Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pošto posrkaše kavu, Balegan otvori vrata. Prvi pristupi đakon Čimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavši: — Na zdravlje vam mlado lito. Daj bože da i’ mnogo doživite!
— A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe.
gospodi pomiluj, amin!“ Ponovo zače da klanja i da se krsti. Usred te graje dopade Čimavica, blijed kao krpa, a kose mu se nakostriješile. Jedva jedvice izgovori: — Zlo!
Haljine mu pobacane vrh pokrivača. Prema njegovu krevetu, uz duvar, bijaše drugi krevet, na kome spavaše Čimavica. Pošto se gvardijan razabra malo, zasu grdnjama Čimavicu.
Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti?
— reče fra-Tetka. — Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona.
đakona, pak se, malo-pomalo, poče povraćati stari red u manastiru, ali se, u isto vrijeme, poče osjećati „žata“. Čimavica, pošto je četiri dana ležao gdje i prije, odjednom navali da ga premjeste.
Toliko bješe dosta da strah obuzme đake. A kad još Čimavica zaiska i dobi dopust da ode doma na njeko vrijeme, onda se strah useli u sve sluge pa dohvati i fra-Brnu.
Zlosrećni Čimavica, ne ustavi se ni na tome, nego pisa iz svoje kuće stricu fra-Pinjati Ćuku, koji u to doba držaše parohiju u O.
Junački fra-Srdarina ne umijaše se preti, no im vikaše: — Ona guba, ona smrdljiva Čimavica, izmislila koješta, samo da nađe izvit kako će se proskitati, a vi odma: tum! bum! odma po sridi svete oce i korabljice!
Te stvari ja bolje znam nego ti, kâ šta su bolje znali od mene pokojni Škoranac i Čimavica... — Nije to, nego je on strašljiv! — reče Mačak. — Ti lažeš! — viknu Bakonja. — Nisam ja strašljiv!
Nije sve doučija, ali je potriba manastiru đakona, pošto se Čimavica neće vraćati. Ne bi mu ni to pomoglo, ali je Mačkov ujak, duvalo, stari prijatelj provincijalov.