Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kako, more! — Odnekud naišli kurjaci. — Kurjaci!? — Jes', bogami! Meni noćas dve ovce zdrpili. Da nije čobanin nadao viku — zlo! — E, e! — učini Trpko kao ne verujući. — Ja ti kažem.
Dade im i, brže-bolje pritvori prozor. Već je blizu podne. Čobanin Trpkov davno oterao ovce gore u čajir, i davno je trebalo da dođe i da donese pomuženo mleko mehani.
— opet uzviknu ćir Trpko i sav uzdrhta. Vitomir i Tiosav zgledaše se kradom. — Bogami jes' — veli momče. — Jutros čobanin izjavio ovci, kad tamo čajir sav razgraden. Ne se mogao maći od ovci ni pomusti gi ne mogao. — Ama baš sve odnesene?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Evo lava! Uzbuni se i u bjeg nagnu čitav vašar. Vodič medvjeda strugnu uz prvo drvo, a neki čobanin u zabuni uzjaha njegova medvjeda umjesto svoga magareta i zaždi drumom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To su pripovedačevi rođaci — stric Nidžo, deda Rade, tetak, a zatim kućni poznanici i prijatelji, Petar Čobanin i Petrak Samardžija.
Takav je Petar Čobanin: vječiti najmenik, starac bez igde ikoga svog. Navikao od ludi i na dobro i na zlo, on se najzad povukao od njih u
(Priča o velikom čobaninu) Ko zadovolji istinu duše, i dečju potrebu za čudesnim, prozreo je ustrojstvo sveta. Petar Čobanin znao je da razgovara sa decom: osećao je svu nevažnost, prolaznost i neobičnost našeg postojanja.
Požuri samo, ne oklijevaj! (Povratak ratnika) Deda Rade, stric Nidžo, Petar Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u stvarnom životu, nisu previše
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osluškuješ kako na niskoj kolibici sve krkelja tanak čamov krov od nečijeg hrkanja. To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim
Ne prođe malo, a tuda se javi čobanin i gonio je koze, dok jedna koza se tamo amo dođe do onog mjesta đe je ćemer bio zakopan.
Zarovi koza na onom mjestu, a ćemer se ukaže, te koza potegni, povuci, dok izvadi ćemer. Ugleda to čobanin, pa brže bolje prileti, zgrabi ćemer, poćera stoku pa bježi ondale.
Otac onoga junaka bio je rsuz, pa je pokrô jednoga seljaka i tako se obogatio. Oni čobanin što je onuda sa stokom naišô i ćemer iskopô, to je sin onoga seljaka što ga je otac junakov pokrô.
Oni čobanin što je onuda sa stokom naišô i ćemer iskopô, to je sin onoga seljaka što ga je otac junakov pokrô. Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Čuvaj se pasa, gospodine! — doviknu čobanin, pa se i on diže te iziđosmo zajedno. Ogromni vrhovi ocrtavali su se prema zvezdanom nebu i kao džinovi se nadnosili
Pogledah u pravcu sela, daleko dole, odakle su svetlucale vatrice kao iz kakvoga ponora. Ipak se nešto događalo. Čobanin ne umede da mi kaže da li je to uvek tako. A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu.
Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali. Čobanin je dremljivo posmatrao vatru i s vremena na vreme podsticao oganj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sve volove vitoroge; Kobile se iždrebile, Sve konjice putonoge; Ovce ti se izjagnjile, Sve ovčice sviorune. Čobanin se naslonio Na grančicu oraovu; Tud’ prolazi mlada moma, Da potkine tu grančicu; Progovara čobanine: “Devojčice,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ I posle ode. Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu
A čobanin mu odgovori: — E, more, ja sijena nemam; idi, prolazi i ne dosađuj mi! Produži sveti Savo put dalje i, odmakavši se ne
Onda rekne đaku: — Đače, đe ono bi sijeno i čobanin? Obrne se đak put čobaninove kolibe, pa pogledav, — u čudu rekne: — Uh, oče, eno sada kameno sijeno i kamene ovce!
(Četiri noge i sto) 17 — Ti ga ja, ti ga ti, — ti ga ne mož’ pogoditi? (Tiganj) 18 — Uveče satera čobanin u tor sto crnih ovaca, a kad izjutra sve bijele? (Sve bi jele, tj.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43. SOLOMUNA PROKLELA MATI. 128 44. LAŽ ZA OPKLADU. 129 45. KRALj I ČOBANIN. 131 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE. 133 47. DVA NOVCA. 134 48. SVE, SVE, ALI ZANAT. 136 49. MEĐED, SVINjA I LISICA. 137 50.
(Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna | gobela u kao a druga iz kala), 44. (Laž za opkladu), 45. (Kralj i čobanin), 46. (Ko umije, njemu dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske.
Vuk Vrčević; 25. (Djevojka cara nadmudrila) i 38. (Divljan) poslao mi je G. pop Vuk Popović iz Risna; 45. (Kralj i čobanin) i 46.
” Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: „Gospođo seko, ja te molim nemoj
o.” Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. 45. KRALj I ČOBANIN. Nekakav kralj imao jednu kćer, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po svijetu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA 226 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 228 KRALj I ČOBANIN 231 KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI DUŠMANIN 236 BEKRI-MUJO 239 BOŠNjO U STAMBOLU 241 DVA NOVCA 245 MUDRA SNAHA 249 SIROMAH I
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta čoban, usta i devojka, pa se staše opremati na jezero. Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim
Car, videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor. KRALj I ČOBANIN Nekakav kralj imao je jednu kćer, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po svijetu.
Sin uzme ovce, potera ih u šumu, i tu su pasle sve dok sneg ne pade. A kad sneg pade, ovce stanu blejati od gladi, a čobanin zapevati iz svega grla. Čula to neka stara devojka, pa iskočila pred njega i upitala ga: — Zašto be, čobanče, plačeš?
Vunu ostriži te prodaj i plati seno, a jaganjce daj te uzmi pare, a ovce pak oteraj doma. Čobanin posluša, i učini sve tako kako mu je devojka kazala.
Petković, Vladislav Dis - PESME
spava: Lepo momče, lice sveže, crte zdrave; A već dole vir je dubok, voda plava; Ribe male lova traže, izlet prave. Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Ali se baš u tom času zadade putanjom ozgo sa planine stari kolašinski osobenjak i delija Rujo Luković, večiti čobanin i vazdašnji planinski kolibar, iako iz bogate brnjačke Kuće.
Nastasijević, Momčilo - PESME
PREPEVI PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA PESMA PASTIRA DAVIDA Čobanin moj večni Bog. U stadu mu jagnje ja. Vodi me stazom tvojom U tihi dol svežih voda.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
škropi tašta zeta kad joj kao mladoženja prvi put dođe u kuću (SEZ, 19, 142); preperuga čeljad u kući (SE3, 16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto na kome je bolesnik »ograjisao« (SE3, 16, 276); u vodu u kojoj se gasi
R. Đorđević, Idenje u zdravac, Karadžić, 4, 1903, 208 id). Kroz takav venac muze se mleko od ovaca (TRĐ, 1. s.). Čobanin meće najboljoj ovci na vrat venac od lekovitog bilja, među kojim na prvom mestu od z. (Karadžić, 1, 1899, 273).
J. se upotrebljava u manipulacijama pri skidanju čini (Begović, 253). Od Badnjeg večera do Nove godine čobanin, u Hercegovini, goni stado j. prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77).
, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac,
MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva. Pri vračanjima u korist stoke o Đurđevdanu, čobanin meće u torbu gde je bila panspermija beli luk, list m. k., i vlakno s leđa najstarijeg ovna (SEZ, 19, 51).
određenog oblika« (GEM, 37, 167) — kakav je, na primer, đurđevdanski šupalj kolač, pomoću koga se i vrača i gata (čobanin muze stoku kroza nj da bi imala mleka, a zatim ga kotrljne između ovaca: »ako kolač padne sa šarom nagore — jagnjiće se
Petrović, Rastko - PESME
”Vremena su se promjenila, i više nije ko što je bilo. Ja sam bitinski čobanin, al znam da je s ovu stranu Amerika, i s onu Kina, Da jedni trče za ovcama i drugi za mašinama, I da ljudi uveče broje
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim zaključa nebesku baštu. — Šta li je sa Zvezdom? — pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrba kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala.
Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo?
Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti.
Mesec mu je prohladnom rukom obraz doticao. — Ti, koji ne prestaješ da lutaš — obrati mu se Čobanin — jesi li video moju Zvezdu? — Video sam sve zvezde! — podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja?
— To je, sigurno, moja Zvezda! — kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne? Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas
— To je, sigurno, moja Zvezda! — kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne? Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti će biti, neka zaboravi na
Mudar je bio Mesečev savet, ali Čobanin nije mogao da ne misli na 3vezdu. I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja.
I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san.
— upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose. — Je li to moja Zvezda? — upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile. Ali, ni Čobanin ni Zvezda nisu ništa pitali.
— Je li to moja Zvezda? — upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile. Ali, ni Čobanin ni Zvezda nisu ništa pitali. Samo je Zvezda Čobaninu pružila ruku i podigla ga uvis. Travke su oči otvarale da ih vide.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
MILIĆA BARJAKTARA 683 66 ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA 696 67 ROPSTVO JANKOVIĆA STOJANA 712 68 ČOVJEK PAŠA I MIHAT ČOBANIN 719 69 VIDE DANIČIĆ 723 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA 730 71 UDAJA SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG
U pesmi on nije vojni starešina, plemić, nego čovek iz naroda, čobanin ne samo po odelu (do onoga trenutka kad skida bugar-kabanicu da bi svojim sjajnim ruhom zbunio i prevario Roksandu)
ni na kantar meriti ni brojem brojiti, da ne zna šta bi sa ralom i volovima jer mu nije ni otac orao (zato što je bio čobanin).
U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić, nego kao senjak, kao čobanin od ovaca, kao predstavnik radnih masa.
Tu je glavna ličnost Miloš Vojinović, carev sestrić, ali koji živi u planini kao čobanin. Na putu za Leđan, u samom Leđanu i na povratku iz Leđana njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije,
Lepo Stojan opravio majku, kako carski valja i trebuje. 68 ČOVJEK PAŠA I MIHAT ČOBANIN Česti paši muštuluci gredu: „Evo vode čobana Mihata!
Paša mu je riječ besjedio: „A zaboga, čobanin-Mihate, bud li ima blago bez hesapa, što odvrže tebe u hajduke? Što li ljubi Turkinje đevojke? Rašta pobi moje seratlije?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE
Javite niškom kapitenu Ne mora se bacati po svaku cenu Ima još atletskih grana Slatkiši su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji
gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio