Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
priticanje zrna pod kamen čekmedže — fioka čest — deo čilaš — siv konj čini — vradžbine, mađije čošne čakšire — čohane čakšire črez — pomoću, kroz Dževap — umirenje, zadovoljenje dženabet — zao, naprasit čovek Šara — puška šarabatati —
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Niko od njih nije poneo duboke cipele ili čizme već uvek plitke, lakovane. Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i ispunjene gajtanima,
Samo kida cveće i baca. Sofka, jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se oko oca, počela
Osobito mu je bila sniska, do kože ošišana detinja kosa iznad ispupčena čela. Ma da je imao najskuplje čohane čakšire i svilene pojaseve, ipak, videlo se da se u njima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide.
Prsa mu gojna kao u neke žene. Usta mu se gubila u zdepast, kratak vrat i podvaljak. Obučen u široke, ne čohane čakšire, u dolamu, sa silavom, čizmama više kolena i crnom šubarom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ulazi, dakle, gazda Srećko, čovek visoka i jedinstveno impozantna i „delikatna“ stasa. Kosa mu duga, vrat obrijan. Čohane mu čakšire sa turom do listova, pa kad ide valja mu se i trese za njim ona turovina; onda morav fes, pa trambolos, u
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Gledala ga kako, obasjan svećom, visok, utegnut, čisto miriše na suvotu i čistinu, penje se. Njegove široke čohane čakšire otmeno mu padaju u bore, lakovane plitke cipele nežno se crne prema sveći i odudaraju od belih čarapa.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Gleda ga.) Bre, bre, od koga te pokojnika tako udesiše u te čohane čakšire, pa i džemadan, pa čak i svilen pojas! Samo si rukav opet vrpcom vezao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Hajduci u naše vrijeme u Srbiji nosili su najviše čohane plavetne čakšire, donje na nogama čarape i opanke, gore čohane đečerme i koporan, gdjekoji i dolamu zelenu ili
Hajduci u naše vrijeme u Srbiji nosili su najviše čohane plavetne čakšire, donje na nogama čarape i opanke, gore čohane đečerme i koporan, gdjekoji i dolamu zelenu ili plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove