Upotreba reči čisto u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Gomila zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj svetini, bez celi, bez namere, bez jauka i bez reči...

behu; a kad je video najstarijeg brata, koji je ostale mučenike preživeo, kako, iznuren i izdrpan, tamnim očima, čisto kao besvestan, traži braću, i, raširivši suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više

Ali kad dođoše goli sinovi, oni pogledaše jedan na drugog, čisto mereći svoju snagu; ali među njima ne beše nijednoga koji bi se bojao te strahote.

Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a

i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo opanke, a bele suknene

krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam čisto uplašeno gledala kroz prozor. Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!...

“ Posle se malo kao zamislio, a kad je video staklo s rakijom na stolu, on još nešto dodade na hartiju plajvazom, pa čisto ljutito progovori: „Der kerl hat fil ksofn!

„A ja ti, Aleksa, i ne znam igrati“, rekoh mu, tužio osmehnuvši se. On me pogleda, pun saučešća, pa onda stidljivo, čisto i ne gledajući me, reče: „Pa, evo, ja da te učim, Grlice!“ „A kud ću ja među onolike gazdačke devojke?

Ja tako blaga pogleda, u onakim sjajnim očima, nikada nisam videla!... Posle me pomilova po obrazima, pa mi umiljato, čisto tepajući, progovori: „Grlice, ala si lepa!...“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće...

posle milostivo osmehnuvši se, zgladi s moga čela onu gustu neočešljanu kosu, pomilova me po obrazima, pa mi tiho, čisto šapućući, reče: „Ovako divni obrazi ne treba da budu tako bledi, uveli... Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“.

) Forma mu beše kao u onih kolačića što se na vašarima prodaju, a predstavljaju srce čovečje; samo ne beše šaren, nego čisto crven, kao da je u krv umočen... On mi ga drkćućom rukom dodade: „Uzmi, napoj se, Grlice!

Sve je izgledalo veličanstveno, puno tajne, čisto ti disanje u grudima zastaje, čini ti se da je i onaj skakavac što iz guste trave siče, jači od tebe...

Obradović, Dositej - BASNE

Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče. Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto. Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!

Koliki nemir i smuštenije! Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i

A zašto? Nizašto drugo nego samo zato jer su to najpre čuli i primili. Predlaže im se drugo čisto, jasno i ne|zlobivu detetu lasno razumitelno, koje da hoćedu mogli bi opipati i poznati: nećedu, nego stoji ih vika na

U svetom evangeliju stoji čisto i jasno napisano: da što god u usta uhodi, sireč što je kome prijatno i što on može jesti, to ga nikad doveka neće

Naravoučenije U usti sviju naroda i ljudi ništa se češće ne čuje nego: sreća i nesreća, a počti niko i ne misli da čisto sazna šta su te stvari.

” Na više mesta obače to isto bogatstvo pohuždava se i za vredovito i mnogim zlom vinovno izdaje. Za imati, dakle, čisto ponjatije o tome, i ova vidima protivorečija za ukloniti s puta, dužni smo ovako suditi: zlato iliti bogatstvo samo po

slovesnoga uma iliti duše, on se stara za telo svoje koliko nužda i blagopristojnost iziskuje da je zdravo, čisto i blagoprijatno, no nikada ga ne obožava, niti, za njegov prekomerni atar i ugoždenije, prezire i prenebregava

Oni kad se među sobom pozdravljaju, vele jedan drugom: „Svetao ti obraz!” Ovo je prekrasni pozdrav! Ali valja čisto znati da oni koji uvreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju i druge lupeškim načinom ubijaju, oni su za vešala.

Na po puta je k dobrodjetelji dospeo ko svoje slabosti čuvstvuje i pripoznaje. No ovome se hoće čisto srce koje, ko ima, blaženim ga večna istina nariče.

Oni koji se mrze i sebi vzajmno zavide, pri svim njihovim lepim dostoinstvam ne imadu srce od zlobe čisto i svobodno, zašto zavist i mrzost — to su zlobe koje su kadre najučenijega i vrednijega sasvim zaslepiti, na takovi ga

kao i ostali ljudi, u nedri nose, a pritom mučnije nego svi drugi mogu takova istinoljubitelja naći koji bi im čisto u oči kazao šta misli, od samoga nježnoga detinjstva okruženi nahodeći se od takovih koji se sile kako će im većma

smo dužni kao slovesna | i razumna stvorenja za privremeno telo koliko više možemo starati se da je nahranjeno, zdravo i čisto, kolmi pače dužni smo nesravnjeno veću starost prilagati za slovesni um i za besmertnu dušu: da nam je nahranjena

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA 178 PREOBRAŽENjE 179 BOG OLUJE U LUGARNICI 180 DIM 182 GOST IZ OBLAKA 183 ČISTO SREBRO 185 POČETAK DUGE ZIME 186 DORUČAK 187 SNEG NA MEDVEDNIKU 189 ČUDO NA KOBILjOJ GLAVI 190 ČUDO U ZIMI 191 POKUŠAJ

sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg zavejava kubik drva. ČISTO SREBRO Čisteći posnu nikoljdansku ribu velikim kuhinjskim nožem, trudna snâ po stolu rasipa krljušt, čisto srebro

ČISTO SREBRO Čisteći posnu nikoljdansku ribu velikim kuhinjskim nožem, trudna snâ po stolu rasipa krljušt, čisto srebro čiju cenu zimsko sunce zna.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” A ja kad to čujem, čisto rastem i gordim se, i mislim da sam učen i preučen. Kad mene moje komšinice hvale, mislio sam da mi ne treba više

Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne treba učiti, i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući skoro vratiti, dok on jedno jutro donese mi jednu

To je bilo 15. februara 1804. leta. Sutradan eto ti počeše ljudi iz bližnji sela sa oružjem dolaziti, i svima je čisto milo i nakupi se oko 700 ljudi koje stari̓ koje mladi̓.

Čuje za nas Atanasije Stojković i Teodor Filipović (oba Srbi i profesori u Harkovu), i dotrče čisto da nas vide. Grlimo se i ljubimo bolje nego da smo iz jedne familije; tu se oni ne mogu siti da napitaju, niti pak mi da

Verujte mi, deco, kad isprati̓ i momka i konja, čisto mi ni pola muke nema. Kad momak moj verni neće s mene poginuti, a i konj neće Turcima ostati, a sebe sam osuđujem, šta

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Često je u razgovoru mešao po neku stranu reč. I to kad hoće da je izgovori, čisto zažmuri da bi po tom okolina videla kolika je tu učenost! A okolina obično tada šane među sobom: »Nuto, nuto!

Seljaci se opet gurnuše, neki se i nasmehnuše. — A kit? — uzviknu najedanput Maksim, čisto smešeći se od zadovoljstva što je tako uhvatio u tesno svog kolegu, pa pogleda gotovo u sami tavan. — Jest, ja — kit!

— Jest, ja — kit! — reče Marko i čisto se ošvanji što naiđe na takav čvor. — Hm, hm! Kit — ja!... To je, bogme, strašna zverka!

— Jesi li ti to, gazda-Rako? — upita Sima, a čisto mu raste kapa što ga nađe tako ubrađena. — Ja sam, brate slatki!... Eto vidiš... beda!

Zaviri u kola, pa videv torbu sa stvarima, upita: — A šta ti je brale ovo? — Eto torba? — reče Radan čisto sprdajući se, jer već beše video da je gospodin malo udaren obojkom. — Znam, znam... Nego šta si to nakupovao?

— Da, da — odgovori profesor. — E da si pošten, brate! — reče Radan, pa ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!...

milina ti ući. Čisto bi se svaki dan sudio, samo da ulaziš u tako čistu, tako provetrenu i namirisanu kancelariju i kod tako lepog kapetana!

Šta ti kô veliš, Đuko? — Ne šal̓te se glavom! — iskosi se Đuko čisto ljutito. — Jok. To nipošto da niste radili! Odmah ćete mu ukvariti ovu dobru volju.

— A znate li vi — poče pandur veoma poverljivo i čisto šapćući da ih uverava — da to izgleda kao neki mit?... Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik.

— upitaše ga pribivši se uza nj da bolje čuju. — Spremite vi njemu nešto, nek ponese deci... — uči ih Đuko čisto šapćući... — To će biti najbolje! — Jes, bogami, pravo veliš! Nego kao šta bi? — Hm, hm, šta bi?

— Služite se, izvolite — koliko je bog dao i dobra godina donela. — Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan. — Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a?

Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Lepo veruješ da mu se molitva uslišava. To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda...

Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini. Svaki se obukao u čisto rublje, na plećima sukneno gunjče bez rukava ili veliki gunj „resanik”.

Jedan pada, drugi skače... uz jednog prijatelji, uz drugog prijatelji, pa se i oni zavađaju... I čisto gleda očima taj lom.

Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad. — Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno. On je prekoračio metu! — reče zlobno. — Nisam, japane! — reče Stanko. — Jesi!... Jesi!... — Nisam!...

— Jarane, — reče Stanko — mi se „čisto” rvemo!... Da sam ja tako hteo, ja bih tebe davno oborio!... — Ja se ovako rvem! — reče on besno.

Ove tople i blage reči, posle onolikih muka i onolikog straha, padoše kao na ycijano gvožđe... Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!...

8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal. Prvi zraci sunčevi čisto su pekli kroz onaj čisti vazduh.

Ta, još juče je i sam tako svirao; i sam se topio u slasti i milini... Osećao je čisto kao da ga po kosi mazi topla i nežna ruka Jeličina... Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu...

Zeka je govorio lepo, rečito... Čisto se otimao pogled čoveku da ga gleda. — Tako je, Zeko — reče harambaša. — Tako je, ja!...

— Opkolite! — zapovedaše Kruška. Četa opkoli. Polako, čisto ne dišući, primicahu se oni vatri, koja poče probijati kroz granje...

— Oba mi oka, tu su bili! — kune se Marinko. — Ama gdje su sad?... — Da nisu u zasedi?! — reče Marinko i čisto zinu od straha. To ih sve opameti, te se počeše povlačiti natrag otkud su i došli. 5.

Pop se zagleda u Ivana. — Da mu ti nisi kazao da mi mrzimo na njega? Ivan pogleda popa, pa se čisto trže: — Bog s tobom, popo!... Prekrsti se ti!... Kako bih ja to njemu mogao kazati!...

Dučić, Jovan - PESME

I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

Dobro, ne znajući da ima dobrota! Hrabro, ne poznavši lovor ni izmirne! Čisto, i ne čuvši da ima čistota: Srce, kao sunce, da zlâti što dirne.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto veselim glasom obrte se pomoćniku: — A ko će mene tamo analizirati? — Šta? — Ta ovo, kako ga zovete? Ova mašina!

Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”!

Naposletku sam postao nestrpljiv i nervozan. Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka. Pošto je već bilo o večernju, ja se obučem i odlučim da tražim Jocu, pa da idemo na kupanje.

— ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem? Čisto sam se dao u brigu. Ali čim ja iz kuće, a on na kapiju. S malim ga nisam zagrlio!

i njegova sudbina! Mučio sam se i mučio, dok sam se odlučio da mu kažem da se u bolnici ne može pomoći. Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta?

!... da otkud ti nećeš da učiniš njemu sve što čovek može učiniti, pa daješ — čisto me sramota da kažem — pa daješ srce njegovoj ćerci?

Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski. Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe.

Kuma Iliju je poštovao što može biti; i to je jedini čovek koji mu je smeo reći šta je hteo, i koga se moj otac čisto pribojavao. Nas je decu, kao i majku, voleo, nije vajde, to se vidi, ali nas je držao prestrogo.

— Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače. — Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom.

Moje haljine najlepše u celoj školi. Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.

Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo ovo!” I onda čisto beži iz sobe. Ali „još ovo”, ,još ovo”, uđe ti on, čini mi se, peti put u našu sobu, a tako oko tri sahata po ponoći.

Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali oči, oči! Ni nalik na one pređašnje! Čisto posuknule, utekle u glavu, upola pokrivene trepavicama, polako se kreću, nestalno i besmisleno gledaju, ne traže

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne veruje!

Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu stoji, nego je moje čisto srce nagrađeno, pa zato je tako odskočio, da srce pokrije i odlikuje.

Gledaj samo kako je odskočila k’o federi u kanabetu! Jedna lepota! Bože, bože, čisto bih sama odnela, samo da je vidim kakvo će lice da napravi kad je vidi!

s mojim popom razgovaram, pa kažem baš: »Ju, bože, ala da se ’oće nešto, na našu sreću, setiti pa da nam dođu malo. Čisto mi gluva i pusta kuća bez njih!« Pa sedite! Izvol’te raskomite se kao kod svoje kuće.

? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija!

Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim! Svugde je dobro — reče Pera, a čisto se strese kad se seti svoga gospodstva i blagovanja u Karlovcima i tankog blagodejanja svoga.

Ispred svake kuće počišćeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu. Svo selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuća ovde onde viđaju se gomile dece čisto obučene gde stoje, ne igraju se, da se ne iskaljaju.

Svo selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuća ovde onde viđaju se gomile dece čisto obučene gde stoje, ne igraju se, da se ne iskaljaju.

Sva deca umivena i očešljanja, a kosica im namazana zejtinom. Sve na njima čisto, a često i novo, pa i deca dobila neki svečani, nedeljni izgled, pa i samima im nešto neobično; nekako su ograničeni,

Ono je Stari zavet bio, a ovo je sad Novi! — šali se pop Spira. — Nego vi ’ajde onako po hrišćanski, čisto vino, onako po srpski nategnite, k’o naš Kraljević Marko! Koštajte ga samo! G.

Ovako nisam! — A, to vam verujem, to vam verujem — smeje se zadovoljno pop Spira. — Pa ja vam govorim: čisto naturalno... brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate. Eh, takva ti je sadašnja mladež!

I ja isto tako šacujem — potvrđuje pop Spira. — Eno gledam samo na asentirungu: kakve ti ne uzimaju u vojsku. Čisto vele: daj samo nek je više kanonenfutera! Sad im je svaka žgeba i navrta dobra; nema više untauglih!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII COPA 29 XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ 31 XIV Č’A MIHAJLO 33 XV MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45

I, što bliže groblju, njegovim zidovima, tim jače iz njega tamjan, plač. Ponekad, čisto vas uplaši, kao preseče — te se trzate i zastajete, kakav iznenadan krik, cvilenje sa nečijeg groba.

Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više

Ali on je uvek obilazio grobove i čisto sa nekim uživanjem tražio te koji su se zavlačili po grobovima da ih otuda izvlači, goni i bije.

Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu. I, od tada, čisto se promenila. Došla lepša, čistija i vrednija. Od jutra do mraka trčala je, prosila, donosila.

Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici. XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ Mlad, visok, ali sa preplašenim, plačnim izrazom lica.

I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.

I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.

— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od nj

— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega

Svaka je od njih po nešto nosila. Neka vosak, sveće, tamjan, neka čisto, belo platno u koje će se mrtvac uviti. — Umro? Bog da ga prosti!

I pošto ga tamo okupaše, urediše kao svakog mrtvaca, uviše u čisto, belo platno, onda ga, ma da su se od starosti jedva one držale — ne dajući nikome od nas mlađih ni da gledamo a kamo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Svi uđu. Kad je Ljuba video šta ima tu, jeza ga čisto napada od pogleda na mnoge lepe stvari. Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa dugačke firange, pa sat

U kući je bilo sve čisto i u redu. Istina, nije bilo po sobama pokućstvo po najnovijoj modi, ali je sve bilo puno; videlo se da je kuća masna.

Otišlo mi u štetu — lagala je. „Put u S. zbog Anke Belkićeve — dvadeset i pet forinti; — čisto mi se koža ježi! „Kad je Belkić kod mene bio kao gost — ručak četiri forinta. „Dva putna troška u G.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže. Čisto i jasno. — Pa protolkujte to, brate vi rođeni, da svi razumemo šta mu je to čisto i jasno.

Čisto i jasno. — Pa protolkujte to, brate vi rođeni, da svi razumemo šta mu je to čisto i jasno. — Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti.

izazove, odavale su zaista onu najbožanskiju istinu svih reči što ih je pronašla te da izrazi svoje žarko i kristalno-čisto osećanje.

smeo da zagrlim majku, jer sam sav onaj gad osećao na sebi, užas imao od onog greha i one prljavštine i bojao se da ono čisto i sveto stvorenje ne uprljam.

može biti i da ne može da se uzdrži, pa uzima od nekud metlu i celu celcatu onu kolonu, jednim samo mahom, izbacuje na čisto na polje, i tek se posle toga zadovoljnije i nekako odvažnije oseća. „Eto im sad reda — misli Jurišić.

Jest, kakav je skandal cela ta glava i taj mozak kad evo dve godine od kad sedim ovde ne mogu da budem na čisto: šta je sad sa mnom u stvari, na čemu sam ja, i kad sve one razne crne kolone što se po njoj neprestano vrzmaju, i

Afrika

To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.

Jedini gde je koreografija čisto baletska i nimalo mistična. Dve male igračice, sveštenice–fetišerke, u odećama sa širokim atlasnim rukavima koji

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

poveli, niz stepenice, u neki kontoar Kopšin, u podzemlju, koji je bio osvetljen kandelabrima, a u kom je sve bilo tako čisto, uređeno, puno nekih staklenih sudova, knjiga, karata na zidu, da se Pavlu činilo da se vratio, u Gran, u apoteku,

Garsuli mu onda dobaci da je, da celiva njegovu ruku, i taj Janko dolazio. – Čisto sumnja! – Pavle na to. A da se veliki gospodin Garsuli, slučajno, ne bi prevario, on će mu, za boljše učvršćenje

To telo, u grobu, koje je ležalo u njegovom zagrljaju, bilo je sad, i u sećanju, lepo, i čisto. Ta senka, žene koja je mrtva, bila mu je, kraj sve te Božičke, sve milija srcu.

Pavle mu reče da je lud, u tome, kako govori o svojoj ćeri. To je devojče, čisto, milo, razborito, bajno. Božič mu reče da je sve to lepo i krasno, ali da Pavle brblja o deci, a dece nema i decu ne

Božič ga je, međutim, ispratio, ljubazno. Kapetan mu je, kaže – sunce mu jarko – za srce prirastao. Čisto mu je žao, što mu nije zaprosio ćer, Teklu. Dobio bi dobru i vernu ženu, a kapetan bi je valjda zavoleo.

Svaka želja Isakovičeva, reče, za njega je kao zapovest. Sve je na Višnjevskom bilo čisto, oprano, uglađeno, i obrazi, i ruke, i čipke, i žabo.

Lepi ljudi! A sve je na njima čisto i uredno!“ Kostjurin, lično, popravi Petru poponu, koja mu se bila nakrivila. Horvat je – i oficire – za tako što,

Ana je, pred porođaj, imala pege na licu, kao žene koje devojčicu rađaju, ali je lice u Varvare bilo čisto. Kad bi sedela, na krevecu tatarskom, na kom je, do pre neki dan, njen muž, na avliji, ležao, na Suncu, imala je običaj

Teodosije - ŽITIJA

Jer nije moguće ne odlučivši se od zla naučiti se dobrome, niti onome koji drži jeres da čisto ispoveda božastvo Svete Trojice, kao što nije lako na vosak staviti druga pismena ako se prva ne izbrišu.

I veoma opširan beše u ovom. Poučavaše one koji su u supružanstvu da celomudreno i u devičanstvu čisto prebivaju. Vladarima, svetiteljima i velmožama, inocima i svetovnima, starima i mladima, svima, dakle, beše zakon

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Isto su se tako bogatili ratnim plenom. Zahvaljujući ovom blagostanju oni su mogli živeti gotovo čisto riterskim životom, koji su nastavili i posle okupacije Bosne od Austro-Ugarske (1878).

Oni su doneli čisto srpske osobine.* To su mnogobrojni uskoci ili prebezi. Često je ovo bio najbolji elemenat dinarskog stanovništva koji

Ima interesantnih primera ove snošljivosti. Katolici praznuju mnoge čisto pravoslavne svece i radi njih poste; to isto rade i pravoslavni i još prisustvuju molitvama katoličkih sveštenika.

Zato je broj stanovništva u Boki ostao skoro isti od sredine XIX veka do danas: 33.000 do 34.000 duša. Boka je čisto srpska oblast i njeno je stanovništvo po Savi Nakićenoviću (Naselja srpskih zemalja, knj.

„Nebo je nad Bokom gotovo uvijek plavo, jasno i čisto, kao i duša njenih sinova.“ (S. Nakićenović, Naselja IX). Ima smišljanja, i gotovo su uvek sposobni uzdržati se i ispitati

Pravi predstavnici ovoga temperamenta u centralnom tipu, oni što vrlo malo govore i u govoru kratko seku, čisto se dusnu kad ih pitate o pričama i pesmama, i tim kažu kako su to besposlice i zaludnice, jer to nije „rabota“, pravo

Teško je zadobiti njihovo poverenje. Ali im duša odmekne i čisto procveta pod uticajem slobodnog života za kojim su vekovima čeznuli.

Već smo pomenuli, kako je na Balkanskom poluostrVu, izuzevši čisto dinarsku oblast, bilo mnogobrojno varoško aromunsko stanovništvo.

Štaviše, u ovoj je oblasti bilo u XVII i XVIII veku velikih čisto aromunskih ili grčko-aromunskih varoši, kao Muskopolje i Serez, koje su bile glavna trgovačka i kulturna središta

slovenskog još i aromunski, drugi govore samo slovenski, ali su i kod jednih i drugih način života i psihologija skoro čisto aromunski.

Treći su slovensko-aromunski amalgam (mavrovska grupa i Mijaci), koji je po jeziku čisto slovenski, ali se u njemu osećaju aromunski tragovi i uticaji, počevši od tipa sela, kuće i nošnje pa do fizionomije i

Ova se je uspomena održala čak i u Prespi. Te se pesme pevaju o slavi, krsnom imenu, starom, čisto srpskom običaju ovih krajeva. Valja pomenuti da je i jedna pesma o Kara-Đorđu i o srpskom ustanku 1804.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: Strpite se malo, molim vas. Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica?

LjUBOMIR: A, ne, oče, nikad ja ne zaboravljam to dužno poštovanje; ali, ja mislim, ovo je čisto poslovan razgovor. SPASOJE: Pa poslovan, jeste poslovan. (Seti se.) A „Ilirija”? LjUBOMIR: Šta „Ilirija”?

MILE: Bože, sačuvaj; to nikako. Ja to činim čisto iz pažnje i poštovanja prema gospođi Rini. Druga je stvar kad bi mi ponudili kakav mali zajam, to da, to bih primio bez

Dakle, pošto je Spasoje bio protivan, to sam se ja rešila za srebro za 24 osobe. Čisto, teško srebro! SPASOJE: To može da bude lepa stvar. VUKICA: Pa zašto sam ja potrebna?

MARIĆ (obraćajući se Rini): Voleo bih da mi to i sama gospođa kaže. RINA (zbunjena, uzbuđena, čisto grca): Ja... Ja... MARIĆ: Da, da, da, gospođa će svedočiti, jer to potpuno odgovara njenom shvatanju morala.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Čitava ta kuća, sa baštom punom mladih biljki, delovala je čisto i sveže. Bila je to kuća u kakvoj sam želeo da živim s mamom kad sam bio dete, tamo u šumi kraj koje će protrčavati

Takva balava žaba, šta bi ti mogao da radiš s jednom takvom žabom? - govorio sam sebi, ali to je bilo čisto licemerstvo. Naći ćeš je samo da joj kažeš za posetu Baronici. Otrčaćeš do rampe i reći ćeš joj to. Ništa više. To.

Bilo je to doba godine koje sam najviše voleo: čisto, svetlo i ne previše toplo. Rašida je zviždala kao Sijuks Indijanci (bar tako je ona govorila da zvižde Sijuks

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Dobro je. Sad uzme čašu, naspe, a vino crno kao katran; digne čašu, gleda kod sveće: čisto kao kristal; nategne čašu i ispije, dopada mu se.

” Najglavnija je bila stvar što Čamča tako profitira. Gospodaru Sofri i Krečaru čisto džigerica raste, kad vide kako već platno prolazi.

I doista, ići će tamo Šamika. Posle nekoliko dana ode Šamika u posetu u Š. Veliko čisto selo; tuje i spahijski dvorac. Uđe u Polačekovu kuću. Kuća prostrana, građe za marvu velike, štale, šupe.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

pred svojom kolibom, u zapari letnje noći pred Štrasburgom, osetiv da je prevaren, ponižen, a da beše rođen za nešto čisto, svetlo, vanredno i neprolazno, kao ti komadi neba, što srebrni i plavi lebde svu noć, ispod sjajnih sazvežđa, nad

Malo docnije, ona opet pogleda svojim velikim modrim očima, boje zimskog neba, mirno i čisto. Bila je pri potpunoj svesti. Zapita za muža i odmah zatim seti se, hotimice, prve godine svoga braka.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i bistro kao voda.“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku,

U vodu za prvo kupanje u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete bilo zdravo i jako).

⁸ Voda posle kupanja prospe se na za to određeno, „čisto“ mesto. Na Kosovu se prospe u kući, a nikako napolje, da se ne bi detetu desilo kakvo zlo.

„Na četrdeseti dan od rođenja deteta, porodilja se najpre okupa i u čisto obuče. Dete takođe okupa i povije čistom pelenom pa u pratnji babice odlazi u crkvu da ’vadi golemu molitvu’.

Strogo se vodi računa da se voda upotrebljena za kupanje deteta prospe na posebno, čisto mesto. Ona se obično prosipa uz plot ili tarabu, a nikako tamo gde prolaze ljudi ili stoka.

U primorskoj nahiji, u vodu se stavlja zlatni ili srebrni prsten, da bi dete bilo „čisto kao zlato ili srebro“.⁴⁷ Voda od kupanja prosipa se na koren šipka, da bi i dete bilo rumeno (zdravo) kao i plod šipka.

Osim toga, reč „čedo“ očigledno se odnosi na sasvim malo, tek rođeno, pa otud „neporočno“, „moralno čisto“, „nevino“ čedno detence.

“ Ako neko dete ovo tačno, čisto i bez zamuckivanja brzo izgovori, veli jedan izveštač iz Crne Gore, onda je ono „dobro za školu!

U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne reči i izrazi, maštovita poređenja i ritmični prozni govor.

¹ Druga grupa narodnih verovanja, naprotiv, otkriva nam predstavu deteta kao božanskog bića koje je blagorodno i „čisto“.

U Šumadiji veruju da Bog daje kišu „dece radi“.² Da je dete ritualno „čisto“ i srećno svedoči i običaj da se za Božić, kao položajnik, uzima zdravo dete koje bi svojim džaranjem vatre trebalo da

i paganskog (narodnog) modela deteta u nekim od onih verovanja i obreda u kojima se dete pojavljuje kao anđeoski čisto, nasuprot odraslom, starijem čoveku i, posebno, ženi koji su „grešni“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Uzalud su obe stare gospođe kolutale očima pokazujući na mene, on je čitavu stvar postavio na čisto dijalektičko-materijalističku osnovu, tako da sam se potpuno razočarao i sa devet godina postao osoba puna hladne

Matavulj, Simo - USKOK

Glavno je, e je sad donji narod već jednom na čisto, neće već prezati od sutrašnjega dnevi, kao što je prezâ godinama! Kao što znaš, dodijalo mu bješe mijenjajući

Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu! Stara junačina čisto zanijemi, stideći se od toga nježnoga prijekora. Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku.

— Mene radi — reče knez, čudeći se. — Da, sinovče! Eto imaš unuka, hvala bogu, dijete napredno mimo djecu, pa čisto svi strahujemo e bi ga moglo kobiti ovoliko naše tugovanje! — O, sačuvaj, bože i Božiću!

Krtole, kupusa, duvana na pretek!... E, sad vidite i sami, polje je svud po srijedi čisto, a po okrajcima krvavo, dakle bićemo se s njekim, ali ne žestoko! Ima jedna biljega, koja mi nije mila! — Je li grob?

— E, pa da ste mi zdravi i s dobrijem došli! Dogodine u ovo doba napijala vašim svatovima!... Aha! Čisto crmničko! Ovo je vatra za stare kosti!... Zbilja, da vam skuvam malo kastradine?

Knez graknu: — A kamo te već, grdove moj!? Došao si sinoć, a ja te sad vidim! Dolažahu od Mrguda da te traže, a mene čisto stid da kažem, e te još ni vidio nijesam. Izidoše Krstinja i Joke.

njegovo glavarstvo, njegova neograničena vlast, te je sjedio odvojeno, važno upredao brkove, gradio se duboko zamišljen i čisto očekivao neće li koji prvi što glasno progovoriti da ga nakara.

— Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno. — To sada kažem čisto i jednom zavazda! Cuca preblijedi, ali reče meko: — Vaistinu, nijesam došao ni da se prem, ni da nazor što učinim,

— E, brajo, to sam i čekala da mi rečeš? Hoću! Ali ti meni sad reci čisto, otvoreno: hoćeš li ga za zeta? — Hoću, božja ti vjera! Kako neću onakog kućića i junaka i moga osvetnika!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota...

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Dete se, po Rusou, rađa čisto, bez rđavih nagona. Uloga vaspitača je u tome da ga podstakne na razmišljanje i samostalno zaključivanje.

I doista, čisto dečja književnost nevažan je, niži, primenjeni književni posao. Što se tiče onih vrednijih ostvarenja, njih rado čitaju i

Naprotiv, to znači naglasiti, još jednom, proizvoljnost i nestvarnost te čisto društvene vrednosti koju nazivamo književnošću.

su velika mudrost — i određena hrabrost — da bi se u pojavnim oblicima trajanja otkrivalo ono što je jasno i pouzdano, čisto, pre-vremeno. Složenost sveta ne može se, zbog dece, ukinuti; ona se, i u dečjoj književnosti, nazire.

Pojam pesma za decu manje je precizan, može obuhvatiti sve što je, na bilo koji način, pristupačno detetu a čisto dečju pesmu određuje odveć svrhovito, nameće joj robovanje prema detetu u obliku koji ona nerado prihvata.

Međutim, i pored sklonosti ka mišljenju u čisto logičkoj ravni, jedino je forma dečje pesme odgovarala pesnikovoj nameri; ili mu se, vođenom ranijim iskustvom s

Ali pevati o opštim stvarima nije isto što i razmišljati o njima. Izgleda da onaj dublji, čisto poetski podsticaj nije bio dovoljno jak.

U Ćopićevom slučaju to nije sasvim tačno: i posle rata, naporedo sa romanima, humorističkim i satiričnim pričama, te čisto dečjom književnošću, Ćopić se, retko ali snažno , vraćao svojoj zlatnoj žici , obogativši prvobitni krug priča

U ovom ogledu govoriću isključivo o tom, detinjstvu i zavičaju okrenutom Ćopiću, suprotstavljajući ga, samim tim, „čisto” dečjem piscu, kao i Ćopiću za odrasle.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA. Oni su malo drvenasti. MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš?

(Odlaze.) 5. SMRDIĆ, NAPRED, POTOM ŠERBULIĆ, STUPE SMRDIĆ: Šta ste se toliko s tim razgovarali? ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati. SMRDIĆ: Zar je tako zlo? ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego... SMRDIĆ: Šta je, dakle?

(Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

što »braća srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli

napustio stariji srpskoslovenski jezik i da se usvojio ruskoslovenski crkveni jezik, pa čak počeo se primati i čisto ruski književni jezik.

To je jedan od prvih prevoda iz francuske književnosti, prva čisto beletristična knjiga u srpskoj književnosti, i jedna od najranijih pojava novoga filozofskoga duha u srpskoj književnosti.

književnosti svoga vremena, prvi čisti i odsudni racionalist srpski, pisac čija dela imaju ne samo istorijske no i čisto književne vrednosti, čovek koji je stvorio preokret u srpskim duhovima i srpsku književnost i kulturu stavio na novu,

Sav njegov rad je čisto praktičan i sav njegov značaj je što je kod Srba primenjivao opšteprimljene ideje suvremenog evropskog racionalizma, koji

On hoće da se odvoji »čisto evangelsko učenje«, ono što je osnovno i bitno od onog što je docnije dodato i štetno, od »čoveških svakojakih predanja

»Što god nije čisto i jasno, veli on, ne uveseljava, a što ne uveseljava ne može pridobiti srce.« Iako ne teži da pravi književne efekte, on

odblesak evropske ideologije XVIII veka, ipak je on skroz pozitivan duh i njegove ideje imaju solidnu realnu podlogu i čisto praktičan smer.

Do njega srpski nacionalizam bio je čisto veroispovednoga karaktera i obuhvatao Srbe u Karlovačkoj mitropoliji. On prvi uvodi u pojam narodne celine Srbe sviju

Ta knjižica imala je čisto praktičan značaj: ona je pravdala korake državne vlasti za ukidanje silnih prazničnih i neradnih dana u pravoslavnoj

U čisto bogoslovskim razmatranjima, gde se služi biblijskim tekstovima i crkvenim kanonima, Muškatirović se služi starijim prote

Vezilić je i dobar srpski rodoljub i visoko ceni sposobnosti srpskoga naroda u svim pravcima. Njegova poezija sa čisto umetničkog gledišta nema vrednosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

Oblaci se razmicali i cijepali. Pomaljalo se oprano, čisto plavetnilo neba; sunce odsijevalo u lokvicama vode; osjećalo se nešto bezazleno, s mnogo dobrog, djetinjeg osmjeha.

ponovo spazio i našao kao izraslu, vitku djevojku, s crnim očima, razlikujući se od ostalih seljakinja što je bila vazda čisto obučena.

— Gavre — viknu — traži te nekakav gospodin, i odmah otrča natrag. Gavre Đaković baci pogled za djetetom, čisto ne vjerujući. Ko bi to bio da ga traži! Da nije kakav stari prijatelj koji je ovamo slučajno zalutao i sjetio se njega?

— Ostajete ovdje? Šta da radite? reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči. — Čekati vas da dođete ovamo do godine, kaza on

Sremac, Stevan - PROZA

Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu. Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u

se učinila njegova sudba vrlo slična sa sudbom ove pečenice, koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i sopatniče moj, zar i tebe zakla i ošuri! A Jova Vatrica nije bio samo čovek šaldžija.

Šta? Jogunite se! Odmah! Deca se pogledaše svojim bezazlenim i miroljubivim očima. Čisto čovek ne bi verovao da su to one iste oči koje su maločas onako krvnički jedne u druge gledale.

svoju dati, nego što će dati ovu, na kojoj je sad lepo obeležio svaki njen deo latinskim imenom i rimskim brojem, da čisto čovek ne može da veruje da je ta glava pre tri godine bila na ramenima Risantija, seoskog birova, — slavnog birova,

Dosadi mu se, i u jedan mah htede da ustane, ali ga Maksim lepim reč’ma zadrža, te tako on ostade, pa čisto kao veli: gde sam — tu sam, šta je — tu je.

Radičević, Branko - PESME

Jedna moma stoji bela Kâno snega mlada gruda: „Oj devojko, zlato čisto! Ta lepša si nego vila, Lepša nego sunce isto; Bi li, rano, moja bila?“ „Oj srećice iznenada!

“ Viknu moma, pa ti brže Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže I čudo ga snađe: „Jao mene, i do sada Šeta ja po gore, Ali ne ču još nikada Da slavuji zbore.

Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene, A za njime navališe Turci.

Oko tvoje beše tada čisto, Lice svježe kao cveće isto. Al' pored puta topolicu jednu, Oborenu olujom, ti zglednu: Na granama listova tu

Kako onda, tako sada isto Pred okom je meni sve tu čisto. 57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat

Oh da mogu suze ote Oprati je od sramote! V Bože, Bože, što bi s njome? Kud se dede zlato čisto; Kô nesretne one mome Zar i ona sada isto?

najmanjega Da mu skrije lice krasno, Ni oblačka oko njega, Eto tone sunce jasno, Da i ona tako isto Samo može zaći čisto! XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!

Tamo, tamo s one strane Ćaše divan dan da svane; Čisto zlato sve je bilo, Al' je brzo potavnilo. I olovo sve postade Pa na srce jadno pade.

“ Taku reč je Radivoj zborio, Mutno lice malo razvedrio. Beše l' setan baš zato zaisto? Je l' mu srce kao lice čisto?... Bar Mileta misli da je tako.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Vala mi se bio na glavu popeo. Pođem uveče nekuda, tako, po svom poslu, šta se koga tiče kuda ću, a on ...čisto mi se čini da je krenuo nazorice za mnom sa onom svojom sikirom. Hm, svetac? A šta će njemu sikira kad je svetac?

— Kako da ne valja, Mjailo, brate! — čisto se trže seljak i opet se ogleda na onaj ljeskovac. — Dobar je on meni, predobar, nemam ja ni njemu nikakve zamjerke.

Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik: — Ne dajte, braćo, odnesoše me! Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka,

— Bogami sam i ja odmah poznao Gojkov mitraljez — čisto se obradova tršavi dječak. — A nema tu više šale, nagazili su burazeri na zasjedu — javi se vodni delegat, strogo i

— Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto čovjeku milo slušati — pohvali ga četno spadalo. Tršavi dječak pribi se još više uza svoga kuma, udarajući mu uz put

Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima. — Ubio je led, ova stara ista moja mater. Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak. — A živa li je stara?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo

Čoveku, kad je vidi, nehotice zadrhti duša, grud omekša i čisto oseti neki tih, blag miris što ga zadahne pred njenom pojavom.

— promuca on. — Da me vidiš?! — poče ona tronuto — Crni Dimitrijo, eto, gledaj me! Na! — I podnese mu svoje lepo, čisto lice tako blizu, da on oseti dodir njene kose sa čela. Dimitrija ustrepta i zažmuri. Odjednom se njegovo lice preobrazi.

— Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta! — ču se oštar, pun gnušanja glas njena muža koji se, namršten, čisto zazirući od njegova gadna izgleda, okrenu koso i ne gledeći ga, baci mu dinar. — Na! Pa sad! — marš!

— Čitaš li? — pitaš me i naginješ se da pročitaš ono, što čitah. Slučajno mi pogled pade na tvoju ruku i čisto se trgoh, kad je videh kako se ispunila i prolepšala.

Pogledah ti u lice i tek tada videh kako ti je ono puno, čisto i svetlo; kako ti se vrat očistio od malja; podbradak se ispunio i zaokruglio, a na jagodicama izbila jedra, nežna

Ali mati? Ulazi ona tiho, ponosno. Uvek obučena čisto, sa belom maramicom oko vrata. Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica.

i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz sobe salomljen od silne vatre i

Bojao sam se. Poražen mojim kukavičlukom drhtao sam kao prut. Moja mati ni reči utešne, kao da nije ništa znala. Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve.

— tako mala, skučena i propala u zemlju kao da se bojala od nečega i zato skrivala. Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli.

Trgoh se i pogledah nebu. Ono čisto i plavo. U daljini preko ograde zelene se bašte i vinorpadi. U čistom i suvom vazduhu klikće ševa i lastavica.

Vek ti šaren, put dalek, neznan i taman. Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih. Nešto one reči, a nešto zadah od duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Moja će knjiga napisana biti čisto srpski kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.

Kostić, Laza - PESME

Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom,

Taj osmejak pusti, kad ga je videlo nebo prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo

grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi trune, neviđen,

potopljen, i sebe sama milost proseća, već ledne vale kô da oseća, — potreslo ga je, zadrhtô je kroz, u kolenih mu čisto zimogroz! i još titanski taj podrugljiv smej — da silan rob! oh da siromah Zej!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

3. Odbacili smo svaku raniju, po našem mišljenju čisto formalističku podelu narodnih pripovedaka na fantastične, realne, hrišćanske, šaljive, podrugačice, basne i t. sl.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Eno se i daske oglođale od teška trvenja. SOFIJA: Ne možemo sediti u svinjcu. MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao.

MAKSIM: Tako, tako! KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio! Povučem, a meni sva kika ostane u ruci. Groznica me čisto uvati od stra, misleći da sam joj iščupao kurjuk, a ne sećam se, da je kosa tuđa.

NIKOLA: Kuća ti je čista, uredna; sve je na svom mestu, sve ide kao sat. Aspida nije, ali nije ni smrdljivica. Uvek čisto i pristojno obučena, ali se ne kiti kao gdikoje lutke. Ko takovu ženu ima, može kazati da ima dobru ženu.

SVETOZAR: Poslušajte kako je presuđeno: Ona žena, prvo, nije dobra, koja po kući jedva odi, mrzi ju čisto govoriti; kud pođe, tu sedne. Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta. NIKOLA: Ej, moja Mago!

ISAJLO (tajno Manojlu): Vidiš, kako je učen. MANOJLO: Zaista, jer mu se čisto kosa nakostrešila; valjda je mnogo mislio. DOKTOR (Isajlu, gledeći u knjigu): Za ručak ćeš prepraviti trifelja.

DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati. DOKTOR: Ako je djelo čisto kao moja slava, našto ćutanje? ŠALjIVAC: Ja, ako vam i otkrijem, to ću samo moći nasamo i pod uslovijem.

(Počne kopati.) DAMJAN se polako ukaže. DAMJAN (za sebe): Aha, ovaj se već zabunio. Čisto ne mogu da dočekam čas. (Ukloni se.) KUZMAN: Ha, evo i, evo moji lepi novaca! (Ustane.) E, komšo, osramotili smo se!

LjUBA: Ja sam molila moga babu da mi naruči jedan, pak kaže dobar je i onaj stari. Čisto me je sramota već da u njemu idem. PIJADA: Pa tvoj nije ruzan. LjUBA: Već skoro je izišo iz mode.

LjUBA (Pijadi): Vidiš da se ne srdi. (Odlaze.) STANIJA (sama, krsti se): Budi bog s nama, u Beogradu nije čisto! Kakav je ovo pokor? O Gospode bože blagi! (Opet se krsti.) LjUBA (vraćajući se): Šta je, majka, što se krstiš?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Zapovedate li štogod? PELA: A šta znam zapovedati? Ja vidim ovde je kao carevina, svuda puno, svuda čisto, lepo, uredno. Samo da sedi čovek pa da uživa. PERSIDA: Zapovedate da vam donesem kafu?

No, kod milostive gospođe sasvim je drugojačije. Čisto se i u obrazu promenula. Najpre bjaše nabusita, a sad je blaga i umiljata, kanda je malko spala.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

pesma o Crvenom trgu, koji je iznenada postao beo zbog snega, a posle sam ih učila da pevaju „Ti me, Mico, ne voleš, čisto sumnjam, čisto sumnjam...“ omiljenu pesmu mog frenda Suleta iz „Tri grozda“.

trgu, koji je iznenada postao beo zbog snega, a posle sam ih učila da pevaju „Ti me, Mico, ne voleš, čisto sumnjam, čisto sumnjam...“ omiljenu pesmu mog frenda Suleta iz „Tri grozda“. Taj gosn Sule je jedanput izveo maksimalnu stvar.

Opa, baćo! I još mu se ne dopada serijska izrada, nego naručio specijalnu — u mozaiku! Da vam pamet stane, čisto izluđivanje! A za to vreme — sistem „Pametniji popušta“! I šta?

Kad ih čovek vidi u onim njihovim jazbinama, čisto mu dođe neprijatno što je malograđanin, jer je sačuvao toliko love da plati svoj kofijanović.

Keve mi! Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao! Pomislih na „Ptice i bube slavonske ravnice“ i čisto mi dođe da zaplačem, ali umesto toga prsnem u ludačko cerekanje. A znate li zašto?

“ — a on, paži šta mu odgovara: „Majke mi, gosn sudija, kaže, čisto zezanje! Na časnu reč! Skočim ja tako s Lokruma i zaronim iz zezanja, radi društva.

“ a kada ga upitate šta to, za ime sveta, mrzi, kaže da mrzi jutro! Posle ovog, čisto hamletovskog monologa, maman počinje da iznosi svetle primere naših suseda, koji su se već odavno vratili sa pijace.

Plaža je odmah ispred kuće. Ne skidamo po čitav dan kostime. Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina.

Mestašce je veoma blizu ožalošćenoj porodici, sve vrlo povoljno i veoma čisto! Može se i u kostimima za kupanje! Samo da odnesu stare mrtvace ... — Šta je, avanturisto? — šmrca maman.

UKOLIKO SUNCE VECERAS NE ZAĐE, ZBOG SMETNjI ČISTO TEHNIČKE PRIRODE, KUPLjENE KARTE ZA VECERAŠNjI ZALAZAK MOGU SE ZAMENITI ZA SUTRAŠNjI!

Pođe levo, kad tamo kupatilo. Iz leve slavine teče čisto foliranje, iz desne curi — kobajagi! Lažnjak prase, oću da kažem.

kao, baš ga to zanima, kako je čistač i kako živi i sve, i koliko mu je plata, i kako mu izgleda stan, skromno ali čisto, pa onda kamera slika prase na stolu i srećnu familiju oko praseta, a kada se prenos završi, scenograf iz televizije

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

E, to ona neće; ali kad joj pružim punu kesu tantuza u zalogu, baba se promeni u licu i odma mi da. Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!“ Dolazi najzad stražar, gospodin Motka Noj, uvis palicu diže: „Svršen je vašar. Stoj!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička. Oči uživaju u sve tamnijoj boji šume prekoputa, grudi u disanju vazduha osveženog mirisom bilja i vode.

Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju. Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno.

To nije bio čovek koji misli na ljubav. Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi Spokojstva slatkog ne poznaju moć.

se juri, trči, radi, Od pesama polje vri — U zahlađu dole, usred guste senke, Poređane vise rumene evenke, Pa te čisto mame: Hodi amo, hodi! Ta ovako grožđe samo ovde rodi!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Bio sam baš pred smrt da ga obiđem. Seo ja tako na stolicu, a on, kad me vide, čisto se oveseli: „Gde si, zaboga, Agatone, ja nikog bližeg od tebe nemam!” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj...

AGATON: I još kad bi znali čega ti sve tu nema? Sve su sobe prepune skupocenih stvari, sve čisto srebro... PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni.

Pa eto, kraj njega sam se navikla. GINA: A šta veliš, Simka, za onaj servis; čisto srebro, za dva'es' četiri osobe. SIMKA: Ti se, Gino, kanda zaplaka kad vide taj servis?

Usput već skida šešir i mantil). DANICA (ulazi, i kad vidi da nema nikoga, čisto odahne dušom). SARKA (proviruje na vrata, komotna, razgolićena): Je l' te, molim vas, ima li ovde u kući kakvih

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A neki put mi čisto lakne kada se kamen izmigolji i ostane čitav... Misle ljudi o svem i svačem. Povremeno zaostane potporučnik Aleksandar

Ljudi se nevoljno okreću, sećaju se rodnog kraja i tišine domaćeg ognjišta. Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići... Tamo se gine...

Jesi li razumeo? Tanasije se dobroćudno smejao, vukući naniže peševe bluze. Dok su se tako raspravljale čisto unutrašnje stvari baterije, na bregu su se sakupljali komandanti i od njih žurno odlazili nekud ordonansi.

A, sem toga, naša pešadija ležala je po okolnim njivama i livadama. — Zašto su nas izbacili ovoliko napred? — čisto zavapi narednik Milutin, vođa popunjavajućeg dela. Taj konjanik objasni nam unekoliko situaciju.

Milutin dva puta udari Aleksandra prstom u grudi. Aleksandar se čisto naroguši i zastade. Kao da je ono Milutinovo: cap, cap, i uz to udar u grudi, u svesti Aleksandrovoj izazvalo živu

Zaćutasmo. Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku — mnogo!... I od ljudi, i od... htede reći: „i od Boga!

Plakale su i moja majka i sestra. Pade mi iznenada na pamet da bi one isto ovako plakale da se i meni nešto desilo. Čisto se trgoh od te pomisli I naglo se digoh, te priđoh prozoru. — Strašan je rat — govorila je moja majka brišući suze.

— Onda ti, dve noći požarni, što mi nisi kazao. Zatim uđe u štalu gde primi raport. Sve je u redu. Čisto mu krivo što ne može ništa da za meri.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

i on se učtivo rukova sa Ljubicom. Za to vreme Gojko veselo uzviknu: — Velja, Boga mi!... Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše.

Oči mu se prikovaše uz to čisto plavetnilo, i on se zanese, gledajući i misleći... Preleti po neki srebrnast oblačak, pronese se tiho, nečujno, preko

oblačak, pronese se tiho, nečujno, preko nedogledne pučine i rasturi se tako u visini, pa opet nad badžom zatreperi čisto nebo, obasjano blagim zracima. Ali je ipak hladno, veoma hladno... Sneg se beli po okolini i oštra studen bije po licu.

Ponegde je ova čista, bela odeća prošarana crvenkastim jabukovim ili kruškovim cvetom, te se boje lepo prelivaju, od čisto bele u crvenkastu, pa opet u belu kao sneg...

Beše sve lepo, i čisto. Gojko ne može da se načudi otkud se pojaviše tolike stvari, čak i čist beo pokrivač na stolu...

Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!... Ustala je rano posle svadbene noći, opremila se lepo, čisto; spremila sve što treba da je gotovo, kad joj novi gospodar ustane, pa sad, vesela i srećna, čeka da se on probudi.

Eno i čašice rakiske, žuti se na dnu rakija... Tamo dalje ono okruglo staklo, u njemu igra, iskri se čisto belo vino... Po sobi nered... Sa njenog kreveta razbacani jastuci, zgužvan ćilim... A-a-a!...

neopisana lepotica!... Ide brzo preko dvorišta, a na licu joj ispisano nekako nevino, čisto detinje zadovoljstvo... I celo joj lice detinje, nežno...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

djevojka doru govoraše: “Da ja znadem da je to istina, Ja bih moje pavte raskovala, Pa bih tvoju uzdu okovala, U čisto bih srebro okovala, A đerdanom mojim pozlatila.“ 167.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam.

Sutradan sam posetio ministra policije. Pred ministarstvom masa naoružanih momaka namrštena izraza, čisto zlovoljni što već dva-tri dana kako nisu tukli građane, kao što je to običaj u toj strogo ustavnoj zemlji.

— reče momku, a zatim se obrati meni: — Verujte da sam tako umoran od tog mnogog primanja od ovo dva-tri dana, da mi čisto glava buči. Ovo sad s vama što sam ugrabio da provedem u prijatnom razgovoru! — Dolaze poslom? — upitah.

na jug zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanje nevinih, mirnih građana od njihova varvarstva, pa čisto zaboravih da sam star, iznuren i nemoćan i osetih u tom trenutku mladićku snagu.

— Ti si, što ne ustaješ? — reče predsednik onome osumnjičenom. — On je, on je! — uzviknuše ostali i čisto odahnuše, kao čovek koji skine s leđa veliki teret.

i oni su izneti iz stanova da vide tu retku svečanost; čak i iz bolnica sve bolesnike izneli na nosilima; pa i njima čisto seknula boljka: lakše im kad pomisle na sreću svoje mile otadžbine, i deca na sisi izneta, i oda ne plaču, već upiljila

” A i oni bi sami čisto hteli da ceo taj prokleti kraj i one bedne kućice ponesu, da se može kako, sobom. Graja i galama kao u svakoj masi.

s iskrenim očajanjem našla hiljadama opasnosti u ovoj mojoj priči: u svakoj rečenici, u svakoj reči, u svakom slovu. Čisto je čujem kako mi sluti zlo i gunđa za se svojim naročitim glasom: — Huuuuu!... Dotrči džandar, pa u'apsi začas!

— Objavljujem da je ogromnom većinom pobedila trupa koja je za vino i sodu, zatim dolazi malo manji broj frakcije za čisto vino, zatim frakcija za pivo.

Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš... ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako

A nebo se natkrililo nad tim dragocenim morem, čisto kao suza, plavo k'o što samo ono može biti, veselo, k'o što je srce radeničko...

Ko nije čuo, ko ne zna za čari znojne i umorne vršidbe?... Kad zabeli jutarnja zora i svi se kućani dignu na čisto i glatko, kao patos, gumno. Obuzme te jutarnja svežina.

Smiruje se sunce, slama je tri put pregažena i pretresena i sad je poslednja dignuta i bačena u kraj gumna. Na zemlji čisto, jedro žito i pleva.

Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto gumno, gde je dočekuju hitre radničke ruke...

Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim. Rekom tišina, pa te čisto strah od nje, a mrak se već dobro spustio, te se gotovo ništa ne vidi.

« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču. Svako pismo mora biti tako jednačito, tako ravno, kao pod lenjirom.

Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo da deli s tobom sve što te snađe.

Pa zasedneš tako sa svojim drugom: sve pripravno, namešteno, čisto, udešeno za negu i odmor — samo te čeka da uživaš...

Pa još kad se pojave deca... Pi—ha—a!... uh, čisto me jeza... A da li će? — Hoće, što da neće!... I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?

Svi ućutaše. Zvezde pobledele. Po nebu se osula neka neodređena belina, koja mu zaklanja čisto plavetnilo i daje mu neku suru nejasnu boju. Zora se pomalja.

Malo još, pa se prosuše po nebu prvi mlazevi sunčanih zrakova, od čega se oboji cela okolina, i po nebu zasja čisto, nežno, beskrajno plavetnilo. Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat. SIMA: Nego? DANICA: Evo ovde, ova druga vrata.

Je l' kažem ja! Ostavio dućan da čita novine! Baš pravo da ti kažem, Jevreme, kad dođu tako ti izbori, a meni čisto smrkne. JEVREM: Eto ti sad! A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako. Ne mili mi se.

DANICA: Jedva čekam da se ti izbori svrše. Mene je čisto strah! IVKOVIĆ: Pa, ipak, nećemo se mi posvađati. Ne bojte se! Ko pobedi taj će posle oprostiti svome protivniku...

JEVREM: Gle! gle! (Čuje govor i čisto ne veruje. Razvija svoju hartiju i prati Ivkovićev govor.) IVKOVIĆ:... Primajući iz vaših ruku i iz vaših duša to

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A ćir Đorđe se samo smeši, usitnio oko učitelja, pa od silna i njemu još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor.

zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor. U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir.

Onako ljut, napisa jedan dopis. Kad ga napisa, a njemu čisto kao da nešto odlaknu. Odmah se lakše i bolje osećao. A činilo mu se ne drukčije nego kao da je pokajao poraz svojih

je život; i taj život treba da bude bujna reka koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja ne otiče, ustajala bara sa žabokrečinom.

Krsti se čiča Milisav, pa se čudi čovek šta ga je snašlo. Ne može čisto da pozna svoje seljake; ni oni ni daj bože! U svakom trećem-četvrtom broju novina tek čitaju neki dopis ili protiv

Ama vi se kanda opet bunite?! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika

Nego da idemo dalje. Mada je ovo sve čisto mesna stvar bila, ipak nije mogao a da ne ošine, onako zgodno kako to samo on ume, i kapetana.

— veli Milisav. — Šta mu ja činim te da me pod moju starost pravi drugom verom i da mi kumuje šokačko ime! A Sretenu čisto raste perje i zadovoljno trlja ruke i skače u trupac kad mu rekoše kako se čiča Milisav žali i ljuti na nj.

Hoće da zna šta se događa po svetu. Razgleda ih i uvrće svoju retku bradu i čisto ne diše. Stoji onako dugačak, pa se malo presavio i nagnuo nad novine kao žalosna vrba nad vodom, pa razgleda željno i

— reče Mića, a, boga mi, ni jedne mu nije ni on razumeo, tek, kao veli, bolje nego da se ćuti. Samo gleda u Sretu i čisto vidiš kako ga pogledom pita: ko mu je ta Brazilija i taj Don-Pedro?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sve je tu čisto, nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom

” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug! ...Da, na prstima dedine leve ruke Nokti su podsečeni čisto, u krug, A na desnoj izbile kandže i kuke: Po dva santimetra nokat je svaki dug!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

I jošt ću vi jednu sprdnju pričat (a znam čisto vjerovat nećete): vidio sam ljude u Mletkama đe na konop skaču i igraju.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od same sebe, išla po kući bolesna. | Svoga rođenog dedu i babu jedva kao kroza san pamti.

licu vidi da ona reči u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseća, kako od sreće, | razdraganosti čisto treperi i otvorenih usta guta odozdo njegov glas, koji se sve više počinje da razleva po bašti, reci i topolama tako

A pored toga zato su se još oko nje otimali u ljubavi, što su svi ne predosećali nego na čisto s tim bili: da je ona, Sofka, poslednji izdanak od porodice, glavne kuće; da će se njome svršiti i utrti sve.

Čak je bila i zadovoljna što je s tim na čisto. Jer posle toga nije imalo ništa što bi je bunilo, od čega bi prezala. Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti

Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna... dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono „njeno“: snaga joj u času zatreperi i sva

želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca. U jutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena.

jasnije, izdvojenije, sva zanosnije, silnije bivalo, da bi ona, dolazeći iz bašte ovamo kući, od razdraganosti i sreće čisto ruke više sebe dizala i u malo na sav glas ne pevala. Ali to nije smela.

A koliko bi puta, čisto kao kakav muškarac, sa tolikom strašću počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože

Tako je bilo i sada. I da se ne bi prljala, bila je obukla neki stari mintan, koji joj je bio tesan, te su joj se prsa čisto kršila.

pored bunara ka kapiji, da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još nešto ispod stepenica.

Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto teško dođe do bunara i Tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu.

Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama. Sofka je međutim sišla i ovamo u kujni mater nameštala. Čisto i Sofki.

Pandurović, Sima - PESME

Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

Ja sam večna ljubav naspram paroksizma Osećanja sviju što u meni žive, Ogledalo čisto i velika prizma Vekova u senci jedne perspektive.

“ O, kad bi tvoje čisto biće znalo, O, kad bi znalo ovo tiho veče Da mi topla suza nečujno poteče Na te reči s tvojih usana: Još malo...

Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Kao da si ga žeravicom posuo po bjelutnome licu, tako se zarumeni. Na njemu bješe prosto ali veoma čisto crnogorsko odjelo, a za pasom ledenica. Vladika mu mahnu te on pristupi i cjeliva ga u ruku. „Otkuda ste vi?

„Vjere ti R’slan-beže što mi nešto hitaš danas, čisto kao da se bojiš vlaha!?“ reče Imbro, krupan prikladan čovjek od trideset godina.

Dugo bi bilo potanko povijedati te čudne sastanke, na koje dvoje napuštene djece kradom iđahu, da čisto kradu duševnu hranu. Takovo što rijetko se možda u svijetu događalo.

Sva se Jevropa snebi najprije, pa združena krenu da satare aždahu. Jan — čisto kao da ga neka nevidovna sila ponese, uskoči u Francusku.

Ranjenik je s početka stenjao, pa glasnije jaukao, dok najzad bolovi mu istiskoše strašnu, čisto zvjersku riku. Nije šala provući s boka na boku a kroz ranu što se stiskati počela!

Čujući kako se vreteno vrti, mačak skoči sa kreveta, pa leže pred njenim nogama. On izbuljio oči a naćulio uši, čisto kao da se divi i u sebi esapi: e mačka nije a mačija rabota!

“ „A od koga je, ha!“ prihvati neki, čisto s ponosom. Cijelo pleme diči se s dobrijem junakom, jali sa lijepom i mudrom odivom; onda obično naglašuju ono „naš“

Đakon, prestravljen skoči i obazrije se. Njemu se čisto učinje kao da neko ima biti iza njega; neko put koga se Vladika tako ustremio.

Pošto se ljudi nešto dogovarahu, počeše se ponovo primicati ali još sporije. Kako naprijed sve to laganije, čisto je iz daleka izgledalo kao da broje stope.

Može vam biti!“ Serdar je sve to izasuo onako u dušak, ne čekajući ničijeg odgovora. Čisto bi se reklo da je grajao, samo da sebe zagluši i da prekine svoju sjetu. Ljudi, pošto posjedaše, stadoše puniti čibuke.

“ „Ama što ću ja, de?“ popusti on. „Progovori s njim! Budite na čisto! Neka se okane, jer prilike nije!“ „Da mu ja to rečem, u kući mojoj, o krsnom mi imenu!

Lice mu, obično žuto, bješe se zarumenilo od svježa vazduha i od pokreta, te mu čisto veselo igrahu oči i osmijak na ustima.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Zlato ne zbori a čuda stvori. — Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje. — Zlato je čisto i u prljavoj kesi. — Prazna kesa teža od tovara. — Čovek bez novaca, panj bez žila. — Sa novcem svud kod kuće.

— Najgora zaraza od crna obraza. — Svakoj rani ima lijeka, a sramota do vijeka. — Bolje je čisto čelo, nego puna kuća. — Bolje da si mrtav no sramotan. — Glava za glavu, obraz ni za glavu.

Crna kapa — žalosna prilika; Crni danci — crni pohođani. Čista zlata rđa se ne prima, Čisto zlato potamniti neće. Džeferdare, moj po bogu brate! Nemoj mene s vatrom prevariti, Za oko te ni moliti neću.

— Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje. Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce. — Kazao nekakav koji je harajući crkvu stao kaljavim nogama na časnu trapezu da dohvati kandilo, pa ga drug

Vidiš li, kume Vujadine, lopaticu? Polje je svud po srijedi čisto kao krpa, a okrajcima po đe-đe krvavo, koje znači da izmeđ’ nas i Turaka neće biti golema boja, ali ’oće nekoliko

Na kamenu stojaše, Dva deteta dojaše; Jednom ime Ranko, Drugom Prevrtanko: Prevrnu se nebo I postade vedro Kao čisto srebro! DUGI (kad se ugleda posle kiše) Ko ne vidi dugu, Ne vid’la ga majka Do suđena danka! 3.

po najdebljem kočanju, i presjekao lubenicu s vrha do dna, i malo zemlje privatio, a još nešto da vam pripovidim (a čisto znam da mi nećete vjerovati), jedanput sam četiri jaja od prve s jednom nogom polomio.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pjesme, zagonetke, i pripovijesti, to je gotovo narodno knjižestvo, kome ništa više ne treba, nego ga vjerno, čisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijetki već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu,

” „Pjesme, zagonetke i pripovijesti, to je gotova narodna književnost, kojoj ništa više ne treba nego je vjerno, čisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijedaka već treba, misliti i riječi namještati (ali opet ne po svo- | me

” On uzjaše na konja i otide po travu. Kad dođe na onu ćupriju začudi se njenoj krasoti, ali mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad | dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje

Devojka iza velikoga straha čisto se obeznani kad vidi U gosposkim haljinama prekrasnoga mladića. Ali on pristupi k njojzi, i reče joj: „Ne boj se, draga

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ispovedaoci ništa da ne skrivaju, bojeći se nekako, da zbog svojih svedočanstava ne mole oproštaj, nego sve čisto da otkriju onome ko se tu zatekao. Još je dobro njima da kažemo potrebno: šta vam je, zaista, braćo?

A ako govorite o nekim drugim strastima, i njih čisto ispovedite, da i odavde imate oploditi dvostruku korist: da dođete do čistog duševnog zdravlja i da se obučete u

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A Š ne može da kaže sasvim čisto, nego šuška. Kaže: šubara, šuma, šaša, šišti, šeboj, šuster, Šunjevarić.

Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas! IKONIJA: Da l bi još možda htela i nešto od damasta?

Stanković, Borisav - JOVČA

I što žešći vetrovi njemu čisto milije. I samo gleda u njenu kuću kako vetrovi oko nje zavijaju, ulaze unutra i, možda, šibaju je, šibaju...

NAZA (razvlačeći, prigušenije): Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo... — ti mu ne dade... JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko.

A meni se vidi da sam ja i ono drugo čisto srpski kazao, da sva u supružestvu naslaždenija jesu pravedna nagraždenija za trude i muke koje su s[a] supružestvom

A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh ovih stvari, može ko pomisliti da novine nekakve mudrujem.

Mnogo ga je i mučno ga je složiti, kako si sam rekao. Zato valja s njim tiho postupati; dati mu da razume i da čisto pozna j šta mu je polezno, šta li nije. Poznaće jedanput, poznati, ako i kasno.

[H]opovci, osim svi[h] Fruškogoraca najpitomiji; blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i čisto obučeni, jednim slovom, nisu nimalo prilični onim kaluđerom s kojima se deca plaše.

Vičite k narodu; vaša je to dužnost! Zato ste oci i pastiri. Ne izdajte čisto Hristovo učenije! Blagi spasitelj ni na što tako nije se srdio, krotki božji agnec ni na što tako nije se gnevio koliko

Takova je to Amazonka bila, da bi na sto Dionisija udarila. Kad ova svoju viku predvostruči i podigne, rekao bi čisto da se upali manastir i planine naokolo zatutnjaju.

Moj je sav posao bio držati čisto ćeliju starca moga, očitati mu koji akatist i kanon i u trapezi žitije; sve proče vreme mogao sam činiti što [h]oću.

Moj dobri i razumni iguman, videći da moja budalaština sve to viša biva, kaže mi čisto da on toga više neće trpiti da pri njemu na[h]odeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme urečeno da s drugom

Zato, o slovesni človeče, misli, sudi, rasuždavaj i poznaj. Sav svet da ti reče da si slep, ti, imajući oči i čisto videći, ne veruj svemu svetu.

Kad god mi čitamo istorije neki[h] veliki[h] i blaženi[h] lica, koji nam se čisto čine da ni za što drugo nisu na ovi svet poslati bili, rodili se i poživili, razve na veliko dobro, sladost, radost i

Ovde, zamišljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako dugačko bilo, zabunjen i čisto kao pijan, i ne pada mi na um da nisam ručao; sedeći, naslonim se na zid i zadremam. Iza sna čujem šaptanje.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovetnog dana!

Tada se narod čisto pomami, jer se Dalmatinici mnogo zanose takijem rabotama!... Kad se Bakonja sagnu pod sud, ode mu pogled put konjuške,

“ — Ma šta je sva ta tandara-mandara, fra-Dume, tako ti Isukrsta? — pita Srdar. — Oli sam ja poludija, oli nije čisto s namikare! Dume brzo dodade nješto talijanski. „Ajde, dite!“ I on uvede Bakonju u ćeliju. Vra je ječao na krevetu.

Neđe, recimo, da diraju crkve, ali ostalo, da rečemo... — Ma, nema i’ višti kâ šta su njiovi! — opet će Dundak, čisto ljuteći se što kršćani toliko zaostaju.

A čisto mi ne biste virovali da vam to stanem pripovidati! — Ja ti jevo kažem u brk, da... — prekide ga Dundak — da se Ličani.

Još se izniti čitava priča kako kuću drži čisto i gospodski, ali da se hrani sasvim prosto, pošto mu jedan njegov rođak gotovi.

“ — Šta je to? — Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim. Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje. Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi

Onda je, u jedno rasvetljeno majsko prepodne, kad je sunce bilo čisto a zelenila razbuktana, ugledao, na konjskoj grivi, svoju položenu ruku: griva je bila mlada a ruka stara. Kad pre?

Kad pre? Pogledao je u sjaj ponora nad sobom, tako čedan i bezličan, iz kojeg je dolazilo čisto odsustvo utehe. U taj ga je čas zabolela rana u kuku, ona rana koju je zadobio u godini velikog poraza, 1813, i koju

dodirne tu materiju od tamne tajne i pretamne svetlosti, tu materiju koja, zanavek, ostaje oko knjiga, dodirne je čisto, u srž, kao radost. Ne: u skoku se odvojio od izloga i potrčao. Možda ga je neko i gledao, nije primetio, plakao je.

bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put vodi kroz čisto beznađe. To beznađe kao da se spusti, iz pakla, sa mo onda kad zlo u ljudima potpuno pomahnita.

rasejan; ali kad je Višnjić počeo da mu priča o prvoj od tri opomene koje su ga stigle, prekinuo ga je: to je već bilo čisto trabunjanje.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Viknu moma, pa ti brže Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže, I čudo ga snađe. „Jao mene, i dosada Šetah ja po gore, Ali ne čuh još nikada Da slavuji zbore“.

Zora će nas razgoniti brzo, Al' će ostat' iz cveća, iz bila, Čista duša oko tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja“. J.

Zašto uvek jedno i isto, Zar sve baš mora biti jasno i čisto, I svuda própisan broj!? Ta pesma nije akt, i mis'o nije slovo. A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj.

Njen smis'o mi biva jasan čisto oku: I dok, stojeć' usred zrelog vinograda, Iz napuklog grožđa struji miris vina, Razumem tu pesmu neželjnu

Sv. Stefanović CXLI PROLEĆE Miriše zemlja sočna, sveža, jedra. Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Već je hitra Satanina duša mračnu tajnu divno razgledala, i u nju sam čisto razabrao prošlu sudbu gordijeh nebesah, i kako je gordi vladac neba svemogućstvo sebi prisvojio i prostorom

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Pravu sreću, u kojoj samo mudrac može potpuno da uživa, čisto blaženstvo, cilj i mir života, ne treba tražiti u spoljnim dobrima u čulnim uživanjima, već u tihom i mirnom raspoloženju

Po sadašnjem stanju nauke oba sistema, Ptolemajev i Kopernikov, u principu su potpuno ravnopravni. Samo jedna čisto praktična razlika postoji između ta dva stanovišta: Planete opisuju oko Zemlje komplikovane epiciklične putanje, dok je

O tome su postojala sasvim pogrešna mišljenja i verovalo se da je disanje jedna čisto mehanička pojava. No ja sam dokazao da je ono jedan hemiski proces“. „Kako ste uspeli u tome?

Napomenuh i to da je moj boravak u Parizu čisto privatne prirode i da nema nikakve veze sa politikom. Kivije se smeši šeretski i daje mi time na znanje da je njegov

deca starahu se za mene, ćerke mi čitahu na glas, sinovi mi pomagahu pri mojim posmatranjima i opitima, prepisivahu u čisto moje spise i vršiše korekturu pri njihovom otštampavanju“. On se blaženo osmehnu i baci pogled na pitomu okolinu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sve je bilo čisto, pobožno, očekujuće. Posle večere koju smo proveli u razgovoru sa njegovim ocem, uglednim trgovcem staroga kova, stroge

znanja iz taktike, strategije, fortifikacije, iz ratnih veština; on je znao „ratnu službu“ uprste, i sam se izražavao čisto vojničkim jezikom, sa psovkama ili bez psovki, kako je kad propisno.

Drugi neka ga uzme, od men' daleko gi lepa kuća. Ovako... gledaj gu, molim te... Čisto patrijarhalno, što kažu naučevnjaci. Znam gu od ovolicno. Tatko strog, majka mu stroga, ne mož' da mrdne.

Prinuđeni da živimo čisto, ovo vreme, sve u duhovnim preokupacijama i sve u mukama mi smo poredili sa njom koja je bila zbunjena i, moraš

U našoj generaciji, ti znaš, mali je broj onih, zaista srećnih, što mogu reći da su mladovali čisto. Mi smo se zaljubljivali, voleli smo mlade, dobre, nevine devojke. Ali ta jadna i nevina stvorenja nisu nas poznavala.

Ja sam voleo njeno čisto jutro, puno radosnih pokreta, jutro što krepi i podiže dušu umornu i pomućenu onim kalamburom prestonice.

besna meseca pili i lumpovali i krvnički satirali onu ofarbanu vodu iz grčkih česama koju smo mi držali za vino, čisto kao suza, i od koje su nam se, za sve to vreme, crnile bluze i prsti i nokti i usne kao od varzila.

i retku svečanost generalnog slovenskog sleta, o kojoj je napred bilo reči, i o kojoj osokoli tako reći na jedan čisto istorijski način, da mu je trebalo i više od tri dana da je pravilno odboluje, a već da je zaboravi, To ne bi moglo ni

Obično, pričao bi joj on tada ponešto od novosti, i to čisto poslovnih, pošto se slabo mešao sa ljudima i kafane nije posećivao, jer to ona nije marila.

Začudi se tako nekako da zastade. Onda se kao namah priseti i čisto jurnu, da je izgledalo kao da je vrata novoga života otvorio, te bi sad čitava tri metra mogao uvis poskočiti.

“ Zbunio je Đorđe predsednika, pa čisto ne zna predsednik ni šta da mu odgovori. „Nismo mi,“ veli on, posle kratke zabune, „nismo mi ovde tvoji advokati,

Vladao je takav mir i sve je bilo tako čisto i svetlo oko mene i u meni, da sam uviđao kako je to baš ono o čemu sam uvek sanjao.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

su debela mliječna stakla; ona na desnoj, sunčanoj strani sjala su u žaru, oživljena žutilom sunca koje je nadiralo i čisto previralo preko okvira, a u brušenim rubovima lomile su se zrake rasipljući se u jarkim duginim bojama; ona na lijevoj

I te kugle kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena plava boja čisto je živjela, kao da u njima gori po žižak.

Odatle i moja nesposobnost da dobro, lijepo, radost, harmoniju shvatim čisto pojmovno, bez primjese predstavnoga, već uvijek i jedino kao predstavu svjetlosti; i obratno, sve tužno i ružno, sve

Njena zidna tapiserija isprepletanih bolesno plavih i zabajonski žutih šara pokretala mi je klicu čisto fizičke mučnine u želucu.

Zamišljao sam kao da je njen prilazak najavljen potmulim udarom gonga negdje u njegovoj nutrini; i čisto sam naprezao sluh ne bih li se i ja okoristio kojim izgubljenim titrajem.

pa i nadareni bili, oduvijek sam nagonski osjećao kao manje vrijedne, zapravo defektne), u tom oštrom zapažanju čisto bih zaboravio na čustvovanje.

Čist oštar zrak i glad u želucu kao da pročišćuju krv i oštre vid. A mlijeko, odatle, biva čisto i gusto, krepko, kaduljski aromatično. Dragocjeno.

Ali naročito je sporo, ljepljivo sporo, i svo gnjecavo od neke vlažne toplote, nedjeljno popodne. Čisto se grustim od dodira njegovih grubih znojavih dlanova. Kad pređe podne, nedjelja se nekako zgusne, uzrije.

Mjesto njega, ugledao bih vitku utegnutu Kalpurniju, tanka profila i uskih duguljastih očiju, s onom urođenom, čisto fizičkom ponositošću u držanju, gdje paunski gazi krug ukrug uskog Egidijevog dvorišta, nepomućena sred te vike i

se naročito u bespomoćnim vrelim ljetnim popodnevima potencira u svom osjećanju nedostižnosti i pretapa u neko sveopće i čisto prostorno osjećanje bezgranične sunčane pustoši. Dugo sam je pratio očima, pritajen iza žaluzija.

A kad bih se na ulici sreo s njom, obarao sam pogled i nisam uspjevao da smognem čisto fizičku snagu koja bi mi podigla kapke do visine njenog pogleda.

Katkad sam je se čisto bojao i očekivao sa strepnjom njen čas, a katkad sam je želio, da me zaodjene, zagrije i izliječi od neke unutrašnje

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći. — Ja, more. Da nisu ovi ljudi pregledali apsu, čisto ne bih verovao da je izišao. — Šta ćeš je pregledati sad — odgovori Radisav. On je već u drugom okrugu.

I ako je bio dan, nije se mnogo krio. Išao je preko sela, držeći se šljivara i zabrana, a gde naiđe na čisto polje, tu se više požuri i obrće opreznije. Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića.

Istina nije on baš bio bez ikakvih planova, ali je sve to bilo tako nejasno i neodređeno, da ni sam nije bio na čisto sa svojim željama. Ali ga poslednji događaji prinudiše da misli, i ako mu je ovaj posao, od svega, najteže išao od ruke.

Javili su Jovu Dikiću da im spremi ručak. Kad iziđoše na čisto polje, koje preseca potok, ugledaše konjanika, s kojim su se morali sresti. Đurica poznade popa. — Pop!

vidi jedan beo usamljen oblak, koji plovi gore po čistom plavetnilu, pa mu izgleda da i on i lisje nad njim plovi, I čisto oseća kako promiče kroz blagu šumsku hladovinu. »Ala bi lepo bilo, kad bih imao krila« — pomisli on u sebi.

— Treba, istina je. Ali kako ti misliš... kao pre? — Svi bismo najvoleli da ti kažeš šta je tvoje, pa da se zna čisto. Ono bih drugo ja razdelio — reče Đurica. — Da kažem, ja...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On uzjaše na konja i otide po travu. Kad dođe na onu ćupriju, začudi se njenoj krasoti, ali mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje

Drugi odma reče: — I moj će odma. Treći nastavi: — Vala, ako se vaša dva slome, i moj će čisto. Zovne dakle najprvi svojega i naredi mu, a ovi odma ni pet ni šest no s one litice strmoglavice baci se i sav u

Petković, Vladislav Dis - PESME

mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

sam smatrao novom metodom davanja konkretnog oblika izumiteljskom konceptu i idejama, što je u potpunoj suprotnosti sa čisto eksperimentalnim postupkom i po mome mišljenju je mnogo korisnije i efikasnije.

Što je viši terminal i veći prostor ispunjen žicama, efekat je jači, ali treba razumeti da je on čisto lokalnog karaktera i ima malo veze sa pravim problemom. Godine 1900.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moj učitelj, Slovenac Kos, koji nam je inače objašnjavao fenomene fizike, nije znao da mi ovo protumači, a čisto sumnjam da je prosečni fizičar Evrope mogao to učiniti u ono vreme.

ponudili u Kasl Gardenu odbacio zato što nisam hteo da se prihvatim muženja krava što je, prema srpskim običajima, bio čisto ženski posao.

Sav sam bio uzbuđen njegovom besedom, a efekat je bio ne samo duhovan već i čisto fizički, nesumnjivo zbog pojačane cirkulacije krvi izazvane duševnim uzbuđenjem.

To je bilo čisto i jasno malo otkriće sa kojim se složio i Helmholc. Predložio mi je da bi iz njega mogao izvući materijal za svoju

Sastanci su trajali najmanje po jedan čas, a često i po nekoliko. Diskutovali smo o svakom detalju mog pronalaska sa čisto naučne i tehničke strane.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Čim je zadanilo i sunce se podiglo, bilo je ugodno. Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara.

Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak. Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju.

— Zahvati je živa želja za svojim domom. I posle tvrde odluke da će sutra otputovati, čisto se smiri. A zorom iznenada vetar zaveja silnije, kao da mu je do inada. —Bog zna kad će izduvati!

Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši. Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u

Ona ni u snu ne naslućivaše zla, niti mu se nadaše. Ali ipak, u prvi mah, u njoj je nešto čisto zadrhtalo i poteralo joj življe krv u glavu. Upre vrata. Vidi da su zaključana. Nije bilo sumnje, — nema nikoga u kući.

Otvori vrata od dućana, naoko mirno uniđe, i, pogledavši ga čisto u oči, veli mu: — Što ti uradismo, te ti tako s nama?...

Na ulici čeljad se oko njega kupi: smiju se ludome seljaku, a njemu se čisto bliješti; nešto kroz zube smrsi, pa, postiđen, požuri odatle, da negdje izvan grada odahne.

—Neću, dok mi ne odgovoriš! — bjesni Spasoje i gleda ga čisto u oči. — Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver.

A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.

U svanuće stari Nikola i sin mu Spasoje pođoše na Cetinje da se vlastima prijave i da čisto ispričaju što se dogodilo.

Pomaže im i kum; i porodica se čisto veselo useli u novu kuću. Ali nadođe jesen i zateče ih istrošene i otančale; trsiše brzo ono što su imali, a zarade

Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se, pa pođe na stranu, samo da im nije na dogledu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I stoga, gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u

Glasoviti Stankovićev konzervatizam u tom pogledu nije samo činjenica individualnopsihološkoga, ni samo čisto književnoga, nego i opštekulturnoga reda. Još je zanimljiviji slučaj Momčila Nastasijevića.

Pa ipak, ta razlika nije po svojoj prirodi čisto lingvistička. Ništa nas ni u jednom ni u drugom jezičkom sistemu ne navodi da kažemo upravo četrdeset ili upravo sto

Ali je zanimljivo da je pri tome polazio upravo od tropa. Zanimljivo stoga što mi zaista u svojoj kulturi ne osećamo čisto jezičko modelovanje na autologijskoj ravni pošto se ono podudara s granicama naše kulture, ona ga podrazumeva, nego tek

Lingvističkim razlozima u prilog jezičkom jedinstvu sa novoštokavskim jezgrom – koji su sa čisto naučnoga stanovišta nesporni – kasnije su se pridružili i državni kada je 1918.

Veza između te osnovice i kasnijeg razvoja nije samo neposredna, čisto književna, nego takođe posredno data u raznim oblicima nasleđene kulture: u slikarstvu, arhitekturi, crkvenom pojanju, u

Sada se već mogu nazreti bar neki, i to čisto jezički, razlozi zbog kojih je naš roman bio žanr koji primetno kasni. Srazmerno često se pisalo o kašnjenju srpskog

Možda ćemo se ovoj dosta tamnoj pojavi najlakše približiti, sa čisto jezičke strane, ako se zadržimo na sintaksi, o kojoj se ovde najviše i govorilo.

nije obična, nego je jedna od najboljih lirskih pesama na srpskome jeziku, sa skladnom kompozicijom, ritmomelodijski čisto izvedena u simetričnome osmercu i sa slikama koje svojom lepotom prikrivaju da su zapravo neobične, kao što je

i zvezde shvata kao ukrasne motive, koji služe „da se život ulepša“, pa su nam onda, zaključuje se, „potpuno jasni i čisto mitološki motivi iz oblasti vilinskog carstva“.

to u prvome redu znači: naslutiti potencijalno poređenje tamo gde, naizgled, nikakvog poređenja nema i time aktivirati čisto umetnički – a to uvek znači i metaforički – smisao koji tekst nosi.

I onako kako čitamo tekst od prve rečenice do pred sam njegov kraj, tako se postupno slaže jedan, reklo bi se, čisto istorijski opis, koji možemo ocenjivati prema njegovoj verodostojnosti i, s druge strane, prema autorovoj zanatskoj,

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Odlazi.) XVII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bože, ne smem čisto ni da kažem; a znaš li ti šta to znači kad se traži cilinder? DARA: Ne znam! ŽIVKA: Zovu ga u Dvor. DARA: Oca?

(Klanjajući se, odlazi.) XIX ŽIVKA, DARA ŽIVKA (vraćajući se sa vrata): Daro, dete moje, meni je čisto došlo da plačem. (Plače.) A ti... ti ništa?

(Plače.) A ti... ti ništa? DARA: Kako ništa, zaboga, još kako sam uzbuđena; samo, pravo da vam kažem, ja čisto ne verujem u toliku sreću. ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo.

(Razmeštajući.) Kad je poslednji put Sima aavanzovao, pogodile su mi, ne možeš čisto da veruješ kako su mi sve pogodile. Šta se utrpala između mene i Sime ova udovica! (Broji.

ŽIVKA: Kako šta? Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem?

ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota. ČEDA: Sasvim! ŽIVKA: Ne znam samo, da l' bi lepo stajalo da i s desne strane napravim jedan zub?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Za pisca ove knjige posebno su Seobe Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.

S naslovom koji je krajnje nesrećno izabran, Druga knjiga Seoba ipak je potpuno zaseban roman, koji se na svim čisto književnim ravnima razlikuje od Seoba onoliko (i onako) koliko se pozni Crnjanski razlikuje od ranog Crnjanskog iz

Praobrazac je, dakle, sadržan u ranom dečjem doživljaju. Otuda i vreme kod Stankovića - čisto kompoziciono gledano - dosta često teče obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska varoš,

narušavanja nekih osobitih svojstava ovoga Stankovićevog teksta, a kao složeniji vid pripovedanja donelo je znatne, pa i čisto kompozicione poteškoće.

I više od toga, ne samo iz njene svesti, nego,i to je još važnije, iz njenoga ukupnog samoosećanja, emotivnog koliko i čisto telesnog.

sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom

Više se ne primenjuje, kao čisto kompozicioni postupak, smenjivanje prospektivnog i retrospektivnog ugla gledanja. Ali ako je uklonjen postupak, iz teksta

Dučić, pa do danas40 - s one strane s koje se po našem mišljenju pre prikriva nego što se otkriva njena čisto književna uloga u prozi.

- baš u tom pogledu zauzimaju naročito mesto budući da kod njih nalazimo valjda najjaču uzajamnu zavisnost među čisto jezičkim (od fonološke do sintaksičke ravni) i kompoziciono-tekstovnim strukturama.

rečenica” Stankovićeva može duž istorijskog razvitka nacionalne prozne umetnosti dobijati čas jednu čas drugu količinu čisto književne vrednosti.

Ali dovoljno je ponovo navesti rečenicu i sa čisto gramatičke strane pogledati na nju da bi se naslutilo šta je mogao imati na umu: „Više se znalo i pričalo o njenim

I to nije slučajno. Na njih i inače valja obratiti posebnu pažnju. Konkretnije, i čisto logički gledano, nepravilnost je u distribuciji izraženoj zamenicama.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ali me poznavaš, bre kaurine? — nastavi u neko doba čisto — goranski. Ne. — Ne se plaši, kazuj istinu! — Potesno li će me nađeš — isprsi se Spasa očajnički: — te da te lažem?

I rođena deca bila su ga željna. Nosio se čisto i bogato ali mu je ruho bilo staroga kroja kao i oružje. Mesto žutoga redenika oko pojasa, pasao je on ogroman

No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati jednu stoličicu,

Na njemu ni redenika, niti za pojasom revolvera, koji je samo za vreme službe spuštao na žrtvenik. Odelo, iako novo i čisto, opet prosto n veoma seljačko.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Belo čelo — čisto heruvimstvo, Mesečina povrh sveta hrama, Svilna kosa, i senka joj zlatna, A dȁ bolan od čega je sama?

I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola. Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge

Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885. SPRAM MESECA U Pešti sam. Noć je tiha, Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na pijaci lepoj stadoh, Gde j’ zavesa juče pala Sa statue Petefija.

X Seći trnje, čupat’ korov, Pa sejati čisto žito: To j’ pred Bogom i pred ljud’ma Uzorito, plemenito. Al’ s korovom i sve čupat’ Što je niklo samostalno: To

obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Idu prosto obučene, sa svakim se razgovaraju, one se jošt prve klanjaju. Čisto se ja stidim. Blago onom koj je od nature na nobles stvoren. Eto mi je rođena kći, pak kakva razlika od mene?

Miljković, Branko - PESME

pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se leče Iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Krakov, Stanislav - KRILA

U njenoj sobi je bilo mnogo sparušenog cveća. — Opet je onaj odvratni Englez dolazio. doneo mi je pletenu torbicu... Čisto zlato... Nije primetila kako na vilicama mišići igraju. — Dobro, dobro. Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu..

Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne pita gde je ranjen. U njegovoj sobi je bio samo još jedan pukovnik.

i kuvar je ozbiljno mešao kutlačom po jelu. Bataljonski komesar sedeo je kraj vatre i govorio kako sve baš nije čisto. Plamen je prljio njegovu prljavu košulju, po kojoj je on često nešto tražio.

Petrović, Rastko - AFRIKA

To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.

Jedini gde je koreografija čisto baletska i nimalo mistična. Dve male igračice, sveštenice–fetišerke, u odećama sa širokim atlasnim rukavima koji

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Proklet, bog dao!... (Počivka.) Radače, slušaj!... RADAK: Čujem, Stanoje! I čisto čitam tvoje bolove Iz one kapi što je u oko S krvavim umom mrko kanula.

Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan. RADAK: Onaj iz vode lepo izvadi, Te ga ispolcem čisto ispljuskaj! JANjA: Al’ je utopljen! Sasvim utopljen!... Na dnu Dunava! I pesak ga je već zaronio!...

Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici! Čisto im ruke gledam hrapave Kako se puše krvlju skorašnjom! (Vuk napred ulazi.) Ala su strašni, bože milostiv!

Da šta?... PORFIRIJE: Velju, ugledaće vatru? RADAK: Ko? PORFIRIJE: Pa Turci!... Rekao bih: ušli su u trag, čisto je gora od njih oživela!... Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj!

tanka vunica, Što je Persija vešto upleće U divne šare meka ćilima, Te se po mome stere haremu, Već se unapred, čisto, raduje, Okrug’o taban stope njezine Unapred meri sitnim šarama, I, skupljajući vezen pupoljak, Na poljubac se sprema

Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Nebo je bilo čisto kao staklo, istok preliven svetlim rumenilom, vazduh tako svež, gust i neiskazano prijatan da su se grudi i nehotice

Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži

Ali ja sam se čisto bojao da tamo pogledam. Bojao sam se da se, naopako, ne obistini moja slutnja. Kako bih sad voleo da je Komarov imao

Kako bih sad voleo da je Komarov imao pravo kad mi je rekao da je apsurdno da Turci mogu biti tamo. Polako i čisto u nekom strahu dignem pogled na kosu... Ah!

Vi to niste dobro pročitali. Nije moguće da on tako piše. Pokažem đeneralu razgovetan potpis, a on se čisto pomami. — Pišite povika on gnevno — i prodiktira mi te na protivnoj strani iste cedulje na kojoj je bilo Praporčetovo

Prvo silan uzdah i bledilo, a posle mi krv tako pojuri u glavu da sam je čisto čuo kako sa šumom struji po žilama. Pred očima mi se zamagli i ja sam video samo kako na sto koraka pred nama promiču

« i neprijatelj se povlači u šumicu i jarugu, iz koje je ispao. Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen. Ovo je bilo u tri časa po podne.

Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju. Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s konja i stade hodati jednom putanjom u

Pošto predade sablju, major Velimirović opre se obema rukama o unkaš, nasloni se na ruke i čisto ce sav zgrči i pogrbi od bola; mora da mu je tada neka strašna misao čupala dušu.

! — reče Komarov čisto srdito. — To ne, odgovorim ali ako vojska zbilja trpi oskudicu u mesu, po mome mišljenju bilo bi i bolje i pravilnije da

i klonula, jer je i preko nje prešao vreli dah rata: grane poodbijane i polomljene od granata, kora oguljena, lišće čisto sprženo dimom.

Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna. Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće, duša tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja.

Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo. XLIX Slavuj peva, priželjkuje, Čisto dršće ceo lug; A toj pesmi poizdalje Odziva se ceo lug. „Čuj ih, čuj ih, zlato moje!“ — „Čuj ih, čuj ih, dragi moj!

LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim. Čisto vidim snove tvoje, Iz raja su, sa visina, — To se ne sme porušiti Sa zemaljskim poljupcima.

Buji, paji, moja mila snago, Čuva majka svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao kaplja sred zelena lista.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

zbog čega? Prilazeći zbornom mestu, čujemo uz put od komordžija da je Drinska divizija razlupana na Kajmakčalanu. Čisto ne verujemo. Čitali smo zvanični izveštaj... Ali komordžije tvrde odlučno.

A baš vas je posmatrala — veli moj ordonans. O majku mu, još i to da mi se desi. Čisto sam se naježio... Podmetnuo sam sada ranac pod glavu i nanovo legao.

Vlajko se s teškom mukom pomeri i zapali cigaretu. Čisto s ponosom mi reče: — Vidiš li, sada mogu sam da pušim. — Onda nastavi: — Bilo je prošlo podne, kada komandant

Pukovnici strogi, ozbiljni, zauzeli već krevete u uglovima. Posle datog znaka svi potporučnici ležu, šapću, čisto se plaše da ne poremete svečanu tišinu. Tajac. Najednom se u paviljonu razleže neko urlikanje, kavlikanje, lajanje.

„Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama. Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem.

Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom. Vojin ga pogleda čisto s nevericom, usta mu se razvukoše i on najednom poče glasno da se smeje.

Ostao sam poslednji. Glava mi je teška. Kako bih sada rado spavao, tu na zemlji, ma gde bilo. Ali čisto sam se uplašio od samoće u mračnoj zemunici, te potrčah za njima. Oni su brzo i nečujno odmicali.

— zagleda Kosta flašu i nali vino u svoju i Borinu čašu. — Gde smo stali? — pita Bora. — Tek kod druge čaše — veli čisto s bagatelisanjem Kosta. — E-hej, polako! — savetuje ih veterinar. — Žurimo da ispijemo što pre. Zdravo, Kosta!

Radoslav i veterinar posmatrali su vojnike zgranuti, i čisto nisu mogli da dođu k sebi od čuda šta ih je snašlo. Radoslav jedva procedi: — Šta ovo treba da znači?!

— E, ovo si preterao! Dosta mi je svega. Krajnje je vreme da idete. — Ljudi, ja više ne mogu da izdržim — čisto zapomaže veterinar. — Pustite me. Znajte, ja ću sutra da podnesem raport... — Š’a?...

Prebacio sam šinjel preko glave i, u polubunovnom stanju, dočekali smo zoru. Jutro je bilo svetlo i čisto, da se italijanska obala jasno videla. Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići. Bili smo veseli.

— Suviše je mlada, i ja nemam vremena da se majem oko nje — govorio mi je on. — A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin. — Njemu je ostalo još jedan mesec bolovanja, a ja sam imao tri. Preda mnom je ipak bilo neko odstojanje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Avram Branković je sa osećanjem pravoga ponosa pisao godine 1827: „Niko tako čisto i otrešno strane jezike naučiti ne može kao Srbljin.“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni.

Hromo ščastije moje bivalo i čisto v svjetje ono zgibalo; kto mene ljubil, no v tom ne prebil, izmjenjajas, izmjenjajas, Ašče li komu ja priklonju

Nebo čisto nam javlja se. i svjetljeje izdaje se. o zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i

Rado čita i iz naših knjiga, Da prigari, u čem može, znak svojega žiga; Traži navlaš u svačemu najružniju stranu, Da je čisto kao sunce, našla bi mu manu. Sve nek' ide! Ali evo moje ljute tuge: Što ni pjesne nisu s mirom od njezine ruge!

1843. Nikola Borojević OBILNI Nek’ neprijatelj svega što je dobro U čisto žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili

Otac, mati, rod i pleme, Kukolj ili čisto seme, Ljubve, prijateljstva slasti, Hude ili nežne strasti, Ljudski ponos, lepo svojstvo, Ženska dražest i

Sve bih rek’o da oblaci Divna čuda kriju, Da s’ u njima bele vile Sigraju i smiju. Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U pesmi i šali.

Topla tebe nedra očekuju, čisto sedište, Da te od svake sobom zaklone bede i zla. Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero

Steglo s’ grlo, pa ne mo’š za živu glavu govorit, A u tišini želja samo sve većma bubri. Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za rosom puca...

maja 1817) pisao ovako: „Čisto je katkad nužno duhu čelovječeskom uvreždenije sa strane. Oživi na podobije tio goreća ognja, kad se jelej na njega

u Vranjevu, umrlog ubrzo posle 1830. u Srbiji. „Brankovič je čisto, lepo i slatko pisao. Bio je podražatelj, ali ne servum pecuѕ”, veli se tu.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!...

MIRA: A sad? Zar ne znaš više ljubiti? STANIŠA: Ja ne znam — Ne znam ni kako mi je, Otkad me ona zmija ujede, Čisto mi srce posta divije.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Držao se čisto i u redu. Sam je sebi i prao i krpio rubine. Gdjekad bi, nedjeljom i praznikom, obukao i stajaće ruvo, ali mu ono

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej. Što je čisto, prođe kroz rešeto, a što je sumnjivo, ostane pa se praćaka kao ribica u mreži. A ja samo biram.

Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”! Pa onda, mesto da si napisao ljudski kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti: „Dušo moja, žića mlađanoga”, jedan, dva!... Ima li još što, gospodine Vićo?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Jezik je stao na čisto srpsku osnovicu, emancipujući se od istorijske povezanosti s drugim pravoslavnim Slovenima. Sve se to odlično uklapalo

"Pjesme, zagonetke i pripovijesti (poslovice) to je gotovo narodno knjižestvo kome ništa više ne treba nego ga vjerno, čisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijetki već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu,

Razvio je pesničku teoriju o razgrađivanju jezičkih struktura da bi se doprlo do izvanpojmovnih, čisto čulnih sadržaja. Prvi je među srpskim piscima počeo da se interesuje za primitivne i egzotične kulture.

On nije dao značajnije pisce. Ali su ti pisci uticali na književni život uoči rata. U čisto književnom pogledu bili su konzervativni. Obnavljali su neke prevaziđene obrasce.

pesnicima Čedomir Minderović (1912-1966), Tanasije Mladenović (1913) i suzdržaniji liričar Dušan Kostić (1917) nisu sa čisto književnog stanovišta značajni po onome što su u ovo vreme, nego po onome što su kasnije napisali idući za opštim

ipak moderan pesnik, koji u sasvim ljupke slike iz prirode unosi nešto od egzistencijalne uzdrhtalosti i ugroženosti. Čisto lirska stanja oblikuje s naglašenim artizmom, naročito u sonetama Kamena uspavanka (1963).

Njegove s uspehom izvođene drame (Drame, 1991) srodne su s lirikom. Dalje je, u čisto regionalnom, išao Matija Bećković (1939). Najpre je estradan i odveć retoričan.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I tek kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde! Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!... Evo me!

Otac bi spavao kratko, burno, rčući. Posle spavanja čisto bi skočio, umio se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne zadocni, odjurio bi natrag u

I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena belinom

posle ručka, pa sve zasićeno, umorno, nekako uvučeno, čudno, nemo ocrtava se, tako da se gore, više kuće im, po nebu čisto osećalo kako podne, vreme ide, prolazi dan, mrak nailazi.

Bunila bi ga ona udaljenost kuće i golemo dugo dvorište. Čisto kao da bi se upadalo, tako bi se silazilo i dugom kaldrmisanom putanjom išlo ka kući. Kuća je bila tamo, u dnu.

I što se približavalo kraju večere, vreme dizanju, odlaženju, one bi sobe, cela kuća čisto bile sve hladnije. Istina se i dalje ložilo i dalje posluživalo, nudilo, tek...

Uvek u poslu i to sve oko kuće, tamo po gornjem boju, sobama, odajama. Čisto sasvim odvojena od kujne, gotovljenja, spremanja, kao neki gost u kući a opet držeći sve u svojim rukama.

), uvek bi se onda obraćala Mladenu, i to kao da je on otac, on zaboravio, on za to kriv, i čisto bi njega za to korila. — A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite?

Od gorčine, bola, njoj bi čisto zalogaji u grlu zapirali. Prsti bi joj, prinoseći zalogaje ustima, takođe na bol skupljeni, drhtali.

I to toliko mirno, pribrano, da je već i ga njena mirnoća bila neugodna, čisto bila neprijatna i sama ona sa tom svojom mirnoćom, kao tvrdoćom, okrutnošću.

Ali u tome: »Bog, hvala mu« bilo je toliko mirnog prekora, na dnu srca ukorenjenog, tome Bogu, da bi se svako čisto trzao i povlačio od nje, ostavljajući je samu, mirnu, krutu. Ali Mladen je znao zašto je ona takva.

— Pa, ima štogod pazara, sinko? I to tako nekako bolno, plašljivo, da Mladen, čisto sažaljevajući je, da bi je kao ohrabrio, brzo bi počeo da joj ređa šta je prodao, naplatio.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(GNČ, 24, 250). Ovde svakako spada i običaj da pri »drugaričenju« na Pobusani ponedeonik (koji je čisto mrtvački praznik, upor. radi orijentacije, M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch, 89) momci i devojke pletu vence od v.

dürfte mehr alѕ bloѕѕ praktіѕchen Grund haben« ‹= leskovak kojim kažnjavaju kaplari i učitelji mogao bi imati više nego čisto praktičan razlog«›. Upor. nasuprot tome, Samter, Volkѕkunde, 790).

P. može da posluži i kao amajlija. Tri zrna p., zajedno sa malo strašila, treba da zaveže u krpicu čisto dete i obesi o vrat, kao amajliju, detetu koje ima napade »frašta« (ZNŽOJS, 7, 172).

»U belu, čistu krpu«, u kojoj je seme za prvu setvu, stavlja se, pored ostalog i »beo krupan grozd«, da žito bude čisto i klas pun (GEI, 9—10, 1960—1961, 127, Sretečka župa).

Sočivo ili leća (ervum lenѕ). Pri setvi s. se ne stavlja na zemlju, a »da se rodi čisto, krupno, treba pre sejanja odneti u štalu i staviti u jasle da ga poduši vo« (SEZ, 70, 1958, 543, Leskovačka Morava). S.

Domaćica, pre nego što ode po vodu za mešenje slavskog k., umije se, »obuče novo i čisto odelo«, i zakiti se bosiljkom (SEZ, 19, 191; upor. i 32, 224; 86, 467). Slavski k.

, 289). To su, naravno, čisto mitske biljke, izmišljene, kakvih ima u Dodatku, II, ali ne i u Rečniku. U narodnoj pesmi pominju se i mitske (nestvarne)

Najranije zabeležena čisto mitska biljka nalazi se u Epu o Gilgamešu (XI tablica): ona raste na dnu mora, ima trnje kao divlja ruža i cvet koji

Uoči setve orač se okupa i ne prilazi ženi, da bi pšenica bila čista, i obuče čisto belo odelo, da bi i zrno bilo belo, a na glavi nosi belu maramu, i preko bele marame preteruje volove s plugom (SEZ,

pored ostalog, i kolač ili pogača (od belog brašna: »pred orača bela pogača«), u belom peškiru, da bi žito bilo belo i čisto, i on od toga hleba jede tek pošto ga poljubi i (ponekad) pošto ga zagrize vo dešnjak (SEZ, 70, 542; 83, 163).

bez menstruacije (SEZ, 86, 94; 70, 541 id) — dakle, ne rade sve ono što bi moglo uticati da zrno ne bude čisto i belo.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić! Njegove graoraste oči, ispod dugih trepavica, zasjaše i čisto učini se da je to momče sobom sa sela donijelo u tamni i prljavi dućan svjetlost i snagu. — Kod vas snijega?

Dijete se stidilo oca pogledati u oči, a kad cura pođe, malo zatim, drugome momku iz okrajnih kuća, čisto odahne što je već neće često u putu sretati.

Ali još nije čisto odlučio koju će: odumiće zadnji čas, kad mu dogori. I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi.

— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a

Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate. Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da

Ćutke s nogostupa zagaze u snijeg, dosada ničijom nogom neoskvrnut. Rade što više zalazi u nj, strasnije ga gazi, čisto uživa kad mu noga zapane u bijelu podatnu mekotu, — pritiska je sve jače, hoće da je zgazi, satre, uništi.

I ne stiču vatre, pa se stinjala. I ranije no obično razilaze se. Rade, drijemovan, čisto osjeća slast u životu što će se u krevetu sa ženom razgrijati.

— Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam. —Pa se smisli: —Dođi poslije, gledaću. Ljudi sa Vasom pođoše da prime sijeno.

I um ga nosi po oranicama i livadi i, gonjen tom mišlju, obilazi ih, lutajući po njima cio dan. Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između njegovih

A jelo se i pilo do mile volje. Kod poslednjih čaša vina čisto se zaboravilo, pijući ih, ispiti ih za pokoj duše Nikine.

i čudi se što ni općina, ni vlada, ni niko ne posagradi lokava po planini, a tako je lijela i puna trave ova planina, čisto razgaljuje i živinu i čovjeka, pa je šteta što je bez vode.

Nemirno pogleda na sve strane, a kad opazi Mašu gdje prema njemu ide, čisto se strese i nešto zaigra u njemu. —Mašo! —Rade! —Opet se sastasmo .. . —Pa da, kad se tražimo! — osiječe žena.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Mogu da zamislim jedan takav san. Kao stoji on, snevač, kraj kladenca u svežoj gori, svuda oko njega čisto i prozračno, prebeli jagnjići se igraju na livadi, vuge mu na uvo, samo njemu i samo za njega, izvode vijugavu pesmu.

Ne preterujem: isečena, kao što se seče brav, samo ne onako pažljivo i čisto. Delovi udova, krpe, drob, polomljeno oružje, krvava, zdruzgana gomila ljudskog mesa. Nedostajale su glave i srca.

je redno: žena je dočekala svoga muža, posula ga mlakom vodom da se okupa od prljavštine i krvi, izvadila iz kovčega čisto rublje, pomogla mu da se presvuče i sada ga onako čistog i gotovo podmlađenog češlja da joj u gornjem kraju, u vrhu

Hoćemo li reći: Narode, od danas je sve dozvoljeno, jer ničega nema pod ovom kapom nebeskom što je ostalo čisto i uzvišeno i što vi možete uzeti kao svoj uzor i meru svoga ponašanja.

kad oči naiđu na prizor ove dvojice spavača, na čijem licu ni bore, ni najmanjeg, najmanjeg, najmanjeg traga gorčine, no čisto, nepatvoreno zadovoljstvo, pračisto zadovoljstvo snevača iz edenskih vrtova, moj bože.

Sve bi nas lepo udesio, umio i preobukao u čisto rublje i čiste haljine i naterao nas da se molimo i vapimo za spasenjem. Od čega da budemo spaseni?

Razgovor! To je za nju obuzetu svrabljivim nestrpljenjem čisto jalovo žvatanje. Zar će zbilja taj Dorotej provesti vasceli božji dan udaljen od Jelene čitav jedan hvat?

Ilić, Vojislav J. - PESME

do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java!

Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi, spokojstva slatkog ne poznaju moć.

Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka... No, ti mu znaš već ime. 1888. VEČITA HARMONIJA Na čisto, lazurno nebo sa blagim, nečujnim hodom, Silazi Dijana svetla.

Priroda ožive čisto pod rukom umetnih Mavra, U vrt se pretvori varoš, obala i Algavra, Sa pesmom iđaše ratar kroz goru i polje cvetno, I

Gde vetrić, premiruć čisto, toplinom ljubavi dŷše! Ko zaboravu mračnom predade iotočnik živi, Da plodonosni talas ne šumi veselo sada?

Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru čudesne priče, Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri... Jedan se cereka ludo, a jedan očajno kliče, Kao duhovi zli. No ja ih razumem lepo.

po poslednjoj modi, Odmereno, s pažnjom, čak i ruke miri, Da u svemu budu pravilni maniri, Sve je „feš“ na njemu, sve čisto miriše, I salonskim taktom i milinom diše. 5.

“ Izjurena tako kô rđava žena, Drhtala sam čisto, česna i poštena. Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim. Šta je posle bilo?

A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan. I Terek se čisto žuri, Pa srdito baca val, I sa penom dalje juri Kroz neravni Darijal... 1883.

U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i drago, I vajar, nesvesno čisto, u staru kapelu uđe, Iz koje molitva bruji uz pratnju orgulja blago. Bilo je večernje sveto.

Za kime plakaše tako? I ko je upravo ona? To bedni, ubogi, vajar nije ni znati mogô, No on je drhtao čisto. Od ove večeri čudne Proteče večeri dosta i dana proteče mnogo A od nje ni traga više.

“ I onda podmignu grešno. Kmetica zaturi glavu i zasmeja se tade, Pa gurnu kravara tako da ovaj na zemlju pade I čisto riknu od sreće... I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Taj prvi posao čisto je naučna stvar; i sam Kepler, jedan od najvećih astronoma svih vremena, bavio se naime i izračunao horoskop slavnome

Na samu sednicu kongresa, na kojoj se rešavalo o čisto crkvenim pitanjima, nisam toga dana ni pošao, nego sam seo u šareni čamac i, brčkajući rukom po vodi, odvezao se

Pronađoh i nabavih ta dela, proučih, razradih, prikupih i prepisah u čisto, kao za štampu, sav taj materijal; uradih skoro sve ono što je moj profesor pri sastavljanju svojih predavanja radio.

Ovakvo pomeranje polova pretstavljalo je veliku zagonetku za egzaktne nauke. Za ove je pol jedan čisto mehanički pojam, jer oni pretstavljaju prodorne tačke ose rotacije Zemlje sa njenom površinom.

— Molim, da me rđavo ne razumete: moje namere bile su čisto naučne prirode. Hteo sam da, kao dvorski lekar te lepe boginje, izmerim temperaturu njenog tela.

Zamolio sam ih da mi to oproste i uvaže kao olakšavajuću okolnost da sam im ime očuvao čisto i podigao mu, svojim delima, trajniji spomenik no što su oni kameni koji stoje na njihovim grobovima.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Nebo čisto nam javlja se. I svetljeje izdaje se. O zlatoje proleće! Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju

Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Pokazuje oko sebe): Svuda je on: oko mene, oko dece, u postelji... Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.

Ulazi Tašana. TAŠANA (obučena raskošno, ne mogući da veže nizu dukata oko vrata čisto se spotiče idući. Stani): Stano, veži mi nizu. Otkada je vezujem pa ne mogu.

»Evo, hajde s nama, ako hoćeš«, ponudih ga. A on se čisto prepade. I od radosti sasvim se zaboravi, jer, i ako Turčin, poče da se saginje i malo što me ne poljubi u ruku.

MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne! A osobito u veče, tvoje jelo, tvoje piće... Ne to! (Razdragano, bolno, više za sebe): Kad je veče,

TAŠANA (razdragano): Bože, dedo! MIRON (savlađujući se, i da sve to preseče, naglo, čisto sekući samoga sebe): De drugo nešto. (Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro!

KAFEDžIJA (uslužno čisti prljavom krpom i namešta jastuke za sedenje): Izvolte, izvolte sedite, čisto je. BEGOVI (grleći se sa Sarošem): Gde si, bre, kako si, Saroše? Ubi nas dosada bez tebe. Nema veselja bez tebe.

Ćeramide stoje tako nahereno i slobodno viseći, da čisto prete da padnu za vrat. Niže kapije, od nekadašnjih ambarova i štala stoje izvaljeni duvarovi, plotovi, sa ispucalim i

A ne zna kako je meni kad pođem da ga od bare istrgnem a on iskolači one mrtve oči na mene i počne da reži, da mi čisto srce stane od straha... A zdrav je, zdrav kao vuk. Nikakva bolest na njega neće. Sve će nas pokopati i posahranjivati.

A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega. Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje.

A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega. Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

„Prođoh, vidim ima drugova, pa rekoh, da uđem, i baš da se i potužim. Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video?

Gospa Nola se ponekad trzala: — Ama to dete kleca tamo pred oltarom u švapskoj crkvi; to ne zna čisto moj jezik; to luduje za tirolskim šeširom. Šta ću, volim ga, i sve što jeste kao i da nije.

Zaustavih jedared mater Lukinu, naročito, i zapitah je šta ona misli sa detetom koje je, eto, odličan đak. Zapitah, i čisto se pojakah, jer mi pade na um da će ga tako dobrog tražiti natrag.

Umro mu je otac. Išla je gospa Nola da obiđe udovicu. U onom vertepu, kao obično, sve čisto i uredno. Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža.

” A te tičice sve u grobarevoj torbi... Gospa Nola se uspravila u naslonjači, i čisto pisnula. — Uh, što me ova leva ruka zaboli ponekad; to su noževi. Nisu noževi, kaže mi doktor Mirko, nego je krv...

Pavle je jasno i glasno ocenio ko je u „trojci” najbolji. Zaista je Branko Kalenić bio i najjača glava, i najjači, čisto muški vedar karakter. A Pavle je baš tog Branka najviše voleo, voleo kao brata i više nego brata.

Odjedared se pojaviše dve Brankove pesme, jedna u omladinskom, jedna u čisto književnom pregledu. Pavle onda priznade kako je uticao na sudbinu. — Pa zar je mogućno da ti u takve stvari veruješ!

Reč sada ima ko hoće. — Čuše se sašaptavanja. Sve glasnija. Lica u mladića preobražavaju se. Navire u njima ono čisto oduševljenje koje je srećno da se zastidi nad učinjenom nepravdom. Grunuše priznanja.

razaznavao da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja, nego se to na neki način već matori, i sagleda se čisto i bistro ono što zreli ljudi kažu: iz te kože nikuda. Ali njegova vedra hrabrost ga opet podiže.

Ali su čisto lična i topla zapažanja životnih stvari kod ovoga mladića zaslužila ohrabrenje.” Palanka se uzburkala. Sve školovano

” Palanka se uzburkala. Sve školovano govori o priči i o sposobnostima pisca. U kući Brankovoj praznik. Divan, čisto duhovni praznik, kakav zasija u siromašnim kućama kad i tamo zađe nada. Drugovi larmaju. Vladimir Ribarić drži govor.

da šeta i razgovara sa direktorom Štedionice, sa šefom fiskalnog otseka u magistratu, s jednim uglednim advokatom koji čisto finansiske sporove zastupa. Palanka se smirila.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Njegove aljine mogle bi najvećem gavaleru prkositi, toliko samo što su, naravno, romantičeske bile. Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak

Tako, na primer, kad seka Juca kod svog švalera uživa sladost poljubaca, ne nada se i čisto se začudi videći da je najedanput multiplikaciju dokučila i da dividirati mora; tako i naš Roman, koji nije ništa

Evo indi moja ruka, koja jošt na muškim prsima počivala nije. Ja vam je čistosrdečno (ako ne serdečno čisto) dajem, i želim ne samo kapu na glavu metnuti, nego i pokornost, koju mi žene muževma rado odajemo, ili koju bi

i karte na svojoj Rozinanti razmećao da vidi oće li se oženiti, kako gođ naše devojke da vide oćeju li se udati, i čisto je uskom nekom putanjom jašeći zadremao, kad najedanput osobiti neki s leve strane šum njega probudi i vnimanije njegovo

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja i to potvrđujem, ali bez ushićenja, a on uzima pisaljku i meni „bude bio“ beleži jedinicu i upućuje me, jednom čisto gramatičkom rečenicom, da klečim iza table.

Kad smo na taj način skrhali jezike, osetili smo se čisto osposobljeni da uđemo i u samo izučavanje istorije, koja inače spada u najzanimljivije od svih gimnazijskih predmeta.

Samo, sad nastaje jedno zanimljivo i čisto pravničko pitanje, koje sve do danas nisam pokretao, dok nisu došle na dnevni red naknade ratne štete.

filozofskoj strpljivosti magarca, — on je sve to sa takvim oduševljenjem govorio, toliko nam je gustirao, da čovek čisto dobije volju da postane životinja. Uostalom, mi smo đaci to i bili za njega.

ja lepo odredim: ti, ti, ti, ti i ti, i rashodujem te, i ti lepo pogineš, pa čista stvar i uredni spiskovi, pa čoveku čisto milo da radi. Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo. Naiđe i komandir i pita čisto ljutito zašto sam zastao. — Sad nemamo kud! — veli komandir.

Pripucaše topovi sa brodova. Zalepršaše beli buketići prema nebu, oko aeroplana. A nebo plavo kao spomenak, čisto kao oko devojačko, a beskrajno kao misao. Svečanu tišinu visine narušava ta grozna naprava, kao urlik pobesnele zveri.

SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima. Ljudi se bude i, čisto čudeći se, posmatraju oko sebe. Sve im se čini kao da je ovo samo jedan lep san.

Ali uskoro izvedri se i između sivih oblaka videsmo čisto, plavo nebo. Jedan zrak kao izvidnica pređe preko nas, pa se izgubi na pučini, koja se prelivala u raznim bojama.

Jaoj, ljudi, gde nam mladost prođe! — čisto zavapi Kosta. Odatle smo ušli u jednu kafanu, zatim lutali ulicama, zastajkivali pred radnjama, kupovali razne stvari

I ja sumnjivo zavrteh glavom. — Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ. Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno.

Komandiri su naredili da se vojnici prvo dobro okupaju. Onda su im razdelili čisto rublje i potpuno nove plave uniforme. I, jedno prepodne, logor se zaplavi.

Isajlo Aranđelović redov artiljerac Nasmejasmo se grohotom. Luka, čisto zbunjen, okrete hartiju na drugu stranu. — Slušaj, pobratime — veli šeretski Dušan ja mislim, to je prvi slučaj otkad

Oficir je sigurno komandant diviziona. On je durbinom osmatrao položaje. Kada nas ugleda, čisto se obradova. — No, hvala bogu! — reče kada ugleda potpukovnika Petra. — Vodite li bateriju?

Pred našim rovovima i žicama nalazi se sada bugarski dvadeset deveti puk. — Kako, kako — uzviknu čisto preneražen kapetan Lazar. — Da. Odbili smo dva juriša... — Dvadeset deveti puk! — čudio se komandir. — Da.

Verovanje deluje sugestivno, te uobražavam da čisto lakše dišem. Još kad bi mi samo spala temperatura. Pipam se po grudima. Uplašio sam se koliko su vrele.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla.

Šantić, Aleksa - PESME

svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije... Kiseljak, 11. jula 1903. NAŠ STARI DOME Naš stari dome, kako si oronô!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U to doba organizovanje većeg otpora onemogućavala je čvrsta centralna vlast, povratak na čisto naturalnu privredu na selu (što se odrazilo u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih),

istraživanja naših istoričara , organizovanje većeg otpora onemogućavala je čvrsta centralna vlast, povratak na čisto naturalnu privredu na selu , što se odrazilo u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih , i

No to je samo jedan mali deo sadržine koju obuhvata direktni govor u junačkim pesmama, sve ostalo su čisto ljudski odnosi i situacije.

odstranjuje sve dodatke i naslage kasnijih vremena, otkad je epska poezija sišla meću seljake, a utvrđuje prvobitne, čisto feudalne njene oznake, tipične za ono vreme kad je ona pripadala isključivo vojnoj aristokratiji, vrhu feudalnog društva.

Evo tih prvobitnih, čisto feudalnih oznaka: prvo, uzoran verni sluga kao odraz zavisnosti sitnije vlastele od krupnije; drugo, ideal života

Ali da pregledamo redom one tobože prvobitne, čisto feudalne oznake naše epske poezije. Uzoran verni sluga, uošpte uzevši, može da bude odraz zavisnosti sitnije vlastele

Dakle, ni bojni konj, oružje i megdani nisu čisto feudalne oznake. Zaključak da je ep bio vojna istorija vojne aristokratije donesen je sasvim proizvoljno na osnovu

Sasvim se mogu odbaciti takve čisto feudalne oznake naše epike kao što su: lokalni patriotizam koji uključuje u sebe vernost sizerenu, proslavljanje slavnog

Preuveličavanja istorijske uloge ličnosti ima u našim pesmama, ali to nije nikakva njihova čisto feudalna oznaka. Preuveličana je i istorijska uloga ličnosti iz ustanka od 1804.

Pojedinac može da bude, i u našoj epici veoma često jeste, izraz mase. Kao čisto feudalne oznake naše epske poezije isto se tako slabo drže: profesionalno vojevanje, neki tobože tipični za feudalizam

u plemensku vlastelu) samo kao jedan od tri nečovečna postupka, suprotna hrišćanskom moralu i bez ijedne jedine čisto vlastelinske crte, jer pesmu je sročio Grujo Meandžić iz Sentomaša, iz Bačke, gde — kako je Vuk u Srpskom rječniku

“ „Ono jeste Boško Jugoviću.“ 19 MUSIĆ STEVAN Vino lije Musiću Stevane u Majdanu čisto srebrnome, u svom krasnom dvoru gospodskome; vino služi Vaistina sluga.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Mali osmatrači, Stric, Nikolica i Nik Ćulibrk, čisto nisu disali od velikog uzbuđenja. Činilo im se da od čitavog šumarka u kom se kriju najviše strši baš onaj žbun iza

Iznenadan povik čisto mu pokosi noge, ali ga u isto vrijeme strah tako udari u leđa da je skoknuo naprijed poput zeca. — Stoj, stoj!

— Šta je sad ovo? — čisto se prepade Mačak. Svjetlost im se učini jača od ikakve sunčane, koju su dotad vidjeli. Jedva se privikoše na njezin

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

razraste a ni drvo se koje u voćnjaku rascveta, a ni u dobromirisnoj bašči koje cveće ukaza se, kako no što je njeno čisto devojaštvo u pustinji proniklo i razgranalo se cvetasto.

Ama je li tek sveto pismo, a nisu đačke koje nevaljale podžepnice, — ono je sve čisto srebro i prokušavano zlato. Nit je pismo tvrda ruda da se s vatrom pretaplje, ama ko se š njime ište bogatiti, gotovu

VEZIRA Za davnašnje dobi persijskoga cara vezir Avhaces kad bijaše nadbio Kolhove, sreza sebi gornju na sebe haljinu čisto belu ka sneg i izveze po njojzi prvo svoga poganskoga boga lice i snošenje mu, a izokola kraljeve i paše.

Te u jedno dobi pred bojnim harcem s neprijatelji, o glavu zapovedi da ima sva vojska mu čisto postiti vazdan; do noći niko ništa da ne okusi.

On mudrost zaprosi, a ne zdravlje. To mu i dade, te što nije znao, taki znade: govoriti čisto jevrejski, latinski. A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije para bilo.

Ono dijete lepo, čisto, ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica

Zove se mudrost prva, ama kažite koja i kakva li je? To je prva, hitra i mlada mudrost izmlada se do starosti čisto i pošteno nositi i ne biti vetrenu holujastu i bedujastu.

DEVOJKAMA I ŽENSKOM STRUKU UOPŠTE O, vi koje ste devojke, pošteno se nosite i čisto vaše devojaštvo u sebi spažajte, ne budite vižle s momci se kiškajući i za njima izvirući.

Gde se o Bogu ne mari, onde se đavo ženi. Kako će se s blatom izaprati češma? Izviješ čisto brašno na putu, a trice doma doneseš. Poslenu volu, da mu ne budu prazne jasle.

odojena, pak u božijoj crkvi u sveta svetih bez pokora odrasla među sveštenici boravljeći mnogo dobi u svome poštenju čisto se držeći. I sad sam devojkom. Pak kako da ja mati detinja pročuvena ostanem i ta budem?

Njene su oči naš razum. Ove nam što su od vode telesne oči ne daleko motre. Ako je lepo i čisto vreme to malo podalje i vide, a ako je mutno vreme baš nakratko im je zgled i ni kroz koji zaslon, magla, što li bilo,

I ako je dobar i veran, s pravicom se svojom živi, zakon i božije zapovedi lepo spaža, pošteno se nosi, čisto se drži, k Bogu i svojim bližnjim milokrvno svoje srdce ima, Bog duh sveti nerazdeljen s nebesnim ocem i sinom boravi u

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ukratko reći, ta se pesma najradije pevala u ono doba kad i ova naša pripovetka počinje. Bila je čisto fatalna sa svoje prilepčivosti; i ko je samo jedared čuo, nije mogao više da je izbije iz glave i zaboravi.

“ smeje se čorbadžija, pa je uštine za one njene jedre i rumene obraze, ili je potapka po gojnim plećima, od kojih čisto hoće da prsne ono malo jeleče njeno.

Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena. Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli

Naplati, brate! — A zatim se okrene klijentu, pa nastavi: — Ne brigaj ti, — reče skidajući šešir, jer mu se glava čisto pušila od piva. — Znaš li, bre, kako ću da ga potkupim? More, ni pas s maslom neće ga moći pojesti!... I održa reč!

Njih goni amo čisto filološko i folklorističko interesovanje, to jest hoće da nastave onde gde je otac naše novije književnosti, Vuk, stao.

“ A Mana oblio mrtvački znoj. Steglo ga nešto u grlu, davi ga, pritiskuje mu grudi... Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on jeknu silno: „L’že, kučka!... Neje ono Mane; ja sam Mane, a ono je kuče! Ovoj su mađije!...

Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i usamljenosti u kojoj se sada nađe posle malopređašnje tišme i vreve!