Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođe tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj
A ona mu kaže sve po redu kako je bio opkolio požar i kako je čoban izbavio. Onda car zmijinji reče čobanu: — Šta ćeš da ti dam zato što si mi sina izbavio? Čoban odgovori: — Ništa drugo neću nego da mi daš nemušti jezik.
Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobanu. i tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.
Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
zvezdica, Pa kazala mesecu, Mesec kaza oblaku, Oblak kaza kišici, A kišica travici, A travica ovcama, Belo stado čobanu. 182. Aljur, biljur duge noći, Ko ne ljubi crne oči Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođu tu, zmija na vratu | čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: „Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati štagod zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj
gde si?” A ona mu kaže sve po redu kako je bio opkolio požar i kako je čoban izbavio. Onda car zmijinji reče čobanu: „Šta ćeš da ti dam za to što si mi sina izbavio?” Čoban odgovori: „Ništa drugo ne ću, nego da mi daš nemušti jezik.
Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s
Domaćin radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku.
Ja sam te dosta prevario, nego daj đevojku, ja sam je zaslužio.” Car ne mogne ni | kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno nebrojeno blago. 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE.
” Car ne mogne ni | kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno nebrojeno blago. 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođu tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragog, ali ti ne uzimaj
A ona mu kaže sve po redu kako je bio opkolio požar i kako je čoban izbavio. Onda car zmijinji reče čobanu: — Šta ćeš da ti dam za to što si mi sina izbavio? Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik.
Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.
Domaćin radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku.
Ja sam te dosta prevario, nego daj đevojku, ja sam je zaslužio. Car ne mogne ni kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno, nebrojeno blago.
Car ne mogne ni kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno, nebrojeno blago.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad Mihata paši dovedoše, sjede njega paša uz koljeno, pa čobanu Turčin govorno: „A zaboga, čobane Mihate, je l’ istina, što mi ljuđi kažu, e ti imaš u Prizren dvorove, oko njih je