Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ona je isto onako stajala i kao nešto očekivala, nadala se nečemu od Taje. — Čičo, ’ajdemo si doma! — Naposletku ponudila Vejka Taju kad je videla da je sunce već zašlo i mrak počeo da pada. — Ja!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
A koliko si me puta opsovao! SELjAK: Te jošt kako. Znaš kod one vodenice. JAKOV: Znam, i pročaja, i pročaja. Zato, čičo, ja te ne mogu pustiti. SELjAK: Nego? JAKOV: Nego, da idemo na sud.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
dve male, koštunjave, suhe i hladne ručice, a na samom uhu nekakav slabačak, potmuo detinji glas prošaputa mi: — Čičo! pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh...
upiru u me, a sa jadnih bleđanih i usanulih detinjih usna opet slabačko prozvučaše reči: — Je li da ćeš me pustiti, čičo?
— Jao, čičo, mnogo si me stegao za ruke; boli me. — Ko si ti, dete?! — uzviknuh ja još preneražen. — Hi, hi, Stojan mi je ime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?“ „Gospod Bog.“ „Slušaj, čičo! Nemo’ se šališ. Jerbo ako si i Bog, a ovi te naši uvate, privešće te o’ma na lekarsku. A tamo nema vrd-mrd.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
One ga i ne zovu drukče nego čorbadžijo, ’adžijo ili čičo, ženu njegovu Tašanu — čorbadžike, ’adžike ili strinke, a njihovu mezimicu Zonu zvali su prosto Zone.