Upotreba reči čini u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

D. Rašićem? Pa ako ti se čini da preterujem, a ono među Brankom i Miloradom Popovićem?... Pa, siromah vladika Njeguš koliko puta beše zaboravljen da

“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode. Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema.

“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi

Sve mi se čini da bih u ovim našim planinama blejanje ovcino pre razumeo nego njihov razgovor... Pa sam onde video i Švaba i Madžara —

Sve je izgledalo veličanstveno, puno tajne, čisto ti disanje u grudima zastaje, čini ti se da je i onaj skakavac što iz guste trave siče, jači od tebe...

Ljudi koji su ga poznavali pitaju ga zašto tako čini, a on samo slegne ramenima pa ćuti. Jednom sam ga i ja, iako sam znao otkuda tolika promena, opet zapitao:

planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci, izgledaju kao lep venac od samoga cveća — i, odista, učo, katkad ti se čini kao da ga je neka veštačka ruka u ono modro kamenje uplela, tako su divni i šareni.

Šta čeka on?... Lice mu je zažareno, jelek mu je na prsima tesan, pa ga zaludu raskopčava, čini mu se ugušiće ga, usne su mu suve, dah gori, on misli da neće zore dočekati...

ona sva mesta kuda joj je dragi ovce i koze provodio, pa ga onde u mislima svojim i slika u raznome vidu: čas joj se čini da ga gleda kako se naslonio na dugu pušku, pa gleda kroz sivu maglu u njenu belu kućicu; posle joj dolazi kao da vidi

— Oh, Milisave! — reče zažareno devojče. — Ja kad sam kod tebe, a meni se čini da i trava o ljubavi pripoveda, da se i nebo i zemlja grle i ljube...

Obradović, Dositej - BASNE

Onda magare, ponoseći se, upita lava: „He, sad mi kaži što ti se čini od mojega glasa!” „Pak jošt pitaš, — odovori lav — i ja sâm da te ne znam ko si, bih se od tvoje vike uplašio.

Sveća je prosvešten razum koji nam pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.

se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se sam sebi najpametniji čini i za sramotu drži od drugoga što naučiti.

Malouman čovek i visokouman, ono što ne zna o tom ni ponjatija ne mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno,

Kome nije blagodarnost dovoljno nagraždenije za učinjeno blagodjejanije, neka ga nigda ne čini, bolje. A neblagodaran ... uvi! je li moguće da je čovek neblagodaran? Ne daj, bože, takoga u rodu!

„Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka zveru. A čovek, ništa ne valja da čini kao zver, bez rasuždenija.| 16 Kurjak i ždral Kurjak žuerući ovcu, stane mu kost u grlu.

Ogledaj se gdi u potok, pak ćeš viditi stoji li ti lepo da se činiš dobap.” Naravoučenije Kurjakov sovjet ovde čini se dobar i polezan, ali za njega, a ne za kozu.

Kurjačka narav kad se najbolja čini i najlepši sovjet daje, onda je se valja najvećma čuvati. 20 Kurjak i lav Kurjak ygrabi negde iz ctaga ovcu, pak

Što slepo ne čini sujevjerije? Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto?

čujemo disidemonskago vladiku, koji veću čast pameti u bradi drži, kako on rezonira: „Brada je česna i sveta vešt koja čini čoveka još toliko česnim i prepodobnim. Sveta, velim i dokazaću: proroci, Hristos i apostoli svi su brade nosili.

Može i to gdi biti, no ovde baš nije taj događaj, ibo lisici odrezati rep toliko čini koliko čoveku nos; jedno i drugo užasno boli. A natura je u tomu premudri učitelj.

” Naravoučenije Ono šta ko ne može imati, nek se čini kao da neće, ako hoće da mu ko ne reče: „Mac!| 25 Lisica i majmun Češvoronožna živošinja sakupi se da izbere sebi

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

— i opet počnem čete skupljati, međutim dođe fendrik Jovan Vujadinović (on je prvi Srbin iz Srema, iz sela Tovarnika, čini mi se, dobar junak i pogibe posle na Sokolu, kad smo na Kalkan jurišili). Taj Jovan dovede sa sobom oko 30 frajkora.

a on i̓ sovetuje da idu svaki u svoju nahiju i da narod dobro paze, i da ne dadu nikome ni najmanjeg zuluma da narodu čini, no da se njemu obaraćaju. To je bilo oko 1794. godine.

S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi se moglo opravdati sasvim.

Poreč-Alija zapovedi, te se sve kuće oko njegove kamene avlije popale, da bi puškama plac učinio, i tako se na noći čini da se svo Valjevo u oganj pretvorilo. Sad ja zapitam Živana buljubašu: „Šta ćemo sada?

I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom. Ja uzmem ovo pismo, zovnem mog strica Jakova, Mitra

Tu nam vezir zlatna brda obećava, no najposle Karađorđe reče: „Fala ti, čestiti paša, mi znamo da car nama zuluma ne čini i rad je, i tebe je poslao da nas umiriš.

Nema tu mira, odsad će da budu bojevi veliki. No ti spremaj, pak idi kud si pošao!” (tj. u Rusiju). To je sve, čini mi se, bilo poslednjeg dana meseca julija 1804. leta. Veće kako je vezir došao, stalo je svuda primirje.

Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime i Janka; neka vam dadu dve tri hiljade groša, pak idite”.

Kažem mu koliko mi novaca imamo, no da on ponese što više može. On kaže: „Ja ću poneti 50 dukata”. No čini mi se poneo je više, no nama neće da kaže onda, valjda da se u putu bolje štedi.

A što mi je u oči najmilije padalo to je, što su oko sve crkve sve posadevata topovska đuleta od svake mere, i čini mi se toliko i̓ je, da i̓ sva srpska kola ne bi ujedanput mogla poterati, jer i̓ je vrlo mlogo u redu, a u visinu ima

Tuda se polako putuje, jerbo kola u pesak upadaju do polak paoca. Čini mi se, da taj peskoviti put traje nekoliko pošta, zaboravio sam. Kad izađosmo iz peska, onda smo brže putovali.

Sčastliva doroga, praščajte!” Dođemo opet k našemu društvu (čini mi se preko 70 vrsta putujući) u Moskvu. Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Zatreše, jakako!... A ti bajagi kmet, pa zaseo tu u mehani, a nije ti ni u uvo što se ovamo poštenim ljudma čini šteta! — podviknu Raka još žešće. Dok ti i Stevan planu, pa skoči: — Ama, šta ti hoćeš, Radovane?

Kmet Stevan prislonio se uz plot, pa samo ćuti i gleda što se čini. Srećko i Ilija, potričari, obilaze po kukuruzima, zagledaju oborene i upola izedene klipove i sumnjivo vrte glavom.

Sutradan zorom već poče birov vikati po selu: — Čujte, ljudi, zapovest od kmeta: udarite roge na stoku da ne čini štete! Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li?

Idi pa ih traži! — odgovori ona ljutito. — E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa. On poćuta malo, iskašlja se, pa opet poče: — Zar baš ostade u potoku, Maro? — Šta veliš?

Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše. Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda!

— Ih, orospiju mu očinu! — viknu pogađač. — Baš si baksuz, Radane! — Baksuzi ste, čini mi se vi svi... — odgovori Radan. — Dede batalite tu sprdnju da sednemo kao ljudi.

— reći će jedan od seljaka. Ovaj se današnji pojas nekako obezočio i batalio da bog sačuva!... Šta se čini, čudo te i ovo malo bog još daje. — A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan.

Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje

— Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan. — Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a? — Ne brini se ti za nj, gospodine — upada u reč pop Pero. — Žnje on dobro i bez srpa...

— E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom. Poćuta malo, pa tek upita popa: — Ama, popo, on čini mi se služi sad kod Stanoja. — Jest' kod Stanoja. Biće još ovo do Đurđevadne kod njega!

— Tako su se pogodili — primeti Vidak — ja sam im gradio ugovor. — A kako mi se čini, otresit je momak. — Pravi kremen! — reče pop. — Što uradi ono ti je baš ljucki i svesrdno urađeno.

— Koliko misliš da mu daš? — Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Mogu ja i stajati, čestiti efendija! — Sjedi, Mašo, sjedi!... Evo ti duhana. Ti pušiš, čini mi se? Marinko diže glavu i ispravi se tek upola; priđe minderluku i spusti na i samo jedan malen delić svoga tela.

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!...

Niko im više ne hte boga nazvati. Onaj dobri starac, čiča Sima, knez, i on kad pored Alekse prođe saginje glavu i čini se da ga ne vidi!... Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji. Kako ga smotri, on viknu.

a danas?... Šta hoćete?... Ubijte me!... Ali se niko ne mače. A on, i ne znajući šta čini, okrete se od njih. Oni ostaše. Niko reči ne reče. Pomrkoše starine i udubiše se u misli.

— Pij! — Neka, dostaje. — Ta nije! Pij, čovječe! — Ne mogu više. A kad me pitaš, kazaću ti! Meni se čini da ćemo moći popa i kmeta zavaditi! — Kako?! — Ne pitaj me dalje! Evo ti velim: pošao sam tvojim tragom!

Idi, idi!... Taj čovek bio je Deva. 2. JELICA Mi se divimo ljudima iz toga doba. Nama se čini da je nemogućno učiniti ono što su oni učinili. Početak ovoga veka isturio je divove kakvi žive samo u pričama...

Onaj je bio zavidan. Sve mi se činilo da ga mrzi... Kad tako razgovaram s njim, onaj strela očima, čini mi se da bi ga popio kao kap vode...

Ali, iako je to tako strašno, opet će skoro biti!... Meni se bar tako čini!... I kad se vrisak duge šare pomeša sa piskom nejači — onda teško ne samo Turčinu što ovuda gazi nego teško i samom

— Znam, znam... Ali, onako, ko je to kao prvi počeo?... — Ono... kako da ti kažem... ne znam... Čini mi se popa... Njemu se nisi dopao. Sećam se baš jedanput reče: „On je Turčin, a Turčin ne može nama dobro misliti!

— Vjere ti, kako on jako? — Ne pitaj!... Niko da ga vidi! Nit mu ko boga naziva ni prima!... I čini mi se da je malo šenuo... — A, brate, bio paziti na svoj narod!... — Šta ćeš?... Valjda mu je tako suđeno!...

Kmet Jova zatrese tužno glavom. — Bolje bi bilo da je umro! — Bolje! — reče pop. — Teško njemu!... Čini mi se da je i pameću pomerio. — Siromah! — reče pop. I minuše mimo kuću. A na srce kao da im se navali neka stena...

Sve dok pop ne poče govoriti, on je mislio da čini veliko delo... A sad, sad je i nemu to sve izgledalo ružno. I uhvativši se za perčin, ciknu: — Budalo matora!

Dučić, Jovan - PESME

Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda,

AKORDI Slušam u mirnoj ljubičastoj noći Gde šušte zvezde; i meni se čini Da često čujem u nemoj samoći Pevanje sfera na toploj vedrini.

I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako. Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom.

koje je to doba: Zora ili veče? Plam što je zablisto; Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!... A meni se čini tako jedno isto... SAPUTNICI Sve za svojim putem, ja sam žudno hteo Sve za svojim putem!

A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi. Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi. Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći.

Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda? Često mi se čini da kô noćna plima, Sve u meni šumi od spomena sivi: I da mi je srce prepuno, i ima Strah da ide dalje i da što

Ove besanice nove, rastrzane, Čini mi se iste kao stari boli; I sve nove suze što maločas proli, Kô suze od juče, kô suze od lane.

I sva ova ljubav koju srce snije Što se čini tako i mlada, i nova — Sve je osvetnički fantom starih snova: Kobni eho reči izrečenih prije.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo. Čini mi se da su podjednako obučeni, ali nisam video kako, samo sam primetio veliko koštano dugme pod grlom u onoga bledog

Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono pouzdanje, pouzdanje u — Boga!

Možete li da vidite? Ah, jadni Đorđe! On opet iskrivi glavu i, sasvim pored pomoćnika gledajući, reče: — Četiri! Čini mi se četiri! Ne vidim baš dobro!... E, a što ti sad opet plačeš?

Jest, ali gde sad da ga nađem? A on bi me, čini mi se, razbio i razgalio. Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje?

On se poče vrteti, pruživši najpre vrat i krećući ramenima; pa posle poče izdizati ruke kao što čini čovek kad ga svrbe leđa, ili ga steže haljina pod pazuhom.

” „Siroto ono dete!” — Verujte, — kaže Joca — i meni je tako teško, da vam ne umem kazati. Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!...

Mučio sam se i mučio, dok sam se odlučio da mu kažem da se u bolnici ne može pomoći. Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta? Sutra već!

Osećao sam neki životan miris u salonu, miris koji, kao u decembarsko jutro, rezi i seče i čini te podigravaš i letiš kud si pošao. — Čuo sam njenu svirku, čuo neku dotle nečuvenu sonatu. Ali kako je ona svirala!

Ja sam s mamom sedeo posle ručka i pušio. Ćutali smo. Čini mi se da smo oboje slušali vetar. U taj par vrata se širom otvoriše, i uđe Đorđe sa štapom pruženim pred sobom, sa

U taj par vrata se širom otvoriše, i uđe Đorđe sa štapom pruženim pred sobom, sa sestrom i sa ćerkom. Čini mi se da sam počeo cvokotati zubima. Sad mi je bilo sve jasno! Sad sam video šta mi je on i ona!

Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne.

” I onda čisto beži iz sobe. Ali „još ovo”, ,još ovo”, uđe ti on, čini mi se, peti put u našu sobu, a tako oko tri sahata po ponoći. — Daj! — veli majci, a došao u licu kao zemlja.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« Ili: »Gospodin-domine, — obrativ se Kipri notarošu, — molim vas lepo, malo od onih krofni iz onoga tanjira tamo, čini mi se da su te tamo malo rumenije a bolje narasle.« — A svaki pop čudo što voli krofne!

Jedna mu je već rekla: »O mustro!« ali to njega nije mnogo ženiralo. Znao je da je bolje kad ženska grdi nego kad se čini nevešta, pa se nije bojao; on se samo bojao onih drenovih budža koje se danju po dućanima prodaju, a noću i zabadava po

Ona, dabome, ne ume onako piljiti muškarcima u oči i prevrćati očima k’o ona nji’na akterka. — Ama, Sido, sve mi se čini da ti... — Eto! Što ga nema kod nas; a kod njih je bio i pre i posle podne!

tako da su sutradan iz komšiluka morali uzajmiti mirođiju za krastavce iz vode, bedeći onu Rakilinu derlad koja čini pustoš po svima komšijskim baštama.

On prošao pa joj se javlja, ali učtivo, hladno se javlja, i prolazi. A Juli došlo čisto čudno što se Šaca tako čini nevešt, a u snu joj tako mio i iskren i tužan bio, a sad prilično raspoložen. To je zabole jako.

narav, volem sve lepo, brez svađe, pa joj kažem: »Pa možda je to, slatka gospoja-Sido, samo slučajno; vama se to tako čini!

— Feler! A zar je Juca popina pod felerom? — A da šta vi mislite? — Ta zdrava je k’o tresak, zaboga! — E, čini vam se to samo, slatka. — Ju, strasna i velika! A kakav to feler ima? — pita Pela začuđena.

I u grob kad legnem, Ćiro, misliću furt na to! Iz groba ću, čini mi se, ustati sa brijačem, pa ću ga sama obrijati ako ti nećeš! Da pamti kad se bacio na tebe.

— Otkad se nismo vidili! Čini mi se, čitav vek! A tako bi’ je volela viditi! Ta bile smo drugarice od detinstva... ta i ne znam ni kad smo se

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle njega to

I onda, ne znajući od besa i muke šta da čini, odlazio bi u njegovo odelenje. Sluge bi se tada sklanjale. On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

ih vidi, ali već ne haje mnogo, već mu se druga po glavi vrze, ali ipak šeta se po pijaci, pa naiđe na gospođu Jelku. Čini se kao da je ne vidi. Ona ga viče. — Gospodar Čekmedžijić! — Izvolite — A, drago mi je!

— Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči! — Meni se čini da Ružičić Julku voli. — I meni se čini; samo ona njega da ne voli! Tako se razgovaraju dok ne zaspu.

To me najviše muči! — Meni se čini da Ružičić Julku voli. — I meni se čini; samo ona njega da ne voli! Tako se razgovaraju dok ne zaspu. Sutradan idu muški šetati se.

— Nije baš ni tako! Znam ja nju; đavo je ova; samo se čini tako, da me lakše ulovi. Ta, možeš misliti, kad ti već kazati moram, kad me je devojkom volela kako ne bi kao udovica?

— Zapovedajte! — reče tako slabim glasom kao kad se žmure igra, samo da ne poremeti usta. Čekmedžijiću se nešto mrak čini u sobi. Firange su, istina, bile tanke, bele, al’ opet mu je nešto mračno; rad je frajlu pri suncu videti.

Ćirković opet gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diči se kad ko o njoj govori da je lepa i sve joj po volji čini. Mica i Alka jedna drugoj odlaze, i sve je kod njih glatko tako dok neki demon ne naruši mir među njima.

Alka je već zaboravila nevernost njegovu, a Ćirković sve ženi čini po volji, a rado se nalazi u društvu najotmenijih, kud, naravno, pripada i Svilokosić.

Rogozić, dobar prijatelj Svilokosićev, dozivlje ovog da mu u poslovima pomogne. To ovaj rado čini, jer može što i naučiti. Kad ima posla, ostane tu na ručku, pa i na večeri.

Ja ma kakve da obučem, svet drži da su skuplje. I moje belenzuke drži svet da su skuplje od tvojih. Sve to čini rang, znaš, a ti si u rangu za jedan stepen niže. To Mica reče kao iz šale, ali Alka oseća.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog života; i tu, čini mi se, ne vredi nikakav napor ni pokušaj vladanja nad sobom. Tu prosto nema leka ni pomoći i to je više nego očevidno.

okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita zašto to čini ni sam ne bi znao odgovoriti...

) Priča ona i gleda kroz prozor, a Juršiću se sve čini da njega gleda, i užasno mu neprijatno. — Jao, jao, šta bi, kao da na jednom u zemlju propade, kao da odleti; tako je

“ ne osećam, ni izdaleka ne osećam. Ljubav je ono fino lično oplemenjavanja, ona uklanja one prljave misli, čini čoveka boljim. A ja? Jesam li je oplemenjen, jesam li bolji, volim li je zaista? Volim ja svoju verenicu, to je istina.

Sad mi se sav život čini jedna divna svečanost, jedan veliki praznik, jedan prostran, prav put sa cvetnim obalama. Sad je tako tiho i lako u

Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom

Oni su hteli da skrenu pažnju ali zaglušiše čoveka. Zbunjen onim urnebesom, neznajući šta čini, on stuknu korak nazad, pa svom snagom, vrhom one svoje čizme, udari kleklu životinju u slabinu.

mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu čini da treba i mora da bude smisao i cilj onoga pokreta.

Ali kolona neprestano po starom, ili se tako njemu čini; komeša se u mestu, koprcka, preskače one perle i svi oni pojedinci na koje on obraća pažnju polaze i vraćaju se,

Ili se susretnu, zastanu, pogledaju se onim glatkim tačkicama, zamrdaju trepeljivim vlaknima, te se čini kao da se nešto sporazumevaju, pa opet produžavaju ono vrzmanje.

iskušenja naslućujem nešto kao pojam o sveopštosti i celokupnosti i svakog dana opijam se sve više i više pićem ove, čini mi se, najlepše i najdostojnije od svih ideja.

Ali i to što meni izgleda dobro u onom tamo mističnom užasu samo je jedna koještarija, jer se meni čini, da svi oni što traže neku sreću sveta treba jednom od svega toga da dignu ruke.

Afrika

sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Ovi dečaci su još iz plemena Volov, koje ne spada u najlepša. Kod velikih takođe, ono što čini crnog tako dragog onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i

Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas. Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama.

Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?“ — „U Ampe!“ odgovaraju dva crnca sa krme.

To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da

toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima

Već za prvo inicijiranje, koje mladića čini samo čovekom, ta mučenja su fantastična. Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja.

Međutim šef Nebinga, crnac za koga je dolazak belaca događaj toliko iznenadan da on ne zna više šta ima da čini, nije u stanju da nam nađe toliko zamenika. Svi njegovi ljudi su bilo u lovu, bilo u polju na radu, ili inače.

Njihove su lubanje sasvim izbrijane: one su plašljive, zbunjene i divlje. Ali je sve to najmanje što ih čini savršeno različitim od dosadašnjih crnih žena. Ovo je potpuno jedna druga rasa.

Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se, ne prevazilazi mnogo širinu vode kod Beograda.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Odi da ti polubim. JUCA: Nije samo dosta ustma ljubiti, nego treba muž da pazi šta mu žena zakteva, pak da joj čini po volji. JANjA: Ama treba i žena da sluša svoga gospodar. JUCA: Ja ne znam u čemu se vi na mene možete potužiti?

More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um?

Izvolite zapisati koliko vam je moguće. Što više, to bolje! JANjA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad da si čini troška na ova oskudna vremenu! Nema ljudi novci. To ne moži da bude. Neći niko da dâ nijednu feniku.

Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš. Kako si ubiim?

Oho, oho! Stani, Janja! To je zlo, veliko zlo, već si padnio u voda, ruka čini tapa, tapa; voda čini upa, upa, teće si se udavio, teće propadnio. Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška, pu! Ubio si Janja.

Pustaljijo, daj moi novci! PETAR: Šta veliš? JANjA: Si čini gluvo! Novci daj, kad ti kažim lepo! PETAR: Pa plati mi, de, kako znaš! Ja sam zadovoljan.

Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati. No dobar je moj genij.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A listovi podnaduli. Garsuli je nosio crne kilote, od velura, i svilene čarape. Izgledalo je kao da čini jedan korak napred, a dva nazad. Smešio se na svakoga, a veslao je rukama, kao što se na Krfu vesla.

plavoj čohi, srebru, srebrnoj kićanki, odgovarao mu je, zavaljene glave, ne vadeći kamiš iz usta, kao da mu neku milost čini: „Nije ti Pavle kriv, debeli! Kriv ti je Garsuli! Nismo mi jobađi, pa da pitamo smemo li se seliti.

Sve do svoga odlaska. Vikao je, da se njegovim veteranima, koji su ratovali za Mariju Tereziju, čini velika nepravda.

Ne bi na to pristao, ni za živu glavu. Ali se i njemu počelo da čini da ima neka, velika, tužna, razlika, u životu, između njega, koji ima toliku decu, i onih koji ih nemaju.

carice, taj major je smatrao da treba da skrene pažnju, na dolazak, u Švehat, jednog, esklabonskog, oficira, koji mu se čini sumnjiv, a koji je nameran da se odseli u Rosiju.

Traže više činove! A što je najgore, teško je sa njima. Svaki želi od drugoga bolji biti. Pa mu se čini da je opšti porok serbski: zavist! Isakovič mu onda reče, gladeći brke, da, što se njih, Isakoviča, tiče, lako će.

Jedu neko meso koje im se ostavlja na vrata, kao da su stigli u neku pasju nedelju. A smrdi. Čini se od mačića. Pavle im reče da su pitomi zečevi. Bajevič ponovi: smrdi. Pavle ponovi da treba da se strpe.

Kajzerling je ljut što venecijanski ambasador zna. Neka pazi šta govori. Sekund‑sekretar još dodade, da se njemu čini da je Pavle, u raportu, koji je barun Aš napisao, za Kajzerlinga, i suviše hvalio vladiku Vasilija.

Prema referatu baruna Aša, njemu se čini da kapetan piše, to jest, priča, o vladici, suviše blago. Ceo taj projekat o preseleniju Črnogoraca (grof reče:

Drugi bi bio sretan, na njegovom mestu! Isakovič joj onda, kao pop, poče da čati, da on nečasna dela ne čini, da ne može švaler udate žene biti, da treba da čekaju, dok se Božič vrati, pa da sa Božičem prečiste stvari.

Božič stalno uzdiše za svojom, prvobračnom, suprugom kao i taj matori, Montenuovo. Muževima se čini, uvek, prva žena, pokojna, najbolja. A, i jedan, i drugi, i Božič, i Montenuovo, samo su matori bludnici.

Nego, se boji tog jednookog čoveka, koji tako strašno gleda. Njoj se čini da ima oko i ispod one krpe, pa je i tim okom vidi.

Teodosije - ŽITIJA

A car videvši ga kako se snebiva kada što moli, ohrabri ga da smelo čini, i reče: — Sve što hoćeš da moliš, unapred sam rekao, usrdno daću vašoj svetosti.

Koja li blagodarenja za to ne izreče Bogu, klanjajući se i veličajući, hvaleći i blagodareći onoga koji čini velika i neispitana, slavna i čudna dela, kojima nema broja!

I štaviše, Bog hoteći nas prisvojiti svojoj ljubavi, preko svojih svetih čudesa među nama čini da razumemo da Bog poznaje svačiju ljubav prema njemu, i ako ko njega radi što dobro čini, od njegovih svevidećih očiju

svojih svetih čudesa među nama čini da razumemo da Bog poznaje svačiju ljubav prema njemu, i ako ko njega radi što dobro čini, od njegovih svevidećih očiju neće se sakriti i dobrima je nagraditelj dobar.

I što od Boga biva preko svetih, sve je pred njim dobro i ugodno, ako se nekome zlonamernom i čini da je protivno. Jer ponekad Bog, privodeći nas k sebi, i tuđom nas ranom zastrašuje, i one koji mu se ne približavaju

A drugi put Bog svete svoje sveti kao svoje izabrane ugodnike, kada im se kogod ruga ili im čini pakost ili se ko nepravedno po diže na njih i traži da im učini zlo, da bismo se i mi videvši ovo postideli, a ujedno i

pomenu nas Gospod, i izbavi nas od neprijatelja naših, ne na luk ili mišicu svoju uzdajući se pego na Boga koji čini velika i neispitana, slavna i čudna dela kojima nema broja.

Ali cve ovo čini reč gospoda mojega Isusa Hrista: „Ko veruje u mene, dela koja ja činim i on će učiniti, i veća od ovih će učiniti.

Videste da čak Bog sluša obojicu i da izvršava njihovu volju. A ovo sve vidi se da Bog čini radi našeg spasenja, da bismo razumeli kako Bog više ljubi jednoga pravednika i sluša ga više nego mnoge grešnike sveta,

A Stefan kralj, kao uvek neuzdržljiv, kada vide da brat čini ono što pre nije bilo među njima, divljaše se i mnogim suzama zemlju kropljaše.

Jer vera spasava kada čini u Bogu ljubavlju dobra dela. Mir i blagoslov svima dade, i tako otpusti blagočastivoga kralja Stefana i sve blagorodne

A sveti, koji nije len da pomogne svakome kome se čini nepravda i nevolja, a kako tek da usrdno ne saoseća za otačastvo i za brata, pomišljajući da s ljubavlju lako podnese

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

doba je zadruga pored crkve bila društvena organizacija u kojoj se razvijao nacionalni duh ostajući veran samom sebi. Čini se da su se, naročito u zadrugama, mogli podići do najvišeg stepena osećanja solidarnosti, simpatije i saučešća i da su

u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema bratu je jedina koju žena dinarske zadruge sme iskazati; ona to čini na vrlo razne načine i sa dubokom nežnošću.

Iskrsne li kakav bilo događaj, svaki dinarski Srbin zna šta treba da čini i čini to tačno; svi rade u najvećoj saglasnosti, seljaci i svi oni (uostalom vrlo retki) koji nisu degenerisani

Iskrsne li kakav bilo događaj, svaki dinarski Srbin zna šta treba da čini i čini to tačno; svi rade u najvećoj saglasnosti, seljaci i svi oni (uostalom vrlo retki) koji nisu degenerisani političkim

Opšti način mišljenja i rada, nacionalni i društveni ideal postali su im zajednički. Iako dinarsko stanovništvo čini većinu u Šumadiji, obrazovala se usled mešanja doseljenika i starog stanovništva nova etnička grupa koja nema čiste

Zato opet, kad on to čini, to je otvoreno, u lice protivniku, oči u oči kao čovek čiji su preci vekovima sami sebi stvarali pravdu.

Razlog je ovom demokratskom instinktu Šumadinaca, čini mi se, sledeći. Demokratska su osećanja urođena narodu koji je za vreme borbi za oslobođenje imao jednostavan društveni

Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge. On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka.

su se u sklonitim oblastima održavala zbog geografskog položaja a modifikovala se pod uticajem istorijskih događaja. Čini se da su pod uticajem srpske države plemena krajem srednjega veka bila oslabljena i smanjena, kao i zadruge i druge

Ona ukazuju i na to, šta Evropa ne treba više da čini, ako hoće da obezbedi mir i da učini kraj prolivanju krvi. Katolici su u jakoj manjini među stanovništvom bosanskog

Ovaj način života, koji je vekovima trajao, uticao je ne samo na duhovne i moralne osobine, već je, kako se čini, unekoliko izmenio i fizički izgled dinarskih muhamedanaca. Osobine muhamedanske vlastele.

Za vreme turske najezde vlastela je, kako se čini, vrlo lako primala muhamedansku veru da bi sačuvala svoje zemlje i svoju nadmoćnost i da bi se mogla osvetiti Ugrima

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Njegov mačak čini mu se ipak bolji od svakog vira. I što virovi postaju dublji, čiča izgleda sve tužniji. DRUGA GLAVA Iz koje se ništa ne

Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam... — Mačak!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da! PAVLE: Čini mi se da sam je video jedanput kad je dolazila k vama na građevinu. Koliko se sećam, lepa i prijatna ženica.

ali ja neću da vas ucenjujem, zadovoljiću se samo sa 1.000 dinara, što sa onom prvom hiljadom čini dve hiljade. SPASOJE (uzdahne): Dve hiljade dinara?!

To se u računici, čini mi se, zove: pravilno trojno. MILE (smeje se): Da, da! Dakle, ja ću vas stalno izveštavati o tome kako se stvar

Najzad, ako neće da štiti nas kao pojedince, onda neka štiti preduzeće „Ilirija”; to preduzeće čini čast državi, a skrhati nas znači skrhati preduzeće. Kako? Kako?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kad sada mislim o tome, čini mi se da nisam ni želeo da se izvučem. U dvorištu je osmi osmoletke izvodio ritmičke vežbe i fiskulturnikovo: „ ...

U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne koračaju po zemlji.

Tatjaninom pismu Onjeginu a lice mu je izgledalo zaneseno i kao nekom nevidljivom baterijskom lampom osvetljeno iznutra. Čini mi se kako je ubeđen da je on Evgenije Onjegin. On? Bože dragi!

Zatim uđosmo u razred. Poređano u grupice, društvo je o nečemu raspravljalo. Kad sada mislim o tome, čini mi se da su raspravljali o fudbalu: glas Tome Snagatora bio je najčujniji, a on je najzagriženiji „Zvezdaš”.

- Profesor Hadži-Nikolov, i tvoj očuh, i mnogi drugi, nisu tako loši kao što ti se čini. Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda?

- Profesor Hadži-Nikolov, i tvoj očuh, i mnogi drugi, nisu tako loši kao što ti se čini. Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda?

- Ne škaklji! Izračunao sam: još tri ili četiri pisma. - Šest. - Ništa manje? Ne čini li ti se da je to kao roman u nastavcima? - zagrcnuo sam se i zastao da oslušnem.

Ona crvena tačka bila je sada visoko iznad nas. Ako nas je i tražio, Rašidin otac je to prestao da čini. Sada je hodao nasipom između pragova. Zatim smo videli kako se nekoliko desetina metara dalje, na rampi, pali svetlo.

Bilo je u njemu priča o karanovskim noćima kad ti se čini da nebo, zvezde, mesec i sve postoji samo zato što ti postojiš; o strepnji da ćemo susrete morati da krijemo; o

- Zašto ćutiš? Čini se da te je ona mala smotala baš sasvim? pomakao se i ja sam seo do njega. On je vrhom sandale nešto kao šarao po

Bilo je to lice žene koja voli i bilo je lepo uprkos boji kože, kose i očiju. U tom trenutku, čini mi se, u meni se pokrenulo nešto. - Da si je samo videla, Rašida! Da si samo videla njeno lice kad joj se on osmehnuo!

- To nije stvar političkog uverenja, verujte mi! - malo sam se kao zapalio, ali me on, čini se, više nije slušao, niti je to radio bilo ko drugi. Kroz razred su letele ceduljice: „Nađimo se posle časa!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: —

Na tu formu je pisao i Krečar, Čamča tek koješta drlja, da se čini da piše pismo. On nikad s puta ne piše pismo kući. Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi.

Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put. Dođu do jednog sela. — Čamčo, mi smo zabasali, mi kroz ovo selo nismo prošli.

ili mati da mu pomognu kravatu nameštati, i premda je u tome majstor bio, ipak njima je to dopustio, jer im time radost čini. Sad će Šamika postati u Pešti „jurat” askultant kod najvišeg suda; to je već nad juristom, a jurista je već mnogo.

Zaručnik umre. Katica, kao negda Isaure Clemence, ide na groblje na ružičalo, deli cveće, vence, i poklone čini ljubećim se, da im svezi njihovoj pripomogne. Posle nekog vremena, gospodar Sofra zove Šamiku na važan razgovor, u salu.

— Ja sam zadovoljan. — Kad si zadovoljan, daću ti tri; samo nemoj da oklevaš. Moji su dani izbrojani, a ti što imaš čini zarana, jer znaš kako kažu: „Dodna ženidba, deca siročad”. Dakle, opet ti kažem, ne oklevaj, spremi se.

Misli se šta da čini. Ode Čamči na savetovanje. Baš kad je otišao, u njegovoj otsutnosti je Pera čekmedže obio. Dođe u kavanu kod Čamče, pismo

Gospodaru Polačeku to gove. Već je vreme ručku; idu unutra. Tu opet veselo poručaju. Svaki svoje primedbe o balu čini. Posle ručka mlađi odu u paradnu sobu, i najpre se razgovaraju. — Jel’te Herr von Kirić, naš bal je lepši od vašeg?

— Ima ekonomiju, pa se može onde naputiti, pravo kažeš; no nije katolik. — To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati.

Svećenik, kako to čuje, odmah mu odrešito odgovori da to nipošto ne čini, ako je njegov brat. No, budući je dobra partija, da on, Šamika, pređe u katoličku veru.

Već je prešao grčko majorenstvo, već je preko trideset i pet godina. Oćelavio je, pa se čini još starijim. Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . . pa već i bele kose vide se, progrušane.

Razbere se, ide k Juci. — Juco je l’ tu bio danas Kirić? — Još nije bio, čekam ga. — Kod mene je bio. Meni se čini da taj čovek nije pri sebi, da je poludio. — Zašto? — Znaš zašto je bio kod mene? — Zašto?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sa osmehom. Jedno jutro zapita devera, da li mu se brat ne čini naglo ostareo? Tog dana, Aranđel Isakovič ponudi bratu svoju kuću u Zemunu i predloži mu da ženu i decu skloni kod

ona bi bila svojim plačem, molbama, poljupcima, uspela da Aranđela umiri, da ga osvesti, da ga odvrati, da to ne čini, da je ne vuče za sobom u pakao.

Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.

I našto će mu sve to, kad nije imao ni toliko moći da im čini ono što on hoće, već je sa njima, i bez njih, morao da se vrti, po volji drugih, kao neki čekrk na vetru?

Ponižen, kako mu se činjaše hotimično, prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih neko drugi čini, gazeći među lešinama kroz zapaljenu ulicu, kao u snu.

Idući nečem vanrednom, što je kao nebo osećao da sve pokriva i završava. Tako da mu se sve što je dosad činio, ne čini ludo i uzaludno, a budućnost da mu bude shvatljiva i u njoj da se ovo prazno, grozno čekanje na mir jednako ne produžava.

je međutim njegove plahe poljupce, jednim nejasnim osmehom, kao i one kobne noći, ne odavši se da li joj to, zbilja, čini zadovoljstvo.

Blejanje stada i dovikivanje pastira stišalo se. Šta je naumio da čini, rekao je samo svojoj babi i ćerkama, i ženi Arkadijevoj, koja je bila svakidanji gost kod njih, čučeći sa ženama oko

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

SVADBE (RODITELjA) 3 LjUBAVNA MAGIJA 4 VRSTE LjUBAVNE MAGIJE 5 JEZIK I LOGIKA LjUBAVNE MAGIJE 9 PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI 11 SVADBA I POSLE SVADBE 13 MAGIJA ZA PLODNOST I NEPLODNOST 14 VIDOVI MAGIJE ZA PLODNOST 15 LOGIKA, JEZIK I PSIHOLOŠKA

Ljubavne čini, posredno, obezbeđivanjem poželjnog bračnog partnera, usmerene su i ka dobijanju zdravog i brojnog potomstva.

VRSTE LjUBAVNE MAGIJE Ljubavna magija obuhvata: 1. ljubavna gatanja (predskazivanje, proricanje, divinacija) i 2. ljubavne čini (čaranje, vračanje, opčinjavanje). 1.

“¹⁹ Nekada ove ljubavne čini liče na prave vešto postavljene zamke u koje momak, i ne sluteći, upada. Tako, recimo, „na Veliki petak prije sunca

“ Ljubavne čini se često vrše pa izvesnom modelu koji predstavlja momka, sa željom da se to isto što se čini modelu desi i onome koga

“ Ljubavne čini se često vrše pa izvesnom modelu koji predstavlja momka, sa željom da se to isto što se čini modelu desi i onome koga ovaj model predstavlja.

“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini. Tako, na primer, u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke, i to ustima, a onda kroz

Konkretni postupci koji simbolizuju željenu promenu, transformaciju (u subjektu ili objektu ljubavnih čini) jesu: kuvanje/pečenje, dodirivanje, jedenje i pijenje, drmanje, probadanje, obnošenje, a sredstva su: izvesne biljke koje se u

Vreme izvođenja ljubavne magije takođe je povezano sa osnovnom metaforom, a to je promena, odnosno preokret. Ljubavne čini su najefikasnije kada se izvode u određenom prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (prolećni

Činilica u ovu svrhu koristi nokte, dlake, ime momka ili zemlju na kojoj je stajao desnom nogom. PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ jeste svojevrsna regresija na magijski vid kontrole

PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ jeste svojevrsna regresija na magijski vid kontrole realnosti u kojem se želje stapaju sa stvarnošću, a misao biranim

Onaj ko upražnjava ljubavne čini, veruje narod, lako može da „ograiše“. Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

ZA NAIVNE Za one kojima se čini da su jednaki siromah i bogati, slab i jaki, nesuđen i onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek s rukama

ZA LjUDE KOJI JASNO VIDE Care Dušane, za ljude na raskršću između alfa i omega, između Zapada i Orijenta, kojima se čini i u Vizantu da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

I danas mi se čini da nema poetičnijeg aparata od te kartonske kutije za cipele u kojoj se nalazio mali kalem namotan svetlucavom

kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih pomorandži, ole-bikova i Granade u kojoj cvetaju granate; čini im se da ona ima glas baš za one stvari u kapiji, a taj glas je umanjen i dalek, smešten na površinu titrave membrane,

I uvek je tu ono strašno osećanje privremenosti i krivice da se čini nešto nedolično. Vraćaju se kasno pijani stanari, iz otpadaka izleću preplašene mačke, kćeri noćnih prolaza, neka

životinjski zavidi Bel Amiju. Devojka okreće glavu od plišanih životinja koje je prekorno posmatraju. Čini joj se da je nešto veoma uprljano i da se više nikada neće moći popraviti. Jedan čovek u sobi to sve zna.

Nekada mu sve to nije bilo potrebno, pa je išao sa rukama u praznim džepovima. Na proslavi godišnjice mature, čini mu se da su svi strašno ostarili, sem njega. Na časnu reč, kaže, nisam nikoga mogao da prepoznam!

Sredovečni muškarac vraća se kući sa svojom lepom tajnom. Posle slatkog ćutanja i kratkih. maznih rečenica, čini mu se da više ne može da izdrži razgovor o servisu za kola. Devojka mu postaje neophodna kao droga.

I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci. Čini mu se, takođe (zakleo bi se u to), da vraća sve one usluge koje joj je činio toliko godina, sve one stripove i posete

među životinjama i biljkama, čini se, uvek pod čistim nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih

Matavulj, Simo - USKOK

s nama i sa svojijem barjakom uzimao Budvu, Novi, Cavtat, bio se na Kamenom, rvao se s carevima, pa sad mu se, zanago, čini, kao i meni da je sve to snijevao! Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka!

— reče Marko smjerno, oborenijeh očiju. Pošto dva-tri puta uzdahnu, nastavi: — E, moj bane, pravo reče: e mi se sve čini kao san jedan! E, moja banino, davno nije bilo, đe i kad se poznadosmo i sastasmo, đe i kad se evo opet nađosmo!

kâ lani i onomlani i ove godine do danas, no mi ga je milo vidjeti cijela u bijelo obučena na Božić; tadaj mi se čini kao da blagosilja! Knez, jednako u se udubljen, pruži Krcunu čibuk da mu po drugi put napuni lulu i ukreše.

Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome. I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje? Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše!

— A sad da ti istumačim sve — nastavi knez. — Kad se nalaže badnjak u srećnim kućama pucaju puške, pjeva se i čini velje veselje, a u ojađelijem, kao što je moja, tadaj se najgore povrijede nezaliječene rane!

A, bogami, na oči je viđet’ da ne bi uzmakao ni đe treba junački smrti u oči pogledati! Tako mi se čini! E zgodan, e učevan, e junak, e od velje kuće, pa đe doprije, bogo moj milostivi! Jadna njegova majka, ako je živa!

Istinu hoću da kažem, naši su harali, orili i palili i bez potrebe i preko zapovijesti vladičine da se to ne čini. I, po svoj prilici, to smo skupo platili, jer Savo Markov i danas kaže da nam zato carevi ne dadoše Primorje!

Živimo i ginemo jedan za drugoga, dijelimo dobro i zlo, pa se svakome čini da ima devet života, a ne jedan! — Dakle, ti zbilja misliš da bi to moglo biti, to, da se ja oženim!?

, pa se grof Jân u čas preobrazi u Janka Jokovića Njeguša. Čini se čovjeku da čita kakav zapleten i nevjerovatan roman našega Vidakovića!

— odgovori stariji. — A zašto po toliko stojite? Možete se počešće mijenjati! A šta ti se čini, Ćiro, je li zgodno vrijeme za putovanje? — Da ne može biti ljepše, osobito za pješaka, gospodaru — odgovori stariji.

ali, eto, na duši mi je od više vremena, a kako mi nije ni do čega, ne nakanih se. Ja počisto ne znam, ali mi se čini, ali je sva prilika da smo svi slijepi! — Kako to!? — zapita knez u čudu. — I... Milice što se tiče i Janka!

— Ne spava mi se zbog Janka! Pričeka, ali kad ne bi nikakva odziva na to, zapita je: — Šta se tebi čini, Milice, šta je Janku! — Otkud ja znam, tajko!? Zar se Janko meni ispovijeda!? Zašto ne pitaš njega?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kad te vidi devojka neka joj srce, to jest, zaigra. MLADOŽENjA: Što čini iskustvo! PROVODADžIJA: Ha, ha, ha! Dopada l’ vam se? No, sad na posao; jer sam ja, to jest, već javio.

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

Devojka mora da se onde pokaže ravnodušna što joj je najmilije. Nego, znaš šta je? Od tvoje svadbe neće, čini mi se, ništa biti. DEVOJKA (žalostivo): Zaboga, mamo, zar da ostanem ovako?

PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili! Nije prošlo ni šest nedelja, pak gle što čini. PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan. MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

No kakav god joj značaj pridavali, čini mi se da nije dobro pripisivati joj važnost posebnog žanra. Ono malo dobrih dečjih pesama moglo bi se, za nevolju a i

bi se izvesnom lakoćom gradnje i naivnošću što se, toliko i tako otvoreno, u drugim književnim tvorevinama ne pojavljuju. Čini se da su ta lakoća i ta naivnost bile potrebne samom poetskom, odnosno pripovedačkom postupku koji je, u okviru jednog

potrebama dečje čitalačke publike, o dečjem svetu, o visokim moralnim vrednostima kojima dete valja zadojiti, pa se čini da dečja književnost jedino zato i postoji.

dela dozvoljavaju mogućnost zasnivanja teoretskih pretpostavki jednog stila, jedne izražajne osobenosti — reč žanr čini mi se prejaka i neodgovarajuća.

može biti zanimljivo, lepo, otkrivalačko, sveže, a da u Literaturu ipak ne spada: duh kojim je prožeto ne cilja visoko. Čini se da je isključeno da pisac kriminalnih romana napiše umetnički značajno delo.

”5 Presuda se čini dobro zasnovana. Ona odbacuje mogućnost postojanja jedne umetnosti koja se na silu, iz sebi tuđih razloga, ograničava i

U svemu tome postoje, čini mi se, neke zabune i obmane: u primedbi o prilagođavanju dečjoj čita- lačkoj publici, deci se pripisuje uloga koju ona

veoma jaka, i premda je književnost, pored ostalog, društvena ustanova u čiji red i poredak nije preporučljivo dirati, čini mi se da Izabel Jan prenaglašava te razloge nepoverenja prema dečjoj književnosti.

Meni se, i pored toga, čini da se pun smisao i estetska samosvrhovitost ovog stila utoliko srećnije potvrđuju ukoliko se tematski krugovi granaju

Dečja pesma pobuđuje interesovanje i dece i odraslih, i upućenijih i manje upućenih: svakome se čini da je kadar da o njoj sudi i razmišlja.

Dobrobit najmlađih je pritom uvek isticana u prvi plan. Sve što se u dečjoj književnosti čini, zarad njihovog dobra se čini. Deci, dakle, nisu više potrebovale kuce i mace, nego nešto drugo.

Dobrobit najmlađih je pritom uvek isticana u prvi plan. Sve što se u dečjoj književnosti čini, zarad njihovog dobra se čini. Deci, dakle, nisu više potrebovale kuce i mace, nego nešto drugo.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Kokarda srpska! Kako se može Srbin i Madžar složiti? To je nečuveno. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem da se sve čini iz ljubovi k narodnosti. ZELENIĆKA: Ali kako kad se primječava mađarština?

ZELENIĆKA: Šupljikac došo? Pa nema ni iluminacije! LEPRŠIĆ: Čini mi se, slabo smo i s njim pogodili. Hteli su ga sjajno dočekati, kao što se pristoji, ali on dođe inkognito, i jošt i

ŽUTILOV: To je od čoje što sam na licitaciji prodao. NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči.

10. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: Gdi je taj odbor? Šta se čini to? LEPRŠIĆ: Šta, gospoja ujna? ZELENIĆKA: Znate li vi da se Madžari vraćaju? ŽUTILOV: To je nama poznato.

ŠERBULIĆ: S vama i jest prijatno sastajati se. GAVRILOVIĆ,: E, ne treba sve opet mak na konac uzimati. No meni se čini, vi imate nešto tajno između sebe. ŠERBULIĆ: Šta bi imali tajno? (Namiguje na Smrdića.

I ovaj joj sad piše kako ona vrlo dobro čini što mrzi na Madžare. ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo! LEPRŠIĆ: Gospoja ujna, zar tako treba?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Drugi deo knjige je odbrana njegovih prava i njegove politike, jedan memoar radi lične odbrane. Njegova kronika čini prelaz između srednjovekovnih kronika i modernih istorija.

On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom. Kada mu se nešto čini opasno za pretresanje, kakva državna tajna ili diplomatska intriga, on preko toga prelazi, jer nije »polezno o podobnih

život i narodne potrebe i najzanimljiviji i najoriginalniji je kada daje praktične razloge protiv praznovanja, kada čini trezvena i tačna opažanja o suvremenom životu i običajima srpskoga naroda, navodeći činjenice i slučajeve koje je sam

1790. sa kupljenom štamparijom vraća se u Novi Sad, i čini uzaludne pokušaje da dobije pravo za podizanje štamparije. Jošte mlad umro je u 1792. godine u Novom Sadu.

U kulturnom pogledu Srbija čini isti napredak. U početku XIX veka ona još malo znači u duhovnom životu srpskoga naroda.

U Srbiji ostaje od 1833—1839. Posle čini nova putovanja, čak do južne Rusije. Vraća se 1842. u Srbiju, gde u oskudici umire 8. novembra 1847.

i imena hrabrih muževa i srbskih junaka (koje svaki Srbljin sa osobitim čuvstvovanijem čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom želatelju ili se u razvalinama

Onakav kakav je on čini zgodan prelaz od crkvenog vladara ka svetovnom, od vladike Petra I ka knezu Danilu. DUHOVNO OBRAZOVANjE.

bi se moglo reći realistički slikao ljude i događaje, tako da kroz celo delo čitalac ima utisak neposredne stvarnosti i čini mu se kao da prisustvuje krvavoj tragediji Vartolomejske noći u Crnoj Gori.

On čini oštru kritiku stanja suvremene srpske književnosti, osuđuje nespremu i neozbiljnost sa kojom se u njoj radi, traži da knjiže

1778—1779. izlazi njegova zbirka narodnih pesama raznih naroda, »poetski Panteon«, Stіmmen der Völker in Lіedern, koja čini datum u istoriji narodne poezije.

Tom prilikom Karadžić čini i ovu značajnu ispovest kako on shvata skupljački posao: »Pjesme, zagonetke i pripovijesti, to je gotovo narodno

Milićević, Vuk - Bespuće

godine kasnije; čitavi svijet sažali mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u

— Ne volim ja nju, - reče naglo Gavre Đaković, rapavim i ružnim glasom, — to se tebi samo čini. — I privinu je čvršće k sebi. Ona mu se ropski pokori, bez volje i bez radosti.

Ne vraćaše se ni mladost ni vjera; ti topli i vedri dani bijahu umrli zajedno sa Bogom iz djetinjstva. On sam sebi čini se smiješan i glup, i ne čekajući kraja, iziđe, praćen pogledima sviju.

Sremac, Stevan - PROZA

Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.

Radičević, Branko - PESME

Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa

Klikni, brate, kô što čini soko, Ispi čašu da t' zasuzi oko, Oh tako se za Markom jaduje, Takom suzom on se oplakuje.

“ ode s glasa, Lomi konje i junake, Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska

Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija? Štira žvaće, ali od nevolje, Šta će jadna kad ne daju bolje.

vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a vata ga sanak, Njemu s' čini e se beli danak, Pa sred kupa jada i čemera Laž ne vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja

Kažu eto sunca ogrejana Da donese nama bela dana, A meni se mlađanome čini Kao mačak noću na slanini, Kad što šušne, a on od stra skoči, Pa kroz tamu zasjaju mu s' oči.

Sunce seda ponosito, tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio,

Vrti mu se taj mozak viteški, Celi svet se oko njeg' okreće — Čini mu se ni đavo ga neće. Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad vide da ne može tako,

se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!

Oh kada bi vreme vrnut mogâ Do onoga časa zlosretnoga Kad je prvom divnu ugledao, Čini mu se: bi je pregoreo — Bi zacelo, i mogâ bi lasno — Ali sada — sad je veće kasno.

Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori.

I uz izvor živo šeta, Al' što dale, veća seta. Vrelo ječi i žubori, Čini mu se draga zbori: Ostavljena kanda kara, Njemu milost pregovara. „Prosti, prosti!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

kako se umnožavaju i rote u ovome stiješnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i još malo, čini se, pa će zakucati na vrata. Neka, Zijo...

Sad se moja strina još više rasplače. Iako se i ovoga puta pominje Marijana, njoj se, ipak, čini da je ova nova pjesma baš njoj namijenjena. Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda?

Vala mi se bio na glavu popeo. Pođem uveče nekuda, tako, po svom poslu, šta se koga tiče kuda ću, a on ...čisto mi se čini da je krenuo nazorice za mnom sa onom svojom sikirom. Hm, svetac? A šta će njemu sikira kad je svetac?

Vidi već poizdalje, u ograđenoj avliji, na drvljaniku, sjedi curetak, pjevucka i sve se čini da je zabavljena pletivom u krplu, a u stvari svitka pogledom lijevo-desno, ništa joj izmaći ne može.

Izuo samo cipele, legao na krevetac, okrenuo se zidu i, skupljen kao dječak na svom ležaju, čini se da samo spava i da ništa ne prati i ne čuje. od onoga što se radi u sobi.

— Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna momčina, jedan od onih koje su, čini se, pravili u kupusnoj kaci pa ih ostavili da se sami kako znaju snalaze u ovome tijesnom svijetu.

Sve mi se čini da tako umuje tetak Aćim povraćajući se od prvog iznenađenja, a kanda ipak nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neće

Kad zađe sunce, sve im se čini, i grad će konačno klonuti i prestati s otporom. Međutim, tamo kod uobručenog neprijatelja kao da se dešava nešto

napaćene zemlje — ponavlja kuvar Perajica odlomak nekog članka, zakletve, šta li je, a sve se obzire na znane bregove i čini mu se da to njega izgone iz njegove rođene kuće. — Eto ti kako se sve preokrene, ti pođeš ovako, a ispadne onako.

Evo, imam li ja rep? — Nemaš, druže komandante. — A četiri noge? — Vala, ni to, čini mi se. — A kakve su mi oči, pogledaj? — Hm, bogami, baš nekako lopovske, lisičje, druže komandante.

Putuje preko sniježne visoravni srednje Bosne, sve korak po korak, dubokom utabanom prtinom, kojom su, čini se, već prošle brojne partizanske kolone.

A čini se, kanda se ni neprijatelj nije bolje snašao , pa je tu i tamo kokao svoje kamarade, sve dok se nisu počele dizati ruke

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Reko sam da spremiš konje i pođeš. JUSUF: Činiš, ago, što ni kuga ne čini. Sedi i razmisli! HASANAGA: A sad me čuj, dok ti još govorim jezikom!

Aga je postao mnogo nervozan, začas prasne, ne ume da se savlada, ponaša se nepromišljeno... A čini mi se da ima i nekih drugih razloga... HASANAGINICA: Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog...

A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini! Znači da je pometen, da ne rasuđuje, da mu je u glavu udarila krv, i da mu treba pomoći.

Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna!

Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah. Hasanaga me otero — to ti se čini dovoljan zaklon, to ti je odrešilo ruke.

Ne tičete me se ni ti, ni aga, ni kadija, hoću da svratim, da se s detetom oprostim A posle čini kako si namislio! Ali bez toga ti nema svadbe, veruj mi, to ti kažem na vreme!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Raskomoćen, u onoj polutami, čitajući, čini mi se Mopasana, razdražen, uzavreo i stiskajući vrele usne na moje gole ruke, ja sam drhtao...

Na glavu metnu neki zavežljaj, valjda detinje pelene, na rame motiku, u desnu ruku uze dete, a u levu neki sud, čini mi se s jelom, i uputi se meni, prolazom, da iziđeš na našu kapiju.

gleda ga krišom, vidi: kako se on češe, vrpolji, gleda u nju i hoće nešto da joj kaže, a ona mu tada okreće leđa i čini se nevešta. — Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim! — Pa baš i ti.

Šta ti nisu radili, samo da ga zamiluju sa ženom, ali ništa ne pomaže. Prskali ga nekom vodom, čini mi se od tatule, davali mu bilja, vodili manastirima i među vračare, ali on nikako da postane razgovorniji, življi i

Tada ga dozva otac k sebi, ne znajući šta da čini. — Sedi! — rekao mu mrko i pokazao mesto DO sebe na minderluku. Stojan, kao uvek, samo stao pred njim.

Sebe je odavna prežalila, već kad ga vidi takvoga, dođe joj da njega žali, oplakuje. Ali mora da se uzdržava, čini se silom stroga i uvek gruba prema njemu, jer ko zna šta bi onda bilo, da ne radi tako? Ali sve uzalud.

zbog koga istrčava? Pa da bi šala bila veća, počnu je dirati za Marka. A Marko čuje, milo mu, pa se čini nevešt i samo viče: — Žene, brzo! ... Brzo bre, eno komšije već trinaest tovara, a mi?... Ih!...

Opi me valjda onaj miris zrela i, na sve strane izmuljana u krblama, grožđa i vlage... Ali najviše, čini mi se, opiše me njena usta, koja se sada — srećna usled potvrde da je volim, zastiđena od moje drskosti, a što tražim

— Da li zna da sam bolan? — Kako da ne! Zna! — jedva dočeka Ariton. — Eto baš danas došla kod mene, da kupi nešto. Čini mi se sô. I govorili smo o tebi. Čula da si bolan, pa pita da li ti se što jede. I ponude ti poslala. Zar ti nisu dali?

Razleže se jauk, zapevka, naricanje! I sve, čak i ulica, ispuni se, prepuni! Čini mi se od njihova plača cela noć zajedno s njima, sa osvetljenim, mrtvim Mitom, kao da se pokrete, uskomeša, diže nebu

A Nedeljko, ako on hoće, ma da ima toliko dece, za njega hoću. Pa preklinjući majku da je ne pita zašta to čini, opet se vrati, i opet se zatvori u sobu. Majka otišla, ali se na po puta vratila.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Eto ti tvoj posao! Pak hoćeš da ti bolji posle mene dođe. Aj, aj, moj Horvaćanine, vidiš li što primisal neba čini! Poslati takoga koji će ti haka doći: i opet ti j kažem da nisam se ja za te molio, gore bi prošao.

Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva; nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne

Kostić, Laza - PESME

— Krvavo se zvezda smeši, iz krvavog tog smejutka neki šapat ko da jeca, čini mi se, da me kara, da mi zvezda odgovara.

Komarnik je razastr'o čini, već odavna čeka noći nema, već nad šavom umorna zadrema ali tebe nema! LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani

Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će krila da ti ozrače.

kad svaki slatke milosti glas u očajni se preseca vrisak, od srdašca meka čeličan stisak, od ljubavi čini užas milog spomena ovaj žalosni čas. Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu!

Al' odonud de sveta beše klet zašušta kanda svilen onaj vez, — ispoda nj obraz ukaza se bled: askalonski se mladi čini knez, i jedan gled i jedan živi gred — na Delilu je pošô u polet: „Devojko, ženo, druže, delilo!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

A ima jedan u budžaku konj, kao da je gubav, tako se čini, ali on je najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije može u nebesa ići.

Ono što si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se dogodi da nešto pogriješi, pa mu sve ode zabadava.

zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag. — To reče stara jarčekanja i ode. Miloš sad stade plakati i jadikovati iz sve glave.

Car se tome začudi pa zapita ženu šta to čini, a ona mu odgovori: — Činim te se tijem hranim; za svaku tikvu vode dobijem po mrvu hljepca; te tako zaradim pa dan po

Kad on to vidi, pritrči k njima, pa ih zapita: — Šta je to, deco? A oni mu odgovore: — Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo. Onda on izvadi novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka.

Onda Bekri-Mujo progovori caru: — Vidiš, čestiti care, što čini piće! Niti slijepac ima očiju, ni bogalj nogu, ni siromah novaca; a sad kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj

Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam. — E dobro! A ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom đe se ja oglasim, jer neće dobro biti.

— A što će reći da ti ne pristupaš k meni, nego odalje stojiš? — Pravo ti reći, čudnovato mi se čini vidjeti hadžiju su četiri noge, a rep i zubove kao u vuka.

Onda zavikaše svi: — Hajde, Mujo, alah rahmetile ženi, čini šućur bogu kad ti je kobila živa a ženu ti je lahko nabaviti; znaš što no ima naša stara riječ: — u sretna žene mru, a

nehotice ubije u lakat, ja u golijen od noge, plaho ti ga može zaboljeti, ali časkom prođe kô da ništa nije ni bilo; čini šućur te ti je kobila živa, te moreš na njoj snijeti tovar drva u čaršiju pa prodati a djeci koru hljeba kupiti.

— Vala ja ostadoh živ, nego kako ti se to čini; da se nisi naljutio, Ćoso? — Pa i nisam, Ugursuze. Jedno jutro ustao Ćosa pa se dogovara sa babom kako da se otresu

ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU Našli Ciganina đe krade luk, pa ga zapitali što to čini? A on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini. MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti? MAKSIM: Ništa.

MAKSIM: Ded boga ti, kume, za taj lek. KUM: Šta ti se čini, kakav je to lek? MAKSIM: Da ti pravo kažem, ja ne znam. Psovka, veliš, ne pomaže, batina ne pomaže; šta dakle pomaže?

NIKOLA: E, kume, pa to će ona većma planuti. KUM: To se zna! Baba cikne kao zmija, ali on se čini nevešt. Koliko god puta uđe u sobu, ništa drugo, nego po kojiput (opet preti prstom), pa onda (šeša se kao i pređe),

KUM: Ja mislim da će probu izdržati. MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se našla jedna dobra žena. Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene.

Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene. NIKOLA: Ta bogme, ako ti počneš na nju hu, bu! naravno da neće; jer žena čini što čini, samo iz ljubovi k mužu. MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi!

NIKOLA: Ta bogme, ako ti počneš na nju hu, bu! naravno da neće; jer žena čini što čini, samo iz ljubovi k mužu. MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi!

MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite.

MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite.

SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo čini, to se varaš. MAKSIM: Nisi li mi se u crkvi zaklela? SOFIJA: Jesam, ali ne da izgubim moje pošteno ime.

Ta su vremena, čini mi se, prošla i, kao što veliš, da se žena zaklela mužu, tako se valjda i muž zakleo ženi. MAKSIM: Slušajte, slušajte,

NIKOLA: Ali ona to čini na tvoje zahtevanje. MAKSIM: Dabogme! žena sve čini, što muž zahteva, i opet biva, što su one naumile.

NIKOLA: Ali ona to čini na tvoje zahtevanje. MAKSIM: Dabogme! žena sve čini, što muž zahteva, i opet biva, što su one naumile. Nemoj ti gledati što ona čini, nego što govori, pak ćeš dobro proći.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Soba kod Trifića) SULTANA (sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede. Gdi stanem, tu se moram jediti.

SRETA (zamane kaišom). SULTANA: Stani, ne udri, oću. Oh Bože, šta sam ja sogrešila da se takve čini sa mnom igraju? (Namesti stolicu.) Nigda nisam u mom životu ni vidla. Sad kako znam u ruku da uzmem?

Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini. Oh, Bože, šta se čini od mene! SRETA: I ti baš nećeš? SULTANA: Ako si ti slepčovođa, nisam ja.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima

kao oblik saopštenja Za uho koje ne ume da sluša — Ali van reči nema iskupljenja, Pa zato zborim; preobilje tvari Čini da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

U stvari, dopada mi se kod vas to što umete da slušate čoveka. Mislim, gledate pravo u oči čoveku i čini se da ga stvarno slušate. Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja.

Ko zna ko li je samo plaća za to praćenje? Sve mi se čini da tu CIA ima svoje prste! GLAVA V U kojoj Ana naširoko raspreda o rođenim Beograđankama.

Beograd je izmislio još svu silu stvari, a povrh svega— Beograd je izmislio mene ili me, i to je činjenica koja me čini srećnom. Ali, vratimo se temi, draga maturska komisijo, i pogledajmo pobliže kakve su Beograđanke!

Opraštajući se od nas, reče da ipak neće napisati pismo novinama, kao što je nameravao, šta se sve danas čini od odlikovanja ljudi koji su pešačili za ovu zemlju od Đakovice do Krfa, a zatim provili na liniji Marselj-Tulon, na

Nema ničega. On želi da Anči uči, i šta: Anči pristaje da sedi iznad knjiga. Dvesta godina, ako mu to čini plaisir! Ali, drugo ništa. Znaš li šta znači čaming? Na mom privatnom jeziku, to znači čamiti! Anči čaming!

Danas mi se s vremena na vreme čini da mi je, od silnog skakanja, desna noga razvijenija od leve. E, pa i tada je uvek sedeo nekako u senci.

— rekoh, zagledavši se u mrlju. — Treba da istrkeljišem na šta me podseća mrlja, je l' da? E, pa čini mi se da vidimkao neku mačku koju je pregazio kamion od pet tona; e, pa ta me mrlja podseća na krv razlivenu po

To, zbog dekoracije! Kad čovek ugleda pred sobom ceo taj travnati aranžman, prve tri sekunde stvarno mu se čini da se nalazi usred srede neke ofarbane stranice američkog modnog časopisa, sve dok ne shvati da ga, u stvari, najviše

U stvari, ima nešto u tim žurkama što me čini srećnom! Mislim, kad je napolju bljuzgavica i kad vam ne ostaje ništa drugo sem sumanutog bazanja po varoši, e, pa onda

iščezao sa nekom mačkom u modi, pa ih nema, nema, nema i nema iz one zamračene gajbe, i detetu se odjedanput čini uzaludan čitav život, ona, teškom mukom iskamčena večernja haljina, ono perje, dugo očekivana noć provoda, sve, dok

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina. Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid? U opseni, teško tebi - teško meni.

Tinja rukopis titlasto satkan. „Sije pisah az!“ - pisar zavapi. A kletav čini inok Kiprijan: „Tukla te tuča jajastih kapi, gubo, pagubo! Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote!

(Zbožen, krcat strepnji, sa srca krunim molitvicu krhku.) Po pelud-carstvu stado pase, gudi što službu čini prosjaku i ludi. U crkvi lipe lipov bog se svetli, a saće juna kao kvasac buja i popak žeže, i žubori guja.

A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Šta si tu mogao znati. ALEKSA: Alat čini zanat. Ja sam poprimao reči: „nadležno, podobatelno, kasatelno, u sljedstvu toga, povodom tim,“ i mloge ovakove koje

MITA: Eto ti ga sad opet. Ta ti iz nje ne znaš nigdi ništa. ALEKSA: Alat čini zanat; slušaj samo: „niščeten vrazumljaj tisjaščeguboju, horugvonosjaščeju veščestvenostiju“... razumeš li me?

Ta šat se naranimo našim laganjem. MITA: A kako ćemo ući kad smo nepoznati? ALEKSA: Opet si zaboravio: alat čini zanat. Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati.

Ajde, stavi se u pozituru, pak da im javiš vizitu od barona Golića. MITA: Ali zašto baš Golić? ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi! MITA: Bre, ja idem u kujnu najpre, ako mogu što od sluškinje izvarati. (Pođe.

Sad ne bi ništa drugo trebalo nego da me uvati, pak da mi dâ put. — Ali kuraž, Aleksa, alat čini zanat! JELICA (donese jednu lepo vezanu knjižicu): Evo ovde, molim. Jedva sam naučila čitati. ALEKSA: Šta?

JELICA: Gospodin baron, ja ovu vizitu neću skoro zaboraviti. ALEKSA: Čini vam se črezvičajno? O, kad bi hotjeo pripovjedati šta mi se koješta na mom putešestviju dogodilo, morala bi vizita tri

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Žarko i Žuća u čudu stoje, pred njima blješte čarobne boje, smješka se vedri bezbrižni dan. Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote skriva predio ovaj, iz priča znan?! . . . . . . . . . . . . . . .

A kada vetra udari val, njima se čini — proleti ždral. Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak

Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu neko struže. Kanda je neka krupnija zverka? Ozbiljno sumnjam na kuma Žderka.

Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj

“ List obrneš, opet nove čini: „Vječno vjeran biću Angelini!“ Godina se za godinom niže, niču nova obećanja sveta, dok odjednom, zar se i to

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili. U svakom slučaju ni vaše ostrvo nije manje lepo od vas. — O, ono je i uistinu lepo.

— Šta ćeš činiti? — Šta se čini sa zmijom? Ubiću je. — Ali kad ti kažem da je to veliki gušter i da je koristan. Pusti ga da ide.

! — Žao mi je da sam vas zabadava uznemirio. Obećao sam da ću vas drugi put upotrebiti. — Ne čini savršeno ništa... Zidar je već morao ići. Žena Karlosa, koji se spremao da nosi cement, razbolela se.

— Vi ćete činiti kako je najbolje. Hvala vam. — Recite sad zašto biste hteli da dođem? — Tako! Čini mi se da će ceo moj život posle biti izmenjen, ako se i samo za trenutak pojavite tamo gde vas budem čekao.

Sedimo pod maslinom. Držim je još za ruku i ona ne žuri da je izvuče. — Mislila sam da ste otišli. — Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti.

Nema više ničega čovečanskog u ovome predelu. Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi!

Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi! Šta čini što su tu logorovale rimske i mavarske vojske, ginuli legionari a San Diego, okružen pticama i ribama, plovio Ostrvu!

I što se Pipu čini da je tu okovan a devojka koja je želela da pođe za njega više uopšte ne želi da se udaje. O, ona mora da ima ipak

Onda se vrata otvaraju i žuta svetlost ide na nas i čini da opet noć svuda iza nje postaje crna kao mastilo. Neko pita: — Dakle? — Dečak. „To, to, kažem u sebi, to!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ili je naša poseta upućivala crkve u nebesa: mi smo na uvo šaptali kamenu da na zemlji nema više šta da čini. U prolazu smo odapinjali lukove na čijoj struni su strele bile zvonici, tornjevi.

*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti da

*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu

vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica okreće listove knjige potom na liri tvori zvuke oči joj

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

eto, to je sve što znam! SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu? PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš? SARKA: Pa ako ćemo istinu da govorimo, pokojnik je voleo onako...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Žuljala me postelja, okretao sam se, opet sam spavao, ali čini mi se neprestano u nekom polubunovnom stanju. A noć je odmicala.

OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI Osećao bih se lakše, čini mi se, da sam u nekoj jedinici koja se mobiliše u mom rodnom mestu. Tu su bili svi moji drugovi i poznanici.

A kuće promiču, sve ih je manje, odstojanje od kasarne se sve više smanjuje, a s tim, čini mi se, iščezava i onaj bezbrižni život...

Pred nama se spuštala blaga padina. Tu su bile, čini mi se, neke livade, zatim jedan šljivar, koji nam je unekoliko zaklanjao vidik. U podnožju je tekla reka.

Siđosmo jedva tako u jedan potok. Tu napojismo konje. Onda opet uzbrdo, dok ne stigosmo u jedno selo, čini mi se rekoše da se zove Sikot. Dugo smo tu čekali.

Komandir otrča napred. Kroz puščani prasak kao da se čuje neka pesma... čini mi se „Oj Srbijo“. Unezvereni, zbili smo se iza štitova, u koje pljasne poneki kuršum.

Pored nas prođe četvrta baterija. Čini nam se da četvrtaci zavide nama što ostajemo. Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da on kao najstariji

Malo posle opet zastanu, slušaju i sve im se čini da poznaju glas... Sa one strane neko je bolno dozivao svoga druga ili brata, ali najčešće pominju svoju majku.

Neko jadno raspoloženje, pa nam se čini da sunce škilji... A usta nam se zalepila od žeđi. Povremeno smo gađali celo poslepodne.

Ali pešaci posećuju sve odreda. A sve nam se čini da je Trailo glavni organizator i kao neki intelektualni vođa svih krađa, razume se, izvan baterije.

Okolo nas su praštale puške, pa nam se čini kao da pucnji dopiru iza one vrzine koju je dva naziremo. Vojnici se pribili uz topove i ćute.

Neki put počne ubrzana paljba, kao da su ljudi pobesneli, i nama se čini da niko živ neće ostati. Onda se stišava, pucnji su sve ređi, i najzad čujemo samo pojedinačne pozdrave predstraža.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi.

Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu. Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd...

Upravo ona ne može još da odredi u kolikoj je meri to strašno i je li baš strašno; i sve joj se čini da tu ima dosta i prijatnoga... Ali zasad ona je uzbuđena jako i rada bi ma čime zabaviti se, nu čime bi?...

No Ljubica ne sanja prijatne snove. Tužno je oborila glavu nad rekom, pa slušajući žubor i šapat bistre vode, čini joj se da sa tim zloslutim žuborom otiču i njeni majmiliji snovi mladosti, njeni najdraži ideali ...

Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime. Samo gleda, gleda u ovu pognutu figuru, koja se u sutonu nejasno ocrtava, i čini mu se da svaki njen uzdah odnosi sobom po jedan deo njegova teškog bola, a na duši mu ostavlja tiho, prijateljsko saučešće

Trpkovića, što udari direktoru šamar... Nije ga poznao po noći. — Aha, jest... htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti.

I vi da se spremite da idete sa vašom decom. »Hvala Bogu, čini mi se ovako reče, odahnu čiča, jer ga je Gojko tri puta slišao, dok nije dobro naučio celu naredbu napamet.

pazila na decu I krstila se pobožno, onako ženski: znajući samo da se tako valja, ne razmišljajući nimalo radi čega to čini. I sad odjednom stade joj nalikovati ovaj trenutak na jedan časak iz vena detinjstva. Jest, seća se tako živo...

Tome se nije nadao... On, stari lisac, udesio je sve kako valja, i čini mu se da je već krajnje vreme za napad. Očekivao je potpunu poslušnost, a ono, eto!... Pa sad ti razumej žensko srce!

videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo. Ćuti i čini se nevešt svemu. — Dobro, to već hoću... mogu. Ali šta misliš o njima, šta će biti ? — He, sokole, nisam ja prorok.

I kao da ga sad tek dobro poznaje, i ono joj se čini tako obično, kao da je mnoge godine provela gledajući u njega. Ljubica mu pruži ruku, gledajući u stranu.

Ona ga izvadi iz kutije, pa stade obrtati i razgledati, a oči joj ne trepću, i čini se ona sama ne diše. Izgledaše kao dete, kad dobije tako retku i neočekivanu igračku, o kojoj dotle nije moglo ni

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje. Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi.

Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici. Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu vidim nogu u topuku, Čini mi se, poletjeti mogu. Vita jelo!

Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu vidim nogu u topuku, Čini mi se, poletjeti mogu. Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila!

“ 147. Mila majko, podigni me malko, Da ja vidim Jovine svatove; Da ih vidim, da me želja mine — Čini mi se, lakše bi mi bilo! 148. Vila ženi svog sina jedina, Baš Latinkom lijepom djevojkom.

204. Ono moje što na putu šeće, Putem šeće, a plećima kreće, Čini mi se, prevarit’ me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom namignuo, A večeras brkom nasmijao, A sjutra

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Nisam izdržala da ne pokvasim kosu! A trebaće mi dva sata da je osušim! Al dok se ne zagnjurim cela, cela celcata, čini mi se ko da se nisam ni kupala! BLAGOJE: Ja plivanje bez ronjenja i gnjuranja i ne računam!

Molim vas, hoćete li da mi obrišete leđa, ne mogu da dohvatim! Stalno bih plivala! Do neba bih, čini mi se, plivala, kad bi se moglo! BLAGOJE: Plivanje je najzdravije od svih sportova! I posebno je dobro za lepu figuru!

Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!... Kad ovako gledam zvezde, čini mi se da je ovaj svet samo prag!... VASILIJE: Nije prag, nego je obična boca! I svi smo u toj boci začepljeni!

SOFIJA: Kako ih poznaješ i razlikuješ po mraku? DROBAC: Pa po mirisu! SOFIJA: Ne miriše svaki. DROBAC: Čini ti se. A i vidno je, vidiš kolika je mjesečina! SOFIJA: I ti svakoj od ovih biljčica znaš ime? DROBAC: Valjda svakoj.

A jedva sam i čula šta govori, pola reči je odnosio vetar. Ali mi se čini da je rekao: „Ubiću one koji su mi mrskiji nego ti!” Tako nekako!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast. O samo je tužan čovek čist, slobodan, nežan i drag, ko zvono u polju, i

U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko

I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista.

Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane.

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?

U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta. Do smrti svoga oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak.

Sad mi se to čini jako glupava, ali sam se u ono vreme, od te pohvale, nadimao, kao žaba. Došavši na Rijeku, koja se onda zvala Fijume,

Naš par je bacio mrežu i sad je i mi spuštamo. Dugi pajvani trče sa rebara naše barke u dubinu morsku. Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini. Motori obeju lađa hukte po istom taktu.

Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam. Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu.

Nego onaj mali dodatak u težini, na desnom ramenu, puška manliherka, koja je težila, čini mi se, 3¾ kg. Ta mala razlika u opterećenju dovodila nas je, posle 30 do 40 kilometara, do pravog besnila.

Strah od smrti prolazi brzo, posle bitaka, ali, kad se setim trahoma, mene, i posle toliko godina, podilazi jeza. Čini mi se da mi curi u zagnojenim očima. Lekari našeg puka vršili su sabotažu, već 1915, tako da je bila skoro očigledna.

On će na Pijavu, idućeg meseca, pa, ako treba da poginemo, zajedno ćemo. Iako ja stojim, pred njim, u stavu mirno, čini nam se kao da smo se vratili u detinjstvo i da se, vojnika, igramo. Podseća me kako sam ga jednom odalamio.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem... — I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi, kako mu se kosa

Starac se poplaši. On se dugo kolebao da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da ga on uputi šta da čini, jer je voleo pustinjski život pa mu je teško bilo da ga napusti.

a narod nije mislio na bunu; jer je tuvio reč starčevu: da treba da budu krotki i trpeljivi, bez roptanja, a ako im se čini nasilje i nepravda, za to će odgovarati Bogu oni koji je čine. „Moja je osveta“ — govori gospod — „i ja ću vratiti.

Noćnu tišinu ne remeti ništa, Ko mrtva avet pustinja se čini — Samo njen uzdah sa tiha noćišta, Daleko od svog doma, u tuđini.

Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik? Gospođa u crnini: Tako mi se čini, što te duže gledam. Ajde sa mnom... hoćeš? Siroče: Sad nema ko da te veže, je l pa ti je žao? Gospođa u crnini: Da...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja sam ga tešio zbog takve strašne nepravde koja se čini prema njemu. Zatim sam razgovarao sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega

On se odobrovolji i ispriča mi kako Anuti, jedno ratoborno pleme, upada s juga u njihovu zemlju i čini grdne zulume. — Danas je stigla vest — produži on govor — da su noćas potukli mnoge porodice, popalili mnoge domove i

i otpoče: — Vrli stranče, tvoj dolazak u našu zemlju istorija će zabeležiti zlatnim slovima, jer taj znameniti dolazak čini epohu u našem državnom životu; tvoj dolazak donosi srećnu budućnost našoj miloj Stradiji.

— viču deca i pokazuju vrata, koja su ostala na protivnoj strani. — Pssst, mir, deco! — Buditeboksnama, šta se čini! — krste se neke žene. — Ni reči, on zna šta treba. Obaljujmo plot! Za tili časak puče plot kao da ga nije ni bilo.

veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme?

on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

i dugotrajna, kao što su moje godine, vlažna i tamna, kao što su moje oči, studena, kao što je moje srce, moja krv... Čini se i sunca nema, ugasilo se, a za njim se, postepeno, primiče hladna ledena smrt... smrt bez vaskrsenja...

Svetlucaju naizmence, pa izgleda, da se sve više jedna drugoj primiču. Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce.

— Ama, znam, brate... ali znaš... nije valjad' on... — oteže Đokić. — Zar on? Nosi on take trave i čini, da ti ruka odmah usahne, čim digneš pušku na njega... Ljudi se zgledaše zaprepašćeno.

Sad će kapetan doći pa kad te on pritegne, neće ti pasti na um ni rođena majka, a kamo li kojekakve čini... Nemoj der ti meni da buniš ljude!... — Nije, Pajo, vere mi... tek onako, šale... znaš...

Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo prolazili onim

Ako hoćeš da navedeš seljaka na zlo, samo ga naljuti, pa da vidiš posle šta se čini. Ljudi počeše da se ljute. Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje; oni se upravo nastrahovaše, te i to osećanje

On gleda stoga što ide, inače bi, čini mi se, radije žmurio. Pušku je položio nemarno u jednoj ruci, te izgleda da mu je ona na smetnji.

svi znamo šta je to, ali su oči sviju nas upravljene u onaj mali, okrugao otvor, koji je okrenut k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas.

Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje. Ono im se čini neobično, i ako ničeg neobičnog u njemu nema. Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević! — uzviknu jedan.

Hoćete li mi verovati, kad god iznosim svete darove, a on mi poji heruviku, meni se sve čini da sam među anđelima... — Pa kad ga vcdiš, brate, 'nako u društvu, — veli Mitar, — rek'o bi da je anđeo.

— Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi. Na njegovu licu pokaza se krajnje čuđenje. — Molim za vaše časno ime.

Meni se čini, da ću ja biti u većem pravu da zapitam vas: otkud vi ovde, otkud ovaj gospodin i zašto je ovakova tišina u školi kad

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija... a on mlad čovek! DANICA: Znam, al' ovo je drugo! PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Malo je zaobišao, a mogao je ranije stići, ali ništa ne čini; bar je dao prilike da vas za to vreme, dok je on polako dužim putem išao, upoznam s kafanom, jedikom i personalom

). Ljut sam — eto, to mi fali! Da guja okusi od mene, — otrovala bi se, čini mi se, tako sam ljut. Čitao sam te proklete novine; eto to je! — Pa šta mu piše u novine, gospodine?

— Rezilak, more — veli ćir Đorđe — što se čini. U selo ovaka mehana pod plan, bre brate, za svaki udobnos’ sam se postarao, pa on, kako na primer jedan što se kaže

! E, što će čini onaj drugi svet, seljaci na priliku, kad mi tako pravimo!« — E, pa ne može ova nesretna zemlja da digne glavu s takvija

E baš lijepo vidiš kako mu nije milo, ama izmaklo mu se. — A ti drži one za koje ti rekoh. Čini mi se da kao malo vrdaju. A ja na tebe svu nadu polažem. — Ama ne brini se ti. A je l’ sam mu se samo ja naturio.

A međutim to ne beše trenje, nego satiranje. Jedna gomila čini drugoj svakojake pakosti; seče šljivare, pali sena, obaljuje plotove, razvlači posečene zabrane.

Zato ga sad gledaju kao malo vode na dlanu i ćir Đorđe i Ljubica kojoj je on i kazao radi koga on tu žrtvu čini. Teče veselje, što rek’o naš pesnik, k’o bujna reka.

Tatko mi Suliot beše, a što beše krvnik! Kad ku krf nasedne na oči, a nemaše koga da zakolje, — znaeš što čini!? Petla, more, zakolje, sal’ da mu vidi malo krf; tol’ko što beše krvnik! I ja sam ta sorta!

Kad je deklamacija svršena, ćata se pokloni i ćir Đorđe opomene goste da idu, a Zacu da očima znak da čini svoju dužnost. Zac je sklonio džezve, pogasio vatru i uzeo brezovu metlu.

— Jedva jednom! A, boga mi, i beše mu već jednom vakat. E čini mi se da mi je ovde stajalo! — reče Sreta i udari se po temenu. — Ama šta je, pobogu! kazuj — viču svi.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Jednom je slučajno nekog tapkaroša uhvatio I dugo mu objašnjavao da „nije dobro to što čini”. Korača, nogu pred nogu, gleda preda se, zna se... Ulica je pusta odavde do Tahita.

Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje. Al čini mi se da znam šta mu je: Zaljubljen je, tako mi Boga, Iako ni sam ne znam u koga!

Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava. Uhvati onaj tren kad mašinovođa počne da glođe Suvi ponoćni ručak, varnica u

U leto se i siromah oseća kao Pol Geti, Dok skitnica skuplja dokaze za plemenito svoje poreklo. U julu se čini da se jede sve što leti, A u januaru se gricka što se uistinu steklo.

U avgustu beskraju opipavamo bilo, U decembru se nabijemo u jednu sobu, kao za vreme uzbune! U leto nam se čini da bismo mogli spavati gde bilo, A u zimu nam je hladno i kraj furune...

lakrdije i sprdačije; Avakum Pantić je lišen izbora, A ni babe ne mogu drugačije: Svako tu, kao svugde i svukud, Čini ono što mu odredi usud! Bar da su u pitanju pare velike: Pedeset dinara!

Flagrantno gaženje! Pariz i Beč Morali bi osuditi postupak grubi!” Flagrantno, ponavlja, i ta reč Čini da mu cvokoću zubi. „Tu bi sad trebao Robin Hud Pa da dovede stvari u red.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Iz njega se izleže mala, kao staklo providna larva, nešto malo lakša od vode, što čini da se ona odmah počinje lagano dizati ka površini vode.

velike razlike u temperaturi, osvetljenju i salinitetu vode jegulja se u putu zadržava, ili svoje kretanje usporava, ili čini obilaske oko kakvih za nju nepodesnih podmorskih npoctopa, tako da joj brzina putovanja ne prelazi 13 kilometara na dan.

Isti razlog čini da su neke dubinske morske životinje providne, ponekad kao kristal. Naposletku, treba znati još i to da svetlosni

organizama, u komunikaciji sa okolnom morskom vodom, sa kojom se automatski, osmozom, postavljaju u ravnotežu, a ova čini da tkanja ne budu ni u čemu izmenjena spoljnim pritiskom vode.

je dizanje dosta brzo, dubinski organizmi, uhvaćeni u vrški, ne stižu živi na brod; naglo smanjivanje vodenog pritiska čini da se brzo naruši ravnoteža između unutrašnjih tečnosti organizma i spoljne vode.

maja 1876. godine, brod »Challenger« prešao 130 hiljada kilometara (što čini više od trostrukog puta oko zemlje po njenom najvećem krugu), da je izvršeno merenje temperature morskih slojeva na 255

Isti razlog važi i za južni deo Atlantskog okeana, i to čini da slatke vode južne Amerike i zapadne Afrike sve do Senegala, koje su u vezi sa tim okeanom, takođe nemaju jegulja.

To čini da su arktičke vode jačeg saliniteta od antarktičkih. Sa druge strane, utvrđeno je da su tople vode i one sa jačim sali

Okretanjem ukotvljenog broda u mestu, koje čini da se osvetljeni konus pomera, može se postupno osvetliti veliki vodeni prostor i morsko dno oko broda.

Rakić, Milan - PESME

tako stari Usud hteo, Da ja izabranik budem, ja jedini, I da, uvek uz nju, vek provedem ceo Očaran, i bačen u čarobne čini.

noć venčano belu, Providnu, svetlu, svu u mesečini, Da nezemaljski izgled dâ tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se čini.

Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno... Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam...

Sve jedan po jedan lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim.

Vekovi su prošli i zaborav pada, A još ovaj narod kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku

Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR JANKO Ne držimo ove poklisare, nego da se brže otršaju¹ da im paša štogod ne dvoumi. Nek zna prijed, pa čini što može! VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali Nata to ne primećuje. Sva srećna što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu i toliko već veliku devojku.

ovim cvećem, pa čak i sama kuća, iz | kuće glasovi i idenje ili matere ili drugih, i same reči, želje, naglasci, sve to, čini joj se, nekada, ne zna kada, u koje vreme, ali isto, isto je Ovako bilo, postajalo i ovako se kretalo.

Sofka zastade. Nije mogla da veruje. Neće valjda toliko ići daleko da, dovodeći kupca i prodajući poslednje, čini to još sa svirkom i veseljem! Ali odmah ga razumede. Valjda da se to što bolje sakrije, zato ovako i čini?

Ali odmah ga razumede. Valjda da se to što bolje sakrije, zato ovako i čini? Magda preplašena ustrča uz basamake, da gornji boj osvetli.

Ali nikako ne mogući da u sve to veruje, ne znajući šta da čini, čisto pade. — Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo!

ona tamo u amamu kupa i „trlja“ Govorilo se kako ona zna mađije: kako kupajući udavače ona ih i uči, daje im kao neke čini, kako će se sutra, na dan venčanja, i posle venčanja, muževima što više dopasti i ući im u volju.

Mislio je o sebi: kako će sada morati silom da pije, da bi se brzo opio, te mogao da čini ono što mora, kao svaki otac. A kako mu sve to teško pada!

I ponova počinje rukom oko džepa, ali ona to ne da, već krišom, licem, očima daje mu znak da to ne čini. On zbog toga, zbog te njene intimnosti, još je srećniji, Ne zna šta će.

I to ne što je slučajno pošao, pa se spotakao pored njene sobe, nego se namerno ovamo uputio, ali osećajući šta čini, sigurno od užasa sam nije mogao dalje. Više nije imao snage da pređe prag i uđe ovamo, kod nje, već tu pao.

crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa ognjišta da upija u sebe, Sofki se, ne poče da čini, nego je već kao u istini osećala kako sve to nije ono, u stvari.

poslužen, ne hoteći ni da sadne na silno nuđenje Tomčino, sav pobesneo što je dočekao, da on, efendi Mita, tako što čini, ovoliko se ponižava i na noge nekome dolazi, zaglušenim, šištavim glasom govori nešto Tomči, a na to mu Tomča, i to

Pandurović, Sima - PESME

Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca čini. Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela.

Jer južne zvezde, čini mi se, sjaju K’o nad sudbom mi njene oči što su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer

U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći, Jedan san što se čini da je java.

Moj pogled jasan i čistoti predan! Moj uzor svétli što me čini robom. Ja opet živim svojim davnim dobom, Gde sija život bezazlen i čedan, Pobeda nada za trenutak jedan, I

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.

Meni se čini da je večna ona, K’o ljubav njena, božja vasiona, K’o zvezde mirne na svodu širokom. Ali odjednom, kraj napukla leda,

Slutimo l’ kad će tako biti? — Ko će Još i to znati sred mistične mreže Sudbe, čiji konci svud oko nas leže! Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali uvek hladno,

Čuj malih tica bezazleni poj... – One su iste k’o što behu pre — Al’ mi se sada čini — bože moj! — Da njihov cvrkut, neprimećen, mre.

s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve, pa premeće nešto po torbici; jadnica, kusur čini koliko je potrošila, jali da nije što zaboravila, jer će odgovarati, možda, svekrvi...

Obiklo je, valjda, bilo da tako čini, u takvim prilikama. Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi.

“ reče đakon Ivo, tobož oštro. Zatijem omjeri pogledom onu četvoricu što preostaše; stade kašljucati, kao što čovjek čini kad se nečem domišlja.

„Vaistinu, soldat neki, uskok!“ Pejo im povijedi sve ono što znasmo o Janu, pa dodade: „Te divno momče, Gospodaru. Čini mi se da je tamo bio ’vicer; je li što skrivio tamo, nije li, Bog ti ga znao!

Djeca mnogo više znadu, no što izgleda da znadu, jer ne umiju iskazivati; i mnogo više osjećaju, no što se čini, jer im se naglo osjećaji izmjenjuju.

“ „Elamo, vaistinu“, reče medik i ustade. I ostali uđoše za njim. „Čini mi se e će mi lakše biti ako me spustite na tle!“ reče Janko, slabijem glasom i na predušak.

„Striko, ručak je gotov“, reče mu cura. „Do malo ću se vrnuti“, reče on i izađe. „E, fala Bogu, svakome boniku čini se da mu je lakše, kad ložište promijeni!“ primijeti onaj stari.

— Kakve kavge? Zar s tobom da se kavga zameće, balava pogani? S ljudima se boj bije, a s takima se ovako čini! — Pa dohvati onu motku, te meni po šiji, nekolika puta... Ja ne znam dalje što bi...“ Mladić umuknu.

„Kako ne znaš?...Ubio si ga!“ reče đakon. Mladić se trže. „Ubio... ali ne znam ni da sam pušku nategao. Čini mi se da je to bilo, da se dogodilo prije no što bi okom trenuo...

Joka, opet, uzmuvala se, ne zna šta će prijed. Sve joj se čini da je nešto još u neredu, premda je kuća uredna; što ćeš, take su vrijedne domaćice.

da, moj prijatelju, meni se čini da se neću pretužno s tobom rastati nego naprotiv. Razumiješ li me, sinoć mi je jadno bilo pomišljajući na rastanak; a

“ Adolf se jedva razabrao od prvoga čuđenja. „Moj dragi prijatelju, sve je to čudno... Čini mi se da snijevam... Ja, ja ne znam šta da ti kažem...“ „Reci: ’hoću’ — pa si mi rekao sve.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

budućnost i pogađa prošlost, pa se na osnovi određene budućnosti i pogođene prošlosti vrača i „opčinjava“ (nabacuju čini).“1 Pored raznih vrsta gatanja (prema ponašanju čovečjeg tela, raznih životinja i bilja, sazvežđima i snovima i dr.

— Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga. — Zmija, kad ne može da ujede, repom ošine. — Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari.

— Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari. — Tko zlo čini, zlo i čeka. — U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore.

— Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja. — Učini rđi dobro, da ti čini zlo. — Ko zlu prašta, dobru škodi. O DOBRU — Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili.

— Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi. — Prvo pomisli, a pak učini. — Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome.

— Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome. — Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se. — Ko dobro čini, bolje dočeka. — Čini dobro, pa i u vodu baci. — Ne gubi se dobro, kad je dobru dato.

— Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se. — Ko dobro čini, bolje dočeka. — Čini dobro, pa i u vodu baci. — Ne gubi se dobro, kad je dobru dato. — Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao.

— Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao. — Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

— Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio.

— Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio.

— Dobar izgled dobru dvorbu tvori. — Djevojku lice udaje. — Odjeća ne čini čovjeka čovjekom. — Tica po perju, čovek po odelu.

— Banovac je banovac, ako ne ima ni novac; a oslovac je oslovac, ako bi im’o svioni pokrovac. — Rasa ne čini kaluđera, ni mantija vladiku. — Srebrno sedlo ne čini dobra konja. — Konj se kroz dlaku ne hvali, nego kroz brzinu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Koliko se ovaj posao čini lasan, toliko je, i još više, širok i dugačak. Čitav čovečij vijek trebao bi jednome bezbrižnom čoveku, da skupi sve

Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“. „E dobro! a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako

” „Koliko se ovaj posao čini lasan toliko je i još više širok i dugačak. Čitav čovječij vijek trebao bi jednome bezbrižnom čovjeku da skupi sve

Kad on to vidi, pritrči k njima, pa ih zapita: „Šta je to, deco?” A oni mu odgovore: „Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo.” Onda on izvadi onaj novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka.

obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop i onđe ostavi a aspre nosi, i nikomu se vješt ne čini da te ljuta guja ne uvjede.

izio srce 138 osvanulo pod glavom sto zlatnijeh cekina, a oni što je izio glavu počne kazivati ocu i materi štogođ ko čini u svijetu, pa i što kraljevi misle.

I tako svako jutro prvome osvitalo po sto cekina pod glavom, a oni drugi znao što ko misli i čini. Tako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za kralja, i dopade onoga što je srce izio.

Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si pobratime?” — „Tu sam.” — „E dobro! a ti čini svoje, pa ću, ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom đe se ja oglasim, jer ne će dobro biti” (ovo su oni tako

sam tvoju ženu da ih doji, doklen ti dođeš; i eno je zatvorene u tamnici u gvožđu, i kod nje su štenad, pak ti sad čini od nje što hoćeš.

“ Onda Bekri-Mujo progovori caru: „Vidiš, čestiti care, što čini piće! Niti slijepac ima očiju, ni bogalj nogu, ni siromah novaca; a kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge,

Sveti Sava - SABRANA DELA

jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju ostaje u vekove.“ (I Jn.

Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci, varajući se u sebi. Jer ko posluša reči, a ne čini zapoveđeno mu, takav je sličan mužu koji gleda lice svoje u zrcalu: jer pozna se i ode i odmah zaboravi kakav beše.

Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti. SLOVO 4 O pojanju prvoga časa i o

A nepričešćen neko da bude bez igumanovog znanja nepohvalno je, jer ko tako čini biće osuđen kao onaj ko se svojoj volji priklanja.

Istinito ispovedanje je uzrok tolikih dobara. Bez njega mi se ne čini da će iko postići spasenje. GLAVA 7 O dušespasnom ispovedanju Ko se ne ispoveda neće biti pričešćen po zapovesti

da izvesti trpezar igumana, saopštavajući mu i uzrok izostajanja, pa ako je za blagoslov, oprostiti mu, inače da čini metanije, koliko iguman zapovedi.

Nego odvraćamo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne kažem i ukradenog. Nije li vam tamno delo koje se čini sakriveno?

Svakome je poznato i ovo, a i od Jovana božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od svetlosti dela lukava“, (Jn.

Neka se postavi na ovaj način: po otpustu jutrenja i uobičajene molitve, i pošto biva Trisveto od svih, neka čini tri metanija pred Presvetom Vladičicom našom Gospođom Bogorodicom i Nastavnicom, i neka sa strahom pobožno celiva

Jer kaže apostol: „Svako ko čini rabotu sa usrdnošću, primiće nagradu otplate prema trudu“. (Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini rabotu sa

(Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini rabotu sa lenošću!“ (Jer. 48, 10) Treba, dakle, ovo slušajući, od zla bežati i ka dobru podvizati se.

A ovo zapovedam: da on ne bude len u vršenju službe crkvene, nego da to čini bodro i opominjući se blaženog proroka koji vapije: „Rabotajte Gospodu sa strahom i radujte se njemu sa trepetom!“ (Ps.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ikonijina zemljakinja. STAVRA: Kako da ne znam Kremna, lepo selo! Vido sam iz voza, kad sam išo za Višegrad. Čini mi se ima i neka strugara. CMILjA: Ima. STAVRA: Bilo bi lepo živeti u Kremnima!

Kad izađe sa scene, vraćaju se Tanasko i Manojlo.) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim...

Stanković, Borisav - JOVČA

VASKA (zagleda ga, daje mu znak da se okreće, što on i čini, zagledajući se i sam): Pa to ti baš lepo stoji. Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam.

TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim.

ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj. Kad dođe, ti se čini nevešta. Radi sve kao uvek. Pa kad on klone već i Ciganke iziđu, naša briga. ARSA Ne može se ovako više, ne može!

Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet. (Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ljubov druž[e]stva i prijateljstva — slatka stvar! Slatko ime! Slatko spominjanje! Čini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god

| Moja krv, koja, blagodarenije bogu, počinje utoljavati se i umirivati, ne vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.

Da sam kadar sav trošak sam učiniti, čini mi se da niko ne bi bio veseliji i srećniji od mene. Daću povod i priklad vozljubljenoj junosti srpskoj, koju promisal

Gubimo se po stranputicama, a čini nam se da smo na pravom velikom putu; ko nam sme reći da nismo? Gotovi smo nama[h] na kavgu.

Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi,

Što dete čuje, to uči i prima, kako god i svoji[h] roditelja jezik; što vidi da se pred njim svaki dan čini, tome mora naviknuti; tako prisvojava običaje, tako narave, tako sve misli i mudrovanija oni[h] s kojima rasti.

Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta, bez oca, bez matere, bez sestre rođene,

No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i ono što će sledovati.

Po svoj prilici, da je moj tetak, namesto sebe, metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, čini mi se da bi mnogo više posla opravio. Iz ove male istorije, koja sleduje, to će se poznati.

Ove sam reči grčke najpre naučio, često od njega čujući: „Katarameni papades pu katonde metismeni.” Čini mi se da bi se svi parosi čakovački u ono doba više njegovoj smrti obradovali bili, nego da im je koji najbogatiji

„Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lepša polovica čelovečeskoga roda bez sveta ostane. Zna bog što čini. Al’ kako ja vidim, vi moje govorenje na šalu okrećete. No, verujte mi, čada moja, daja bez svake šale besedim.

Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da vam se klanjaju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Zatim se pobrini za moju ložnicu odma! Momak izađe, a za njim i Bakonja. Čagljina se nakašlja, omako kako se čini kad se hoće da privuče čija pažnja. A kad to ne pomože, on zovnu: — O, vra-Brne! Fratar diže glavu.

Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš.

Vire mi, ja ga i zaboravija bija. Je li galijotâ šta? — Nije, dujo, križa mi, nego, koliko mi se čini, baš je mudro dite. — Taa-ko! E, e „nova neva svaka je valjana!“ dovedi ga posli k menika.

Pošto pregleda Čmanjka, reći će: — Nagazija jest, to je cigurno, ali se ne zna je li na sugreb ili na čini! Ako mu izađu šklopci po tilu, onda je sugreb, i ozdraviće lako! Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom.

Ako mu izađu šklopci po tilu, onda je sugreb, i ozdraviće lako! Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode.

U njeke reče mu Boban: — Ajde, Grgo, obađi naslon i štalu, jer je red da niki od nas to čini, a ti si najmlađi po službi! Ajde! — Je l’ ja, je l’? — tepa Bukar.

“ pogna konja u sav trk, a svi ostali za njim... A rkaći „pleći daše, i bježati staše!...“ Bože mili, što se od njih čini!... Kršćanluk ih siječe, gazi, kuće im i crkve ruši i spaljuje, vješa im kaluđere za bradine!...

— Ko je ovaj jarčić? — zapita Bakonja Dundaka. — To je likar. Čini mi se da je rkać, jer govori kao i oni. Gospoda sve „prkelajući“ uđoše u manastir. — A ova je baba — pretur!

Premetnuše razgovor na bolesnika. — Dakle, doture, šta vam se čini o našem gvardijanu? — E, može ostati, a može i umrijeti.

Fra-Brne se brzo uvjeri da mu kapljice nimalo ne pomažu, a da mu dobro čini gladovanje. To mu je bilo zagonetno i to ga jeđaše, te će jednom Tetki: — Koga đavla ima posla iće sa stopama, ne

za ovo za ono što je bilo preko dana, pa bi ga grdio, pa bi klekao i počeo se moliti bogu, te i njega nagonio da to čini. Jednom mu naredi da izgovori onaj cirkular što bješe naučio naizust. Poslije to tražaše svake noći redovno.

— Zar prožmirep Škeljo, koji je strašljiviji od ijedne koze, na koga ja pljujem, jer ja ne bi činija šta on čini... — A šta čini? — pita govedar. — Ruvijan, jeto šta! Zašto iđe sa Srdarinom svakoga dana priko vode?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Staje na korak od nje, spuštenih ruku, stisnutih pesnica. Gleda joj u usta, gleda je u „muški“, čini mu se da je i sada davi ta reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da

„Desni“ je suvišak. Znači, greška. A što Mi onda napadaš „levog“? — govori glasno, lice mu je izobličeno, čini mu se da se koža odrane svinje razapeta na zidu grči i savija patrljke nogu da skoči i jurne kroz odžak, napolje, u mrak,

Đorđe dugo bulji u izvrnut šešir, bačen na šafolj s leanderom, i čini mu se da je neko iz njega motikom iskopao glavu, kao što se krompiri vade, a ti iskopani krompiri iz crnog odžaka,

Ječi u snu, ranjen na tom tihom razbojištu. Gleda ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene jauke, da se rastapa u tmuši zimske zore koja je ispunila

A magle nalegle, komešaju se i vuku nad krivim sokacima, i čini se da su dim s plasta ugaraka i granatog ugarka bresta. Izgubljeno se gledaju seljaci i Aćim.

Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka! — guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže. Čini mu se da i brest maše granama.

Mogu i na robiju da ga oteraju. On se nikada nije bunio protiv vlasti. Zašto da on plaća očeve grehe? Glava ga boli: čini mu se da će se rasprsnuti u parčad. Crknuće kao pacov ovde u senu.

A njemu se čini da svi kukaju nad njegovom sudbinom. On je najnesrećniji u Prerovu. Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače;

i začudila se, bila se nagnula nad drvenu kofu s bunarskom vodom, gustom od bistrine, i čitavog dana ga pamti i oseća. Čini joj se da ga tuđe oči mogu pojesti i ukrasti zavist i sumnja, pa u kuhinji ne upali lampu sve dok i poslednji nadničar ne

Hoda po jabučaru i čuje samo veliki hleb srca. Ono je u njemu. Sluti ga i sve je sebi lakša. Stade. Kod ove jabuke. Čini joj se da i njeno lišće drhti. Kasno uđe u sobu. Đorđe mamuran sedi na krevetu i čeka je. — Što si tako vesela, kurvo?

Trže se. Ona podiže glavu, celo lice vidi se na mesečini mirno, unutra, u sebe okrenuto, a njemu se čini da je Tužno, da su joj oči pune suza, da joj drhte lako raspuknute usne. Damari po njemu raznose drhtavicu.

Čiji se čovek rađa? To što će Vukašinova žena roditi u Beogradu, nije njegovo. Ni ovo nije njegovo. Čini mu se da čuje: krov na kući krcka. Pomrčina će smrskati kuću.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Stariji nakon toga dugo ćute, a malenima se čini da vide kako zvezde silaze s krova i pretvaraju se u dečake. Ti dečaci su jednako visoki, jednako smeđi, ali jedan se

Samo se na jednom mestu, istina neodređeno, spominje Crnoglavka, te se pretpostavka da je ona donela vest čini verovatnom: Nevolja je jedino u tome što niko nije znao šta su staklenici?

Pred zoru ču se lomnjava pomešana sa kricima. Starac u bunilu podiže glavu, pa reče: — Čini mi se da čujem ljudske krike? — To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće.

je morska plavet koja tavanicu i zidove posute kristalima pretvara u modri blesak, tako da se onome ko se u njoj nađe čini da se našao u plavoj svetlosti ili snu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

(Iako je Sima Istoriju pisao i na kneževo nagovaranje.) U naredbi kojom se knjiga zabranjuje bilo je objašnjeno da se to čini zato što knjiga i „lažne vesti sadrži“, i „loše priča o izvesnim licima“ i „oštro se izražava o ruskoj vladi“.

kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne može obuzdati: pobeda je, čini mu se, već njegova.

Na to je Dobrača, zgranut onim što čini, potegao kuburu i pucao u tu ruku. Nije pogodio samo ruku. Starac, je čak, i padao sa dostojanstvom a Dobrača mu je,

(Ukoliko se kao tačke uzmu kuće u kojima je stanovao.) Ovaj utisak nije neočekivan. Bio je, čini mu se, još u punoj snazi, mada se već bližio šezdesetoj kada je, u toku jednog od svojih dužih boravljenja u Beču,

Igrao se. Onda mu se, u toj igri, u trenu razjasnilo da svako od tih putovanja, predstavljeno linijama, u stvari čini trougao ili, češće, petougao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori.

Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja,

Vekovi su prošli, i zaborav pada; A još narod ovaj, kao nekad, grca; I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada.

Meni se čini: k'o da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poje, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših

nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna, i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da i on živi i pati dubokom i silnom strašću ljudi.

I čini mu se da kroz svaki cvetak, Kroz travku svaku, duhovi pokojni Bude se s čežnjom života; Dok anđ'o, Nevidnim krilom, u ta

Mandušić ćuti, treperi, sanja, I čini mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il'

mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava. I tad ga osvaja želja pusta, Življa od tol'kih doživljaja!

Al' u dubini plahi se koluti vili; Nevino zadovoljstvo što nam radost čini Izgubili smo! Žeđ ljutu smo utolili; Al' dole, na ustalasanoj površini, Ah, ne mogasmo više ogledati lica...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ne čini li vam se da će, krećući se po toj kružnoj putanji, ta zvezda nebeskih kola promaći taman iznad površine mora, ne zaroni

Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru. „Ugao što ga čini pobočna strana jedne piramide sa njenom osnovom dat je razmerom visine piramide i polovinom širine njene osnove.

„On još nije svršio svoj posao“, izvestiše oni Grilusa, „pregleda biljku po biljku i čini o tom neke pribeleške na svojoj voštanoj tablici“. I ovome je Grilus našao odmah tumačenja: „Razume se!

Oni se pogledaše međusobno i počeše da jedan drugom šapuću: „On ume da pravi zlato“. „U stanju je da čini proročanstva“. „Postao je mađioničar“. „Iako im rekoh da nije tako, oni mi ne htedoše verovati, ubeđeni da lažem.

Oseti glad i žeđ, a zraci podnevnog sunca počeše da ga žegu. Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!“, začu on kako ga doziva neki poznati glas. On se obrnu.

kojih se jedino može upoznati prava stvarnost koja, čista po sebi, jednostrana i nepromenljiva, nepostala i večna, čini svet za sebe koji je, kao nematerijalan, potpuno odvojen od sveta postajanja“. „Sad mi je jasno!

u njoj mogućnost da se prirodne pojave ispitaju i objasne; on je sveo kvalitativne razlike na kvantitativne, kao što to čini i naša moderna fizika, on je zagledao dublje u tkivo prirode no Aristoteles.

Usled toga obrtanja nama se čini da se nebeska sfera svakodnevno obrne oko Zemlje od istoka prema zapadu. To kretanje nebeske sfere samo je prividno, u

Kralj se nađe u nedoumici i ne znađaše šta da čini. Ali ga princeza moljaše i preklinjaše i, naposletku, briznu u plač.

Njegova iskustva su mu pokazala da ta mala primesa srebra čini zlato čvršćim i žilavijim. A tu tajnu svoga pronalaska ne htede nikome da oda, već je prećuta.

Kad ih pogledam, čini mi se da sam zalutao u svet iz „Hiljade i jedne noći“. Put me vodi kroz uske ćoškaste i strme ulice na uzvišicu varoši.

“ „Nešto najbolje što postoji! Gerardo se na njoj označio kao prevodilac! On to, inače nikada ne čini, ali je ovoga puta meni za ljubav to učinio. To udvostručava cenu knjige.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Bar meni se tako čini. Samo ne znam da li je Rostan zamislio Sirana pre nego što je Anatol Frans zamislio opata Koanjara. Šta ti misliš?

Mi treba da stvorimo istinsku opoziciju. Jer šta je narod bez opozicije? Opozicija, rekao je Renan, čini čast jedne zemlje. Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke.

grudi, ona, u putničkom šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da čoveku i pritiv volje oči zavodne.

Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za ovu srećnu priliku. A kad je bilo vreme jutrenja odosmo u crkvu.

čovek da leti kroz božije rajske bašte, da oseća dah Boga i u osećanu kako taj dah božanske čistote prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda.

), po Bečeju i Kanjiži pogubio sam redom sve svoje bolove prošlosti. Kako beše ono, čini mi se iz Minjona, „ne sećam se više svojih bolova koji su prošli“? Pa žene, pobratime! I tvoj glas nadaleko stiže.

Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi? A jest, sad sam dobio, maločas. Hteo sam ovog momenta... — Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan.

Svima nam, istina, čini, sve nas pomaže, ima jakih prijatelja gore. Jednoga dana za vreme okupacije, ađutant Krajs-komande poslao vojnika kod

Levo i desno, crvene i plave odrane lešine iskidanog i iskljuvanog mesa sa iskrvavljenim kopitama bez potkova. Čini se, kao da se očajno napinju da izdrže i izvuku ogroman teret bez koga se ne može i gledaju iskolačenim očima kao da se

Je l’ tako? Ali zar se danas to isto ne čini? Zar nas, isto tako, ne zastrašavaju Bogom; to jest ne nas, tebe i mene, nego onog Milosava sa krivim nogama, i Janka

Posle iskreno uzdahnu. — Čini mi se kad svedem: da je sve u bolu što je čovek sazdan da naslućuje ljubav, koju život ne pruža; što čovek veruje u tu

noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i udaraju nečim u slabinu i peku mu tabane kad god im se čini da će zaspati.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pa opet — začudo! — i pored trpkih misli koje katkad upućujem na njen račun, čini mi se da sam, potajno od sama sebe, u dnu duše, zahvalan toj i takvoj baki, i da ne bih želio da je bila nikoja druga

A to, sve mi se čini, ne bi baš moglo da se nazove stvarnim, pa ni zdravim; to bi, štoviše, bio u neku ruku idealizam.

Samo, ne znam zašto, uvijek mi se čini da sam stariji od njega. Gledam na nj s uviđavnošću i s otpuštanjem, kao da sam ja njemu otac.

Možda me sad, iz ove vremenske udaljenosti, sjećanje vara, ali mi se čini da čitavog vijeka nisam s njima, objema zajedno, izmijenio u sve trideset riječi.

Ali nalazim da se nepriznavanjem te jasne, zdrave, demokratične istine čini nepravda baš onom običnom, prosječnom, svakidašnjem čovjeku, koji tvori bazu ljudske piramide i koga takve

Ali mastika nije više bila ona ista: promijenio se mađioničar, pa se promijenila i mastika. I mađioničarevi čini nisu više bili izvori čudâ, već produkcija običnih, svakidašnjih, banalnih stvari.

Tad sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znači otprilike isto što i vladati njima. I čini mi se da sam već tada osjetio kako to može da i za nas same bude neugodno i odnekud bolno do te mjere da nas često

Još i danas, poslije toliko godina i poslije tolikih stvarnih i krutih udaraca, čini mi se da nikad kasnije nisam doživio silnijeg čuvstvovanja i strasnije patnje.

Sve to leži ispremiješano i grdno zbratimljeno u zajedničkoj umrlosti. I ponekad se čovjeku ne čini bez razloga što avionske bombe, u svome likvidiranju datih sklopova života, načinju ljudske košnice baš odozgo, od

Jedan zvuk — i odmah olakšanje! I nedjeljna sam popodneva, čini mi se, iznio iz djetinjstva. Uopće, sve, ama baš sve, iznosimo iz djetinjstva.

Ponekad mi se čini da mi je baš ta zvonjava i razboljela dušu, i da je baš odatle i pronosim evo sveđ razboljenu kroz život.

Vidi! A ja sam stratio pola vijeka strepeći nad mojom dosljednošću!) I još nešto. Čini mi se da sam oduvijek osjećao (a kasnije i sasvim svjesno mislio) da se dvije suprotne istine nipošto ne isključuju.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i čuje

— Ja ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe glavu O vrljike, za koje beše privezan.

Na drugom je to mestu; sad će nam sam Đurica dohvatiti — reče on smešeći se. Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven.

Da je grom udario usred apsane, čini mu se ne bi se tako iznenadio ni tako detinjski uplašio, kao što se uplaši od ovog običnog otvaranja vrata; usred neme i

»Bolje što se čini nevešt starom poznanstvu, sad mi je to lakše i zgodnije... baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...

Đurica je sad znao samo jedno: da mu se Vujo mora, kakvim bilo načinom, javiti i dati mu saveta, šta da čini dalje. Vujo će za njega smisliti ma kakav izlaz, on je u to uveren, kao u sebe samoga.

Beše zinuo i sav se pretvorio u sluh, kad se kucanje opet ponovi. Sad je, čini mu se, osećao prisustvo čovečje s one strane kapka. Polako, tresući rukom, odgovori na kucanje.

Stane da se ljuti na sebe sama, ali nema kad — preče ga misli sad zanimaju. Sve mu se čini da će sad, ama baš ovoga trenutka, da plane puška iza koga žbuna, i on već počinje unapred osećati kako kuršum zviždi i

Posle mu se čini da lepo vidi žandarme i pandure na konjima kako verugaju kroz gusto žbunje, pa zastane preplašen; pogleda svud oko sebe,

Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri. Da se sad okrenu sto pušaka na njega, čini mu se ne bi se digao sa meke slame, koja prijatno šuškaše i ugibaše se pod teretom njegova tela.

Ušavši u sobu, ne stade na jednom mestu, već pregledavši okom svaki kutić, stade da čini neke neobične pokrete: čas mrdne jednim ramenom ili pruži ruku u napred i trgne je istoga trenutka, kao da se ožegao;

»Uh, bruke!...« uzviknu i, pod utiskom raznovrsna osećanja: stida, srdžbe, bola — ne znađaše šta da čini. Dođe mu da udari sebe u glavu, pa bi hteo i u grudi, a hteo bi i da otkine parče svoga tela, da bi takvim bolom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

OVAN 85 CAREV ZET I KRILATA BABA 90 CAREV SIN I OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI

A ima jedan u budžaku konj kao da je gubav, tako se čini, ali je on najbolji; on je brat moga konja; njega ko dobije, može u nebesa ići.

sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima već uprav tri godine; i u tom je njemu umrla mati, a otac mu se oženio maćijom.

On dobro razbere da mu je vakti sahat došô, te zovne ženu i rekne joj: — Ja sam se veoma razbolio, još malo, čini mi se, pa ću i ja na oni svijet.

„Ah! pomozi ti, jaki bože!“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!“ Onda nabere četiri-pet oka trešanja, saspe ih u jednu krošnjicu i ode do careva dvora.

KO DOBRO ČINI NE KAJE SE Bio ti je ono neki vezir, prav, pošten i dobar za sirotinju, ama bogme opet koliko je god bio dobar, sve

Ko dobro čini, i vratiće mu se. I u tome ga nestade kao da je u zemlju propao. Vezirović se veoma začudi, pa okrenu tovare i djevojku

Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam. — E dobro, a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom đe se ja oglasim, jer neće dobro biti.

tuča avan u kome tuče almaze, pa prah njihov istrese na dlan, puhne, a praha nestane; otiđi pa nek ti on kaže zašto to čini, pa ću ti i ja kazati oklen mi pare. Sadrazan se odmah spremi i pođe dalje.

ima jedan mujezin i tu pere čamašire, a za jedan dan izleti i sleti uz munaru stotinu puta; otiđi pitaj njega što to čini, pa ću ti i ja na pitanje odgovoriti. Otolen pođe sadrazan i nakon četrdeset konaka stigne do mujezina.

Onda car zapovijedi da donesu jedan tanjir živa ugljevlja, a jedan dukata; da ogleda čini li to dijete iz ludosti ili od svoje volje.

na zamku, pa ga dobro vežu i namisle da ga odvedu do svetog Save, da ga on krsti, ne bi li se opametio da više ne čini ovoliku štetu. Što su namislili, to su i učinili. Sretnu svetog Savu na putu i zamole ga da pokrsti vuka.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik

I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.

I ustaje ćutom Opelo moje i zemlja s ćivota, Što je sve veći sa svakim minutom. Vidi se moj grob... Meni sve se čini, Da sam u dane, bez sunca, i sive, Što behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van

Sve mi se čini grob moj nije ovo. Koliko prostran k'o grob sviju ljudi S danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve

Sve mi se čini nemam volje svoje; Stvari i ljudi sad postoje za me. Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame.

I kad gledam vode, varoši i sela, Zemlju što izniče iz krvi sinova, Čini mi se ljudska da to nisu dela, Već spomenik davni minulih džinova.

I još mi se čini, dok mi duša sanja, Da spomenik živi, ima život dugi, Da danas silazi u nova predanja, Da sprema naraštaj za spomenik

pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasn

Sad mi se čini da ja vidim sreću I da je imah i u bolu svome: Svi mi se dani sada u nju spleću, Ona se javlja, al' i propast s njome.

zaspati nikada, A od kojih duša često se otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno

I crna su okna k'o crna dobrota. I danju i noću obavija patnja Mrtav dom života, kao odjek stvari. Čini se da i sad mu silazi pratnja Za šum čim se javi, za poredak stari.

A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči? Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, a od nje ni reči. Sve mi se čini uzalud sam ček'o. Sve više su moji mili od mene daleko. Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Umesto da se smanjuje, njihov intenzitet je vremenom postajao sve jači i čini se da je dostigao svoj maksimum kada sam imao oko dvadeset i pet godina. Kada sam boravio u Parizu 1883.

Radne obaveze i neprekidna bujica utisaka koja navire u našu svest kroz sva vrata saznanja, čini današnje življenje pogibeljnim u mnogočemu.

”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao

udaljenosti od upravljačkog centra, i od tada sam se stalno zalagao da se umesto topova oni koriste kao ratno oružje. Čini mi se da je važnost toga sada shvaćena, ako mogu da sudim na osnovu neočekivanih vesti u štampi o ostvarenjima za koja

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

PRVOM IZDANjU Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz

Hteo sam da od jednog posla napravim dva. - Čini mi se da će tu biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima

Poetična strana dinamike, to jest ono što čini ovaj predmet interesantnim i uzbudljivim, nedostajali su u Rutovom profesionalnom prilazu priprema za ispit.

kao rezultanta nekoreliranih aktivnosti velikog broja malih nemirnih molekula, od kojih svaki, bar kako se posmatraču čini, ima svoj sopstveni slobodan način kretanja. Ali gle čuda!

Lord Kelvin je rekao: ”Ako želimo da napravimo prvi korak ka razumevanju odnosa između etra i opipljive materije, čini mi se da je najbolje ako pri tome pođemo od znanja koje smo stekli kroz eksperimentalno proučavanje prolaska struje kroz

Elektronska fizika obiluje otkrićima te vrste i čini se kao da ona padaju na nas kao pljusak. Pronalažene su stvari koje su izgledale nemoguće.

godine. Ta ustanova je tvorevina građanskog rata i po mnogo čemu je ustanova koja čini deo federalne vlade. Sada ću govoriti kako je Nacionalna akademija nauka, koju je stvorila federalna vlada za vreme

je namenjen da bude stalna osnova od čijeg će se prihoda izdržavati administrativno poslovanje Saveta, što se već sada čini.

Postojanje ovih večnih, nepromenljivih stvari, dovodi nas, oči u oči, sa snagom koja čini večnu, nepromenljivu pozadinu svih prirodnih pojava.

će, radeći sa tako uzvišenim idealima, jednog dana uspeti da u našoj demokratiji stvori respekt za usluge koje joj čini visoko obrazovani um.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Ostani, Cvijeto, do sutra, bolje ti je! — javi se i Jurkin čovek. —Hvala! Ne mogu. Čini mi se sad će duša iz mene. — Obrne se djeci: — Idimo ! Nađoše se u punoj vedroj noći.

Braća se pogledaju i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”. Jednako se strahivo pogledaju, sve im oči bježe na nj.

Poslije duga pisanja, sudac podiže glavu i stade u sebi da čita što je napisao. Braća ga posmatraju, kao čini im se da od njega zavise njihovi životi.

A večeras je i življa, okretnija; čini joj se da bi se sada isporedila s onima što veselo mimo nju prolaze, — tako je laka u hodu i u mislima.

On je vodi u hlad. Planduju i razgovaraju, no ne sjeća se riječi. A ne sjeća se ni mjesta, zasve da joj se čini da je nekada tu bila. I osjeća slačinu u životu i za dah umirene slasti...

Pa ne razmišljajući, sa željom u duši žuri se prama njemu da ga predusretne, i čini joj se da ga je odavno potajno željela, a sada će da ga svesrdno pozdravi.

Kad je došao, bila je u dvorištu, a čini joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru kada je u dvorište došao: — Doveo sam ti ovo

Gospođica je poljubi, pripomene joj da se ničega ne plaši: sve se za ljubav čini. A oči joj igraju i dođoše svjetlije.

A oči joj igraju i dođoše svjetlije. Idući preko grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času osjeća, pa oborenih očiju stiže na parobrod.

Njoj se vrti u glavi i čini joj se da prostor naglo, bježi u pravcu otkuda su otplovili. Onda zaboravlja sve i za čas ne čuje ništa do kucanje

Onda zaboravlja sve i za čas ne čuje ništa do kucanje njegova srca. A kad osjeti na čelu ruku mu, mahom joj se čini da je pribranija i sigurnija: ima da se na koga osloni. Milinje je spopada, veli mu: — Neću ti ljubav nikad naplatiti!

njegovu prvašnju priliku, kad je kod njena gospodara služio, ali nikako ne može da ga uobliči, i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena zamišljaja; razgojio se, a smežuralo mu se ispod očiju i od pretilosti visi mu

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

To ću stajalište pokušati da zasnujem tako što ću obratiti pažnju na jedan, čini mi se, nedovoljno osvetljen proces u modernoj poeziji kod nas.

Izgleda paradoksalno, odnosno na glavu izvrnuto, ali mi se čini da je tačno ako kažem da je poezija ponovo počela da stiče moć govora o bitnim, što znači elementarnijim i opštim

I oni je piju, na prvi pogled nam se čini da pred sobom imamo gotovo čistu pesnikovu metaforičkoslikovnu konstrukciju.

Nekad, čini se davno, bio je Dučićev sinestezijski epitet šušte (zvezde) i simbolistički epitet ljubičasta (noć), a sada nalazimo

U osnovi je „tamni vilajet“ prostorni pojam. Ali se čini da književno uobličeni prostor nije toliko kod Nastasijevića koliko je kod Stankovića pogodan za nešto bliže razumevanje

Stari, vekovima čuvani običaji nisu samo sputavali ličnost, kao što se to danas nama čini, nego su oko nje stvarali i izvesnu zaštitnu sigurnost koja ju je povezivala s kolektivom.

ih ne uvedemo u svetlo polje svesti i ne pogledamo na njih sa strane, kao tuđim očima, što naše ponašanje odmah otežava, čini ga nesigurnim.

pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu reći mnogo više no što nam se čini. Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno.

Jedan od razloga može biti i to što su lirske narodne pesme mahom kratke, što ih čini neveliki broj stihova i u jezgru im se nalazi svega nekoliko slika ili motiva povezanih u maleni lirski siže.

Tu često dolazi do ukrštanja, kontaminacije koja slike čini mutnim, nejasnim, pa i nerazumljivim. Ali u „Anđi kapidžiji“ nema takvih slika, ona je besprekorno stilizovana, i ne

Od nje i treba polaziti, zato što nam se čini da je programska. „Priča“ je načinjena od istorodnih iskaza. Stihovi nisu ništa drugo nego sprezanje suprotnosti.

– poznato je – znaju da preseku pojedine likove, da ostave, recimo, samo pola njihova tela ili čak samo ruku, a to se čini i zato što je ukupna kompozicija slike organizovana tako da naš pogled sa svih strana usmerava ka središtu, ka

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako. Ima gospođa kojima to čini naročito zadovoljstvo da svaki dan dobiju malo, ružičasto pisamce puno ljupkih reči. ŽIVKA: Eto ti sad!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

pa i najsitnijih sastojaka teksta, koja se inače poglavito primenjuje u tumačenju poezije, pokazala se u slučaju Seoba, čini se, opravdanom.

Iz nešto drugačijih, a čini se takođe opravdanih razloga, mikroanalizi se često pribegavalo i u tumačenju Nečiste krvi.

2 Čini se da je u Stankovićevoj prvoj zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u

A ono što lik Sofkin čini izuzetnim nije, kao što se najčešće misli, čak ni njena retka, izredna lepota, čak ni njeno raskošno a toliko čulno

u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za kojom

Bilo je na tri dana pred Uskrs. A ona tada [ . . . ]”18 Čini se da je još razgovetniji drugi slučaj. I možda zato što je Stankovića povukao da počini krupnu pogrešku, toliku da

Čudnovata veza i samog je pisca mogla zbuniti, i čini se da je nehotična, mada nije sasvim slučajna. Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u osnovi, nije strano, a

II Ako u izboru naslova romanu Borisav Stanković možda i nije bio najsrećnije ruke, čini se da je to znatno više bio u izboru njegove prve rečenice.

i pramdede, pa neposredno otac i majka, da bi se najzad samim sintaksičkim sklopom izdvojila i istakla junakinja (čini se to pomoću sintaksičke fraze „pa čak i o njoj - Sofki”, sa uzlaznom intonacijom usklične vrste).

U prozi pak, osobito tamo gde se u autorovo ime govori, čini se da nema posredovanja - jer autor je što i pisac!41 Iz tog su nerazlikovanja mnogi nesporazumi proistekli, pa i u

Razvojni luk koji je novu srpsku književnost doveo do visokog stepena umetničke utančanosti niko nije, čini se, tako sažeto a tačno opisao kao što je to na području lirike učinio Bogdan Popović.

]”. 62 Do promene je, čini se, došlo i zato što je Stanković - tačno onako kao što je ceo tekst iz verzije u verziju preokretao, a o čemu se u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom? Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!...

Majka za mrtvim sinom nešto mekša, pitomija i primirenija; čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle, kao da je malo pobeđena, pa joj od toga nije tako teško...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A meni se tako čini: Tam’ na bregu kad bih bio, Rukom bih vas domašio Il’ jabukom prebacio. Po sto milja, vele ljudi, Preletite za čas

Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ...

KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica? Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija?

Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica? Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija?

Hrvat se ne bori da što otme kome: Čuva sveti oganj na ognjištu svome. I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin?

Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa

letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka! — — — — — — — — — — — — — A ja žmurim, a ja snevam...

Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu nevesti, Zima sad čini prekore Mekoj ti ženskoj savesti. Za svaki cvetak, koji si Zadela letos na grudi, Sever te šine pahuljom, Kivan

Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba. »Starmali« 1888.

— Jest, neruka pada tvrda Na ta gola, svetla brda; Mnoge idu muke žive Na te ljude, na te dive. Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i stamane; Ne šalje im mazne noći Da ih slašću

Da je isto vidô Šapnu mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je I sam osetio. »Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?

»Javor« 1891. POZDRAV NIKOLI TESLI pri dolasku mu u Beograd 1893. Ne znam šta je, je l’ suština Il’ to čini samo misô — Čim smo čuli: dolaziš nam, Odmah si nas elektrisô. Na što žice sprovodnice!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

možete što velim da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri

Obično se nosi krst na vratu, ali ja sam naručila zvezdu; to je lepše, a i ne nosi svaka šuša. Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba.

Gdi je Evica? ANČA: U bašti. MITAR: Idi je zovi. (Anča otide.) Kog vraga, il’ je poludila ili se čini. Kakve su to reči: miko! miko! Kanda krave vabi. POZORIJE 9. EVICA, MITAR MITAR: Devojko, šta je tvojoj materi?

Marš, takvo đubre meni ne treba! SARA: Šarmant, šarmant! FEMA: Šta vam se čini, jesam li ga lepo ispratila? SARA: Komi fo! Meni se činilo da moju graficu gledim.

Povtori joj jošt nekoliko puta one njene kravlje reči: miko, miko pak će i kuću zapaliti. Eto šta čini moda. JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces.

Miljković, Branko - PESME

dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta

poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod

krajevima vatre predmeti koji ne svetle Niti se nečim drugim odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to

Krakov, Stanislav - KRILA

Rožea, koga su inače njegove kolege među sobom zvale štukom, često se u veče na mlečnom staklu videla njena senka, kako čini čudne, razvratne pokrete.

Petrović, Rastko - AFRIKA

sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Ovi dečaci su još iz plemena Volov, koje ne spada u najlepša. Kod velikih takođe, ono što čini crnog tako dragog onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i

Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas. Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama.

Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?“ — „U Ampe!“ odgovaraju dva crnca sa krme.

To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da

toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima

Već za prvo inicijiranje, koje mladića čini samo čovekom, ta mučenja su fantastična. Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja.

Međutim šef Nebinga, crnac za koga je dolazak belaca događaj toliko iznenadan da on ne zna više šta ima da čini, nije u stanju da nam nađe toliko zamenika. Svi njegovi ljudi su bilo u lovu, bilo u polju na radu, ili inače.

Njihove su lubanje sasvim izbrijane: one su plašljive, zbunjene i divlje. Ali je sve to najmanje što ih čini savršeno različitim od dosadašnjih crnih žena. Ovo je potpuno jedna druga rasa.

Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se, ne prevazilazi mnogo širinu vode kod Beograda.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

SPASENIJA (u sebi): Ah!... To je on!... STANA: Mi nismo ovde došle u goste — Zalutale smo tu! GLAVAŠ: Ne čini ništa. Nama ste time mnogo milije. RADAK: Pa da, Što nenadnije, to prijatnije! GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan!

PORFIRIJE: Dabogda, Rade, al’ mi se sve čini: Turci su!... No da utulimo vatru? RADAK: Čekaj još! (Izdaleka se čuje puška.

Oče! ĐENADIJE: Glavašu hrabri, Za krv sam svoju prodô blagoslov! Al’ blagosiljat ako uzmogne Sve što me jošte čini čovekom: Mišice snaga, razum, i duša, I srca moga pošten umišljaj, Sve nek’ je s tobom...

HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati... Šta da se čini?... Govor’te sad! ĆERIM: Da se ubije! HASAN: Ta tu je bio malopre, Pa što ga smesta nisi ubio?

Prevara!... Pogane babe umlje zmijino Potražilo je neme tragove Kojim aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se čini da je malo reda i malo rada. U kancelariji načelnika štaba, pukovnika Komarova, strašan nered, na stolu mu grdna

— Ne znam, nisam, čini mi se. — To, vidite, nije dobro; našte srce ne valja se truskati u kolima; može vam se smučiti.

Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što

— Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!... meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te?

Još ce konjanik i ne vrati, kad dotrčaše dva konjanika iz beogradskog bataljona (Bajloni i Nikola Đorđević, čini mi ce pomoćnik Terzibašićev). Dolazili su s tešičke, dakle s turske strane. Bili su poplašeni i zaduvani.

Bugarska družina, što smo je jutros videli, dobro se borila. Ima mnogo ranjenika, među njima je, čini mi se, i Ilja. Kako nam je skup svaki čovek, a kako smo danas lakomisleno stotine izgubili!

sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.

Đeneral reče: — A, a, čini mi se Turci cy juče razbili glavu o Šumatovac. Zatim... Šta mislite vi čitaoci da je došlo zatim?

ovaj žalosni događaj, koji se završi smrću majora Velimirovića, pa neka svaki po faktima sudi kako mu se najpravilnije čini.

Trubač zasvira na juriš, Crnogorci isukaše jatagane, Rusi tresnuše puškama, ja moju stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskakasmo iza grmova, zgledasmo ce samo, pa onda uz gromovito »ura« nas jedno 50—60

donekle tako bežali, da usput neki vikahu: mrtav je, ostavite ga, a drugi: nije, a posle ne znam šta bi od Kirilova, čini mi se da ga u onoj gužvi neki ljudi dočepaše od mene i odnesoše nekud.

Potresajući prizor! Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje, Srce moje, srce tvoje Jedno drugo volelo je.

LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim. Čisto vidim snove tvoje, Iz raja su, sa visina, — To se ne sme porušiti

“ XII Vremenu je, tako s’ čini, Vekovečno večit traj, Ovom svetu, toj praznini, Nigde počet, nigde kraj. Večnost samo?! — E, pa šta je!

Gori u tišini, U pustoši toj, — Takav mi se čini Sada život moj. XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si većem bila bolna — ...

Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini svoje. Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više.

One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj uspomeni. I ako ti s’ kašto čini Da se suze tvoje suše, Ti se seti otkuda je — To j’ toplota njine duše.

To trzanje samo trpe, — Ne razumu hladne stene. Al’ meni se to trzanje Čini, da su — pesme njene. XXXVI Na studeni srca moga, Kâ dva zraka povrh leda, Ostala mi dva sokolka, Dva pupoljna

Pa još noćca kad zaplavi, Pa zatrepte zvezde milo, — A tebi se tako čini, Da se more s nebom slilo. Ono more, što kad rikne, Zadršću se daljni kraji.

L Molio sam Boga krepko, Što ga moljah Bog mi dade, Te mi s’ čini duša moja Da j’ i ona more sade. Legli vali, pa zaspali, Kao višim čudom nekim; Maina im bogodana Čelo gladi

LIII Pojte, pojte, vesel’te se, Ta to meni ništ’ ne smeta! Jer se meni tako čini, Da vas gledam s druga sveta. Pojte, pojte svojoj sreći, Ne dajte je iz svog kruga!

— Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile reči.

Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile reči. Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest... Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću.

Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše. Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao.

— A otkud joj naočari? — pita onaj u čudu. Mene tada savlada san. I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se. — Šta vam bi? — pita me ordonans.

Poznadoh ga po šlemu, te sam potrčao nasumice za njim. Sapletoh se o nečije telo. Neko opali iz puške, čini mi se baš uz moju glavu, te sam se okrenuo u kovitlac. „Čitav sam, čitav!“ — senu mi kroz glavu.

— Isto toliko koliko i sam vrh Kajmakčalana. Ona zajedno sa vrhom čini dvoglavu aždaju. Jednu smo joj glavu dotukli, ali je sad ova druga još žešće palacala.

Makaze za sečenje žice. To prepodne, devetnaestog septembra, pozvao me je komandant bataljona. Bio je, čini mi se, neraspoložen. Za mnom su stigli i ostali komandiri četa našeg bataljona.

Ali tek što smo zamakli u šumu, kada nešto grunu, ali tako gromko, majko moja, da sam, čini mi se, svest izgubio. Jedan od vojnika se preturi. Tamo čujem neki žagor, zatim škljocanje, onda opet pucanj.

A-u!... Sad smo prikovani za zemlju, jer nas drže pod okom. Nas trojica sabili smo se jedan uz drugoga i, čini mi se, ako malo jače udahnem vazduh probiće mi kuršum leđa. U ovakvom našem položaju hrabrost je ludost.

Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana.

Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu. Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve prizore... Dosta je bilo.

— francusku ratnu pesmu. „Fikus“ mlatara rukama, ali to čini više od sevdaha, jer mu glava stalno pada na rame. — Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“.

Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara treperi da nam se čini kao da podrhtavaju i listovi platana... A već svima se pričinjava kao da se zemlja klati pod nogama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

prema Srbiji manje je precizan i prečišćen, iz različitih uzroka, i kao da se kult Srbije — posle izvesnog zastoja, čini mi se — diže sporo, oprezno, sa nepoverenjem.

mogu zazvučati setno-starinski — bez plačevne i otužne sentimentalnosti u kojoj su se začele —, iako se sve češće, čini mi se (a što je takođe razumljivo), javljaju sa prizvukom nekog polušaljivog ačenja ili podrugljivosti svih stepeni, od

epohe, a tome njegovom mišljenju, izricanom sa najvećim oduševljenjem, ja se nikada nisam uspeo dovoljno načuditi. Čini mi se da je to mišljenje potpuno neodrživo; i priznajem: da Sarajlijinu pojavu u našoj književnosti, a naročito divljenje

Meni se čini da je Mušicki ne samo daleko najznačajnija poetska ličnost toga vremena, nego i da je poetični. Sarajlija ličnost

A meni se čini: i danas, bili bismo siromašniji bez tih dvanaest Pačićevih pesama. Zbog svih tih i sličnih drugih razloga danas je

Njen tihi govor bez mnogo superlativa — poređenje sa kamernom muzikom nije, čini mi se, nimalo neumesno —, njen preciozna i barokni jezik i stil, oprezna postupnost njihova napuštanja, čine je takvom.

Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju izvesti ot ljudi.

Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu. Lice, nami kažu, njeno smertnim da nije

Ja u sebi mislih: — Vala, evo bede! — Čini mi se da na pendžer k meni ljudi glede. Kad, drugi put, tresak ješče većma zveknu, I ja đipih iz postelji i ot straha

Al! me progutat ne sme. Zar mu ne da Neptun; da il' mu s' čini Da je duh moj sam bog. I slaba mišca Ljudska jača u bedi: Seče i prepone duh.

Koj’ ostavlja Sam sebe, tuđe danas nije Pomoći dostojan. Mnogo može Rod hrabri, zašt’ mu s’ čini da može on. Poznajte najpre Serbljinom Serbljin čim Je, pak svom snagom duha, serca Slož’te s’, da svetinju obderžite.

Jovan Pačić SNU Sne! o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći?

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Nema ga još — A iščekujem ga nestrpeljivo, On mi se čini da je jedini U zemlji ovoj kô pitomiji, — Premda je i on — tek Crnogorac, Divije krvi, mrka pogleda; Al’ u govoru

kô pitomiji, — Premda je i on — tek Crnogorac, Divije krvi, mrka pogleda; Al’ u govoru katkad zavara, Te mi se čini Venecije je Ponosa lepog prvi učenik... Vujo!... (Vujo ulazi.) VUJO: A što ćeš sa mnom, svijetla gospođo?

KAP. ĐURAŠKO: Kad tako kažeš — ja ću živeti. JELISAVETA: Živi! Ali sad dalje, odlazi! Jer tako mi se čini, Đuraško, Da sa Stanišom Đurđe dolazi. (Kapetan Đuraško odlazi.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Utopli se malo, po Bogu brate, jer sve mi se čini da se sprema velika mećava... Tu motčicu baci, čoče, iz ruke, pa ruke metni u njedra...

Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom ne vjeruje. Mrzi na sav svijet, a na rodbinu, čini mi se, najviše. Otjerao je sina od sebe, a popadiju je toliko tukao i mučio, dok neke godine od teških uboja ne umrije

Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe. I danas mi se čini da mi je to bio najzadovoljniji čas u životu!

— Da! — „A već, veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči! A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom.

Živa ga zemlja ne dočeka... — Budi na riječi, pri kojoj si, a men' s' čini, da je Šaćir lanjske godine na saraorini poginô? — Nije to, čoče, onaj Šaćir! — Ama, jest, čoče! Jedan je Šaćir Pulac.

— Utoči, Mićane, uzgred i meni jednu — pruži mu i otac Sopronija čašu. — Istina, oče Sopronija, to se čini čojeku žalostivno, ali to je jedna žalobitna pripovjest, kô jedno, što veli Simeun, istoričesko zbitije, — razlaže

— komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta! — drmnu' ga štucom među pleći i viknu': — Nek sjaše asker da uzjaše bašibozuk!

Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Tako joj je ime i tako je, čini mi se, i 'vođe u sudu zapisato. Sudac (smije se): U tebe, Davide, sve to nekako zapetljano.

Oprosti, gospodine, molimo te, zbunio sam se, pa ne znam ni šta govorim. Kad gođ uđem u slavni sud, čini mi se da me iz sviju ćoškova bodu u oči one nesretne, paligrapske kuke.

Sudac: To je taj seljak što tuži jazavca. Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate. Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje!

Sve na njima opominje na neprebolnu tugu i vječito, sumorno kajanje. Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i strašno prokletstvo

zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda zulumćar — onaj koji čini zulum, nasilnik izor — rad u polju ilika — srebrno ili kalajno dugme indat — pomoć insan — čovek, čeljade jazija —

Bojić, Milutin - PESME

Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao. Čini mi se tada Da sam bio sličan kakvoj čednoj ženi, Što, pošavši stazom na kojoj se pada, Trza se, a stid joj obraze

(1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko. Mremo bez svesti, tonemo sve dublje.

Sami u svome grcamo opelu, A čini nam se to je pesma dana, Pesma spasenja i života mlada. Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih

Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se da zderasmo maske. Razlupali smo bogove i gordi Slušamo golih reči prazne praske.

Pustoš bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama I da nas vodi nebeskoj visini.

I to sunce moćno čini mu se kao Neka izmoždena i prodana žena, Uvela bludnica, s koje sjaj je slao, A ona raskošno otkriva ramena.

(II knjiga Samuilova, XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i zelene, Strast što sedi kose i što nedra dere.

Novo lišće šušti, nov se potok miče, Livadama novim novi vetar briše. Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne.

Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini.

I sve mi se čini: to smo negda čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna

Tada zalud ploče slaćeš sa Sinaja! (1915) KAO PROMETEJ U klancima se moja duša vije I čini mi se oni isti klanci Kroz koje prođoh, gde se patnja krije, Stežu me, kô tamnički lanci.

Ponavljamo skalu što poznasmo rano, Skalom sudbe, kojom drugi jedva mili; Zato nama danas ništa nije strano, Čini nam se, svuda već smo jednom bili.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

podsticaj u usmenoj, tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša (1642), ne čini ništa drugo nego stari hagiografski okvir ispunjava novim usmenim predanjem.

drumove i tako onemogućuje Turcima kretanje kroz srpsku zemlju, zato i krši propise turskog sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako pijem,/ vera mi donosi".

Njegovu osnovu čini intimna lirika, ljubavne i porodične pesme, sabrana najvećim delom u dve tematski povezane pesničke knjige, Đulići i

Lirika čini srazmerno manji deo Zmajeva pesničkog opusa. Njegova produkcija u oblasti angažovane poezije bila je ogromna.

Predmeti iz čovekove okoline opisuju se hladno i precizno. Ali postoji izvesno pomeranje koje taj opis čini metaforičnim: izražava nelagodnost, strepnju, strah i ugroženost. Popa uobličava iskustvo savremenog gradskog čoveka.

Jakšić, Đura - PESME

Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol. Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčan zrak...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!... Prostite, građani, praštam, a Bog nad svima nama nek čini svoje! VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Otac mu to kao da je i voleo. A Mladen se i dosećao zašto je to tako. Zašto se otac pred babom uvek čini da je još kao mali, nedozreo, i ne toliko ozbiljan da je, te, kao u dućanu, tako i kod kuće, on da je prvi, on da

Od radosti, stida, jedva bi promucao: — Pa... dedo... čini mi se, imaćemo. — E, pošlji mi po momku. Mladen, sav srećan, slao bi.

Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini. Isto onako, kao i pre, da ustane na vreme, da otvori dućan, da radi u njemu, kad dođe ručak, da opet onako umereno,

Ali je odmah znao i zašto ona to čini. Po njenom polakom, kao obazrivom uplašenom približavanju i negledanju onako pravo, otvoreno u Mladena, Mladen je znao:

Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće. I ono gusto, zeleno šušti, nija se te ulicu čini još tamnijom, uvučenijom i još više punom vlage, zelenila.

— Ama, hajde zaboga, sedni makar. Ona jednako tamo, tobož nešto radeći, ostaje, ne dolazi. Čini se da ne čuje, ne vidi njihno stajanje, čekanje na nju. — Hajde, nane! — počinju ponova. — Ama, ne mogu, deco...

I ne znajući da to zato čini, jednako se vukla, išla, kao da ima tobož još šta da ponese, jednako čekajući kao na to njegovo rešenje, da i on s njima

bol, stežući grlo, još jednom suho, strogo ponovi bratu sve ono što mu je već toliko puta kazao, naredio: šta ima da čini putem, u kojem mestu, u kom hanu da odsedne. Ima samo da se javi, kaže čiji je brat, i sve će imati.

— Ne, — odgovori — nego kad dođe onaj (brat), kaži da ga zovem. — On je, čini mi se, u gornjoj kući. Treba li ti odmah? — Ne. — Ali posle, kao da se predomisli, brzo dodade: — Dobro, zovi ga.

sebi, kao preseče: da niko u kući, u dućanu, ne sme da radi drugo nego ono što je on rekao, da se ne sme ništa da čini, misli, želi, kreće se drukčije nego kao što je red, kao što on hoće — opet je bio isti. Suv, nem, star, spečen i gord.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije izjutra

Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u NT, Jo.

opet postane ceo (SEZ, 19, 391). G., stucan na kamenu koji se ne pomera, čini sastavni deo melema koji se, uz basmu, privija na prišt (ŽSS, 263). List od g.

Nagorelim d. prutovima, prilikom izvođenja žive vatre, peca se stoka (іbіdem). D. se takođe upotrebljuje i pri skidanju čini (Begović, 253). Zanimljivo je da je u Kučima (C.

Ž. v. čini sastavni deo teja kojim se pari od pokostice (ZNŽOJS, 7, 1902, 164). ŽALFIJA Salbeі (ѕalvіa offіcіnalіѕ).

Klen ima veoma veliku moć u odbrani od čini i u njihovom razbijanju. Neka bula pomoću tri leskove mladice i basme zaustavila je na jednoj njivi tri pluga, samo

prut, uvijen u gužvu, pa mu jazavac neće više dosađivati (ŽSS, 70). J. se upotrebljava u manipulacijama pri skidanju čini (Begović, 253). Od Badnjeg večera do Nove godine čobanin, u Hercegovini, goni stado j. prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j.

Kaloper; marijina trava (cf. RJA, ѕ. v.). U jednoj pesmi, koja čini utisak da je starinska i obredna i sa starinskim refrenom Leljo, apostrofira se k. uz Perunovu (?

Pred sejanje zakopaju se tri jajeta u zemlju (SEZ, 17, 16), ili se to, sa jednim jajetom, čini posle sejanja (SEZ, 14, 262).

Tako se ima shvatiti i žrtva u kukuruzu koja se čini kad se, na Varindan, ili na Božić ujutru, polazi voda (SEZ, 7, 122; 17, 107; 19, 76). K.

Na Đurđevdan naročito se vrše različita osigurana s pomoću l. od groma i grada; ponegde se to čini na Cveti ili na Spasovdan: njome se kite vrata, prozori, streje na kućama i torovima; l.

Od protisli se takođe privija r. list, pokošen na Svetog Iliju rano ujutro i premazan medom (SEZ, 17, 133). Čini sastavni deo leka od tripera (SEZ, 14, 236), i za konje od gonturaća (іbіdem, 350).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što? Nemam čime ni kupiti je ....

Mislio je da će izazvati razgovor o ženama i curama. Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva. Rade se čini nevješt, a ljudi su u brizi za pićom, pa večeras nisu za šalu. I ne stiču vatre, pa se stinjala.

Gospodar pazi na to i često pregleda krčmarevu knjigu dužnika. To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.

I osjeća vonj njene glave i čini mu se da vidi ono njene kovrčaste, plave kose na zatiljku, kad se bijaše sagnula da pije sa njegova gunjca.

A vele ljudi, dođe mu sada na pamet: da je pop Vrane drži za se. I žesteći se, čini mu se da je ljutit na nju, a sretne li je drugi put, neće voditi šale s njome... Da, negda je nije smio u oči pogledati!

Ne mogu ni oni da žive bez tuđih žena, a nama brane... Pa neka bi i to, ali danas drukčije miluju! ... Meni se sve čini da su nam oni dušmani.

Meni se sve čini da su nam oni dušmani. Puče mi od neko doba pred očima; čini mi se, k'o misle: — Radi, štedi, muči se, ali ne za se, već za nas... Pravo hrišćani u crkvi pjevaju: „gospodi podaj!

Danju obilazi polje i livadu osobito zamišljen, na livadi zastajkuje... Pokošena je, a nada se obilatoj otavi i, čini mu se da čuje ciku kosa i gleda mjesečinom obasjane svoje kosače, kako ispred njih cvijetni otkos pada.

Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ... I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.

Ali otkada ono u planini sjaranismo se nas dvoje, ne marim ga na oči! Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani.

s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade naoko veseo: — U zdravlje popa—Vrane, čini mi se da sam se danas tek zamomčio!

Izišavši iz crkve, hodajući po gradu, čudio se što ga pop Vrana čini da dangubi i baca ga u nerazložiti trošak i brigu, kad ovaj pop, što ga ispovjedi, plahovitiji je od njega: činjaše mu

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Mučila ga je žeđ. Očni kapci su klizili gore-dole preko zakrvavljenih očiju. Sad mi se čini, da bi to on sve izdržao da nije bilo one potrebe koju čovek ne može da odloži.

U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš. Pristao je da se podvrgne skidanju čini i da uradi sve ono što mu Jevđenije bude predložio.

je morao sa svojim kopljanicima pronaći negde u župi moravičkoj tu devicu kojoj je namenjena glavna uloga u skidanju čini sa gospodara. Jarca su, Pipac i njegovi ljudi, pronašli čak u Dilju, posle dvomesečnog upornog traganja.

Došla je i ta noć. Jevđenije s kojim sam se sprijateljio, rekao mi je mesto i vreme, gde i kad će obaviti skidanje čini. To sam iskoristio da bih krišom prisustvovao događaju.

Završio je tako što je svu krivicu za neuspelo skidanje čini svalio na Lauševe ljude, koji su, kako kaže, najgori prepredenjaci i ništaci koje je on ikad sreo.

Kad su je upitali zašto to čini, odgovorila je da nijedan muškarac nije u stanju da joj utoli požudu. Janju su neko vreme zadržali na Kuli, tobož kao

Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema njemu pređašnje poštovanje, da ne kažem divljenje.

Govore mi da on to čini za nas ostale koji se ne obraćamo Bogu istom iskrenošću i predanošću; on to hoće, kažu, da i za nas zasluži njegovu

Naravno, on se trudio da sve to ne primeti, ali mu nije pošlo za rukom da sakrije svoju zbunjenost. Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova.

bio protiv Prohorove mržnje prema ljudima, njegove sebičnosti i žudnje za slavom, ali ostaje tu nešto što svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa ostalim, namakao omču na vrat ovome čoveku i izbio mu busen ispod nogu.

Ne znam da li se Gospod na nas ljutio, ali sve mi se čini da nije, jer su mu kuću ionako zalili suzama i čemerom unesrećeni koji tu prebivaju iz dana u dan, pa malo zdravlja,

od bola kao otrovan pas nego što bi i jednom rečju pomenuo kako mu je do nje stalo nešto više nego bilo kome od nas. Čini mi se da ga je oborila sopstvena gordost.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti. On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se hitro žuri, Da dotera skupo

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i o svetu i njegovim tajnama govoriti u slobodnoj prirodi, gde, nam se čini da udišemo njen životni dah i čujemo njen šapat.

priča nam o prosvećenosti i darežljivosti sadašnjega kralja Ptolemeja Filopatora, koji, kao i njegovi prethodnici, čini neopisano mnogo za Muzeum i njegove naučnike.

Zbog toga nam se samo čini da se zvezdano nebo obrće svakodnevno oko nas, a da se Sunce pomera po, njegovu pojasu u toku godine.

Naša kola lete, tako mi se čini. Konji usporavaju svoj kas, ili je i to samo prividni efekat promene prizora. Ušli smo u nepregledna zgarišta,

Menjati ono u čemu se oni slažu, opravdano je samo onda kada se to čini u zajedničkom sporazumu svih hrišćanskih crkava ili celoga čovečanstva.

Onde je sada, kada su dani najduži, već u osam sati uveče mrkla noć; strmi zalaz Sunca čini da je večernji suton vrlo kratak.

Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom. To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini. Njemu to nije potrebno, on zna Aristotela na izust, a u njemu je odgovor na svako pitanje.

Čitao sam, čini mi se u Lombrozu, da su i mnogi veliki naučnici najradije i najintenzivnije razmišljali u horizontalnom položaju.

tela od onih koja ih zagrevaju, razni nagibi osa oko kojih se obrću, specifične osobine njihovih atmosfera, sve to čini da u toj bezbrojnoj množini svetova nema dva sasvim jednaka, kao ni u šumi dva jednaka stabla.

Tiho proučavaše pažljivo horoskop, razastrt na njegovim kolenima. „Ne čini li ti se“, obrati se on Kepleru, „da skora konjunkcija Marsa i Saturna u jatu Lava ne sluti na dobro?“ - „Ne verujem.

S vremena na vreme, posmatram Tiha. Njegova telesina dobro podnaša piće, ali se čini da teško diše. Čujem kako mu domaćin govori: „Danas dopodne primljeni ste od Njegovog Veličanstva u audijenciju koja je

Tako mi saopštava zvezdano nebo.“ Vidim Keplera kako se namrgodio. Sused Keplerov, plavokosa ljudeskara, - čini mi se da su mi ga pretstavili kao slikara - prekide odjednom tajac, koji je nastao posle Tihovih reči. „Bože blagi!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Siromašnom đaku se „katkad čini“ da je nebo „grdna sovra mermerova“ po kojoj se kotrljaju zvezde, metaforički viđene kao „pare i dukati“, te vragolasto

Motiv nezaštićenog deteta, ali u drugačijem poetskom ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika,

– ĐAČKI JADI MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR Katkad mi se čini nebo Grdna sovra mermerova. A kraj sobe oblačići To su jata đavolova.

Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA Ako ti to čini dobro, dođi, kad god zaželiš, k nama. MIRON Ali sam, pored one moje manastirske usamljenosti, izabrao ovu drugu, među

I evo, ja sam sva tvoja ne kao žena, već kao sestra, kći. I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš. Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to...

Ne može da se nadiše od zadovoljstva): Oh, ala je lepo kad može čovek dobra da čini! Kako je sada ovako lepo! Oh, ovako da je uvek svetlo, ovako veselo! Ulazi Stana.

I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti? (Odjednom se osvešćuje i videći šta čini, užasnuto odbija ga, uzmiče od njega): Ali ne! Ne! Ne! Idi, idi sada!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu. Otkako pođoše u školu, majstor Kostina deca zaznamenovaše brigu i strah.

A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke... Samo, fabrika, ako ćete mene pitati, bogami, čini mi se u tamnici sam bio dok je prođoh.

I kad se uvuku, misliš proždrlo ih nešto i neće više izaći, kad evo ih opet, i sad ti se opet čini da rastu i sve su duže i sad će tebe ščepati. Nije lako tu raditi i odgovornost imati.

Zavoleo devojčicu, i potseća ženu na neke slatke reči maloga pokojnog njihova sinčića. — Ne tuži, Milice; lepo mi se čini da nam u tim rečma ostade duša detinja, pa kao da je i on tu — i Bošku zasvetli fenjer u očima.

Tom ću prilikom malo i tog oca pretresti. Sve mi se čini da on od mog dara crkvi odvaja za sebe... Sve su kraći i kraći rokovi njegovih novih potraživanja...

Sve mu ide od ruke. U školi prvi; bogami, i ovde kod mene, prvi. Jednako nešto izmišlja, i sve neko dobro 'oće da čini. Čim dođe iz škole, obuče se kao doktor Mirko, i leči životinje, i, da vidite, i izleči ih.

Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli... Čini mi se, duše mi, da sam sluga, ili bolje da kažem, rob. Rob imanja.

Svi polegaše; a u mene ušla i neka radost i neka tuga, pa samo suze gutam. Hodam po sobi, i čini mi se na salašu sam, i Todor još živ, i ja se spremam u moj kraj... Pa onda opet znam da kraj svoj nikada videti neću..

Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio? — Julica uzdahnula duboko i čini rukom znak da je i to izgubljeno. — Nemoj se uzrujavati, i ne uzdiši, pokazala si da umeš biti jaka.

Obradovala sam se... šta ćeš, čovek se miri i navikava. Znaš li, i veruješ li, ponekad mi se čini da sam i ja htela da baš trgovac i špekulant bude, i da ono s doktorom, da je to samo tako, neko moje staro sećanje na

— Tako, to dobro čini. Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega. Tamo u polju, sve je samo i ostavljeno, pa zašto da i s čovekom ne bude tako.

Ljubav materinsku?... Ne laži, Nolo, pa je onda sve lako i prosto... Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i izgubih... Tuđa kost... Roditi valja ono što ćeš slepo voleti...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Smej i šala, kaže Galen, nužna je za zdravlje, produžava život, umekšava nravi i čini da se čovek od čoveka kao ruža od čička razlikuje. I evo čitatelja posle ovi stranputica k namereniju moga pisanja.

Ima li u torbi leba, sira, pečenja i malo vina?« — Ovo pitanje voprositelju ni najmanje čest ne čini, ono pokazuje njegovo nevježestvo i nepoznavanje romantičeski knjiga. Jer kad su iroji i stradalnici u romanima jeli?

Istinu govoreći, trbu mu nije vrlo opterećen bio, ali novi Don Kišot, koji je najviše zato u svet pošao da čuda čini, i ne uzme ovo na um.

govoraše: »Tako mi moji ušiju, braćo, ništa nije gore nego kad čovek na prirodu zaboravlja i protiv svog opredelenija čini.

da su mlogi muževi tako delikatni da svoje žene bez najmanjeg povoda, samo zato što misle da je onako kao što se njima čini, do gole duše muče i često ji do očajanija dovode.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Onako, otprilike, kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu čini jedan veliki period sa mnogo potperioda.

sam kazao da je Avelj ubio Kaina, drugi put što sam kazao da su Kain i Avelj bili apostoli, a treći put, ne sećam se, a čini mi se zato što sam kazao da je Kain prodao Avelja misirskim trgovcima za trideset srebrnika.

— Tako? — odgovori on. — A vi ste tako isto pronašli i Ameriku, čini mi se? — Da, gospodine, mi smo Evropljani pronašli kisele krastavce, a mi smo pronašli i Ameriku.

U starome ih je i srednjem veku manje bilo, te nije, hvala bogu, sve ni zapisano, što čini da je stari i srednji vek dosta prijatna lektira.

se zarekao da nikad više ne napišem pesme i otada pa do danas uporno održavam tu dijetu i, da vidite, dobro mi zdravlju čini. DRUGA LjUBAV Prva je ljubav onaj požar za koji policijski raport veli da mu je uzrok nepoznat.

u kom slučaju administrativni spor, prema tome Onaj mladi inženjer opet je danas prolazio pokraj moje kuće, a moja žena čini mi se da je bila na prozoru; uostalom...

je „kretanju cilj da se izvestan prostor prođe za izvesno vreme sa što manje umora“, ili je možda to usluga koju vojska čini opštini i državi, nabijajući u varoši kaldrmu, a van ove — drumove.

prst, ali na pušci ne sme biti pokvaren ni jedan šraf; ti možeš i da se izgubiš, možeš čak i da pogineš, ako ti to čini zadovoljstvo, jednom reči: možeš ne biti na broju, ali puška mora biti na broju.

to je samo teorija, ali kad taj regrut već nauči da ubija ljude, to je onda praksa, i ta praksa u zajednici sa teorijom čini celoga vojnika.

— Znam: muž, žena i kućni prijatelj. — Ne prekidaj me! — izbrecnu se na mene iskustvo. Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje. Jesi li, dakle, imao ljubavi? — Imao sam je prema svima ženama.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Svaka grana pričinjava mi se kao puščana cev. Poleteo bih, ali me stid od ljudi. Strah me, čini mi se, izdiže izvan sedla i ja zamišljeno jurim, bežim... Kop se saplete.

Od neprijateljskog eskadrona nismo dalje nego tri stotine metara. Čini mi se, vidim tamo i neku vatru. Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja.

Osetih bol u ramenu... A onaj trči ogradi... Konj zapinje kao pobesneo... Ali se baterija vuče kao crevo... Čini mi se čuh da neko dreknu iz porte: „Serb“... Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete...

Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled... Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene.

Ti znaš... ja nikada nisam udario vojnika. Ali tada sam svu ljutnju i bes, koji se skupljao u meni, čini mi se, od moga rođenja, sručio na njegovu glavu. A on da živi još sto godina, pa neće dobiti takve i tolike batine...

Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima. Stigli smo, čini mi se... sedamnaestog septembra i odmah izišli na položaj, Vražja glava.

Mene nešto u grlu steže. Naiđoše neki pešaci. — Hajdete, braćo, da ga ponesemo. „More jedan više ili manje ne čini!“ Baterija zarobljena, vojnici mi izginuli, vojska se rasula, zemlja propala. Nešto mi pritiska grudi.

A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika. Čini mi se kao da svaki odnosi sobom pokoji živi deo domovine. Nepovratno?...

NA PRAGU OTADžBINE Pred nama je beskrajna ravnica. Tako nam se bar čini. Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru.

— Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao. Dakle, tačno je da državu čini suverena vlast nad određenom teritorijom i stanovništvom.

S druge strane vidim jednoga našeg ordonansa gde prodaje neke nove lakovane čizme. Čini mi se da su pripadale baš onom konjičkom kapetanu koji nas istera iz stana...

Veli, hladno mu je u nogama... Pod čizmama škripi sneg. U početku me zanimao cijuk, ali sada me podseća na jauk i, čini mi se, to mi baš i izaziva bol u nogama.

Petrović, Rastko - PESME

A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada; I naših očeva i prijatelja, da l' znamo Il' samo nam se čini - i srca naša ranjava I krstovi i listovi? Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora.

Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite, Da je ta karta ona krpa uzeta Sa ranjavog lica Isusa Hrista.

Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega. Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega.

Trenutak makar samo - daleko od ove zemlje, jer čini mi se da mi se opet zbivaju one čudne stvari što kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna krvi, a usna

Gle, besa! Materice, ja bih da zderem sa tebe tu patnju! Pariz, 1922. ZVERSTVA Da, čini mi se, smeću da pevam tvoje ruke, Tvoj trbuh namagnetisani, tvoje grudi, Na životvorjašče načine sa groktanjem ritmova!

Nešto što vas zauvek čini nestrpljivim u želji da potčinite tuđu misao i osećanja Nešto što zaustavlja dah pred likom koji je u srdžbi Nešto što niko

Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Žurio je ka moru. More sve zna: najveće je na svetu, ali ga vetar, ipak, pokreće. Upita mali suncokret vetar šta da čini. — Ti, koji svuda zaviruješ morao bi znati kako da porastem!

Ali, ne kazuje nikom Vedran svoj strah, pa ga polako i sam zaboravlja. Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista. Zarumene se lice u dečaka. Jutarnju rosu pije, šumskim se plodovima hrani.

Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio. Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna! Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo!

Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi. — Pomilova ga po glavi Majka Voda i dečak krete, a sve mu se čini da ga nevidljiva krila nose. Kako i ne bi?

Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla. Čini se da se crvena linija makova pola i plava ivica neba mešaju u daljini kao da je duga sišla na zemlju, a na visokim,

Nigde drveta: samo neki ćutljivi, užurbani prolaznici. Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i

Jedni tvrde kako vide staricu toliko povijenu da im se čini kako će se istoga trena kao britvica preklopiti. Drugi su uvereni da se prvima starica samo priviđa: iz mora izlazi

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini. Otac kao da nije stari otac! STOJAN A ko mu svira? STANA (ustežući se): Pa još ona...

Šantić, Aleksa - PESME

I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba... 1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

I meni sve se čini: Ti glasi u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume,

Meni se čini: kô da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poju, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to. naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom slučaju pred nama je individua koja je sva utonula u duhovnu

Na nju se često gledalo kao na nekakvo niže biće, koje je kadro da bez razloga izmišlja i čini svakojako zlo. No, s druge strane, pesma je sačuvala divne, mučeničke, duboko ljudske ženske likove.

Zar bi mogao to da čini a da ne prekorači običan jelovnik? Očigledno, prema čoveku čaša i pogača. Narodni pevač — s pravom — vodi računa o toj

Grđe nisu postupali ni Turci. Slična varvarstva on čini i u bugarskoj pesmi. Nije jasno zašto je narodni pevač pridodao Marku ovu zločinačku osobinu. Možda je to slučajno?

Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu Varadinu: šenluk čini Vuča dženerale... (Marko Kraljević i Vuča dženeral) Poletio soko tica siva od svetinje — od Jerusalima, i on nosi ticu

grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga... (Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje? da l' je vila, da li guja ljuta?

Ali ta opšta istina ovde je rđavo upotrebljena. Ovo je — čini nam se — vreme kad je domaća vojna aristokratija već pokojna. Njoj više nisu potrebni ni ideali ni izlazi iz situacije.

Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, na tvrdome gradu Varadinu; šenluk čini Vuča dženerale, jer je Vuča šićar zadobio, tri vojvode srpske uvatio: jedno jeste Miloš od Pocerja, drugo jeste Toplica

razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more; megdan da dijeliš!

za uši podbila, te se s njime kolje niz planinu, a Turčinu oči ispadoše, koliko mu nešto žao bješe, te on gleda što se čini s njome. Ali banu druga snaga dođe, druga snaga i srce junačko, te omanu tamo i ovamo, dok Turčina s nogu ukinuo.

glave koplje udario; za koplje je Šarac konjic svezan, na koplju je sura tica orle: širi krila, Marku čini lada, a u kljunu nosi vode ladne, te zalaja ranjena junaka.

“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Gospodine, care poočime, nijesu mi rane od samrti, čini mi se mogu preboljeti“. Car se maši rukom u džepove, te mu daje hiljadu dukata da on ide grdne rane vidat, za njim posla

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Tako, večerom, pored ognjišta, kazuje baka zablenutom unuku, a dječak samo širi oči i od mačka u ćošku čini mu se da je neznana ogromna zvijer s vatrenim očurdama.

bez natpisa, naherene i obrasle mahovinom, pričaju i smiju se, a kad u širokim bukvama zašumi vjetar, dječacima se čini da se to, dolje u Gaju, još uvijek nastavlja davno minula bitka između silnih begova i mrka hajduka.

Da lav na nj jurne, čini mu se, on s mjesta ne bi mogao da makne. Da mu miš potrči uz nogavicu, ne bi ni onda. Eh, kad baš on izmisli onaj

Tišina. Nad hajdukovim grobom samo tiho šušketa kruška sitnim izjedenim lišćem, ali se dječaku čini da ga njegov davni predak i vidi i čuje. Suze mu naviru na oči i čitav predio pred njim počinje da treperi i rastapa se.

— Ih, dosad nijesam ni znao kako je lijepa ova naša šuma — ote se i nehotice Jovančetu. — Čini mi se da sam tek sad progledao.

— Kažem li ja da se neko šulja oko našeg logora — reče tiho Lunja. — Odmah ja to osjetim. Sve mi se čini kao da me neko škaklja po leđima. — A ko te škaklja, kaži? — nabureno dočeka Stric.

— Je li ono dim? Nije! — uze da se koleba uzbuđeni Mačak. — Vanjka, šta se tebi čini? — Ne znam. Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi!

Potpuno ga je skrivalo ono žbunje pred ulazom. — Meni se čini kao da sam sve ovo sanjao — prenu se najzad Jovanče i prevuče rukom preko čela.

Blaženo žmureći, otvarao je usta, pa da mu je ona stavila u njih makar i metalno dugme, on bi njega, čini mu se, u slast pojeo. Ta kako dugme! Progutao bi čitavu nisku cijelih oraha kao ćurka koju hrane za praznik.

Ne znajući ni sam što čini, ali osjećajući da tako treba, Jovanče se prignu i poljubi je u kosu. — Eto, sad vidiš da te volim.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini. Otvoren je grob njino grlo; sa svoji jezici lagahu, sudi im za to, bože! kroštono je aspidski jad pod njinim ustnami!

Da bi mi to zdesilo se, čini mi se, tako bi mi bilo, kan'da sam se jako na svet rodila! A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj

Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest zadah primeće cveću i travama; ubeljuje, zeleni, žutka, crveni, crnpurasti, plavetni i prešaruje; na

On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački. POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan

Al' ide ovaj, kojino sa svojom prećnjom zaustavlja vetar i vodu, na vodu jordansku, videti koja se to huka i buka čini, da zapreti i obojima!

I što naš gospodin jošte čini na vodi? Posvećuje sve vode, a i zli, ličući mu na krv. PESMA LjUBAVI I STRAHA Za koga je strah, — strah da mu je!

Takvu u sebi svoju silu ima, te od gorke vode slatku čini. Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće.

od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini. A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena.

Jer sam Bog čuvaše oni ćivot. To David car gledeći vrlo se zabrinu, a što da čini? Pohvali Boga i on skačući igraše pred ćivotom prenoseći ga s brda u svoj mu grad.

Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u

Eda li i mešini naduhatoj što čini kvar? Nije. I čovek dokle u vatru iz usta duha, dotle se i razgorava, a kad prestane ono nejma ništa, sve ono duhanje

Ama i Bog ne dopusti mu: sprečaše mu zla vremena i ostala svaka nezgoda čini se s pribivanjem. Kad ne može, tad ne može se praviti!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

!... Pote ćuti i češe se po glavi koja bridi, pa mu to češanje čini neko osobito zadovoljstvo. — Od koga si gu, zbori, bre, naučija?! — opet ga pita kalfa Kote, ali ne dobija odgovora.

Donose kafe i čibuke, piju i srču. Paša zapodeva razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u stranu. Paši već pomalo dosadno.

— More, Mančo, sine, dokle će si momak?! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim...

Dame nazad, gospoda napred!...“ Tako je pan Franćišek počeo s koncertiranjem, a svršio sa ciganskom družinom, u kojoj čini čudan kontrast s onim njegovim belim trepavicama među onim garavim licima.

su ga ma’alske žene, „što si dom ne sedi, veće se krši vrat po čiflaci, a po kuću, sokak i ma’alu mu se taraf—taraf čini!

i slepče nijedne, — planu tetka Taska — skutaste se tuj kako brabinjci u zêm, pa ni čujete ni vidite pa što se zbori i čini! A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči?

Vreme prominjuje... Treba veće da se ženiš... Majka ti ne može sag lasno hizmet da ti čini... Na majku treba da misliš, dete! — Pa će se ženim... — E, što čekaš?... Iskaš pare, miraz?!...

„Ja si učini’ toj, zbori si Zone, a on sag neka si čini što si hoće i miluje!... Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, — na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!...“ — Ama!