Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom poznao človečesko jestestvo. Ja tebe ljubim kako god da sam te rodio; svetujući te, tvoju sreću želim, a ne moju.
Što su god ženske oči čoveku, to su i čovekove ženi. Ova simpatija iliti sostrastije ulivena je od boga u jestestvo človečesko za umnoženije i sohranjenije roda.
Nek čuje, velim, pak ako ima srce človečesko, nek me ne žali, i nek nad mojom bednom mladostiju ne uzdahne ako može! U žitiju prepodobno|ga Pajsija stoji napisano