Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Grdna ljudina, obrijana čela, razdrljenih, čupavih grudi, zasukanih rukava, seđaše na rudini i čikaše. Očima zakrvavio, pa uprštio u šanac. — Šta je, Turčine? Zar si se nanosio glave? — Ovamo, babo!... Na majdan!...