Jakšić, Đura - PROZA
I sada mogu, kao ovaj nesrećnik sa raširenim rukama, reći: „Nema ga! Ne! I nikad ga više videti neću!“ — Evo, pa čitaj! I on mi pruži svojom suvom rukom list bele hartije.
a on se onda malo nakašlje, izvadi iza pojasa napisan tevter od svojih učenika i prozove onog koga je namislio: — Čitaj ti, Damnjane, nešto iz časlovca! Damnjan pročita nekoliko redaka.
Milina ga je gledati! — Milisave, dede mi ti što čitaj iz psaltira!... — veli mu uča blagim glasom, čisto tepajući mu, jer je njega više sviju učenika voleo.
Obradović, Dositej - BASNE
Primi, dakle, rado i userdno ovu knjižicu, i čitaj ju sa vnimanijem: u prostim basnam naći ćeš visoka i opštepolezna nastavljenija; uspevaj i rasti v| mudrosti i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Evo, Milune i Srejo, da vam pročitiam. — Dela čitaj! — rekoše svi i stadoše oko nega da slušaju. Vidak se iskašlja malo, pa poče: »Ugovor između nas potpisanih, i to s
ubode se grdnim glogovim trnom usred tabana da nije mogao na nogu stati; odmah on onako sedećke natuče petrahilj, pa čitaj, a sve usrkuj — koliko ga boli, pa i tu dosta pomože: nije ni pune dve nedelje ramao na štaci, dok se ubodina ne ognoji
Samo jednom, veli, nije mu pomogla molitva. Uteče mu roj, a on natuci petrahilj, pa poteci niz trnjak za njim a čitaj — sav se izgrebe i izubija, ali roj uteče!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tu njene očice ponovo potražiše sliku Lazarevu. — Lijepo, sine, vrlo lijepo! — reče vladika. — Uzmi tu knjigu pa čitaj kod kuće! — Na poklon? — reče Mara iznenađena. — Na poklon! Bješe to jedna velika pjesmarica, sva u zlato uvezana.
Ne volim ljude koji što hoće ne mogu, a što mogu neće. Ili — ili ... Vidim sve. Bolje se vrati pa čitaj sentimentalne romane i ljubi oca u ruku... Noć je bila crna kao malo koja njena drýga.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Vidiš, ova pisma su od frajla-Julke. Čitaj samo ovo poslednje što mi je pre pet dana pisala. Čekmedžijić otvori i čita: Dražajši moj!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Nemoj me pitati, dobio sam pismo od Šamike, zlo je. Vadi pismo iz džepa. — Ta valjda nije umro? — Evo čitaj, — baci mu pismo. Čamča čita. — Pa šta je to? Piše ti da se u moru kupa, pa šta je to? — Podaj dalje pismo.
— Podaj dalje pismo. Čamča pruži „fiškalu”. „Fiškal” čita. — Tu nema opasnosti, kupao se u moru. — Ded, Jovo, i ti čitaj! I Krečar čita. — Tu nema opasnosti. — No vi ste čudni ljudi! U moru se kupati!
Kod Čamče će sigurno biti još koji bal, pa ćemo ih, opet, mi u goste pozvati. — E, sad ti, sinko, gledaj tvoj posao, čitaj, piši, šta znaš, ja opet moram svoje nadgledati, što je i tvoje, jer vidiš da pomoći ni od koga nema.
— Čekaj, Lujzo, da ti nešto pokažem; dobila si pismo. Čitaj! Lujza uzme pismo, čita; i Matilda doskoči, pa čita. Matilda zarumeni, a Lujza pobledi, počne se nijati i padne u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kroz nju je sprovedeno načelo: »piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano«, načelo fonetičkog pravopisa i uprošćene azbuke.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš. STANIJA: Za dobro se ne kara. LjUBA (uzme knjigu): Sad čitam Robove. STANIJA: Lepo, lepo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Hoćeš da vidiš malčice samo novinu ovu znanu? Iz nje sam juče nešto prepiso. Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu, peva operu „Tosku“), u
Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore? Vozi se, vuče, povazdan ore. Večito cima uzdama Sima. Ah, kad će zima?
Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom. Kako, zbog čega, jesu li ludi? Čitaj ih redom pa onda sudi. OGLAS MAČKA TOŠE Prodajem gazdu, mlinara Trišu, dobrome kupcu, makar i mišu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— počne učitelj da se pravda. — Ću'de, popo; ne prekidaj nam, duše ti, — viču neki iz gomile. — Ćuti, popo!... čitaj, učo!... rekne gospodin Burmaz, i opet povuče iz trešnjevaka, pa sagne glavu i sluša kao da se sad prvi put čita.
— Čitaj, učo, neka vidi ovaj svet kakvih poganaca ima među nama... — veli kapetan i preleće očima preko celog naroda, kao da se
Učitelj dohvati novine, pa dok preturi nekoliko reda obori ih, pa i on uzviknu kao i kapetan: — Šta je ovo?! — Ta čitaj, ako Boga jedinog znaš! — povika narod, jer već besmo gotovi da skačemo na stô i da se do mraka otimamo o novine.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.) Čitaj lakše! SRETA (nastavlja):... i javno se s njom sastaje na očigled celog građanstva, a na porugu javnoga morala.
) Na ovo pa da se zakitiš! IVKOVIĆ (baci mu zgužvane crvene plakate): A evo tebi! Čitaj ovo pa se ponosi! JEVREM: I da mi više ne izlaziš na oči, nego da se seliš! To ti je moja poslednja reč. Eto ti!
Pa me to još više odvuče. SRETA: Od jutros se na sve strane lepe ove plakate koliko da zamažemo malo stvar. Evo čitaj. (Čita mu sam.) „Nevaljalstvo opozicione štampe prevršilo je meru.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zatijem zametni govor o grofu i ponavljaj njegovo predavanje, jali čitaj knjige što bi im on poslao. Tako provedoše zimu. U nekoliko prilika umal’se djeca ne odaše. Jednom npr.
Je li vjere ti?“ „Jest. Pa i sestra mi piše“, reče Janko tronut, „ne znam šta je, sad ću vi pričati“. „Ela brate, čitaj... A ponesite trpezu, da se malo razmaknemo.“ Ljudi se digoše i posjedaše uz duvar. Janko poče čitati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ako Ti je vola, sam javi. A sad idi kući, pošto si takve sreće da za tebe ne postoje ni zakon ni vlast! — Ti čitaj svojim pandurima, ženi ako hoćeš, a meni nemoj! Zakone i ovu državu ja sam stvarao, ti si samo sluga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ja sam rekao... ali evo čitaj optužni raport i kaži sam. Pa uze sa stola jednu malu grupu ak[a]ta, potraži nešto i kad pronađe: — Evo, molim te,
— Čitaj ovo. Pa se blago i nežno nasmeši, te ja primetih jasno koliko mu sad beše lakše nego maločas. Uzeh kartu i poznadoh r
Srećan sam što sam otac, uviđam da nikad nisam bio tako ozbiljan kao sad. Pobratime, uzmi čitaj ovu Bobinu kartu. Ja sam uveren da ti bratski deliš moju radost. A ja ti se zaklinjem da ću sve preboleti, nje radi.
— Vidi, vidi, — veli čim ga je ugledao, i da prsne od smeja — na čitaj ovo pismo, da vidiš samo šta mi ovaj piše. Nit’ znam toga Milića Sandučarevića, niti su ga ikad moje oči videle, niti
Nit’ znam toga Milića Sandučarevića, niti su ga ikad moje oči videle, niti o njemu moje uši čule, samo čitaj da vidiš.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prijatelji su mi, međutim, savetovali nešto prihvatljivije. - Otiđi i živi u Mekmilenovoj kolibi, čitaj svog Faradeja pre podne, zatim dođi na ručak kasno popodne predložila je Medž i njen predlog je usvojen bez ijednog
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?... ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te! (Daje joj vizitkartu.) DARA (čita): „Živana Popović ministarka”. (Govori.) Pa šta? ČEDA: Kako pa šta?
” (Prekine i govori.) Pazi ti dobro da odnekud ne naiđe majka, proveli bi se lepo i ja i ti! ANKA: Paziću, čitaj slobodno! RAKA (čita): „U jednom delu Kine održava se još i danas jedan čudan običaj.
dakle... (Čita.) „...zaljubio se Ni-ni-ko, sekretar ministarstva spoljnih poslova!... ANKA: A, sad znam ko je. Čitaj, molim te, dalje!
ANKA: A kako me zovu? RAKA (traži i nađe): Sobarica A-ki-ka. (Smeje se slatko.) A-ki-ka!... ANKA: Ima li još? Čitaj! RAKA (čita): „Ali, razume se, ni te prosidbe u Kini ne idu uvek tako glatko. Tako, na primer...
I uspeo sam najzad da ga saznam...” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga? VASA: Čekaj, molim te. ŽIVKA: Čitaj, čitaj brzo! VASA (nastavlja): „I smatram za dužnost da vam ga saopštim...
I uspeo sam najzad da ga saznam...” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga? VASA: Čekaj, molim te. ŽIVKA: Čitaj, čitaj brzo! VASA (nastavlja): „I smatram za dužnost da vam ga saopštim...
” ŽIVKA (kipti od nestrpljenja): Ama, ne zaobilazi, Vaso, nego čitaj ime! VASA: O maj...kakva si!... ŽIVKA: Preskoči sve drugo. Čitaj ime! VASA: Evo, de! (Čita.
VASA: O maj...kakva si!... ŽIVKA: Preskoči sve drugo. Čitaj ime! VASA: Evo, de! (Čita.) „Pisac je toga članka u novinama ujka Vasa...
VASA: Pusti me, molim te, da ti pročitam do kraja. ŽIVKA: Čitaj, 'ajde čitaj! VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu! Ne umem da čitam kad držiš stolicu! ŽIVKA: Čitaj!
VASA: Pusti me, molim te, da ti pročitam do kraja. ŽIVKA: Čitaj, 'ajde čitaj! VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu! Ne umem da čitam kad držiš stolicu! ŽIVKA: Čitaj!
VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu! Ne umem da čitam kad držiš stolicu! ŽIVKA: Čitaj! VASA (čita): „Pisac je toga članka ujka Vasa, odnosno onaj gospodin koji se meni predstavio kao ujka Vasa, a to je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga. Skrpiš li pesmu, ti je Čitaj pred visom stenja, Jer gluve stene imaju, Jest’, imaju — strpljenja. REČNIK (Skraćenja: grč.—grčki, jevr.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti! Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Čita.) „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... (Vraća mu depešu.) Čitaj dalje! VIĆA (čita): „sa namerom da ih prenese preko granice”... JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje! VIĆA (čita): „...
Deder, ti, Taso pročitaj ovu depešu. (Da mu.) Gospodo, depeša je poverljiva, Od gospodina ministra unutrašnjih dela!. Čitaj! TASA (čita): „Plava riba, kljukana dinastija... JEROTIJE (trgne se i otme mu): Ama, nije to, ko ti to dade?
Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti. (Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.) Ovo čitaj... TASA (čita): „Strogo poverljivo”. JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, „strogo poverljivo”.
Zašto? Zato što si već trideset godina ovde činovnik i što si star čovek, pa nemoj onda... 'ajd', čitaj dalje! TASA (čita): „Prema saznanju i tragu do sada uočenome, u tome se srezu nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi
VIĆA: Kad je stigao? JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A, jest! Taso, deder čitaj depešu. TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”... JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj!
TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”... JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj! TASA (čita): „Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je vlasti, jedino se zna da je to mlad čovek.
BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...
BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...
Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo! VIĆA (otvorio je prvi listić hartije): Ovo je neki račun, šta li? KAPETAN: Čitaj, ti samo!
Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo! VIĆA (otvorio je prvi listić hartije): Ovo je neki račun, šta li? KAPETAN: Čitaj, ti samo! ĐOKA: Ali, zaboga! KAPETAN (Boki): Pst! (Vići.) Čitaj! VIĆA (čita): „Veš dat baba-Sari na pranje”.
KAPETAN: Čitaj, ti samo! ĐOKA: Ali, zaboga! KAPETAN (Boki): Pst! (Vići.) Čitaj! VIĆA (čita): „Veš dat baba-Sari na pranje”. BOKA: Eto, vidite! KAPETAN (Vići): Ama, čitaj kad ti kažem!
(Vići.) Čitaj! VIĆA (čita): „Veš dat baba-Sari na pranje”. BOKA: Eto, vidite! KAPETAN (Vići): Ama, čitaj kad ti kažem! Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke šifre, pa jedno piše a ono mu drugo znači.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
(Gospa Nola se jedared vratila s njiva sva crvena. — Ne znam ja ali ne znaš ni ti! Čitaj, brate, i nauči i mene, nemoj da me sluge popravljaju!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ne znam! — E, kad ne znaš, a ti čitaj za vreme ferija, pa dođi naknadno da polažeš ispit. I čitao sam odista, a kad je došao naknadni ispit, ja sam ne samo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Naš komandant ispade: „roditelj Stojiljko“. — Vredi ovo više nego jedan peksimit... — Čitaj, boga ti, dalje. — Neko je u društvu rekao, da se — Dušan poče glasnije — „komandant ljuti što sveštenik ovoga puka
Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu... Isajlo se onda prekrsti i najozbiljnije počinje: „Oče naš...