Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti... On pogleda u kmeta. — Ne lažem, čika Jovo, što bi mi nužda bila lagati? — Zar ti nisi ovo ukrao? — Ukrao?... A od koga, naopako?...
I uđe u kuću. Pošto je malo pio rakije i doručkovao, on se pozdravi sa kućanima... Lazar izide za njim. — Čika Mašo! — Oj, rode. — Pravo mi kaži; jesi li video Stanka? — Kao ovo tebe sad! — A je li i ona bila u kući?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
V Čekmedžijić je uzeo za provodadžiju čika-Gavru. Čika-Gavra je bio častan, mali gospodar, trgovac; golem i priličan, oko četrdeset godina.
V Čekmedžijić je uzeo za provodadžiju čika-Gavru. Čika-Gavra je bio častan, mali gospodar, trgovac; golem i priličan, oko četrdeset godina.
— Mi ne možemo, no idi kući i lepo upitaj; pa ako možemo doći, mi smo gotovi, — reče čika Gavra. Devojče ode. Ljuba i čika-Gavra se šetaju i dogovaraju kako će početi ako pozvani budu. Eto opet sluškinje.
Devojče ode. Ljuba i čika-Gavra se šetaju i dogovaraju kako će početi ako pozvani budu. Eto opet sluškinje. — Gospođa mi zapovedila da izvolite
mi smo se radi o nekom važnom poslu razgovarati, i to što pre, jer prvo nemamo časa, a drugo nemamo kvartira, — reče čika-Gavra. — O, ništa za to! Kvartira u selu nema, al’ možete ga ovde imati. Samo da najpre pošljem po mog tatu.
Ne zna se ko je đuvegija. Ljuba je mlađi, a čika Gavra mladolik. Dođe gospođa Persa sa sinčićem. Slabo, čađavo dete od godine i po. — Evo mog sina. — Drago mi je!
— Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra. — E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije. — Tako smo i mi radi, — reče Ljuba.
— Pre nego što počnemo razgovor, molio bi’ da nas na kvartir uputite, jer ovde u selu nema gostionice za nas, — reče čika-Gavra. — Vi ste na dobrom mestu. Vi ćete tu ostati i na večeri i na kvartiru, a i ja ću ovde spavati.
Pri večeri nije se ništa interesantno zbilo, osim što je Ljuba sa velikom etikecijom služio gospođu Persu, a čika-Gavra frajlu. No vino je dobro bilo, sremsko. Malo se razgrejaše.
Svi se dobro proveseliše, pa tek posle ponoći digoše se da idu spavati. Ljuba i čika-Gavra u jednoj su sobi spavali. Još su se neko doba šuškajući razgovarali i isplanirali kako će se sutra zbog ženidbe
— Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović. — Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra. — Vama će iz čuvenja poznato biti da moja kći nije bez miraza; ima ona za sebe ekstra, a i dete ekstra.
— Dakle, ako smem pitati, šta ima gospođa Persa? — pita čika-Gavra. — Moja Persa ima šildgerehtikajt, pa onda veliku trafiku i sav dućan je njen; pored toga ima sedam motika
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
još ikada navratiš u ovu njivu, bićeš zatvoren u veliku pčelinju košnicu, pa kad tamo pčelama platiš račun, onda će se i čika Brko za pojedene kukuruze s tobom obračunati. Uzeće ti samo kožu i od nje načiniti bundu i šubaru.
— Tak, tak, tak-ta-rak! — kuckale su orahove cipele dok se čika Brko previjao od smijeha i vikao: — Hajde, lopove, penji se na slaninu! Izvoli samo!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Danas ti je — dece radi Stari lovac oprostio. Što je za srpsku decu Čika-Jova, za američku će, nešto kasnije, postati doktor-Džes (Geuss).
Jer, šta za jednog osnovca može da znači ono Čika Jova Zmaj, koje je prilepljeno uz brojne pesmice. Meni je to delovalo kao štamparska konvencija, ili grafička šifra...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Srpska književna zadruga izdala je dve ilustrovane knjige njegovih dečjih pesama: za manju decu Čika Jova srpskoj deci (Beograd, 1899; II izdanje, Beograd, 1909)87 i za odrasliju decu Čika Jova srpskoj omladini (Beograd,
dečjih pesama: za manju decu Čika Jova srpskoj deci (Beograd, 1899; II izdanje, Beograd, 1909)87 i za odrasliju decu Čika Jova srpskoj omladini (Beograd, 1901).
Sremac, Stevan - PROZA
) Nemoj ti da se libiš od čika-građanina, i ako su mu ruke crne i on ceo crn, ali mu je zato duša bela, belja nego onaj vaš miliprot.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
pruge za Višegrad, vojaci Jelačić-regimente, zelenokaderaši, trgovci, pjesnici, pretplatnici na „Zembilj“ i poklonici Čika Ljube Nenadovića! Ne, nisam odmah navalio na knjige, bio sam za to isuviše mlad.
Kostić, Laza - PESME
” „Izrailjke? — Nekad beše, dok me slave ne poneše, ne znajući svoje seše, prosio sam jednu ja. Imala je jednog čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dole alijenacija vatačine! Dole kožni divani! Ua, libido! Ua, frustaracije! Čitajte čika Frojda samo kao strip! Kada vas neko upita da li znate šta o njemu, kažite da je on, u stvari, norveški naučnik i da se
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ I njemu Mjesec pomože rado, u bliskom toru osvijetli stado, a Kudra skoči. „Eno mi kuće, Mamice eno i čika-Žuće!“ Odjuri jagnje ko čigra prava, ostade Vujo kratkih rukava.
Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa žapcem u mlakoj bari i sluša pjesme uz fenjer žut.
Potrebni: fenjer, sablja i puška. Koji su hrabri, nek brzo hrle! Adresa: Prokop, kod čika-Krle TREBA NAM ŠAPTAČ Potreban šaptač u našoj školi za neke đake.
NAĐENO Loptu od krpe našȏ sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor. Veseli strelac nek mi se svrati, da mu je čika u redu vrati. Srđan Oklobdžija, bivši tobdžija.
IZJAVA U školu idem, s brigom se spremam, lekciju ne znam, jer knjige nemam. Na Karaburmi, kod čika-Vase, juče mi bukvar pojelo prase. Izjavu dajem pred svetom celim: svaku ću dvojku s gicom da delim!
Vrt nam izradi bujan i rečit, posadi kupus večit.“ Načinim tako sliku, u polje nosim trkom, kad evo čika zeca, prezrivo mrdnu brkom: „Kupus? Podvala čista od prvog do zadnjeg lista! Zar kod nas to da prođe?
Ovamo pesme s cvećem i travom, jer si platio glavom! Bežao Mirko Šarčevim trkom, pred čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu.
Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće.
Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće. Otresao biser s grana Merkurova jorgovana.
Pred njim sam, braćo, zapanjen stao: „Gde si mi, dete, kuku i jao?!“ „Kod čika-Miće kruške sam brao.“ „Šta ćemo sada, mezimče moje, vidiš li ove drugove svoje Kaži mi sada: najbolji ko je?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa?
PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa?
AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa? PROKA: E, vidiš, taj čika Rista imao je četiri sina: Spiru, Boška, Tasu i Miku. To su, vidiš, ove četiri grane što idu naniže. AGATON: Vidim!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla. A ona jok, kao da me čika. — Pomozi bog, snao, kažem ja. „Bog ti pomogao... A otklen si?“ — pita ona mene.
“ Pozadina je bila našim uspesima. Svi su verovali da smo sada u stanju i na Boga da udarimo. Samo se čika Miladin ljutio što nismo nastupali energičnije, da i Poćoreka uhvatimo. Onda je pričao kako je on ratovao sa Turcima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
miriše svež ju trenji vazduh, preleću velika jata grlica, spremna za odlazak, a dole u trnjaku, jasnim I zvonkim glasom, čika kos... Milina, ne može čovek sit da se nadiše!... Posle duga putovanja, stigoše crkvi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
mogu li da se setim svatova, kad se ženio Milan Crnjanski, i kad sam i ja došao u Itebej, iz Temišvara, pa su mi se čika Ignjatovi ajgiri oteli?
Inače, Cvijanović je bio lep tip našeg starog knjigoljupca i ja sam, u njegovoj kući, među njegovom decom, kao neki Čika Jova, odsedao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” I dok joj je nameštala na haljinici broš, Dodala je još: „Čika-Miti prvo kaži: Dobar dan. Sačekaj u redu, Nemoj se provlačiti između žena.
Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca. Zar i on Ko čika Anton? I on I još satova milion! Kad je ponoć Mesečeva pomoć Ne samo da je zgodna Već i neophodna.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U zoru zakukaše dve žene. Zna za kim. Naricanje ga izvuče na ulicu. I on, kao da je ubica što se kaje, kao da čika svoj strah, pođe ka kuknjavi. Zastade kod Velike česme, za celu čovečju visinu ukopane u zemlju.
— Zar ti nisam rekla da ti moja ćerka neće kuću ostaviti pustu? Jesam li ti rekla, muško! — Maše rukama, preti, čika, pa izjuri napolje. Za njom, šarke otegnuTo ciče. Vrata se priklopiše lako lupnuvši.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
dobroćudnog putopisca, uvek dopire polumrak sav od prozračne jeze (kao da još, kako je nekada bilo u ovom sokaku, ide Čika-Ljubinom vlaga iz starog jendeka), na trgu se smenjuju bezmerja zakovitlanih, uznemirenih svetlosti a knez Mihailo jaše,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušajte vi, čika Mišo — reče on kočijašu drmajući ga snažno — za Boga jedinoga, zar se bar vi ne možete toliko savladati?
I tako smo se peli i skidali uvek kad bi čika Miša zaspao. Ja sam, čini mi se, napred rekao da sam čovek vrlo bolećiva i meka srca.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
JAKOV: E, gle molim te! JOVA: Jest, jest, čika-Jakove, jer ja sad znam bolje krivični zakon nego ma koji kasacioni sudija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Sonet“ si — to se vidi; Al’ ne vidi s’ Petrarka. »Starmali« 1888. JUČERAŠNjI SAM U krčmu smo seli Ja i čika Sima; Jednu icu, dve li Dobra volja prima. Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô.
Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô. On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava.
To sam prisluškivô. Tu j’ zakletvu jaku Čŷo i čika-Pera, Na kukavnog Laku Napujdao kera — Eto ti malera. Zatrča se zélja Otpušten sa landa...
Krakov, Stanislav - KRILA
— Eh, dabogme da smo imali uspeha. Te kakvog. Duško je dobio poljubac od male Viktorije, kroz vazduh; na vas se, čika—Joco, mnogo smejala ona čupava Vida, kamenjarka, a Andrija sa pobedonosnom trbušinom i ona oklopnjača Ida...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Rovovac grunu. — Dobro je. Sad će čika Sava rovovac da uspostavi poredak. Hajdmo dalje. Šta je bilo sa tom ženskom? — Kakvom ženskom?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I zato dođe moj ujak i poočim Vasa u Beč da, u ulozi domaćina, proslavi moju promociju. Dođoše i drugi moji rođaci, i čika Andrija iz Ciriha. Ne mogu, a da o njemu ne progovorim koju reč.
Od barona Pitela ne beše odgovora. Ja pričekah na nj još koji dan, a kad ni onda ne dođe, napisah pismo čika Andriji da se obazre za mene u Švajcarskoj ili Nemačkoj, oprostih se sa mojim profesorima, popakovah svoje stvari i
Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!“ Taj grom bilo je jedno preporučeno pismo moga čika Andrije.
upućeno generalnom direktoru mašinske fabrike Augzburg-Nirnberg, poznatom graditelju gvozdenih mostova, Ripelu. Čika Andrija mi saopštavaše da mi je Stodola, pošto se prethodno kod profesora Fingera o meni raspitao, izradio nameštenje u
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
JAKŠIĆ, POZDRAV 37 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN
POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA
U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA),
SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN
POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA
DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ
ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ
(ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ
STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO,
DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU (OD XVIII DO POČETKA XX
Upravitelja Tekelijanuma i srpske škole u Budimu, pokretača i urednika Radovana, Stevana V. Popovića (Čika Stevu) (1845–1918) Đorđe Natošević je takođe privoleo pisanju za decu.
A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo? Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao. Čuje se iz daleka pesma: Istambol da čika rir kete nalva, Kete nalva gitiler, vaj, kokona!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
gospa Nola, jedne večeri, poduže je pričala s malom o njenoj materi, o bolesnom ocu njihovu koji će možda skoro doći, o čika- Todoru i njegovoj retkoj plemenitosti.
Tvoje roditelje ljudi uzimaju za primer porodice radne i napredne. Čika Jovinu vedrinu spominju ljudi i deca. Tvoja mati važi kao uzor kućanice.
— Kako po krvi? — Ne znam to sasvim određeno, ali bez krvi se ne može biti ništa, to ti je valjda jasno. Čika Jova, naravno, za jevrejstvo nema odgovornosti. On je naša krv, naš adet, naša glava i srce.
Đavo bi nas znao, hoćemo li to kad popraviti. Ali to sad ne spada na stvar. Dakle, ako čika Jovu izdvojimo, ostaje frau Roza. Zna se, Milane, sad već davno da je ona nepokrštena Jevrejka.
Od momenta do momenta, uvuku na neki način u to i domaćina kuće, čika Jovu; i palanka tad mora da primi činjenicu da u toj zajednici vlada ipak neki sklad.
— Pavle je na tužnu vest odmah promenio plan putovanja, i poveo i Milanova oca, čika Savu. Frau Roza se prepala od nečega na što nikada nije mislila, i dala je od svoje strane lepu svotu novaca za Milana.
Inače je čika Sava stajao ustrašen i od čudnog grada, i od strašne klinike. — Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom
Umirila ga je mnogo reč Pavlova: — Ja ostajem s vama, čika Savo, i godinu dana, ako treba... Milan je vaš, ali je i moj.
— Čika Sava nije više izlazio iz sobe. Kad je palo veče, došao je i Pavle. Milanove oči zatvorene, krkljanje neprekidno, zaguš i
Bolničar opipa bilo i reče tiho Pavlu: — Najviše još jedan sat. — Pavle na to sede, pa skoči: — Čika Savo, ja ne mogu, ja neću, ne mogu da gledam izdisanje Milanovo. — I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao.
On je stigao na pogreb istim vozom kojim i Milanovo mrtvo telo i Pavle i čika Sava, ali ne znajući s kim putuje. Na peronu, kad je izišao iz poslednjeg vagona treće klase, odjedared je sagledao i
Frau Roze nema; biro je zatvoren; sobe pune kofera i putničkih torbi; jedinac sin i naslednik je engleski podanik: čika Jova ostaje na groblju potpuno sam. Drugovi se srdačno rukovaše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali Mića se namršti i pribi se na moje grudi. Ja ga umirujem i kažem kako je čika dobar čovek. Osetih neku toplinu u duši, što se ovo nejako dete sa poverenjem predaje meni, pa ga pomilovah.
On mi se obrati šapatom: — Ko je ovaj? Rekao sam mu da je taj čika dobar čovek, tako nešto. — A zašto nosi ono? — i pokaza na kapu. — Zašto?...
— A što? — opet će on. Rekoh mu da bude miran i ćuti, jer onaj čika ne može da tera kola. — A gde su konji? — zapita polako.