Upotreba reči čiji u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

A ko ovo pričinjava? Ta to se zna, što pitaš? Revnosni pastori i bogoslovi, zašto ovakovi, gdi su god i čiji su god, svud su jednaki, niti hoće za šalu da znadu.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

na furuni zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi novi hrast.

ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris nesta! Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta!

3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

prvi ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek siđe pobliže Dunavu, zapita čiji je čamac. Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”.

Ustanem i onako sanan pođem kući, ali na plotu na prelazu stoje tri momka s puškama. Zapitaju me čiji sam; ja se kažem da sam sin Aleksin; dok jedan meni ruku u džep, izvadi kesicu, u njoj sedam koje petaka koje marjaši,

— „Ono je, veli, što je u tokama, što ga momak češlja.” Ja skinem kapu, pak odem te ga poljubi̓ u ruku. Pita me čiji sam; ja mu se kažem da sam Aleksin. „Dobro, dušo, dobro, mi ćemo da ručamo, pak ćemo ići. A gde ti je otac?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

»A što plačeš, mali?« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola.

Radoša podiđoše neki mravci, pa u onoj zabuni viknu: — Čiji si ti, mali? Ovo samo žmirka i miče gubicom, pa tek uze kupiti kamenjice i drvca i bacati se na Radoša.

Radoša podiđoše još krupniji mravci. »Nije čist posao!« pomisli u sebi, pa opet povika: — Čiji si, bre, govori! Sad ću da pucam! — i navi pušku na nj. Ono tek odlomi od žbunića grančicu pa nanišani njom na Radoša.

Dučić, Jovan - PESME

HIMERA Pamtim te pute kud sam jedrio Morima što su večno zračila; Čiji se vidik uvek vedrio, A slutnja nikad ne pomračila.

Vi što se još niste javili iz gnezdâ, Čija srca trepte još u kaplji rose, Čiju strasnu dušu još vetrovi nose, I čiji dah topli struji s mirnih zvezda — Kad nebrojne oči otvorite, kada Pružite spram sunca bezbroj svojih ruka, Sve

Ti pred čijim duhom padne svaka varka, I o štit čiji se razbiju svi besi! Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja, Da baneš pod maskom druga ili gosta; Da takav,

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Sasvim već ostario, obnevidio i postao zaboravan. Znam, kad god mu priđem ruci, da me pita čiji sam. Tako smo mi računali a učitelj nije imao ništa protiv toga, da je Mara već svršila „vaspitanje” i da sada pohita

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

prašinu, koja je neupotrebljena sa šake mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je prsluk lepši n ko ima veći red srebrne dugmadi.

— Nisam ja tátina. — Pa ondak ste mámina. — Nisam ja mámina. — Pa da čiji ste? — Nisam ničija! — reče Jula kao ljutito. — Baš ničija! O, maj!... I-ju!

Njegov je princip bio iskazan i nadaleko poznat, već kao popularna poslovica: »Kad prođeš pored krsta, ma čiji bio, prekrsti se; a kad prođeš pored birtije, ma kakva bila, zaustavi se!« — Aj!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate. — Otuda, otuda, batke... — Još uplašenije počne da vam se pravda, pokazuje

— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li?

bi mu tada na um ona davnašnja neka ogovaranja, šaputanja o pokojnoj im materi, o njenom ašikovanju u mladosti s nekim agom čiji su čivluci i sad njihovi. Pa onda, što god bi slučajno od materinih stvari našlo se u toj sobi, on bi cepao, bacao.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Šta bi hteo da kažeš? Jurišić se okrete, sede na travu i zagleda se u Hristića, čiji dogled okačen o prst pade dole.

široko i odmereno kao najlepša reka, kad se pupoljak sreće stao rascvetavati, dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u

svetu, i razbijaju čaše i ogledala sve do svanuća kad zarede po ulicama i pod prozorima „prave serenade“ onim ženama čiji su muževi ludi te se lomataju i mlate tamo po blatnjavim rovovima.

A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti. Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu.

Do devojke sedela je druga baba, sa očima kao u sove, čiji je izgled podsećao na onu ogreѕѕe, ono čudovište iz gatke što jede decu, — prava satana.

dana, marševa kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica što pred njom maršuje, nije smela napustiti do dolaska njezinih prednjih delova.

Afrika

Kameno doba zapadne Afrike, kao i Italije, izgleda da spada u vreme egipatske i feničanske kulture, čiji se sitni predmeti često nalaze u tim kamenim naseobinama.

Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast,

Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim

Sedam kraj njih. Oni ne prekidaju svoju tužnu, ritmičnu pesmu čiji se motivi neprestano ponavljaju. Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez

Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice. Za nju se vidi da je očigledno ogromno stara.

Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere. Oko bedara imaju kratku plavu tkaninu koju same izrađuju, od čvršće materije —

Veliki fetišer stoji sad smešan i bezizrazan u sredini gomile, opuštenih ruku, oznojen pod ponjavom, sa drvenim likom čiji je izraz jednom za svagda utvrđen. Tražim mu da skine masku.

Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima. Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u

me je zato, za trenutak, Afrika unela u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.

To je suviše sreće a da ne izvede iz strpljenja čoveka čiji je život uslovljen naporom i mučenjem. Nije bilo sumnje, što sam posle i kod svih ostalih belih koji se sretnu sa N.

On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

zatvora, u Komandi baruna Engelshofena, iza kapele kapucina, završavalo se suđenje jednom oficiru kirasirskog puka, čiji je Inhaber bio grof Serbeloni. Taj oficir se zvao Tercini.

A briše se sa spiska kirasirskog puka, čiji je Inhaber grof Serbeloni. O tome ima da se izvesti Osek. Sud je posle toga napustio dvoranu.

korak Božičev, zatim, korak Johana Šmerca, praćen udarcem štapa po zidu, a zatim i šum koraka, koji su bili ženski, i čiji je šum ličio na šum labudovih krila, koji je, u ratu, u Pragu, na jednom jezercu, pre sedam godina, bio čuo.

ti njegovi dedovi, i deda Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj Bari ostavio, svi su oni dolazili, ponizno, da njega, majku im, Garsulija, poljube u ruku.

uopšte u to doba, i nije bilo pravi teatar, u današnjem smislu, nego neki saltimbanko, komedijant, u traktiru, čiji su glumci bili Venecijani, koji su bili poveli i po neku lepuškastu Bečliku.

On zna da je mitropolit zatvorio vladiku črnogorskoga, u manastir Krušedol čiji je ktitor (Isakovič reče: Inhaber) njegova, Isakovičeva, porodica.

Premeštaj rosijskog ambasadora, grofa Mihaila Petroviča Bestuševa Rjumina – čiji je brat bio svemoćni kancler u Petrogradu – pogodio je te nesretnike, i njihove familije, kao grom iz vedrog neba.

A on, on se ne bi ženio, balavicom, nikada, nikad se on ne bi ženio sa onom čiji je nos, još nedavno, bio u sudžuku. Bio je prišao Tekli, zgrabio je za ruku, da je digne i izbaci.

naročito cenili u Generalkomandi u Varadinu a zadržali su ga u vojsci samo zato što je bio dobio senatorsku ćerku, čiji je otac stajao, u Komandi, vrlo dobro.

Ma šta pridikovali fratri. Još gore je bilo u Aninoj porodici. Moral pravoslavni držao je njene strine, čiji brak nije bio sretan, u gvožđu, do smrti.

Grozdin je sad, poslednje svoje dane, provodio pod dudovima. Cela ga je Ruma znala, i, kao sve ljude čiji se smrtni čas bliži, poštovala.

Husari Božičevi tvrdili su da je Agagijanijan dolazio i otišao, i da kola čekaju Isakoviča, kod škole jahanja – čiji su se fenjeri svetleli, u mraku, na jedno tri-četiri stotine koraka, od kuće Božičeve.

Teodosije - ŽITIJA

a i ovoga nisu imali dovoljno za pokoj tela, već koliko treba za pokrivanje nagote čiji stid saznasmo neposlušnošću praoca.

O tebi se, uostalom, pročuo glas među mnogima — čiji si sin; tvoj dolazak nama nije nepoznat onima koji sada caruju.

Iguman i bratija se bezmerno zabrinuše za božastvenog mladića, bojeći se da razbojnici kako ne saznaju čiji je sin. A sveti tajnim uzdasima prizivaše u pomoć Višnjega, govoreći: „Izbavi me, Bože, od neprijatelja mojih, i

A saznavši posle o svetom mladiću, i čiji je sin, pucahu od žalocti, tako da su i Lavranima pretili da će im se zbog njega osvetiti.

A ovaj primi svetoga sa velikim očekivanjem, jer beše slušao o njemu čiji je sin i o doorodeteljnom životu njegovu. u pustinji, a osim toga bio mu je i prijatelj, jer kći cara Teodora Laskara beše

imađaše što bi lopovi mogli pokrasti osim pocrnela tela i na njemu hudih rubina vlasenih, pa i to radi prikrivanja udova čiji sram neposlušnošću Praoca poznasmo.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji se raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti.

srpske patrijaršije za vreme velikog vezira Sokolovića (Srbina muhamedanca) i dobro organizovana srpska crkva, čiji se delokrug rada prostirao na sve srpske zemlje, čak i na one koje su zahvatile nove migracije. Vojničke vrline.

Zato opet, kad on to čini, to je otvoreno, u lice protivniku, oči u oči kao čovek čiji su preci vekovima sami sebi stvarali pravdu.

Junaštvo dinarskog tipa pojačano je vojničkom organizacijom, čiji su se mnogi ratni podvizi manifestovali u balkanskim ratovima i za vreme Velikog rata. Intelektualne sposobnosti.

oblast dinarskih brđana je bila podeljena, više nego i jedna druga, političkim i administrativnim granicama i države u čiji su sastav ulazili katkad su uspevale da izmene neke njihove psihičke osobine.

i već oko sredine HVІ veka razlikovale su se dve krajine, Slavonska sa Varaždinom kao centrom i Hrvatska krajina, čiji je centar postao Karlovac, osnovan 1579. godine. Posle oslobođenja Lika je postala glavni deo karlovačke Vojne granice.

Ove su navike čudna suprotnost vrlo ozbiljnim navikama kod pravoslavnih, čiji se običaji odlikuju izvanrednom prostotom.

Uticaj etničkih stapanja Nije reč o starim etničkim stapanjima čiji se uticaj na psihičke osobine stanovništva može samo hipotetički utvrditi.

Nastaje rat od 1877. god. i pobedonosna Rusija Sanstefanskim mirom ugovori stvaranje jedne države u čiji bi sastav ušla današnja Bugarska i gotovo cela centralna oblast.

Kosovski je predeo uokviren visokim planinama: Šar-planinom i Prokletijama, čiji su grebeni oštrih vrhova i nazupčeni kao Alpi. Gotovo se sa svakog mesta na Kosovu vidi širok horizont.

Najlepši su oni prevezi čiji vezovi imaju stare šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa.

Njemu pripada i stanovništvo oko mnogih pritoka Moravinih i Vardarovih, kao: doline Treske blizu Skoplja, čiji se sliv zove Poreč, zatim stanovništvo dolina Markove reke, Pčinje sa Krivom rekom, slivova Babune i Topolke zapadno od

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Koga? ANTA: Pokojnog Pavla Marića. SPASOJE: Ama, koga Pavla Marića? ANTA: Onoga čiji si ti naslednik. SPASOJE: Ama, ostavi se ti toga nasledstva, već reci ti meni...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Crn i visok, imao je oči čiji pogled nisam mogao da podnesem. Ne znam zašto sam ga uvek zamišljao kao visokog i crnog kad je Rašida plava, ali ja sam

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sve zavide Lujzi, i željno iščekuju da i s njima igra. Čuli su već za Šamiku čiji je sin. Šamika, kao „galantom”, sa svakom igra, a one u milini tope se.

Doista, Šamika je pravi mučenik. Kad mu vremena dostaje, ode Sokolovićevima, čiji sin je već oženjen, pa onda Sviraku i Polačeku. Kod Sviraka, osobito kad je i gospođa Matilda tu, najbolje se zanima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kuća beše opkoljena dubokim jarkovima, oborima i plastovima sena, čiji se miris, na sunčanju predvečerja, topio i prolazio ne samo kroz blistav vazduh, već i kroz vrući, sparni naboj.

Aranđel, u čiju se kuću sklonila, ali o kome zna da je isto tako mnogo živeo sa Grkinjama, Jermenkama i Venecijankama, čiji govor razume.

Već sav trezan, previjajući se od bola, iz petinih žila uspe da ne padne sa sedlom, čiji kolan beše popustio, uhvativši najposle za rep konja, koji se vrteo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

) u obredima i basmama čiji je cilj da se na magijski način osigura muž. Još neposrednije i očiglednije ovu jaku unutrašnju vezu između želje za

Često se kao jedino objašnjenje zabrane u našem narodu jednostavno kaže „ne valja se!“. Tabuisane radnje čiji je cilj da se izbegne neplodnost mogu se odnositi na mladoženju, mladu ili na oboje.

U jeziku magijskih obreda, čiji je cilj rađanje muške dece, istaknuto mesto imaju raznovrsni predmeti i atributi koji simbolizuju muškost.

Đorđević, na primer, navodi nekih pedesetak običaja, verovanja i postupaka vezanih za dobijanje muške dece, a svega tri čiji je cilj dobijanje ženske dece!

Kada to znamo, deluje zagonetno da, ipak, postoji srazmerno veliki broj magijskih postupaka čiji je cilj da se osujeti mogućnost začeća, odnosno rađanja.

⁶² Vrlo je lako činjenički pokazati da se magijski postupci čiji je cilj da žena bude jalova, ne vrše „samo u tim slučajavima“ (kada žena suviše često rađa), već i kada ona retko rađa,

znatiželjne trudnice ili neko od njihovih bližnjih, s ciljem da otkriju pol još nerođenog deteta, izvode izvesne postupke čiji će ishod ukazati hoće li dete biti muško ili žensko.

svet novog člana zajednice od izuzetnog je značaja za opstanak pre svega onih zatvorenih, malih, tradicijskih društava čiji je način proizvodnje na niskom tehnološkom stupnju, u kojima presudnu ulogu ima ljudska snaga.

Ovaj dan je (kao i utorak) idealan za gatanje, nabacivanje čini, bajanje i uopšte za sve magijske radnje čiji je cilj da se pomoću demonskih sila nekome nanese kakva šteta ili zlo.

“⁷⁴ Ponegde se čuva pupak sve do smrti čoveka čiji je, da bi se tada zajedno sa njim sahranio. Devojčici, međutim, pupak ne čuvaju, da ne bi ostala „vezana za porodicu“,

Za održanje dece koristi se i trava oman čiji se koren izdubi i stavi na bradavicu sise, pa se tako dete prvi put podoji.

Na Kosovu se deca za čiji se život strepi provlače kroz konjsko „previjalo“ (šuplja kost), odnosno kroz šupalj kamen da bi bilo dugovečno.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za stare podvige i za slave stare, za one čiji je zavičaj na obalama prošlosti ostô, za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo, za one koji ugašena sunca brane, koji se

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On sluša glasove koji stižu niotkud, izbavljajući ga iz kuhinje. To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju.

S druge strane, i da je vredela nešto u to vreme, mladost bi svakako bila poslednja stvar čiji bi sjaj ravnodušni posmatrač zapazio na našim licima.

Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice. Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte!

lokomotiva i brza promicanja predela iza stakla voza, dolazili do najudaljenijih straćara priljubljenih uz gradske kapije, čiji su krovovi bili zarasli u travu, do trošnih slavoluka ispod čijih svodova više nikada neće proći nijedan šareni

Zakoračih u vrt i razaznah neobičan ornament na čeonom zidu tekije. Bio je to velik krug ispresecan znakovima čiji smisao nisam mogao da odgonetnem.

Otac će kazati: »Što nijesi javijo?« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški... — kazaće njegova žena.

je u svoje legendarne, poslovično izbledele pantalone od rebrastog somota i američku vojnu vetrovku iz Vijetnama, čiji je levi rukav izbušen mecima. Dobio ju je na poklon od kolege, američkog kreatora, Džona Fijendake iz Bostona.

Kad delegacija završi posetu, više ga nisu vraćali u raniju sobu, čiji su prozori gledali na brda i reku. Rasejan, kao što ga je bog dao, nije ni primećivao da mu sobarice više ne

No, njena »dijana«, čiji je stražnji deo bio zatrpan paketima knjiga, opet je izdala; izgubila je sat i po nameštajući gore u brdima ventilator

zatrpan paketima knjiga, opet je izdala; izgubila je sat i po nameštajući gore u brdima ventilator za hlađenje motora, čiji se zglob razlabavio, pa je stigla u Mesto pošto su sve prodavnice i pekare bile već odavno zatvorene.

patos, tresle se čaše na stolovima, slaveći moć elektične energije provedene čak i u harmoniku tamnoputog pevača, čiji su prsti bili okićeni prstenjem svih oblika.

U kakav je to košmar iznenada zapala? Zar svi nataloženi vekovi evropske kulture i civilizacije, čiji su opipljivi dokazi ležali na metar od nje, u ovoj tmurnoj palanci danas ne vrede ništa?

Matavulj, Simo - USKOK

A Dolći da je odgovorio: „Ja ne tražim ništa za sebe, nego za vladiku crnogorskoga, čiji narod vazda ustaje na Turke, kad vi s Turskom zaratite!

— Kad je ta nesreća bila? — pita vladika, pognavši konja u hod. — U ručano doba. — A čiji si ti? — Ja sam Mićun Boškov, rođeni bratučed Ilin. — A zašto taj nesrećnik ubi Iliju? — Nizašto, gospodaru.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ka ozvaničavanju svega, pa i književnosti, veoma jaka, i premda je književnost, pored ostalog, društvena ustanova u čiji red i poredak nije preporučljivo dirati, čini mi se da Izabel Jan prenaglašava te razloge nepoverenja prema dečjoj

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: Šta je to? ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

do 1780, ali čiji uticaj se prostire daleko i na XIX vek. Ti pisci su potpuno pod ruskim uticajem, oni napuštaju raniji srpskoslovenski

prevoditi; tu se, u »graždanskim rosijskim i istoričeskim knjigama« upoznao sa svetovnom naukom i modernim duhom, čiji će apostol u srpskom narodu docnije postati.

u Nemačku, a naročito u Francusku, i oni će stvoriti »otečestvenu inteligenciju«, liberalne i rodoljubive mlade ljude, čiji uticaj će se osetiti 1848. Iz redova tih »Parizlija« izići će prvi naučni radnici i školovani državnici srpski.

kraj mitropolita Stevana Stratimirovića bilo je kao neko malo »privatno učeno društvo«, takozvani »Karlovački krug«, čiji članovi su na sednicama čitali svoje radove i vodili istorijsko-filološke diskusije.

Tako, između 1820. i 1825. u Novom Sadu je radila jedna živa diletantska družina, čiji članovi su mahom bili đaci pravnici (»jurati«), od kojih su neki i sami počeli pisati pozorišne komade.

Nastaje ono što je Turgenjev nazvao »gnjuranje u nemačko more«. Otprilike u isto doba javljaju se i pojave romantizma čiji je nosilac bio Vuk Karadžić.

U tom raspoloženju svoga ozbiljnoga duha on je napisao religiozno-alegorijski spev Luču mikrokozma, jedino svoje delo »čiji predmet nije iz istorije«, epopeju stvaranja sveta i čoveka, borbu Satane protiv anđela, — najmanje originalan svoj

U pravcu, on se koleba između psevdoklasicizma koji napušta, i uticaja narodne poezije čiji značaj uviđa, ali naročito ostaje đak nemačkih pesnika, koje je često i rado prevodio.

Šekspir se počeo slaviti, prevoditi i podražavati. Bajron, čiji uticaj je bio tako jak i presudan u poljskoj i ruskoj književnosti, kod Srba utiče manje i posrednije, ali ipak osetno.

pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.

1828. učinio je nov pokušaj da živi u Srbiji. On postaje prvo član »Zakonodatelne komisije«, čiji je glavni zadatak bio da prevodi zakone za Srbiju. Karadžićev posao bio je da sa nemačkoga prevodi Napoleonov zakonik.

jula 1900. godine. U književnosti se javio 1848. moralnim spevom Anania i Sapfіra ili lažъ kaznѣna, čiji je sav značaj što je spevan »na prostom i slatkom maternjem jeziku«.

Milićević, Vuk - Bespuće

odeždi koja mu je bila prekratka, sa raširenim krstom na leđima, držeći u koščatoj ruci nisko oborenu starinsku knjigu čiji povez bijahu izgrirli moljci da se, ispod kože, na mjestima providjelo drvo, gutao i davio se u riječima, preskačući ih

“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe. Bilo je jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih

starih ljudi da ta crkvica bijaše sazidana na ruševinama jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i grobnih ploča.

joj se da odlazi odovud sasvim drukčija u duši nego što je došla, da se je izmijenilo nešto u njoj, da joj je Una u čiji tok je ona tako često utapala oči i misli, odnijela nešto iz njezine duše i ostavila prazninu, zamišljenost i čamu.

Sremac, Stevan - PROZA

Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj! — obrecnu se Kaja, i Jova ućuta.

Nisi dao barjak, a? — Pa tako dobio kamenicu u nogu... — Pa na čijoj si strani bio?... Čiji si bio barjaktar, blago meni? — Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča nevesela tamna ponornica čiji se žubor samo noću čuje. — A ona, moj Rade, naša Draginja, udade se — za koga? — za žandara. — Za žandara?

dobijao je svakog jutra čašu rakije i čitav dan provodio u blaženom beutu, i ne znajući u kojoj carevini živi ni čiji krušac jede.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem? — Idi, Stanojo, ali lepo da skupiš kosti. — Hoću, hoću! — A znaš li čiji ćeš grob da raskopaš. — Ne. — Strinin. — Neću! — reče uplašeno, preblede i sede na zemlju. — Što? — Neću, neću.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

čovečestvo je podiglo korak stvorenja božijeg na preuzvišeni stepen njegov. (Čiji? Koraka, čovečestva ili stvorenja?) Kad je jedan člen Čitališta u sledujućem čislu sasvim nevino primjetio, da se ne

Lalić, Ivan V. - PISMO

2. u korenju je vazda ispod krsta Što lista žrtvom, a plod čiji spas je, Prema predanju; nestabilna vrsta Trpi spasenje, a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Mislim, nekako olakšano... Izlazeći, ugasih cigaretu u oko Sigmunda Frojda čiji je portret visio na zidu ordinacije. Primetila sam da je doktor i to zapisao u notes.

Njihov idejni inspirator, izvesna gospođa Jelisaveta T. Petrović-Popović-Šulce-Timofejev, naterala ih da drže dijetu, čiji je krajnji cilj vitkost!

Niste vi krivi — to je jače od vas, a bilo je jače i od sirotog Adlerijane, čiji slučaj želim da vam istrkeljišem sa puno nežnosti i mestimično lepih opisa prirode.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

plazma po burnom tkanju, a to je vreme, u očajanju, raspuklo bilo nuline nulke, taj impuls tvorben, porfir ništine, čiji odsjaji lik mi rasture po iluziji refren-aure te strošen trusim sluhom tišine.

Sedmo pevanje Izdiše pejzaž. Gubi se mrenje s Reke života. Beli lijander dosade tupe tone u vreme koje ne teče, čiji se kalem ne glasi brujem nego u rđi Meseca smrklog gori u tvrđi Kamene nule.

To budi oči odbeglih milina, u čiji lan se, preko ugaraka, lepota gluva survava iz mraka. Popodne svetli mudro, staroslavno, pod živom vodom s Božijega

Slapovit smeh se izvije u krik, a Bosfor-staklom hurija se roj razleti lebdiv. - Čiji li smo lik? Sa božur-oka naš se kolor - joj! stropošta, surva, te se žutne gaz niz smaragd-more.

Otvori krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu, a munja zvekne Mesecu o čanak, te onaj prospe cicvaru,

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Izgleda mi lepo to što radite. — Radim po jednom ugledu koji mi je dala markiza. — Vi radite za markizu čiji muž ima lovište na Manjem? — A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

se u kamenu crta i vijuga vidi taj zapis uvijen prodenut penje se ka vrhu moždine i zbija u redak crtež mozga čiji se napon više ne sagleda odozdo a sa neba jedva da neko gleda meka ga gone slova duž zavijutka jedino puž u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TRIFUN: Kako nisi rod? GINA: Pa tako, rod mu je prva žena Prokina, a ne ja. SIMKA: Pa za čiji se ti račun, boga ti, toliko isplaka? GINA: Za Prokin račun. TRIFUN: Pa dobro, Proko, a stablo, a grane?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I komandir se naljutio. Neko je morao biti kriv. Po dolasku u bivak naredio je da se udari po pet batina svakom vozaru čiji su konji ranjavi. Potporučnik Aleksandar pokušao je da ublaži zapovest dokazujući da su sedla i kamuti novi.

— Seci ruku! — viče neko. — A-a-a!... A-a! — dopire umirući glas tempirača, čiji se očni kapci lagano sklapaju, a ruke sve više opuštaju. — Ostavite ga, ostavite! — veli potporučnik Aleksandar.

Ispred nas protezala se zmijasta zaravnjena kosa, čiji se desni bok, negde u daljini, spuštao postepeno i gubio između topola, u ravnicama Morave.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ovo... ko je ovo, a ?... dreknu još jače u neobuzdanoj jarosti. — Ja... ja sam pisao, promuca Gojko, čudeći se čiji je to glas kojim on govori — tako se izmenio... — A, ti li si?! Vrisnu policajac i zamahnu kamdžijom.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može prelaziti ili se prevozi skelom,

u turskoj vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro. MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u vojsci Marije Terezije, a Mojsije, vladika Bačke.

Ja se sećam jednog našeg centarhalfa, narednika austrijske ratne mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu.

Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj. Kaže mi da odlazim u jedan konjički puk, čiji je komandant jedan princ, pa da pazim. Zatim mi daje dokumenta i pita me, uzgred, jesam li Poljak ili Srbin?

Napred muzika, zatim jedan poluvod pešadije, pa mrtvac, čiji je sanduk pokriven crno‑žutom zastavom Habsburga, a za sandukom na lafetu, ja, kao predstavnik ožalošćenog veličanstva.

Pokušavamo da nađemo ritam svakog raspoloženja, u duhu našeg jezika, čiji je izraz na stupnju feljtonskih mogućnosti! Stih je naš zanesena igračica, pa svoje pokrete čini u ekstazi.

Oni se namrštiše, i odvedoše me pred jednu Mariju, nad jednim vratima, čiji se kamen rascvetao, kao stostruko vodeno bilje, koje su dva anđela strasno gledala i kadila tamjanom.

Jedna kanta od benzina u trnju. Tu je, isto tako, bio logor. U kukuruzu vidim jedan grob. Ko zna čiji. Kod sela Katomeri 500 grobova Šumadijske divizije. A ko zna koliko je njih u njima sahranjeno!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

!... Počinjao je to jedan! — Pa šta učini? — Lud čovek! Šta ima da učini?!... Znamo ga svi: i ko je i otkuda je i čiji je sin i šta jede u kući.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

belegije po ljutu čeliku, a kosači se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu travu, čiji te miris zanosi i opija, te ne možeš sit da ga se nadišeš.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Nad njim visi sa plafona veća lampa. Palanačka soba iz osamdesetih godina, u čiji se stil uneo i ukus devojke koja je pogdešto primila odlazeći rodbini u Beograd.

JEVREM: Za kakvog Lazu klomfera? SRETA: I njegova je lista jutros potvrđena u sudu. JEVREM: Ama, kakva lista? Pa čiji je on kandidat? SRETA: Socijalistički. JEVREM: Pa zar i oni? SRETA: I oni, dabome! JEVREM: I Laza klomfer kandidat?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

nego iz drugog nekog mesta (gde je bio premešten i već počeo kupiti potpise za nepoverenje staroj opštinskoj upravi čiji mu se predsednik odmah na prvi pogled nikako nije dopao), a na dnu dopisa potpisao se: Amos Komenski »Dvojkaš«.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Velika je stvar, u vremenu rasapa i raskola, Odbraniti čast jednog prideva il smisao jednog glagola. Tebi, čiji sluh beše osetljiv i drhtav kao brezik, Ovu pohvalnicu sačini ne Pesnik, nego Jezik.

BALADA O STARIM ŠLjIVAMA Početkom aprila, u voćnjaku, biva Da seljak poseče nekoliko šljiva Natrulih, čiji je vek vremenit Premašio životni zenit.

UČENjACI I ZIDARI Beograd. Senjak. Na Senjaku — venjak Pod kojim ceo dan sedi učenjak Čiji je posao stručna obrada Daleke prošlosti Beograda.

Daleko, iza tri planine U visokoj travi ptice se gnezde I svetlost teče kroz slavine U zemlji toploj od davnine Čiji su granični stubovi — zvezde. Da konja obodem, da tamo odem, Ne bih više bio tužan ni ljut.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ona se javlja kao ogranak severne ekvatorijalne struje, čiji jedan deo teče pored Malih Antila (američka struja), a drugi deo ulazi u Karaibsko More i produžuje dalje ka

počinje formirati još za vreme larvinog putovanja preko okeana; to jezgro u toku vremena, dobija koncentrične prstenove čiji broj raste sa starošću jegulje.

Na 2000 brasa dubine čovek bi imao da izdrži pritisak od dvadeset lokomotiva, svaka sa svojim dugačkim vozom čiji bi vagoni bili natovareni gvozdenim polugama.

Aparat ima oblik šuplje metalne kugle čiji je prečnik svega 45 santimetara. Na kugli se nalaze tri mala staklena prozora od debelog kvarc-stakla, jedan, na

Kad je kontinenta već bilo nestalo u dubini okeana, jegulja, čiji je beskrajno dugi niz generacija već bio navikao da se mresti i rasplođava u njegovoj blizini, produžila je i dalje, po

kolektivno ritmičko kretanje mešavine atlantskih voda poznato u Oceanografiji pod imenom »atlantskih transgresija«, čiji je ritam u vezi sa ritmom rezultante kosmičkih sila.

U prvoj zoni, čiji je centar samo plodište u blizini Sargaskog Mora, nailazi se samo na larve do 15 milimetara veličine.

Džon Viljemson, čiji je otac bio pomorski kapetan i brodovlasnik, proveo je još od rane mladosti svoj vek na moru i po morskim avanturama.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Osobito udovice, čiji sinovi tek što nastali, pa mesto da preduzmu i počnu voditi brigu o kući, da zamene oca, domaćina, a oni počeli

Magda, pošto razastre, namesti, donese i metnu više glave testiju sveže vode, čiji je grlić bio zapušen zelenim lišćem, iznese sobom sveću u kujnu, da bi se Sofka i mati u pomrčini sasvim svukle i

Pri unošenju svakog tog dara, na sav bi se glas kazivalo čiji je, od koga: — Ovo je od deda-Mitrinih!... Ovo od ujka-Stošinih!... Ovo od baba-Staninih, tetka-Magdinih...

Pandurović, Sima - PESME

Slutimo l’ kad će tako biti? — Ko će Još i to znati sred mistične mreže Sudbe, čiji konci svud oko nas leže! Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Stranac, šljedujući njihovu pogledu, svrnu svoj na dijete, pa videći po odjelu da je vlasteosko, zapita ga: „Čiji si ti?“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom.

Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade. Sveta Bogorodice!

Serdar taman da zausti, da odgovori na primjedbe domaćičine, kad začu topot konjski na ulici. „Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka.

„Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka. „Bogme dva čovjeka na konjima.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

zagonetki i zagonetki skrivalica, zagonetke pitalice zasnovane su na postavci: pitanje — odgovor kao običan zadatak čiji je odgovor mahom neočekivan, iznenađujući, ne retko i paradoksalan: Zašto se konj vodi na pojilo?

— Grijeh jednoga sve selo plaća. — Grijeh najmanji zlo je najveće. — Dvared greši ko se grehom hvali. — Čiji gresi, toga i kajanje. — Stari greh nova pokora. — Digni uzrok, dignut’ ćeš i grijeh. O LAŽI — Laž je majka prevare.

— Jakoj mišici svak’ strijele dodava. — Čija busija (zasjeda) onoga i davorija (pobjeda). — Čiji su mnozi onoga i bozi. — Ko (je) jači, taj (i) kvači (tlači). — Tko malo može, valja da puno trpi.

— Po trbuhu. 6 Pitali Ciganina: — Ko ti je najveći dušmanin? — Prazna torbica. 7 Pitala Ciganka muža: — Čiji su ovo silni konji? — Naši. — A ko ovu silu osedla? — Bogme, svaki svoga.

Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Ovo je bio Srebrni car, čiji i jeste majdan, ali ljudi nisu to znali.

Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost. Nju pili a vazda se veselili! U čiji smo dom, pomogao ga gospod Bog, njega i njegove sinove i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve

(Ni jednoga, jer ne korača, nego skače) 386 — Na kojoj strani ima pas više dlaka? (Na koju repom krene) 387 — Čiji se trag poznaje, a po zemlji ne ide? (Onaj od krtice) 388 — Šta manje veće premeće?

— skraćeno od Alađanin evlad — porod žvakalica — žvakanje i ono što se pojede žeželj — podugačak i podebeo štap, čiji se jedan kraj veže psu za ogrljak a drugi za kolac (da ne bi pas pregrizao uzicu) žeravi — ždralovi živina — živa

Sveti Sava - SABRANA DELA

Potom, pak, klepa u veliko klepalo, a onda i u bronzano, i poziva sve vas na jutarnje slavoslovlje, čiji početak ovako treba činiti: posle lupanja zvona, tadašnji dnevni jerej blagosilja Boga i kadionicom naznačuje lik časnog

15, 12) „I drugi će poznati da moji učenici jeste ako volite jedan drugoga“. (Jn. 13, 35) Znajte čiji ćete vi biti učenici ovo čuvajući, vidite koju ćemo slavu i veselje postići čovekoljupcem Vladikom poučavani.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

VILOTIJEVIĆ: Moj kamen? PROSJAK: Tvoj, kafedžinkin, ove devojke, ovog što čita novine, čiji bilo! VILOTIJEVIĆ: Šta ti to pričaš? PROSJAK: Slušaj... Evo ovako...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Naći će se dovoljno ostroumni[h] i pravosudni[h] lica između braće moje koji će poznati čiji sam ja interes i polzu pišući želio i iskao.

se, inače, bog slavio kad ne bi bilo živi[h], a najpače slovesni[h] na svetu stvorenja, koji[h] da nejma, večni bog — čiji bi bog bio?

Bog i[h] višnji znao čiji li su, kakvi li su! Kažu da su toga i toga sveca kosti i | zubi; prinuždavaju ljude da i[h] celivaju i da milostinju na

Nađem nekoliko Serbov u Hilendaru, koji se va vek veka s Bolgari inate i ne mogu da se pogode čiji je Hilendar. Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov|čanin, i on se tu mora inatiti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Koga god sretnu, svak pozdravlja fratra i svak pita Stipana gdje je bio dujo i čiji je klapčić. Bakonja se čudio gdje toliki narod poznaje strica, a eto su odmakli bogzna koliko od Zvrljeva!

Drugoga večera pošto stiže pismo Pinjatino, sjeli fratri da večeraju. Bujas za nalonjom poče da čati život svetitelja čiji je dan. — Mali Jerkoviću! — zovnu Srdarina, prekinuvši štioca. — Šta velite? — odazva se Bakonja, ušav k njima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Crni se kasa i stoji uspravno, vrâne se mrtvaci u suknenoj odeći, razbacani po snegu oko kase pred opštinom, čiji pečat Aćim greje u nedrima, mrle krvi postaju smeđe, pa vrâne i varaju oči daje sneg okopneo i da zemlja proviruje.

— steže mu vrat, trese ga i hoće glavu o zid da mu slupa. Od straha, Mijat se ne brani. Gudiš u pustoj kući. Oni čiji hleb ždereš nisu tu. Možda se neće ni vratiti.

A hod joj još lakši i hitriji, i kao da se u bedrima više njiše nego ranije. Čije je, zmijo? Čije semce, čiji rasad pobadaš u moju gradinu? A nema ni mesec dana kako joj je govorio: „Tebi u mojoj kući nema života.

A on postoji. Da njega kažnjava za grehe, što se noću pretvarao da spava i prežao njen san čekajući da u snu kaže čiji život raste u njoj. Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala.

Vasilijev fes nosio je najpre Aćim, to je mati želela, iako se stideo pred decom, jer odnekud su svi znali čiji fes nosi. Posle je mati dala fes mlađem sinu, a on je poneo šubaru od jagnjeće kože.

Aćim se lomi na minderluku i ne veruje sebi: posle trideset godina rađa se čovek u njegovoj kući. Čiji se čovek rađa? To što će Vukašinova žena roditi u Beogradu, nije njegovo. Ni ovo nije njegovo.

Nije osećala strah. Koraci su krckali u šuškanju lišća i suvih grančica, pravo na nju. Znala je čiji su: on korača uvek tako kao da će posle svakog koraka da stane.

Tada bi se smračio i, gladeći levom rukom dugu bradu, pošto bi još jednom osmotrio ulicu, strogo upitao: „Čiji si ti, mali?“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom. „Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se.

Đorđe je udari po licu. Jaukala je, plakala, raskrvavljenih usta. „Ćuti! Adam nije moj sin. Čiji je?“ „Moj! Moj!“ „Napolje s njim. Iz moje kuće napolje!“ ote mu se i u košulji strča niza stepenice.

On se dovuče do vrata, stade, okrenu se, i iz njega provali: — Kaži mi sad, pred Boga ćeš, crkvu ću da ti podignem, čiji je? Ona ga pogleda izdaleka, zakrvavljeno. — Tvoj — reče tiho. — Zakuni mi se. — U šta?... U Boga ili u njega?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Oslobodi me, ali pazi da me ne pozlediš! Dečak zadrhta. Da ne dolazi taj glas iz panjića koji drži među kolonima? Čiji je? Od straha nije smeo da prinese nožić panju. Ako je neko unutra, mogao bi ga pozlediti, mogao bi ga ubiti.

po ivici tanjira podsećali su na paprat, na čipku, na treperenje mesečine, a u sredini je blistalo nešto nalik na osmeh. Čiji? Nije znala. Pred suton tanjir je bio završen.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

duž unutrašnje strane šanca, od Stambol do Vidinkapije; malo je ko pamtio i mnoge već razrušene a doskoro moćne džamije, čiji su se ostaci i te kako videli u ovom kraju, kao što se već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije

Stane pred kućom na uglu, nekada gospodskom, na sprat, kućom čiji su zidovi sivi od pamćenja a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama, tako da ispada da to i

Stane pred kućom na uglu, nekada gospodskom, na sprat, kućom čiji su zidovi sivi od pamćenja a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama, tako da ispada da to i jesu rešetke i nisu, i jeste

Vasi je u sećanju jedan drugi 29. novembar, davniji no što je ovaj u čiji je spomen ulica dobila ime. Dok su prolazili poslednji časovi tog 29.

nemira nema mnogo; drugi se jedan nemir, trgovine u bujanju, ovde oceća i Uzun prolazi između različitog sveta čiji se govori mešaju i pletu pod zamrznutim nebom. Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace.

Dolaze stakloresci i starinari, krpe i bakali, oni čiji su drveni dućančići bili najrabatniji. Dugo šapuću, ali se taj šapat ne čuje, košava ga ponese, u zoru, nad zamućenu

Bukurešta, jedne večeri kad je svet izgledao pomeren od huke mećave, slučajno je čuo da tu, u blizini, ima majdan soli čiji je vlasnik, rumunski baron, u velikoj potrebi za novcem. Poruka ga je, dakle, sačekala.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ta zvezda se ne pomera nikad sa svoga mesta. Oko nje se kreću sve ostale zvezde u kružnim putanjama čiji je poluprečnik utoliko veći, ukoliko je uočena zvezda udaljenija od ove naše zvezde koja se zove polarnom zvezdom“.

rečeno, umro nekoliko meseci pre svoga oca - ovim rečima: „Ti znaš, kraljeviću Gelone, da astrolozi zovu svetom loptu čiji centar leži u središtu naše Zemlje, a čiji je poluprečnik jednak otstojanju Sunca.

- ovim rečima: „Ti znaš, kraljeviću Gelone, da astrolozi zovu svetom loptu čiji centar leži u središtu naše Zemlje, a čiji je poluprečnik jednak otstojanju Sunca.

Da je u nju bio duboko zašao, dokazuje njegovo nedovršeno ili možda samo okrnjeno delo „Efodos“, čiji su ostaci tek nedavno pronađeni.

Za pokretanje klipa upotrebio sam jednokraku polugu čiji je zglavak ležao na jednoj nozi tronošca. Obe slavine koje su bili smeštene na recipijentu, odnosno na čizmi,

Taj obogaljeni Senat čiji su članovi milošću Napoleonovom došli do moći, časti i slave zbacio je Napoleona i njegovu dinastiju sa prestola, a sve

„Na Karlovoj školi, čiji je pitomac bio i Fridrih Šiler?“ „Da, na toj istoj. Četiri godine pre no što sam primljen u taj vaspitni zavod,

u tamno sivom ogrtaču, sa velikim mekim crnim šeširom na glavi, koračao je teškim hodom, oslanjajući se na svoj štap, čiji je gvozdeni vrh odjekivao po šljunku staze.

kada naiđemo u kojem od gornjih slojeva Zemljine kore na tragove životinjskog sveta koji se iz osnova razlikuje od onog čiji ostaci leže ispod njega, ne znači to da je on od jedanput stvoren, već da se postepeno razvio u dugom razdoblju za vreme

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Eto onu laž ja sam napao. Jer slatka smrt i nije ništa drugo do pesnička laž ili laž sa kojom operišu oni čiji je račun rat. „Samo da se ovo svrši.

— zagrajaše ostali. Ja sam se prikupljao i nekoliko sekunada razmišljao sam da li da fizički napadnem studenta, čiji me svirepi podsmeh pogleda dovodio do besnila.

ali šta to mari, baš zato je on i poslan iz štaba, gde je bio navikao da služi na potpuno zadovoljstvo divizijara, čiji beše ljubimac...

— Vi ste besmrtno obrukali oficirski kor, čiji je ugled inače poljuljan — kida se pukovnik. — Eto na svakom koraku brukamo se. — Zašto, molim, gospodine pukovniče?

sitno, slobodno, skoro veselo strčavanje niz strme stepenice nevidljivih, kao naviknutih da se tuda spuštaju, nogu, čiji se odjeci gubili u pravcu zajedničke Glavnjače.

I Petroniju Svilaru, čiji je mozak uraganskom snagom razdiralo i čupalo nešto goruće, ustrepta srce kao nekim nadanjem da će se sve ipak nekako

Leđenski lepo oseti kako kroz njene žile prođe neka nežnost, duboko neko osećanje simpatije za tu nesrećnu Kaćenku, čiji bi život ona htela da proživi — ona, najžednija života žena na svetu — a umesto svog sitnog, ništavnog života; a posle

i savršene odanosti, rastajući se, da odlazimo odmah iza toga, i to mirne savesti, na sva ona prljava mesta poroka, čiji mi je ponor, mračan kao pakao, tek mnogo docnije, u onim časovima samoće na frontu, buknuo pred očima u svoj svojoj

Ja brzo odjurih svojoj verenici da je pitam, da li bi htela ići na ovaj bal, čiji program hvalih, i sa nekom neobjašnjivom nadom da će ona odbiti da pođe.

I, zaista, nađoh ga u jednoj svetloj sobi ogromne bolnice, čiji su prozori gledali na ulicu, a sa ugipsanom nogom, opruženog na jednom gvozdenom bolničkom krevetu.

Ovih dana kad je najavljivana mnogo pripremana i retka svetkovina sveslovenskoga sokolskoga sleta u prestonici, onaj čiji ćemo podvig, tim povodom, pokušati da ispričamo, nije za nju pokazivao čak ni običnoga interesovanja.

on ipak razgovor na druge predmete, pričao mi je o trgovini, o poslovima, o stečajevima, o kućama koje zastupa firma čiji je on putnik i dugogodišnji zastupnik, naveo mi je „Preslicu“, Tekstilnu industriju D. D.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A svemir je tako znatan, da nema te pojedinačne stvari čiji bi nestanak on uopće i osjetio. A tako je prostran i bogat, da nema stvari kojoj se u njemu ne bi našla zamjena,

I tako će se ta moja vječita bijela vrata zaklopiti kao nadgrobna ploča nad jednim neprijaznim izrazom, čiji će otisak ostati da leži na meni dok ga ne smijeni kakva druga impresija, i trajati jednu svoju malu vjekovječnost.

J' ai perdu mon Euridyce i Son tutta duolo, non ho che affanni, bio je onaj krezubi, izlinjali glas starinskih klavira, čiji titraji suhonjavo žive i naglo se tanje.

Jedna od tih mazgi bila je rezervirana za prenos samog djedovog pokretnog tuša. Bio je to velik limeni pladanj u čiji su se obod uticale tri motke, koje su na svom vrhu podržavale posudu vode sa šupljikavim sitom na dnu.

Više neće postojati ni tračka sumnje ko je čiji objekt. I sve će opet biti tačno onako kao što je bilo kod njihovog poslednjeg susreta licem u lice.

— Ono što se jedino moglo tražiti. Nemogućnost da zemlja na sebi nosi i hrani više simultanih čovječanstava, čiji se broj sve vrtoglavije množi, bila je i odveć očita a da bi se razumno mogla zahtijevati demokratizacija Athanatika.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka.

— Đurica! — začu se otud glas, koji ga potrese svega, jer poznade čiji je. — Ča-Vujo, ja sam... — prošapta on, dršćući kao u groznici, i nasloni lice na rešetku.

Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata. Janko ga pažljivo razgleda, držeći jednu ruku sakrivenu za leđima. — Čiji si ti, more? — zapita ga starac. — Zar me ne poznaješ, gazda Janko?

A pod njima se vijuga stari i sedi Dunav, valjajući na moćnim plećima bezbrojne ledene sante, čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim vetrom, te uleva usamljenu srcu još veći strah, još teži bol...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Na tome mjestu da zabodu tri noža, pa, kad se vrate, po noževima će poznati ko je ostao živ, a ko je mrtav: čiji nož bude svijetao, taj je ostao živ, a čiji zarđan, taj je umro.

pa, kad se vrate, po noževima će poznati ko je ostao živ, a ko je mrtav: čiji nož bude svijetao, taj je ostao živ, a čiji zarđan, taj je umro. Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu.

— A da hoću li, moj zlatni aga, tvoj hljeb jesti ali ću iz doma donijeti? — Tvoj, a da čiji? Samo to, vala, piše: ako bi Vlaščetu premanjkalo hljeba, podaj mu da ti nije aram ono što ti radi.

Petković, Vladislav Dis - PESME

” Ja imam reči: vi ste moja čeda Pospala, hladna, u povoju smrti — Ali ne ove što u mene gleda, Čiji će dodir svetlost za me strti.

Ostala je prošlost moja još kod mene, U njoj spava moja snaga, moja patnja: Ja je gledam kao telo hladne žene, Čiji odmor ukloniće moja pratnja, Jer sad njeno lice mrtvo samo vene. 1912.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva.

Jedva da postoji nešto što ne može matematički da se predstavi i čiji učinak ne može da se izračuna ili čiji rezultati ne mogu da se izraze unapred, na osnovu raspoloživih teorijskih i

Jedva da postoji nešto što ne može matematički da se predstavi i čiji učinak ne može da se izračuna ili čiji rezultati ne mogu da se izraze unapred, na osnovu raspoloživih teorijskih i praktičnih podataka.

utisak, da ja možda i ne bih sledio malu varnicu koju je dao moj kalem i da nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum, čiji ću vam istorijat sada ispričati prvi put.

“Visokonaponski predajnik“ je proizvod višegodišnjeg rada, čiji je glavni cilj bilo rešenje problema, koji su neuporedivo važniji za čovečanstvo od pukog razvoja industrije.

Prema tome, kao prvo, to je rezonatni transformator sa sekundarom čiji je svaki deo pod visokim naponom, ima veliku površinu i namotaje raspoređene u prostoru duž idealne cilindrične

postojećih telegrafskih centrala ili ustanova širom sveta; (2) uspostavljanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije moguće ometati; (Z) međusobno povezivanje postojećih telefonskih centrala, ili ustanova na Zemljinoj kugli;

Kako ja gledam na svet danas, u svetlu velike borbe, čiji smo svedoci, uveren sam da bi čovečanstvu najviše koristilo ako bi Sjedinjene Države ostale odane svojoj tradiciji i

Kada takvo stvorenje dođe u kontakt sa drugima, čiji su upravljački organi potpuno neispravni, to čulo se javlja i on oseća “kosmički“ bol.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Preporučili su mi da što pre pročitam “Čiča Tominu kolibu”, čiji sam prevod nešto kasnije našao. Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom

A onda je odjednom odjeknula čuvena pesma nemačkih iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi

polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda, čiji su saveti bili jedina zvezda vodilja Marku kroz njegov buran život.

Dobar kukuruz i bujna polja duvana davala su utisak bogatstva, ali jedini svet koji se mogao videti, bili su crnci čiji jezik nisam bio u stanju da razumem.

Izumi ovih velikih ljudi čiji se likovi nalaze na ovoj velikoj slici, videli su se na svakom koraku izložbenih prostorija.

Nije im bilo pravo da ih nadgleda mladi doseljenik, tako se bar meni činilo, čiji je strani naglasak, kako su one po neki put govorile, ”mogao zaustaviti i čitav voz”.

imena, nazvao ”društvena uglađenost”, ”Kako ću se osećati”, - pitao sam se, - ”kad se počnem družiti sa mladićima čiji roditelji žive u Medisonovoj i Petoj aveniji, čiji su pretci bili prijatelji Hamiltna i Džeja?

se osećati”, - pitao sam se, - ”kad se počnem družiti sa mladićima čiji roditelji žive u Medisonovoj i Petoj aveniji, čiji su pretci bili prijatelji Hamiltna i Džeja?

pridavalo je veliku važnost tradicijama, i ja se dobro sećam kako bi se idvorski seljaci opirali ako bi neki stranac, čiji nazori ne bi bili u skladu sa njihovim tradicijama, pokušao da se nastani u njihovom istorijskom selu.

Od toga časa naše geslo je bilo da se može slobodno maštati i šaliti na bilo čiji račun, ali na svoju odgovornost. Kada su se konačno delfini, u poretku izviđačkog odreda konjice, udaljili od našeg

pisac je kazao da se od njih očekuje ”da uspostave kontakt studenata sa dva glavna izvora umnog razvitka: sa tvorcima čiji se lični uticaj na umove novajlija ne može ničim zameniti i sa materijalnim stvarima kojima su radovi ovih tvoraca

je, uglavnom, posledica mudrog programa i činjenice da u njemu udruženo rade ugledni ljudi i naučne organizacije, čiji je osnovni cilj „da podstiče naučno istraživanje i primenjuje i širi naučna saznanja za dobro naše nacionalne moći i

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I nad tom skladnom pitominom dižu se visoke goleti, krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad

U pobožnim mislima i odricanju spuštao se u njegovu dušu željeni pokoj. A kad začu otkucaje sata, „blažene ure” , čiji zvuk jedva se izdvajaše iz huke u luci, kleče na goli kamen i skrušeno moljaše prigodnu molitvicu.

Poznavaše već davno tu živu vodu, zaklonjenu među drvetima, što mu je toliko puta samcu žeđ zagasila i čiji je žamor, odmarajući se, slušao.

I on će danas da se mrsom založi i da ga zalije jakim primorskim vinom, čiji miris tri dana se oseća, i trećeg dana, štono vele, „s konja obara ”.

sveta, oseti se slobodnijim, veselijim, i časom zaželi da ovde ostane u ovoj pitomini, ali kad se seti njih, Primoraca, čiji žagor do njega dopire, mahom se sneveseli: čudo što se oni odvojili od njih Zagoraca! Sitni su, tesnogrudni...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Polja s jezerom u čiji ponor, odražavajući se, silaze brda: Kroz ogledala otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju

“ I dalje: „Ubrzah korak do prvih trgovina čiji su spoljni zidovi bili u ogledalima. Pogledam se. Gle, sve je na meni izmenjeno, rast, odeća, osmeh, lice.

Navešćemo u celini jednu manju pesmu, čiji stihovi iz dveju strofa imaju iste odnose, uključujući i sintaksičku i semantičku ravan; dakle, imaju isti strukturni

književni tekstovi ne vise u bezvazdušnom prostoru sami po sebi uzeti, nego nastaju i žive u jednom posebnom vremenu čiji sat navija i odvija književna evolucija.

kolektivna memorija na udaru projektanata novoga opšteg totalitarnog poretka, i stoga je književnost, posebno poezija, čiji je mehanizam zasnovan na aktivaciji svega zapamćenog, skrajnuta u ovovremenim kulturnim politikama.

bilo da se odnosi na njegov sopstveni rad i gledišta, bilo da se tiče oblasti koju je posvećeno obdelavao ili na epohu čiji je savremenik.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

!. ŽIVKA: Odlična. Čovek od reda, kao što ti i priliči. Počasni konzul Ni... ne mogu da se setim čiji je konzul; ali za tebe je svejedno. Inače, Rista Todorović, trgovac. DARA: Bože, majka, pa zar ja nisam udata!?

DACA (kroz zube): Čudo! VASA: Pa dobro, kako po ženskoj liniji, čiji si ti? KALENIĆ: Moja je majka još pre dvadeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ali čiji utisak? Tomča, koji je iz sobe pobegao u mrak, svejedno nije ni tu sam: u potaji ga prati i pomno osmatra isti onaj Mil

da je donji sprat uvučen, sobe tamnije, ponekad vlažne; da je gornji sprat izbačen napred, sa velikom svetlom sobom, čiji prozori otvaraju širok pogled prema čaršiji, ali i prema periferiji.

123 Sa čije je tačke gledišta ovde opisana soba, čiji je ovo doživljaj i čije opažanje prostora? Formalno gledano, isključivo autorovo; stvarno, međutim, znatnim je delom

delima: oni zavise od guste mreže propisa, strogih zabrana koje podrazumeva jedan vid stare, varoške kulture čiji nam je književni model Stanković ostavio. Njih na prvome mestu čuva porodica kao jako društveno jezgro.

U tako dobijenoj slici male Sofke najpre uočavamo njenu neobično jaku svest o hadžijskoj lozi, čiji je ona poslednji izdanak.

Biramo naš najviše proučavani stih, čiji je metar jednostavan i naširoko poznat: epski narodni deseterac. Metar njegov postavlja sledeća ograničenja: stih ima

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora. Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se.

Miljković, Branko - PESME

Kako da te sačuvam od tuđih Misli u meni, dok bivam sve luđi, Za vrednu gorčinu, šuplje dvojstvo lika, Čiji je rast odjek budućnosti prazne, Što podatno traži načine prolazne Da bujalost svoju neprolazno slika.

srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre

Čitam na kolenima predeo koji se otvara u biću u kamenu praznom gde je skrita poslednja zvezda čiji sjaj ne vara. FENIKS (II) Smrću izmenjena kamen otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica što samu sebe

To svemiri se začinju u mojoj nesvesti u raskoraku čiji je odjek ovo videlo sa izmišljenim vremenom i suncem pola u zemlji pola na nebu.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Bugari su ovladali kotom i nastupaju grebenom ka nama, — dotrčao je i izveštava krivonogi kapetan čiji su mitraljezi na samome sedlu.

rovovskoga topa prevalilo se telo neprijateljskoga trubača, koji žutom mrtvom rukom stiskaše očajno metalnu trubu i čiji... — Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kameno doba zapadne Afrike, kao i Italije, izgleda da spada u vreme egipatske i feničanske kulture, čiji se sitni predmeti često nalaze u tim kamenim naseobinama.

Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast,

Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim

Sedam kraj njih. Oni ne prekidaju svoju tužnu, ritmičnu pesmu čiji se motivi neprestano ponavljaju. Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez

Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice. Za nju se vidi da je očigledno ogromno stara.

Njine grudi su retko kad isušene. Naprotiv, one koračaju ispršenih grudi, čiji neobično nabubreli vrhovi trepere. Oko bedara imaju kratku plavu tkaninu koju same izrađuju, od čvršće materije —

Veliki fetišer stoji sad smešan i bezizrazan u sredini gomile, opuštenih ruku, oznojen pod ponjavom, sa drvenim likom čiji je izraz jednom za svagda utvrđen. Tražim mu da skine masku.

Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima. Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u

me je zato, za trenutak, Afrika unela u sebe i pokazala mi svoje bilo, kroz koje bije krv vruća i tamna; svoje srce, čiji oblik nije kao našega srca, već je mračno i teško, teže od njene zemlje i bolnije i neprijateljskije od njenog neba.

To je suviše sreće a da ne izvede iz strpljenja čoveka čiji je život uslovljen naporom i mučenjem. Nije bilo sumnje, što sam posle i kod svih ostalih belih koji se sretnu sa N.

On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se stanovnici ovako krvnički tamane.

S leve strane doleću i kuršumi. Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke,

Osvrte se — nigde ni jednog ordonansa. — G. T........., — trčite opet vi. Ma koji i ma čiji bio onaj bataljon, odmah, odmah ga uzmite i brzo brzo ga vodite tamo otkuda su tražili pomoć.

! — uzviknuh ja još preneražen. — Hi, hi, Stojan mi je ime. Ama nemoj da me stežeš toliko; boli me. — Ko si ti? čiji si? odakle si? otkud ovde u logoru? među vojskom? — Bežanac, mali Stojan bežanac!... Aj, mamo, mamo, moja slatka mamo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Predveče naišao je jedan oficir iz puka, čiji su se vojnici bratimili danas sa Bugarima. Priča nam da je odmah povedena istraga, i da će taj bataljon biti smenjen u

Kroz proreze na izbačenoj zemlji, nalazile su se puškarnice. Na odstojanjima ležale su puške, čiji su bajoneti štrčali kroz puškarnice u polje. Po dnu rova, bila je rasuta slama koja je bila dosta ugažena.

Odgovarala je ravnodušno, kao da je reč o ličnostima koje su daleko. — A onaj gospodin, čiji sam glas čuo... sigurno je brat? — Ne... naš gazda. Zaćutali smo.

Primetili smo isto tako u Tulonu da sem mornara, čiji su se brodovi zadržavali privremeno u luci, drugih uniformisanih lica nije bilo. Sve je otišlo na front.

Našto ceo narod stavljati pod nož za... ne znam čiji račun! — Nemoj da se „prebacivaš“ toliko! — veli Luka. — Zašto?...

A uslužno će ustati kad ugleda stranca... Poznanici iz palanke dovikivali se preko ulice, ili svraćali pred kafanu čiji su stolovi zakrčili polovinu ulice. Šofer je očajno trubio i zaustavljao auto.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

1780 (a kome danas nema traga), štampao je, srećom, i ovu pesmu Kozačinskoga, čiji izrazito barokni stil je u tolikoj meri godio Rajiću da ga se nije mogao, a još verovatnije nikako nije ni hteo,

SPOMEN (str. 175). Prvi put objavljena u zabavniku Srpska zora Beč 1836, 174—5, čiji je urednik bio sam Spiridon Jović.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Za mnom, ko se časnim krstom krsti i čiji su stari na Kosovu kosti ostavili za vjeru i otečestvo! — vičem ja kô ris, a obuzelo me nekakvo snažno drktanje i

Sudac (u sebi): Šta će ovo sada da bude?... Istina je to sve, Davide, pa šta onda? David: A znate li vi čiji se sinovi još u toj vašoj školi, terezijanska što joj se veli, uče? Sudac: Ne znamo. David: Ne mere biti da ne znate?

Bojić, Milutin - PESME

XIV Tražio sam jedno novo nebo, da bih Zagnjurio dušu sa snovima svima, Dušu punu praznih oseka i plima, Dušu, čiji kuti behu laži siti.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Izrazit je i kontrast između trgovine, čiji je internacionalni karakter vidljiv i u terminologiji, i poljoprivrede, u kojoj osim domaćih gotovo i nije bilo drugih

Uz to je Karadžić, dosledno veran fonetskom načelu, isključio iz upotrebe ćirilsko slovo za onaj stari slovenski vokal čiji je različiti razvoj po dijalektima stvorio kontrast između ekavskog i ijekavskog izgovora u novoštokavskom dijalektu.

Pred kraj 19. veka javio se, prvo u esejističkoj prozi, tzv. beogradski stil, čiji su protagonisti bili pisci široke kulture, odlični znalci mnogih jezika i svetske književnosti.

Mrnjavčevićima suprotstavlja se rođenom ocu i stričevima, koji se otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni po stričevima,/ Već po pravdi

poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama. Sholastička gimnazija u Sremskim Karlovcima (1733-1739), čiji su osnivači učenici Kijevske duhovne akademije, bila je prvo žarište nove, barokne književne kulture.

). Dok je proza težila patetičnoj i lirskoj osećajnosti, u poeziji je preovladao ideal učenosti, i to one vrhunske, čiji su uzori u klasičnoj kulturi. Iz te orijentacije ponikao je prvi srpski pesnički stil, klasicizam.

Kada se, posle sloma Prvog srpskog ustanka (1804), čiji je učesnik bio u 26. godini života, našao u Beču, on nije, po vlastitom priznanju, ni pomišljao na književni poziv.

Vuk o svemu pripoveda mirnim, epski nezainteresovanim stilom, nastojeći stalno da održi stav objektivnog hroničara, čiji je glavni cilj da istinito svedoči.

Najpotpuniji izraz novi pravac dobija u pripoveci iz narodnog života ("seoska pripovetka"), čiji su tvorci Milovan Glišić (1847-1908), Laza Lazarević (1851-1891) i Janko Veselinović (1862-1905).

Ono je bilo i deo programa novih književnih pokreta, čiji su manifesti preplavili evropske književnosti najpre uoči rata, a onda i posle rata.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Večito se sunča, pari i leči. Ne zna ništa, niti može išta. Pa tako isto, eno čuveni Poglavarci, čiji su stari zakupljivali i naplaćivali danak.

Ima samo da se javi, kaže čiji je brat, i sve će imati. Za sve se on unapred postarao. — I sad zbogom! Srećan vam put!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. svakom detetu, štucuje ih makazama, pa čiji ujutru najviše istera, to dete je najsrećnije (SEZ, 40, 65). Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva

U Lici žene uoči Ivanjdana namenjuju po jedan struk svakom čeljadetu, i ujutru pre zore gledaju ih, i čiji je struk uvenuo, taj će biti bolestan i iste godine umreti (Begović, 123).

trojici mladića: sutradan ‹svaka› pozove neku svoju drugaricu da odvoji jedan struk, i čiji struk odvoji, taj će onoj što pita biti suđenik (SEZ, 40, 1927, 46). Kad k.

obzirom na to da se biljka zove i majkine oči, nije neverovatno da žaba ovde označava neko starinsko žensko božanstvo, čiji je ona atribut (upor. ‹ѕ. v. Pšenica›). SPORIŠ Eіѕenkraut (verbena offіcіnalіѕ). Sporiš.

S. se javlja u izvesnim vradžbinama pralikom sabiranja poljskih plodova — vradžbinama čiji cilj nije sasvim jasan. U niškom srezu kad se ovrše poslednje žito, pored ostalih magičnih radnji, kroz probušen s.

Na Ivanjdan ustanu pre sunca i gledaju cveće u situ: čiji su strukovi veseli, to je povoljan znak; a čiji je struk uvenuo, taj će umreti te godine (LMS, 139, 85).

Na Ivanjdan ustanu pre sunca i gledaju cveće u situ: čiji su strukovi veseli, to je povoljan znak; a čiji je struk uvenuo, taj će umreti te godine (LMS, 139, 85). TOPOLA Pappel (populuѕ alba).

Kao apotropajon, utuk, t. se naročito rado upotrebljuje u borbi protiv mrtvačkih demona, i protiv pokojnika čiji povratak žalimo da onemogućimo. Pre no što se mrtvi spusti u raku, bode se t.

je sastavni deo obreda sa kolačem zvanim »sabornik«, koji mesi uoči svadbe u mladoženjinoj kući devojka čiji su roditelji živi i koji se, kad padne mrak, iznosi na drvljanik (mesto gde borave duše), gde se u njega zabije rakljasto

Sutra gledaju po tim cvetovima koliko će ko živeti: čiji je cvet uvenuo, prvi će umreti« (SEZ, 80, 1967, 299). U Kastavštini upotrebljavaju je u gatanju deca i devojke.

Ćipiko, Ivo - Pauci

I dijete, zamorivši se tek naslućenom strašću, podmetnulo bi svoju ruku ispod njene masne, plave kose, čiji vonj sjećate na miris meke, isprane vune i — tvrdo bi zaspalo.

Pop Vrane, u strastvenom zanosu, ne mari za zvižduke, već čeka... A kad god čuje čiji bat putem, ili nešto što bakti, dršće od uzbuđenja... A mjesec izlazi i tri ure već minuše...

— Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po. —A čiji je vo? —Petrov, dao mi ga na izor... i radi njega, vuk ga zaklao, odsječe mi glavu, a za ništa!

— A ko ih je dao? ... Oni što svake godine daju po barilo vina, — pa zašto da ne budu na korist onih čiji su? Biće da su ležali bog zna gdje nekoliko godina, a moglo ih se je pozajmiti nasigurno kome seljaninu, pa ga izbavit'

Pred njim se prostiralo ono bezmerje, zaokruženo njenim brdinama, čiji su goli kukovi u šarama plavetnila, rekao bi — upravo vise u vazduhu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Zatim je prišao Jevđenije sa strelom čiji je vrh usijao na plamenu, mrmljajući sve vreme neke nerazumljive reči. Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu

Ne vidim mu odavde lice, verujem da je puno brižnosti i sažaljenja. Čiji je neprijatelj taj umirući bednik što se, napušten od svih, suvišan i nepotreban bori za onih nekoliko dahova koji su

“ Nikanor zna da ga niko među monasima ne voli, isto tako zna da igumana na čiji je položaj bacio oko vole svi. Ali zar i monasi nisu samo ljudi: i njima je potreban vođa, a vođa nije onaj koji je

Nikakvi puteljci do nje ne vode, izgubljena u ovom zelenom vrtlogu čekala je na nas trojicu kao devica na čiji trbuh još nije pala muška šapa.

Njene mišje oči su kolale od metiljavog mladoženje što je kraj nje sedeo, preko pijanih svatova do lepog, kršnog Dadare čiji su je pogledi čas milovali, čas skidali do gole kože, čas ljubili, čas ujedali do krvi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

kugli, vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u Aleksandriji, Sijeni i u centru Sunca, čudnog je oblika.

I u tome je kalendaru svaka četvrta godina prestupna (kao i u Julijanskom: ona čiji se broj dade bez ostatka podeliti sa četiri), no to ne važi za sekularne godine.

Dubrovačka republika beše tada jedina hrišćanska država čiji su građani imali pravo da slobodno trguju u turskom carstvu.

Ovom dobro zaoštrenom olovkom zategao sam taj konac u trougao, čiji su vrhovi one dve čiode i vrh moje olovke. Sada pomeram olovku po hartiji, ali tako da konac ostane stalno zategnut.

Nautilus je jedini i poslednji izdanak velike patricijske porodice čiji, rodoslov ide čak do samog početka kambriuma; nijedan živi stvor nema ga starijeg.

to vreme istopi se oko polova sneg i mraz, pa se na nakvašenom okopnelom tlu može za vreme dugoga leta razviti bilje, čiji je koren ili seme u stanju da prezimi dugu polarnu noć. To su jedini živi organizmi Marsa.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Nek se pamti na čiji dom, kuću nasrnu! SVI BRATSTVENICI (odlaze žurno): Njegovu glavu! MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem...

od nekadašnje toliko velike dvospratne kuće sa čitavim redom soba, vidi se samo kraj od nekoliko Tašaninih soba, čiji su prozori gotovo zapušeni gustim rešetkama. U te sobe penje se stepenicama. Niže stepenica vidi se Paraputina kućica.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

To je naročito važilo za večeru. — U ekonomskim kućama je večera odmor, i neću da mi se zalogaj hladi ni za čiji ćef, pa ni za ljubav.

znamo koja to tišina — smešila se stručno mlada grobarka u razgovoru s jednim parastosom, godišnjim, dosta veselim, čiji su priređivači već poodavno preturili vraćanje iz sanatoriuma, tišinu i ostalo.

Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je. Mati i otac drže se kao prst uz prst, a za njega mnogo ne pitaju, baš i ništa ne pitaju; a i mali slabo ide k njima.

Svakako je i za radoznalu palanku slučaj Milušićev bio „jak”. Nesrećni čovek, nekada šareni detlić na promenadi čiji se prsluk video na sto metara; „markiz” s lornjonom, i tankom palicom koju je vrteo propisno u vidu motovila; tašti

onako kako je slučaj hteo da nalećemo... Primali ste nas na veliku brigu i velike troškove, primali ste decu čiji su roditelji živi...

Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled. Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos.

inteligentna, hrabra, poštena, muke koje sakriva Jevrejin dok osluškuje šta kažu o njemu oni koji nisu Jevreji, i čiji je svet... Idiot neki mi nasrne na život, a ja sam srmvljenj ja se sam smrvim!

jedan Grk učitelj radio u jednom sopčetu srpske osnovne škole sa ono nekoliko grčke dece, i s jednim brojem srpske dece čiji su roditelji želeli da im se deca koliko-toliko koriste tom nastavom u jeziku, i s nekoliko starijih Srba dečaka koji

— A šta misliš ako bi se desilo da ti i ja istoga dana umremo, a ostane sandučić s novcem — čiji je taj novac? Sabijali smo u njega trud, rad, brige, neke nade, i odjedared: novac taj nas ne poznaje, potpuno je

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

su me i bez večere strpali u krevet — iskupili su se kako moji tako i mnogi gosti u drugu sobu da provedu ne znam čiji rođendan.

Kastilijanca don Hiacinta Nuneca de Korkuele, koji je lično svojim mačem odsekao glavu Muhamed abu-Sahibu Barbarosi, a čiji je unuk Don Pelažio od Mondoneda, sa Špancima iz Kastilje, opkolio Granadu i proterao preko Gibraltara abu-Abdalu

primer, kroz veliko staklo uveličanoga političara, velikog državnika, čija svaka reč beleži epohu u razvitku države, čiji svaki korak predstavlja korak istorije, čijoj se mudrosti gomile klanjaju i koji masama zamenjuju olimpijske bogove koji

kroz veliko staklo na malo, ti vidiš umanjenog državnika; vidiš sebičnjaka čija je svaka reč sračunato licemerstvo, čiji je svaki korak grabljivi potez, kome se klanjaju i koga obožavaju plaćene gomile i koji je kao starozavetski saraf ušao

To je treskanje nogom o zemlju tako važna stvar da onaj vodnik čiji vod tako treska da pršti kaldrma pod cokulom dobija naročite pohvale.

Nešto slično onome što se desilo Taljeranu, čiji su politički trikovi tako česti bili da se svet i prilikom njegove smrti pitao: „Šta li je hteo s tim“?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas. — Kako, kako? — zapita nekoga telefonista. — Poginuli?... Koliko ranjenih?

U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj... Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna.

Javio sam se novom komandantu, i on mi je odredio položaj. Bilo je to jedno brdo, Hisar ga zovu, čiji se prednji nagib spuštao terasasto, sa strmim odsecima. Baterija je bila odmah iza vrha.

Da bih ga prekinuo, jer nisam znao ni sâm kako da mu objasnim što bi mu bilo shvatljivo, zapitao sam ja nega čiji je on? — Mamin. — A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano.

Tramvaji su zastajali. Grci nas posmatrali radoznalo, i pomalo čudeći se, kao da ne veruju da smo mi ona ista vojska čiji su izgladneli i podrpani delovi došli u Solun pre nekoliko meseci.

Gledao je zamišljeno preda se. Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je. — Saopštio sam — izveštava Luka. — Čiji je to vod? — Potporučnika Vojina... — Uh, bogamu! — učini potpukovnik Petar. — On se jedva oporavio od rana...

Svakodnevno slušamo prasak topova... I ja nemam ničim da napojim svoju dušu do uspomenom na svoga maloga druga, čiji me vedar i detinji osmeh podseća na nebo, kad se sunce rađa... Ovo ti pišem kao dežurni, dok svi ostali spavaju.

Komandant mi naredi da ga pronađem i odvedem komandantu jednoga pešačkoga puka čiji rejon treba da brani rovovac. Pošao sam onako mamuran i neispavan. Na šao sam rovovca u jednome potoku.

— Ja, oca mu!... Vi ga osvojili? — On se pridiže i priđe. Ruka mu je bila u gipsanom zavoju i visila o marami, čiji su krajevi bili prebačeni i zavezani oko vrata. — Naravno, mi — veli pribrano i odlučno potporučnik Svetislav.

Petrović, Rastko - PESME

Ti, čiji sam sad ženik, koja govoriš hladno o smrti, dok su po tebi barbarstva moja slovenska i njini perunski vrti, svojom kosom

Interval između tvog rođenja i tvoje smrti, izvan kojih: ko zna čiji si, izašao je van oblasti delovanja zakona gravitacije.

I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom.

ođe ima vode i snijega, i krtola, pa dosta, A janje koje čuvam, dižući ga do ovce, Kolu ko i ođe, A onda je svedno za čiji nož i za trbuh čiji. ”Da, neženjen!

i krtola, pa dosta, A janje koje čuvam, dižući ga do ovce, Kolu ko i ođe, A onda je svedno za čiji nož i za trbuh čiji. ”Da, neženjen! Čime bih to čeljade preranio; U kojoj postelji da me čeka, I pošlje čije, moju glavu da zagrli?

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— lagano, kao da s nožem zabodenim u leđa ide, pođe mladić niz reku. Ispred njega išla je njegova senka. Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove nogu, čas dlan. — Zar taj pas toliko vredi? — potrča Zlatokosa za mladićem.

Vremenom se ribar Luka, obogatio i sagradio veliku kuću čiji se krov crveneo izdaleka. Ali, i starac i dečak produžili su da spavaju u kolibi od kamena.

Ti si jedini koji bi smrt mogao da prevari. Ako mi ti ne pomogneš, ko će? — prigrli majka dete čiji je život smrt stezala ledenom rukom. — Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli.

klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu zvonjava, nakon koje neki jako udaljen glas reče: — Očisti me! Čiji bi mogao biti taj glas? Osvrte se dečak oko sebe, ali od drugova ni traga, ni zec ni lisica da protrči.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ostavljen samom sebi vekovima, bez prijatelja, bez saveznika, okružen ledenom ravnodušnošću „kulturne“ Evrope čiji je mir branio, licem u lice sa jednom mračnom silom koja ga je držala za gušu i davila, nemoćan prema prirodi, narod

Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu crta, naročito po svojoj nadmoćnosti, čiji su izvori ne samo u fizičkoj snazi nego i u bistrini uma — najviše se približuje Marku Kraljeviću.

Ep kao poezija feudalne vojne aristokratije stvaran je za one čiji su preci (stvarni ili izmišiljeni) opevani u pesmama“.

dvoru, na pendžer se Vide naslonio, pa kad viđe kićene svatove, sam je sobom Vide govorio: „Mili bože, lijepijeh svata! Čiji li su, kud će po đevojku?

osvojio Vidin i u njemu se nastanio. Karavlah Radule, Radul-beg je (svakako) Radul I Basaraba, čiji je sin Mirče (1386—1418) potukao 1395. na Rovinama tursku vojsku.

— polje u Bosni, severoistočno od Sarajeva, „raskršće puteva za Sarajevo, Vlasenicu i Rogaticu“ glasovita puška — čiji se pucanj daleko čuje globa — novčana kazna, nezakonit porez Glumac Osman-aga — turski junak za koga ne zna istorija

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kud li to dječak otrča, na čiji znak? Prokin gaj, zapuštena, gusta i prilično velika šuma, na sat hoda udaljen od podnožja planine, bio je oduvijek,

— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ne sverovaše, nego se zato svadiše među sobom: udri de, čiji ti, pa ti! biše se i sekoše taj dan do noći. Tušta ih pogibe.

Svako ljuto nedoumljivanje: od bune vri u nebu. Karlaganja velika a junaštvu nejma dobi, nit se zna čiji je mejdan ni razbojište.

Beseda je tu razroka i staranje se čudno. O čemu čiji posao nije! Krome jedna priušnica što bi mu za dobro pristala! Ovi vešto i dobro o svemu proviđaju i upraljaju, a ti ni

No de tek isto smislite se o tomu da koji god čiji sluga u gospodarski dolap baci svoju ušljivu i izblaćenu ružnu koju izdrtinu halješinu među novo mu čohali i svileno

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Hvalila ga je i ona i sve tetke i strine, a i majka joj Tašana, čiji je on najozbiljniji kandidat bio, jer je bio jedinac, jednini naslednik ogromnog imanja, a sem toga, primer poslušnosti,

Otimali su se i koškali među sobom oko toga čiji je Manulać više. Majka kaže: moj je Manulać, a otac kaže: nije nego moj; majka kaže: to je moja ćerka; otac kaže: to

!...“ reče Mane. Protrlja oči bojeći se da ga one možda ne varaju. Ali ne, ne vara se! Baš glavom on, stari Žućko, čiji se noćni lavež iz mirne hadži-Zamfirove avlije bestraga daleko čuje i raspoznaje. Lepo se uhvatio i on u oro i vodi oro.