Sremac, Stevan - PROZA
Tako jedan, tako drugi — dok se nije nakupilo do šest napoleona.« A ja reko’: »E, ovo je, Kajo, za čičinu bradu!« Te ti ja to lepo uzmem — tu Jova zadovoljno pogladi i skupi bradu u desnu šaku, pa onako obešenjački zatrese
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
) rušila brane na svome putu; smazala vagon prezrelih dinja, grožđe sa vrbe, od rose čorbu, čičinu torbu, suncokret jedan sa žutom glavom i stari madrac sa morskom travom. A potom . . . potom . . .
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ne daaj... odvedoše ti grlicu iz gnezda... U strani, preko potoka, grmnu pucanj opet. To beše odgovor na čičinu larmu. — Nek' im je srećno, da Bog da! viknu č'a Miloš. — Ama kome? — Ko koga odvede? pitaju gotovo svi.