Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bilo mu je dobro. Više nije gunđao, a još manje kao pre onako halapljivo jeo, žderao... Vejka ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak. Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I to joj pade teško. Otpusti decu kućama, pa zastade pred čičom i pogleda ga slobodno, pravo u oči. — Boga ti, ko je ovo... kakav je ovaj pisar ? — He, bratiću, pa gospodin Pera...
A ovo... zar je ovo gnezdo!... On leži tu celo leto... sa njegovim odvratnim čičom, i ne razbira za mene... A i ja... tako isto. To nije kuća!... O, ala se grdno prevarih!«...