Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U takvim se naporima ona iznakažuje, čili, a vrhovnu umetničku samostalnost, kod ovakvih pesnika, ne postiže. Zaustavljena, skraćena, zadržana in statu nascendi,
Radičević, Branko - PESME
“ Momci čili podvikuju: „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice, Dede, brate, ijujuj!
Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu, Čas
I sunce granu, al' ne granu nama, Već granu brdim', granu dolinama, Gde naši čili junaci se bave. Da l' sunce nji je ugledalo zdrave?
Ali Srpčić jeste soko čili, Čini mu se e mu konjic mili; Ne bi Srbu dosta brzo bilo, Da ga nosi sokolovo krilo, Il' baš s neba ona munja sinja...
Stoji cika tanani šešana, Stoji zveka noža jatagana, Stoji vriska konjica pretili, Stoji vika ti junaka čili. Turci viču: „Pogledaj nas, Ala!“ Srbi viču: „Bože, danas fala!
Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, a ja idem živim. Ala divno Turci zaglavili, Al' je palo i Srbinja čili. No lako će sve se da naknadi, Dok je Srba i Srpkinja mladi. Gajde, čauš, konji pod ratovi!... Cika, zveka. ..
Kostić, Laza - PESME
s' klanjaju šupljoj sili; kad junake vidim stare gde ih skotska naslad gnjili, te sad ono pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa bedrine: — take slike nisu vredne budaline Savedrine.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zar ne osećate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli? Dok u podnevnoj sumaglici čili Trajekt što bez žurbe prema kopnu hrli.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uvelih vreža suši se groza. Sỳdbina čili - vene joj mirta. (Zahvata svekrug plava osmoza.) Zavist zažuti zlatom od litra. Odmiče propast s jabukom - tiho.
Pandurović, Sima - PESME
Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.
JESENjA SVEČANOST Neosetno, tiho moja mladost čili; I u svaku jesen otmenu i bledu, U dugačkom, tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš
Sve je to prošlo. San svih snova čili U sutonu misli nejasnom i bledom; Svi su sada drugo, a drugo su bili; Njih nestaje prosto, bez šuma, i redom.
REDOM... Svakog božjeg dana, možda i trenutka, Iz duše nam čili po prošlosti deo; I, po stalnom redu, vrh jednoga kutka Njenog, — pada sivi zaborava veo.
Samo jedna ljubav ne čili u pari Prolaznosti; samo jedna se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskušenja, Sve se
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Momci položiše Janka na nosila, i krenuše za serdarom, kao da bjehu čili. Do malo četnici poniješe i ostale, te ta tužna povorka silazaše niza vijuge grahovskijeh planina. „E Janko, Janko!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A ima jedan u budžaku konj kao da je gubav, tako se čili, ali je on najbolji; on je brat moga | konja, njega ko dobije, može u nebesa ići.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice!
I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega. Jedna mreža Fluidnih slika koja čili, bela, To je sinteza od svih drugih teža).
Jakšić, Đura - JELISAVETA
tamo daleko — Te gorostasne, crne aveti — Što, kao preteć nebu, ponosno Po pustoj zemlji senke pružaju: To nisu oni čili valovi Što ih je moja mladost gledala Sa prozorija hladnog granita Veličanstvenih onih palača, Odakle mora
Bojić, Milutin - PESME
Vrtovi kopne, blesak čili, Jauču ploče i drveta, Ograšjem pustim sever cvili I zaborava bokor cveta. (1913) POSLEDNjI IMPERATOR Pauk je
Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa? Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u rukama, još vidimo prema sebe Turke: u koga se višek’ dogodilo, za višek mu evo po žut dukat; ako mu se i to malo čili, za višek mu evo deset dukat!“ Dosta zlata, al’ džebane nema.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Može se to na svetu zdesiti da i iz ropstva čili tuđ sluga na carstvo sedne i zemlja ga dragovoljno prihvati a i iz careva dvora i roda prosjak se nađe.