Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ljubomir Nedić, u jednom pronicljivom i zlovoljnom članku o Zmaju, veli: ako išta kod Zmaja valja, onda su mu to dečje pesme.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U važnom članku Srbi svi i svuda on sasvim rusovljevski napada »višu klasu« srpsku, obrazovane ljude što su se »potuđili od svoga naroda
1822. godine, u većem članku Dodatak k sanktpeterburgskim sravniteljnim rječnicima sviju jezika i narječija s osobitim ogledima bugarskog jezika po
Uticaj Svetozara Markovića nije bio samo na književnom polju. Svoje poglede na književnost on je razvio i precizovao u članku Realnost u poeziji (1870); posle toga sam nije više pisao o književnosti.
Taj »novi pogled na svet« on izlaže u opširnom sistematskom članku Realizam u nauci i životu, koji je ondašnjem naraštaju izgledao kao poslednja reč nauke i filozofije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Došao je, siromah, da reguliše penziju. On se, u Galiciji, bio predao Rusima, sa kuršumom u članku, a zatim je, u srbijanskoj konjici, oplovio Evropu i iskrcao se u Solunu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo sedi Ribarac i žurno piše članak: »o pogreškama, zabludama i gresima liberalne stranke«. U članku proklinje čas, kad mu je prvi put došla u glavu luda misao: da bude ministar.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (više sebi): Pametni, brate, ti novinari. Pišu, čitaju i razumeju sami sebe. (Glasno.) Kakav beše naslov tome članku? DANICA (čita): „Reč-dve uoči izbora”. JEVREM: Pa to, dabome!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Oni koje to zanima mogu naći neke podatke o eksperimentima koje sam tamo izvodio u mom članku Problem povećanja ljudske energije objavljenom 1900.
Kao što sam istakao u prethodnom članku, da bismo se zauvek rešili ovih teškoća, moraju se napraviti radikalne promene u sistemu i to što pre — to bolje.
Kada su prvi rezultati objavljeni, u uvodnom članku ”Electrical Review” pisalo je da će on postati jedan od najmoćnijih faktora za napredak civilizacije i čovečanstva.
godine. U svom članku koji je izašao u junskom broju časopisa ”Sentugu Magazine” 1900. godine, kao i u drugim časopisima iz tog vremena,
da se ponovi strahoviti sukob koji je samo teorijski okončan, a čije sam trajanje i glavni završetak tačno predvideo u članku objavljenom u listu ”SUN" 20. decembra 1914. godine. Predložena Liga naroda nije lek.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U Maksvelovom članku u časopisu ”Priroda”, na koji me je uputio Tindal, nalazi se i sledeći završni stav: ”Helmholc je sada u Berlinu gde
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
o tome i Ostojić, Zaharija Orfelin, 100). Dr Dimitrije Kirilović je u članku Popularnost Orfelinove pesme Plač Srbije, Letopis Matice srpske, decembar 1951, knj. 368, str.
bio prepisivan i Gorestni plač. No ne samo u to davnašnje doba, Plač je prepisivan i mnogo docnije. V. Borović je u članku Orfelinov Plač Srbije u Bosni, Prilozi za književnost VI, 1926. 101—2, zabeležio kako je Kosta H.
prvi, ali ne i jedini koji je grešio: povedeni svakako njime, činili su to i drugi, na primer Dragutin Kostić u svome članku Tri pesme o „padeniju Serbije god.
Ne mnogo lojalno jer sa velikim zakašnjenjem, Đorđe Rajković je u svome članku Iz moje književne zapisnice, Javor od 14. septembra 1880, 1169—72, izložio Novakovićevu pogrešku iz god.
” (V. br. 8. Srpske nezavisnosti od utorka, 18. januara 1883, 32a, u članku Domaće vesti; članak je nepotpisan, ali ga je bez ikakve sumnje pisao L. Kostić.
P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a. Stoga ne začuđuje nimalo što J. Subotić u članku Neke čerge iz povestnice serbskog knjižestva, Letopis, knj.
N. Radonić, prenoseći u svome članku Nešto o Gliši Trlajiću Molčaninu, Danica 1863. (preštampano u Radonićevoj knjizi Molska mudrovanja I, Novi Sad 1878,
” U već spomenutome svom članku N. Radonić je o Trlajiću zabeležio još i ovo: „Znao je kao dete lepo u dvojnice svirati, koje je obično pri sviranju u
Tu bugarsku „verziju” Vidakovićeve pesme ja sam objavio u članku Milovan Vidaković i bugarska „narodna” pesma, Prilozi za književnost XVI, 1936, 313—5.
1937. u članku Jedan prilog izučavanju naše „građanske” lirike, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, H, 350—2. Pesmu sam imao u
Radonić je očevidno dobro znao pesmu o vojvodi Šipoderu, jer govoreći o tome šta je „siroma’ čovek”, on je u svome članku O sirotinji — Javor 1875; preštampano u Radonićevoj knjizi Molska mudrovanja II, Novi Sad 1878, 114— 32 — zabeležio ovo:
163). Prvi put objavio dr Vladan Nedić u članku Neobjavljene pesme Save Mrkalja, Zbornik Filozofskog fakulteta, Beogradski Univerzitet, Bgd 1959, IV—2, 415—24 (v. str.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
praslovenska, v. Šulek, Rad, 39, 15. »Crni« g. (crataeguѕ nіgra i prunuѕ ѕpіnoѕa). Rečju »g.« obeležava se u ovom članku i jedna i druga vrsta g., jer se za njih vezuju ista verovanja.
(Acer pѕeudoplatanoіdeѕ) i Feld-A. (Maѕѕholder, Acer campeѕtre). Prema ovome je jasno što su se u članku koji je napisan na nemačkom pod naslovom Ahorn našli zajedno javor i klen, koji se kod nas razlikuju (v.
Po starom verovanju Srba i drugih indoevropskih naroda — kaže Čajkanović u ovom članku (Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji, GNČ, 41, 1932, 167—228) — orah (i drvo i plod) je u vezi sa donjim
Pošto se i u tekstu javlja samo čičak (a u drugom članku nemački i latinski naziv označavaju bocu, v. rečnike Šulekov i Simonovićev), članci su spojeni u jedan.
Obred svaki put posmatra veći broj ljudi (ZNŽOJS, 43, 1967, 137 id). Bob (vіcіa faba). U članku Badnji dan i Božić (SKG, 11, 1924, 40) Čajkanović ističe »važnu ulogu« boba i pasulja u mrtvačkom kultu kod svih
(pored onih u njegovom članku): b. može biti i dubov; određuje se izranije i zove se »veseljak«; ko ga seče mora se okupati i presvući i navući
Senovita drveta. U Životu i običajima naroda srpskoga (Beč, 1867, 236 id), u članku Sjenovit, Vuk kaže: »u Grblju se pripovijeda da između velikijeh drveta (bukava, rastova itd.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
održim, te sam zatim još češće razbijao sebi nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput palac na ruci a drugi put nogu u članku, dok najzad nisam jednog dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na