Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dodijalo, brate, čoveku!... Nije to lako!... On nije njišta kriv Ta, mi smo S njime mladovali, bili čobani... pa nikad, nikad „zurke” tuđe taj čovek ne uze... — Tako je... — reče kmet. — E, ali, šta ćeš?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku! Čuvajte se!
Matavulj, Simo - USKOK
— Sada druge nije, no da ostavimo bremena ovdje, pa da svi idemo onamo! Budite naredni! Ako su hrišćanski čobani, dobro je; ako li su Turci, onda oganj i zagon, pa što dadne bog! Naprijed trkom!
Stoka je pasla nalijevo. On se ušunja u stoku i uznemiri je. Na to čobani poustajaše i jedan reče: — Da nije zvijer? — Ne bih rekao! — odvrati drugi. — A-nu, Radoje, zaokoli!
Evo me na vjeru, sama! I on priđe pred naperene cijevi, dodav: — Ja sam Marko Jokašev Njeguš. Čobani spustiše puške, a jedan zapita: — A gde ti je družina? — Eno je na kraju rudine. — Jeste li s plijenom? — Nijesmo!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Jezik je za njega oruđe napretka i prosvete, i on traži narodni jezik u književnosti da bi prosti ljudi, i seljaci i čobani, mogli što lakše i sa što više razumevanja čitati i da bi se prosveta mogla što brže i dublje širiti.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Seljak će k meni doći u nevolji i čobani me po planinama čekaju da jednom godišnje donesem utehu zeleniju od trave. I bez reči moje pritužbe on treba da je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli.
A noć je odmicala. Kad sam otvorio oči, čobani su već bili ustali, psi su lajali. Ali nešto se događalo. Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan
— E-he-ej!... Objavljena mobilizacija!... Pokupite stado i terajte u dolinu. Čobani se zgledaše, kao da ne shvataju smisao reči i kao da se pitaju: a zašto to? Šta su oni kome učinili?
— reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi. Potovariše čobani svoje torbe, zaokupiše stado i lagano, gotovo nevoljno pođoše niz planinu. A planine i pojate ostale su puste...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Gde je moma padnula — Tu je rasla brekinja. K njoj dohode čobani: Podsjekoše brekinju, Od nje prave svirale, U svirale govore: “Predi, momo, darove!“ LjUBAVNE PESME 107.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opet se produžuje rad. Devojke pletu kotarice tankom lozicom, a čobani im cepaju i tanje voćke za šipila i čiste lozu od kore i čvorova... A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tada čobani, po glasu, po sigurnu tragu, primaknu se i odgone ih. Taki vam je život u planini. Sve tako na izmjenu, danju i noću.
Jata vrana i gavranova gakahu po pustijem poljima i po sivijem golijetima. Divlje patke i vranji padahu po močvarama. Čobani već sjavili stoku s planina.
Snijeg još nije panuo, pa ima otave po okrajcima, a u prisojima trave do koljena, te živo pase; a i čobani ne trče goloruci, niti se kupe u gomile, e ćeš ih vidjeti raštrkane, gdje stoje dupke, sa strukom na glavi, a ispod
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Za putnika dobro a za čobanina zlo. — Odgovorila baba kad je jedan od putnika koji su bili zasjeli oko vatre, te čobani nijesu mogli pristupiti da se ogriju, zapitao kako je vrijeme napolju. Kud je, snašo, u to selo put poslije ručka?
VUCI — HRTOVI SV. SAVE Savica se zove post koji se posti svetom Savi. Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save.
“ I posle ode. Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste.
„Ovo je moj,“ — rekne vuk, pa ga ščepa, izvuče pred kolibu i pojede svega. Sutradan samo mu glavu nađu čobani pred kolibom.
KAMENO SIJENO Išao sveti Savo sa đakom i tako dođu u Todorov do; to je bilo usred zime, kada su čobani na torini i kod ovaca.
U njoj je inscenirana „poljana travna, zelena kao pašnjak. Na poljani su toj lutke utvrđene, nepomične: ovce i čobani — i pred njima anđeo; malo dalje, kao u štalici, — jasle i volovi, i Josif i Marija s mladencem Isusom“.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38. Saonice. 39. Uzda. 40. Pero. 41. Čobani kad zovu žene, da ponesu muzlice, da muzu ovce. 42. Ognjilo i kremen, i varnica i trud. 43. Kaluđer traži soli. 44.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Julo, srce, Julo, dušo!», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se mogli od suza uzdržati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Kako?“ „Pa umro je kad je podizao vreću da sipa žito u koš. Čobani su osetili da iz vodenice zaudara na paljevinu. Dozivali ga, on im se nije odazvao.
Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara. Da nisu čobani naišli da zaustave vaone, možda bi se i vodenica zapalila. Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SVETI SAVA I VUK Klao vuk čobanima ovce i tako im činio veliku štetu. Čobani ga uhvate na zamku, pa ga dobro vežu i namisle da ga odvedu do svetog Save, da ga on krsti, ne bi li se opametio da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Još tutnji izdaleka, a po uvalicama, vraćajući se, valovi sa žala, bučeći, kotrljaju pijesak. Žene i čobani mole, a veslači se napiru da čim brže prođu pored krajnjega rata od školja.
— Da vam pričam. To je taman kao ono kad se čobani, pazeći stoku, bjehu okupili oko vatre, pa razgovaraju o vuku. Jedan veli: „Da sada dođe, ubio bi' ga iz puške kao
okrajne kuće; dohvati se vrletne strane nad selom i, zamakavši, zakloni se iza jedne goleme, ustrmljene stene, s koje čobani paze na stoku. Postaja tu samo čas, pa zatim odšulja se okolnim putem do svoje pojate i odavde vreba na Pavla.
Cveta ga gleda, sluša udarce i podaje se grešnim mislima... A podala se mislima i voljom njemu još davno, kad su kao čobani pazili zajedno stoku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Po utabanoj stazi što se pružala do toga mesta, rekli bismo da se sada tu sklanjaju čobani. Opet veliki hrastov krst. Ali vreme je izbrisalo natpis.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Tih dana obnoć je u torovima blečalo blago, torske su ljese bolno, kao da cvile, škripjele, čobani su snivali nemile i čudesne snove, a psi su oko torova nekako tužno, pretužno urlikali i zavijali kao gladni kurjaci
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Onda je jedan jelen svojim rogovima prebaci na drugu obalu, i gde je devojka pala, tu je nikla b. Od te b. čobani načine svirale, i iz njih se posle jednako čulo: »Spremaj (devojko) darove« (Sofrić, 49).
U Trebinju na Mitrovdan na mestu gde su čobani jeli projaricu (jelo od projina brašna s kajmakom, Speіѕeopfer ‹= žrtva u jelu› za zdravlje stoke) natrpaju zanoveti.
a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga, kad grmi, ljudi, naročito čobani, kite se l. grančicom, ili je meću za pas, ili beže pod lesku (SEZ, 17, 197; 32, 376; GZM, 6, 370).
, da ne bi bilo ureknuto (ZNŽOJS, 7, 388). U Primorju, kada čobani na Varindan krenu ovce od kuće na pašu, uberu granu l. i obaviju je sebi oko vrata (ZNŽOJS, 10, 157).
Kovilje. Na Đurđevdan se k. kite torovi (SEZ, 65, 1952, 160), a na Spasovdan čobani vračaju pomoću pruta (jasenovog) za koji su privezali k. (ibіd., 163, Popovci). Konoplja. Verovanja o k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...
U pećini se kupe čobani, jedu ukradeno meso... A pogdjekad i cure gonjaju, ako koja do ruke dođe... Što ne bi čobanče uradilo?
Nad njima je planina, isprekrštana potočinama, dragama i pećinama; oko njih go pašnjak, posut golemim kucima, sa kojih čobani blago paze da ne omakne u branjevine, a dolje, rijeka i polje posuto pošumljenim glavicama.
— Što? — „Kuljav je”, — odgovori. — Pa što ga varaš? — „Dokona”, veli i puče od smijeha. Pop Vrane, otkada čobani proniješe glas da su Radu vidjeli sa Mašom u jari noću, strasnije čezne za njom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najzad dvojica manastirskih meropha, čobani Milutin Kudro i Siniša Treptupać, umotavši se u ovčije kožuhe i prtene kapuljače, iziđoše u nepogodu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Veličanstveni mir i tišina vladali su svuda unaokolo. u podnožju planine, između pitomih kestenova, čobani su napasali svoja stada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Latinima „starim varalicama“ i uobraženim gospodičićima i svima drugima za šta su sve kadri prezreni balkanski čobani, kakva se fizička i umna snaga krije u njima. Vojvoda Momčilo živeo je u XIV veku.
Otkud knjiga, ako boga znadeš!“ Skoči Miloš na noge lagane, pa govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene
Kad viđeše starci i težaci, poturiše rala i volove: sve se na jad slomi u svatove u široko polje pod Žabljaka; a čobani stada ostaviše, devet stada osta na jednome: sve se slomi u široko polje gospodaru jutros na veselje.
Svi čobani jedva dočekaše, išćeraše svinje iz obora, pak šarene puške potprašiše, namah oni za Đorđem pođoše. Ode Đorđe pravo svome
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sahranjen je na samoj ivici Gaja. Kraj njegova groba, pod kruškom divljakom, za vrelih ljetnjih dana hladuju čobani. Okupe se oko kamene nadgrobne ploče bez natpisa, naherene i obrasle mahovinom, pričaju i smiju se, a kad u širokim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad pastiri i čobani s čordom na pašu izlaze, spraljajući diple i svirale, da uzalud sedeći u hladu pod listatim drvljem, zglašaju se s
Ama kakvi su sadanji duševni čobani? Drugo proviđanje ne umedu što činiti za ovce: nek se same pasu, kud hodili da se stanili, krome, što je pretilo da