Afrika
Džinovsko prstenje. Na nogama „babuše“ vezene zlatom, a preko cele toalete bubu od tila i čipke, od kojih se kod nas prave zavese. Treba znati da tako nakićene žene Volov provode u gomilama po ceo dan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je na Višnjevskom bilo čisto, oprano, uglađeno, i obrazi, i ruke, i čipke, i žabo. Uglađeni mu behu i pokreti, i udovi tela, i njegov osmeh, koji je njegov govor pratio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona je međutim drhćući sva, kao luda, kidala sa sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz plač, sve iste reči, sve ista preklinjanja.
sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Pogledavši je zatim zapanjen i sa lica, vide da se sva obukla u ružičaste i bele čipke, sa dva reda ogromnih preveza na grudima i sa rukavima, koji su od lakta i sami bili čitave suknje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Krug ljudi u uniformama zakloni je sasvim od Luke. Dok je, boreći se sa sobom, pratio mali krajičak bele čipke okružen službenom dugmadi kao kroz san, do njega dopre vika dispečera: — Bogamu, šta je to sa jedanaesticom?
Siromaštvo već nagriza njihove rastvorene kofere; beda para konce nekada skupog vunenog kompleta, razjeda čipke, krza rukave večernjih haljina: siše lak za nokte iz dugovratih bočica, i njih dve dobro znaju— pudera i šminke ostalo je
Lalić, Ivan V. - PISMO
što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog žipona, Brbljavoj prozi svoje rečenice — Slučajnosti se u sećanje sležu Ko šećer na dno neoprane čaše; Sitnice
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Da, ima godinu ili dve dana. Hteli ste da znate zašto se tako zovem. — Radite uvek onako divne čipke? — Radila sam mnogo zimus. Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na krajevima bijelijeh trpežnjaka višahu ružičaste čipke. Grgo mu obrati pažnju na hor, gdje sijahu cijevi na orguljama kao da bijahu od suhoga zlata.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Žene bogataša i moćnika otimale su se o čudesni vez i čipke. Svaka je želela da baš ona bude ta koja će nositi odeću protkanu zlatastim sjajem.
Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja. Odnekud huknu sova, a onaj glas se ponovo javi: — Oslobađaj me, šta čekaš?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
odelu, sa uskim okovratnikom, belim svilenim prslukom iz čijeg isečka ostentativno izvijuru kruto uštirkane čipke, sa dugim, fino raščlanjenim, zlatnim lancem koji se, kao kakva zmija, obavio oko njegova vrata, a njegova dva kraja,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Džinovsko prstenje. Na nogama „babuše“ vezene zlatom, a preko cele toalete bubu od tila i čipke, od kojih se kod nas prave zavese. Treba znati da tako nakićene žene Volov provode u gomilama po ceo dan.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
doba, obrijane brade i brkova, odevenog pretečom sadanjeg fraka, belim svilenim prslukom, iz čijeg isečka kipte nežne čipke kao produženje ogrlice koja mu se usko priljubila uz vrat; zmijast i dugačak zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
još jače! — Skoro ljutito, i sasvim glasno, gospa Nola nastavi za sebe: — Kuda to ja, matora žena, zastranih... Kakve čipke, i kakvo srebro, i kakvi razgovori s onim kancelarijašem koji bi umro na mrazu i bodrom vazduhu polja i drumova...
Na druga, pred njega, domaćica. Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada sam to jutro polazio na ispit, majka mi je opet obukla nove haljine sa štirkanom kragnom od čipke, podsekla mi nokte, očešljala me sa razdeljkom, stavila mi u džep čistu maramicu za nos i poljubila me u čelo, uz reči: —
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
sveta, razmišljale su mravice-majke o sudbini svoje još nerođene dece, dok je mraz tkao u žbunju lake i srebrnaste čipke. Kako su bele i ledene bile krošnje drveća! Kako su se, pritisnute snegom, sagibale do zemlje!