvarenih zuba, pa zgrabi kočijaša za leđa
Pa u toj smelosti, napeto i netremice, gledao je on u kapiju, tamo, dakle, gde se morala pojaviti žena čija je sudbina, kao i njegova, još danas imala da se prelomi.
tužilačke strane, sasvim providna i prosto u tome bila: uticati na slabu volju naje — optuženoga Ikete majke — čija je slaba volja za ravnanjem u ovome sporu i sa ciganskom malom bila od one strane prokljuvana.
A samo nekoliko dana iza toga nađoše se oni u poznatom azilu plemenitog Hajnriha, bečkog građanina i dobrotvora, čija se zadužbina u vidu narodne kujne bitno odlikovala od drugih narodnih kujni time što posuđe kojim se tamo pri jelu
pazarni dan, petak, što više iskoristi, pa da se tamo na pijaci vidi i nađe sa svojim starim mušterijama iz Lipolista, čija imena još čuva glavna radnja u svojoj spomen-knjizi veresije, i od kojih je tako voleo da se raspita i obavesti o svojim
okviru, ugledah sliku Svetlane iz onog doba detinjstva kad smo zajedno putovali onoga zimskog jutra, u kolima čija su stakla bila injem zamagljena. I u taj prvi mah, zastajući, skoro ništa nisam osetio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zbog svega toga u mjestu je uživala glas žrtve, s odgovarajućim simpatijama. Nije se potanje pitalo čija je ona žrtva i čemu je ta žrtva prinošena.
Poučak od općenite važnosti, na širokoj skali koja ide od profesionalnog zavodnika, čija se tehnika sastoji u postepenom izrastanju iz laskavog, puzavo udivljenog roba u nesmiljenog gospodara, pa do državnika
Naprosto indolencija, komotnost. Ili je i to samo jedan vid težnje za onom ptičjom slobodom čija vajna ljepota i leži u njenoj nesvrhovitosti.
udesi i ljudski životi nose u sebi svoje unutrašnje lice, ljudi u jednoj stanici svoga bića nose klupko svog razvoja, čija će se nit iz njih izviti i dalje po svome zakonu odvijati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako sam ti jedva muku isterao. — Vide li je čija je? Gde se nađoše? — Ništa ti, brate, drugo ne videh, do li onih lepih očiju.
Đurici bi krivo što tako rđavo protumačiše njegov izraz, i još više što tako oštro ismevahu njegove seljanke, čija mu je uspomena i danas veoma draga, pa se namršti i ozbiljno odgovori: — One rade teške poslove, pa ne mogu mirisati
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
On, nazvavši joj „pomozi bog“, zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: — Čija sam ja, onoga su i ovce. A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća.
A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća?
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: — Čija su ti to goveda? A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice, moje sinovice.
i parničari dođu na njivu, i tu onaj što je hteo nepravdom tuđe da prigrabi rekne: — O crna zemljo, ti sama kaži čija si! — Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje. Pravi gazda, čuvši to, trgne se.
Petković, Vladislav Dis - PESME
O, kad bi znala koliko si divna Onome koga smrt strašna ne boli, Čija je ljubav vedra i naivna, Koji tek misli da te dugo voli.
Je l' oblik propasti, večan, bez početka? Il' časovnik smrti što bez srca bije? Ja znam ovu kuću, i čija je bila. Znam je zbog godina koje ona broji. Znam je, jer na svemu vidim crna krila, Okamenjen jauk. Znam je.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne.
zahtevala tako veliku koncentraciju i tako opasnu napetost svakog nerva u mozgu, kao što je to bio slučaj sa sistemom čija je osnova visokonaponski predajnik.
Od kada su mi najveći ljudi toga vremena, vodeći ljudi u nauci, čija su imena besmrtna, rekli da sam obdaren neobičnim umom, usredsredio sam sve svoje umne sposobnosti na rešavanje velikih
Tih dana konstruisan je još jedan teleautomatski brod, čija je fotografija objavljena u ovom broju časopisa ”Electrical Experimenter”.
koju sam koristio u prvom modelu, izuzev nekih specijalnih pojedinosti koje sam dodao, kao što su, na primer, sijalice čija je uloga bila da daju vidljivi dokaz o pravilnom funkcionisanju ove naprave.
sada, za samo nekoliko godina biti mogućno da se narodi bore bez vojske, brodova i topova mnogo strahovitijim oružjem, čija razorna moć i područje delovanja praktično nemaju granice.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To me je oslobodilo i ohrabrilo pa sam govorio bez straha i iskreno, jer sam verovao da govorim ljudskim bićima čija srca nisu okovana gvozdenim kalupima koje su izmislili njihovi pretpostavljeni.
uglednijeg srpskog seljaka u Idvoru, bez obzira koliko je bio siromašan, koji sebe nije smatrao važnijim od ovih ljudi čija je uloga prolazna.
Prikupio sam nove podatke o Vilijem Penu i Bendžaminu Franklinu, video sam mnoge zgrade čija je istorija bila povezana sa ova dva velika imena, i pitao sam se zašto je Bendžamin Franklin uopšte napuštao Boston i
Kristijan mi je rekao da je to jedan bogati pekar, ali velika cicija, čija su kola pred hotelom i koja vapiju za bojenjem. I ja sam primetio da se ni slova ne mogu više pročitati na kolima.
za rad u ložionici i na moje divljenje velikim pionirima industrije, čije sam biografije sa uživanjem čitao i čija sam dostignuća sa divljenjem gledao na izložbi u Filadelfiji.
On je bio stalno okrenut zalasku Sunca, čija je svetlost već bledela, a ja okrenut željno prema njegovom izlasku, kao nekada na pašnjacima moga rodnog mesta.
On je bio prvi koji mi je skrenuo pažnju na jednu staru, divnu civilizaciju, čija je duhovna lepota sve više delovala na moju maštu ukoliko je raslo moje znanje.
Zašto bih se i žalio? Čovek čija sam izvanredna naučna otkrića gutao svakodnevno, počeo je kao knjigovezački šegrt, a osnivač velike izdavačke kuće
Stoga je jasno da će električni rezonator, čija se sopstvena frekvencija može podesiti bilo kalemom bilo kondenzatorom, bilo sa oba, savršeno je sličan akustičnom
Takva kombinacija deluje kao masivan, težak, ravnomerno opterećen konac za sva oscilirajuća kretanja čija talasna dužina zahvata nekoliko kuglica, i prenosiće vibracije mnogo bolje s jednog kraja na drugi nego što bi se to
Slava blizanaca, Majkelsona i Morlia, ne samo Majkelsona, zasniva se na eksperimentu čija je prava vrednost tek nedavno ocenjena punom merom. Tim eksperimentom oni su utvrdili da ne postoji kretanje etra, tj.
Teži atom, recimo atom kiseonika, sastoji se od šesnaest atoma vodonika čija pozitivna jezgra obrazuju pozitivno jezgro ili središnji deo atoma kiseonika.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kod vrata Boke, čija dva rata čuvaju podignute tvrđave, djevojka u misli sažali jadnu omladinu što ondje, izdaleka dovedena, pod zemljom
mladićku priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala vojničke tvrđave i topove, čija mrka grla, čini joj se, i sada proti njoj zijevaju. — Što ste neveseli?
gde je oko crkve mirisalo po tamjanu, starim odeždama i nakapanom vosku; njihao se čempres i pogled pucao na more, čija mu se pučina činjaše svaki put na dogledu drukčija, sve lepša i lepša...
Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi. Milivoj pomisli: „Čija su to deca? Biće da su braća!” Pa upita Arnauta da li on ima dece. —Imao sam...Ali ko zna šta je od njih!...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ona najbliža, navešću primere iz književnosti, sa nekoliko kritičkih opaski koje nipošto ne osporavaju književne znalce čija imena s poštovanjem pominjem, ali zato bliže osvetljavaju stvar do koje nam je stalo.
Postoji, da najzad i to pomenemo, još jedna pesma u čija se četiri početna stiha pojavljuje žena kapidžija. Vuk ju je kao ljubavnu objavio u petoj knjizi pod naslovom „Momče i
[...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...
Jer, za razliku od nekih drugih učesnika u poznatim polemikama, čija se misao gotovo do kraja iscrpljivala na ravni kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
61 Zanimljivo je da je to upravo ona prva rečenica čija je kompoziciona uloga naširoko već opisana, što bar dvojako može biti značajno: prvo zato što ju je zbog inicijalnog
još dok je svadba trajala - u jednom času doživela razgrađenost svekrove kuće: po dvorištu su zapaljeni mnogi ognjevi, „čija je svetlost osobito noću toliko blještala da se i sam krov kućni prozirao”, pa „ta tolika svetlost, sa tolikim
varoš, ona gotovo kao dete ispoljava strah od otvorenog, nenastanjenog, mračnog prostora: „Išli bi putem širokim, golim, čija je jedna strana bila ozidana zidovima, usečena ulazima mahala, dok je druga bila gola, ojendečena, i od koje su se
mi možemo jasnije od Skerlića videti da u srpskom romanu HH veka „skretanje ka unutra” zaista počinje od Nečiste krvi, čija je prva verzija (nedovršena, istina) gotovo simbolički štampana tačno 1900. godine.
Posredi je, naime, oblik pripovedanja čija je učestalost rasla onako kako se u romanu težište pomeralo sa fabule i spoljnjih - istorijskih, socijalnih,
Zagledan u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo-amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
PODVIŽNIK 42 REČNIK MANjE POZNATIH REČI 48 KOSOVSKE PRIČE SULj-KAPETAN U Brodu, glavnom mestu poturčene Gore, čija su sela nežno obgrlila grotlasti Koritnik, već odjekuju gočevi i zurne, i to ne ciganske no prave goranske, napravljene
Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka. Ali i jedna čudna žena, čija je cela pojava jasno govorila: „Čujte i vidite — nećete mi se naslađivati!..
Miljković, Branko - PESME
u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo
O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata. O, belo udvaranje vetra toj ptici od
Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim. Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče.
GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA VELIČANSTVENA Posle dugog osvežavanja polazim sa Vuijeom u polje.
Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana
što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Treba nekoliko dana dok opet ne zaboravim da se u lepoti tela krije beda. N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter.
Mi smo čas na nekim potocima, toliko nestabilno u mrežama, čija motka klizi sa temena nosača dok gaze kroz vodu, da ja sa uzbuđenjem i radošću čekam jedno neočekivano kupatilo.
Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena nije toliko namirisana i nakićena. Odmah potom prelazimo prozirnu rečicu.
Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su, lude, vesele i divlje. Tako se i slobodnije prislanja na mene telo, čija čvrstina, toplota i dah ispunjuju me srećom. Izdaleka dolaze lagano svetiljke. To je mladoženja sa tam–tamom i drugovima.
On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno. Trava nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena
Prelazi preko prostorije samo kakav nagi čovek sa kopljem u ruci; kakva žena čija su bedra uvijena u „panj“. Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa moga puta.
ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa pravim krokodilima, čiji se svi zubi jasno vide.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
njene kose guste vitice Tanan je vazduh mirno gladio; A sunčev zračak, mazno igrajuć, Od studi joj je teme čuvao... Čija je, dakle!... Ho!... Sećam se sad!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mislio sam na daleke znance i prijatelje, na sve, što mi je milo i drago; na tebe, draga Srbijo, čija se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš sad smišljaju kako bi ti pre
preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore
U tom smislu napravi se dispozicija za sutrašnju bitku i razašlju naredbe svima komandantima čija će odeljenja sutra sudelovati u borbi.
ali onuda ne ide nikakva telegrafska pruga — ili je kakva baterija topova? ali čija; kad je onde popeše? — ili su konjički piketi? Učini mi se da se ti predmeti miču.
Život ovih hiljada što ovde gmižu zavisi od jednoga Karadžića, od jednoga Komarova, čija mi vojnička solidnost ne uliva nikakve, ama nikakve vere...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXVI Sudbina se zove, — kako l’? Ova ruka tako ledna, Ruka hladna kao zmija, Ruka zlobna, — ne znaš čija. Leva strana naših grudi, To je njeno igralište; Ima nokte kâ u tigra, — Srcima se našim igra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje. Setio sam se jednoga leša čija je glava bila zarivena u zemlju. Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo.
Išli smo lagano uzbrdo, serpentinama. Naiđosmo na jednu okuku čija je spoljna strana bila ograđena palisadom od granja. — Izloženo mesto — reče komandir.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dajte lek! Napregnu vražja ruka ljutu strelu, Iznenada jazvi nas. Zar misli da ću pasti žrtva zlobe? Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji? Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti.
poznavanju Eustrahije Arsić, Zbornik MS za književnost i jezik VI—VII, 1959, 270) epigraf kojem je autor Lucije Anije, a čija se dva stiha nalaze danas u Lateranskom muzeju, na sarkofagu nekoga Oktavija Valerijana; ti stihovi glase: Euasi
Njima, kao i svima onima čija sam imena ovde spomenuo, ostajem zauvek dužnik. Novi Sad, 29. jula 1963. M. L.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je? Te okriljena krilom ljubavi, Ostavi sjajne zemlje za sobom U klisurama da zabačenim Potraži dvore — kćeri duždeve?
Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!... KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ispaćen i satrven dugim jadom i čemerom, samo suvo uzdahnu i krenu s trga, vodeći pogruženo na privuzi steonu kravicu, čija se plava, svijetla dlaka, mrkasti roščići i oblo, puno vime izmeđ bjeličastih i mesnatih krakova jedva raspoznavahu u
Dok se mi 'vamo svađamo i prepiremo čija je, a on se poistija sladi i deblja, štono vele, kô šokački pratar. Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite.
Samo mi je lijeva noga malo kraća od desne, pa se mlogo gegucam... Čija je ovo štrampa, dijete? Pisarčić: To je car. David: Zar ovo vaš car? Pisarčić: I naš i vaš.
Jok, gospodine, to se svakom ne govori!... A čija je ovo štrampa? Pisarčić: To je ono što vi, seljaci, zovete Zemljana Vlada. David: O, čekaj, ljubim je, da je vidim!
nurija ― parohija, crkvena župa omsica ― „osoba o kojoj je reč, taj isti“ ostraguša ― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i ovci)“
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i isto tako slavnih muslimanskih krajišnika dele se pohvale i jednima i drugima, ali epska pobeda zavisi od toga čija je pesma.
Ovakve crte je umnogome poneo i najpopularniji srpski junak Kraljević Marko, čija se slava proširila u svim južnoslovenskim narodima.
Lirizam obeležava i romantičarsku prozu, čija su dostignuća inače manje značajna. Rodonačelnik srpske lirske romantike Branko Radičević (1824-1853), raskrstivši
Nastasijević, Momčilo - PESME
ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože. Ti, čija ruka znala me odbranit. Bog mi bi uvek zaštita i grad I štit i kula oslobođenja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A oseća kako je bolan. Ide razbacano, mlitavo. Sve što je trebalo da se učini, kome novac dâ pod zajam, čija kuća, vinograd, njiva kupi, to je sve vršeno preko babe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koje meću na česnicu namenivši ih raznom žitu, stoci i novcu: biće najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela, a pepeo od b.
što zahvati vodu za to, na Badnji dan ujutru, »okiti bunar bosiljkom i pospe ga kukuruzom, što predstavlja žrtvu vodi, čija se plodonosna snaga želi preneti i na obredne hlebove«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
a suton se spušta lagano, i ne opažaju da je najprije zahvatio dolove i drage i uzlazi, ka visovima planine, čija krševita golet već je posurila. Maša i Rade kao da osjetiše podzimnu noć i časom zaćutaše.
Ne samo što ga je tužio sudu, već doveo advokata iz grada, onoga čija se besjeda u sudu najteže zarezuje, i bijaše Radivoj osuđen na zatvor. Pali i golemi troškovi na nj.
Nema tomu dugo što je kod njih to u običaju bilo, i tada često čija pojata, kuća ili jara, zasvijetlila bi kao svijetnjak uoči Ivanjdana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka. To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu.
Samo to. Rekla bi da sam ja grozni nemoćni starkelja u čijem telu odavno nema plama i čija se krv pretvorila u mutnu surutku.
Zavist i pakost su nategnuli njegov luk. Ljubomora. Žuč. Ja: Strela je odapeta na jednog bezazlenog čoveka čija čista duša ne prihvata ni rat ni mržnju.
rogoze svetli obraze drži vodu dok bačvari odu, neimari kojima se građevina skljokala čim su zamakli za brdo, kolari čija su se kola raspala pri prvom utovaru, pobegulje i pojebulje, sav belosvetski ološ i šljam, blagosloveni svet zanesenjaka,
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci...
Al' taj mladi život, koji svakog snaži, Nemilo me dira i dušu dušu mi draži. 3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njega je konstruisao još Aristarh, a izgledao je kao izdubljena činija čija je šupljina obrazovala tačnu polukuglu. Sa dna te činije, pa do centra polukugle, uzdizao se vertikalno uvis mali
„Šaljući pak uz to i naše očinske pozdrave i blagoslove, molimo se za ove što je najbolje Bogu, čija blagodat neka bude sa Vašom dubokom Velikoučenosti.
se u poznu jesen prve godine sedamnaestoga veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica bila u Pragu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Želja za poučavanjem takođe je vidljiva i u odabiru žanra basne čija struktura podrazumeva pouku. Prosvetiteljski duh u preradi Ezopovih basni (Basne 1788) najviše je uočljiv u obimnim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu Julicu, koju ona zbog toga mnogo voli.
Zvona zvone, nose poslednjeg g o s p o d i n a Vlaovića. Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada?
Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos. Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada. A nad njom jaka vilica.
— Zar Pavle da ne ide na nauke? Ja ko će ako on neće? — Čija je to volja, i šta to ima da znači? Dete je zdravo, Roza i Jova imaju novaca koliko hoćeš, a Pavle ispraća drugove na
— Čija je to pamet, pitam te! — seva i grmi Vlaović. I ako ne pošljete dete na škole, kuću ću vam zapaliti, tebi i tvojoj Rozi!
— Kuda će Čuponja? čija će biti kuća? hoće li se sačuvati trag od Čajnovića? kako će biti Pavlu, tamo u belom svetu, sa ženom koja je njegov
Jedan mlad Jevrejin čija se bašta sučeljavala s bašticom grčke kuće, potsluškivao ih je mnogo puta, i odlično imitovao prepirku dva Grka, iako
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No najedanput stane i počne se migoliti. Kakva je to devojka, otkuda je, i čija je? Zašto na jelenu jaši? Kuda će po ovoj neprolazimoj šumi?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A onako lepo je biti profesor, to priznajem; deca mu skidaju kapu, roditelji čija deca uče školu ljubazni s njime i, kakav god odbor da se bira, mora i profesor da bude član odbora.
Vidiš, na primer, kroz veliko staklo uveličanoga političara, velikog državnika, čija svaka reč beleži epohu u razvitku države, čiji svaki korak predstavlja korak istorije, čijoj se mudrosti gomile klanjaju
li onu drugu stranu dogleda, te pogledaš kroz veliko staklo na malo, ti vidiš umanjenog državnika; vidiš sebičnjaka čija je svaka reč sračunato licemerstvo, čiji je svaki korak grabljivi potez, kome se klanjaju i koga obožavaju plaćene
Zavisi, izgleda, od toga čija su to mišljenja: neženjenih ili oženjenih, očaranih ili razočaranih. Pokušaj nauke da se i ona uplete u objašnjenje braka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Sada, baš pred tvoj dolazak, odigrao se jedan događaj, eto, ovde na drumu, čija je istorija daleka, još iz Ćuprije. Napominjem ti uzgred, da vidiš samo psihologiju i pravedljivost našega naroda.
Po nekoj čudnoj slučajnosti, krenuli smo isto ovako pre dve godine, jula meseca. Gledajući marševski poredak, čija će slika sigurno ostati nezaboravna, pred našim su se očima ređali događaji iz nedavne prošlosti.
Naredio je odmah Đaji da tu četu odvede komandiru Aci, čija je baterija bila najizloženija. Telefonom komandiru preporučuje da sa tom četom osigura svoju bateriju i uhvati vezu
Petrović, Rastko - PESME
Haj, doba čežnja i vizija, mladići. Divka na vodama Mimi Dedincu, drugarski Proleće, ubavi dečak Velesa, Čija su usta sazdana za ljubljenje, dade da po srcima zaplesa Rascvetano voće i usamljeno stenje.
dosada savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.
I ruka na trbuhu je samopouzdanje za telo čija je ruka, a uznemirenost i sram i ogorčenje za telo na koje je položena.
kičmu I pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid Godina toliko već je da spremam divlju sič mu: Pokloni Sunce, čija prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj,
RUKE RUKE KOJE SU LjUBILE! Kad čovek umre, ruke prve zaneme: Ruka umrlog ko noćno voće zri, Ko uspavane ptice čija srca još streme, Tako ćute te ruke, dok oganj pod njima vri.
nosi, neopisano slatko dobrim pesnicima, One lišaje sunca i balavljenja azura, Ja videh ostrva sva, arhipelage zvezdane Čija se neba brodaru šire u pomamnosti: Da l spavaš tu, i skrivaš se u noći te bezdane, Milione zlatnih ptica, o ti buduća
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A, kada ih je otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada starcu do kolena rasla. — Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu!
Gotovo već poče da zaboravlja svoj Cvet. I, možda bi ga i zaboravila da nad izvorom nisu leteli leptiri kroz čija je krila prolazila svetlost sunca, kao nekada kroz latice pustinjskog Cveta.
Car je od straha jedva disao. Konačno se priseti: ili će otići on, ili podanici čija je visina iznad propisane! Tu već Prvi Doglavnik stavi prst na čelo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla crno ocrtavaju. Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa još one oči što svu milost nude! — Blago onom čija vjerenica bude! 1901. NA POTOKU Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
cara Uroša Lazareva moć je stalno rasla, a posle Uroševe smrti, kao samostalan vladar pokorivši Nikolu Altomanovića (čija se oblast prostirala od Rudnika do Dubrovnika) i još neke velikaše, on je stavio pod svoju vlast „čitavo Pomoravlje i
No eto ste tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, ziđite je kuli u temelja: tako će se temelj obdržati, tako ćete
Još govori sa planine vila: ev' mi jesmo tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, da j' u temelj kuli uzidamo: tako će se temelj obdržati, tako ćemo
Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske? Jesu li se vojske udarile? Čija li je vojska zadobila?“ Al' govore dva vrana gavrana: „Oj, boga nam, carice Milice, mi smo jutros od Kosova
ruku Jugovića majka, okretala, prevrtala s njome, pa dozivlje ljubu Damjanovu: „Snao moja, ljubo damjanova, bi l' poznala čija j' ovo ruka?
Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu
Neki misle da je ovo ime ušlo u naše narodne pesme iz srednjovekovnih pripovedaka o Aleksandru Velikom, čija se žena zvala Roksanda. Iz istorije je poznato da se Dušan oženio Jelenom, sestrom bugarskog cara Jovana Aleksandra.
Relja od Pazara (Relja Bošnjanin, Relja Krilatica) po jednima je Dušanov vojskovođa, a po drugima — ličnost čija se nadgrobna ploča sačuvala u crkvi Nikoljači kod Novog Pazara. Mezete ga groznim vinogradom, tj.
do 1427. vitez — junak (u pesmama i konj se naziva vitezom) vite toke — toke „čija su luca pravljena od žice čekićem bite“ višek — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak Davidov sin Solomon, kad po svome ocu ocari se, kako božiji prorok, znao je čija je ono glava. Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći.
Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se. Kaza car čija je glava i reče: »Da joj učinimo poštenje kano našem prvomu ocu. I svi joj se pokloniše.
A evo, i svoga mi zaručnika ja već imam pravedna čoveka, te mu znadu ljudi čija sam pod prstenom žena. Ne pristoji mi se više s drugi momci svoga razgovora imati ni to i sama zaktevam činiti i
ti je što sa mnom mučno boraviti, a ti mi učini po adetu vašem: u zakonu Mojseovu tako se piše: »Ako bi se gde našla čija devojka s prinudom pokvarena, dati joj se dram srebra pak je pustiti od sebe, neka ide kud je dve oči, vode.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sve su je silnije napadali i ubedljivije savetovali: kako treba da pazi na sebe i kako treba da joj je uvek na umu čija je i koja je ona. I ređahu joj sve redom momke s naznačenjem koji su neprilike, a koji bi mogli biti prilika za nju.