Jakšić, Đura - PROZA
Ali je i to bilo kao s brašnom. U brašno koje su sirotinji delili trpali su peska, da bude teže i više, a u mršavu čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali mesa ni masti: to beše više nalik na vrelu, jako opaprenu i posoljenu vodu koja
Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo... Upravo, mi ne ručamo, nego samo zagrejemo i osolimo stomak da posle što više vode popijemo.
Odem ja s lončićem po ručak... ali oko kazana sva sirotinja stoji gologlava, pa i sami ljudi što čorbu dele behu gologlavi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sa kućišta se na grobište premeštao! Ne našao ni korena, ni lista! Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti! Žena ti mesila prašinu, kišino testo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?... Ne gine taj lako! — reče Stanko. — Još će on mnogom Turčinu zapržiti čorbu! — Pa kako osta živ kad su ga Turci sa sviju strana opkolili? — Evo kako!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poslije, kaže, sve kod tog profesora, nudili mu da naspe čorbu sebi u tanjir, ali on, veli, kazao: „Neka, hvala, mogu ja i iz činije”, te nije htio prljati tanjira — Znali smo mi već
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i drugih, za koje se vidi da su bez ikakva plana nabavljane; ali pošto je frajla Jula, sva zapurena i rumena, donela čorbu i stavila je na sto, to se g. Pera ostavi pregledanja slika po duvaru.
— veli gđa nataroševica. — Mi smo malo poviše zakasnili, izvin’te i vi! — Bar da ste ranije došli, a krasnu smo riblju čorbu imali. — Molim, molim — ustručava se gđa Gabriela — k’o što sam rekla, ja mogu i malo posle!
sokak, ode i on da spava i da se potkrepi, jer će mu trebati nove snage sutra kad ode na medljanu rakiju i na kiselu čorbu, kojom će, zajedno s ostalim gostima, da tera sutrašnji mamurluk.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ga je, šta je on, u stvari, sekund‑sekretaru, i otkud to, da njega, i Kopša, i Rusi, meću u svaki posao, kao mirođiju u čorbu.
Bio je namirisan i mirisao je i brke, koje je pomadirao. Nisu više visili, u čorbu. Čak se i svojih, krupnih, žutih, zuba stideo, pa ih je, pepelom, belio, i karamfilčićem mirisao.
Kostjurin je bio naredio da taj svet dobija čorbu, u manastirima, ali se ta čorba delila, isprva, svako podne, posle, dvaput, nedeljno, a zatim, jedanput.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dva ugla dalje naleteo sam na nju. Vraćala se iz prodavnice s ribom. Gospodin direktor je tako voleo riblju čorbu! - Tražio sam te, mama! - rekao sam. - Tražio sam te svuda.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Naučio je jesti „ostrige”, morskih školjaka, morskog raka, „strahino” i „gorgoncole”, a bez parmezana nikad nije čorbu jeo. Pa onda voće, smokve, urme, narandže; već je u februaru jeo zrele kajsije.
Smeju se. — No znate šta sam došao još da vas molim? — Šta? — Da mi budete doveče gosti, na kiselu čorbu i ladno pečenje. — Kud bi opet danas išli? Zar sinoć nije bilo dosta? — Učini mi, Sofro, po volji, nećeš se kajati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 1247) — Bog sreću dijeli, a aščija čorbu. (Vuk, br. 283) — Bog dijeli deci sreću, maja surutku, a baba kolače. (K-Lj, NB, str.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati čorbu (»Što nisi javijo, zaklali bi pile!«), dok se oko njegovog automobila u dvorištu budu okupljale guske.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom! PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest. MATI: Što god zapovedate, sve će biti.
Sremac, Stevan - PROZA
— E, dobro je — reče Jova. — Ženo, čorbu na sto, a eto mene sad. — Zatim skide pištolj s čiviluka i ogrnu ženinu bundu (Jovan je uvek voleo da se raskomoti
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad sveti Sava upita đavola: — Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu? A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela. STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da se ubodem.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U svetoj tuzi hlape žuč i ocat. Dok grabež-rulji zloba čorbu brlja, zločinac peva, lihvar ruke trlja, farisej ćuti - raduje se podlac.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!“ Putuje Lisac prastarom šumom, uz kamenjare hajdučkim drumom, čuljeći uši, kroz nos pjevuši: „Pijetliću dragi s
Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema. Ide i pjeva: „Evo me živa, odsad se, ljudi, ne bojte diva.
Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom.
Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom. — Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom!
U tom je samo nevolja prava: on uvek dođe kad straža spava.“ A mačak Toša također preti: „Skuvaću Žderku čorbu! Neka ga samo u njivi vidim, odneće praznu torbu! Kad li ga zgrabim u mraku slepom, platiće, bogme, glavom i repom.
Pričali posle, uz tihu kišu: — Istuklo tele starinu Trišu, vruću mu, bogme, skuvao čorbu i još mu, kažu, otelo torbu, u torbi bilo, još i to zna se, pečeno prase.
Odjednom noćni prolomi muk vijanje strašno — vuk! „Mojom planinom ko li to hita, da mu zapržim čorbu, smotan će biti ko vruća pita, ode glavom u torbu. Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.
) rušila brane na svome putu; smazala vagon prezrelih dinja, grožđe sa vrbe, od rose čorbu, čičinu torbu, suncokret jedan sa žutom glavom i stari madrac sa morskom travom. A potom . . . potom . . .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo je zgodno: kujna pokraj puta, a kuvar otišao nekud. Ali Jankulj nije hteo da nosi čorbu pet kilometara, jer su mu sigurnije bile tvrde jabuke u džaku. — Ih! — veli podnarednik Trailo i pljucnu.
— Ih! — veli podnarednik Trailo i pljucnu. — I ostaviste čorbu? — A, jok! Sum prosuo! — veli Jankulj, brišući lice rukavom.
Sjašem, pa u kuću... — A-ha, a-ha! — uzviknu komandir. — Da vidite samo... posilni, nosi ovu čorbu! Dakle... uđem. Kad se tek otvoriše vrata, i iz jedne sobe istrča jedna omalena, suva, sva raščupana i raskopčana, pa
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogled na prijatan dim vrele čorbe i ovo veselo ženino cvrkutanje razveseli ga. Odmah stade sipati čorbu, odgovarajući ženi: — Znam ja, ostalo bi dosta čorbe. Ne možeš ti sama sve pojesti...
Stojan mi nabavio neku debelu kokošku, a ja rekoh biće dobra za čorbu. — More, pametna si ti ženica i krasna domaćica, samo te to ne drži za dugo, nego naiđe neka luda, jogunasta daska,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Njih dvojica odraše ovcu za trenut, počistiše je i dadoše ženama na trandžiranje. Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara
Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo. Taman doneše čorbu, a iz potoka zagrmi pucanj, jedan, dva, tri... Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
i tri veka, Grmalja, sa brkovima do ušiju, Vidim muškarčinu najmuškiju, Čobanina, skitača, hajdučinu Koji zaprži čorbu Turčinu, Pa na sever zbrisa, jedne zime Gde promeni brkove i prezime, Bradu obrija, da se Vlasi ne sete Godine
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svagda će te svetkovat junaci! Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dabogda sâm da ne znaš, a drugoga da ne pitaš! Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote! Zašto se gođ do’vatio, sve ti se u kamen pretvorilo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad sveti Sava upita đavola: „Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?“ a đavo odgovori: „Vala ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Za varenje tu nećedu da znadu, niti za čorbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili prženu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave:
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Odatle uđoše u kujinu. Pred visokim ognjištem stojaše postariji fratar, ljevajući čorbu kroz gvozdeno cjedilo. Bakonji se učini čudnovato da redovnik vrši take poslove; pričeka dokle onaj položi lonac, pa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Stari povuče mnogo dima iz svoje cigare, pa vrteći glavom i čineći ustima kao da srče čorbu, odgovori: — Po, po, po. Ispričaću, da bi znao gospodin kakav smo mi narod. Jest... jest, treba da zna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad sveti Sava upita đavola: — Šta voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu? A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Jedno jutro, kad je pošô k svojim oračima na oranje, reći će ženi: — Spremi nam za ručak dobru braveću čorbu s kupusom i krompirom; na bravinu metni crljena luka; skuvaj pitu od tikve i pošalji nam dobra šenična kruva i oku
Tako budavši, izvuče Nasredin zeca iz torbe, pa mu reče: — Skokni hanumi i reci joj neka nam spremi za ručak braveću čorbu sa kupusom i krompirom, — na bravinu neka nareže crljena luka, pa neka skuva pitu od tikve, ama neka ne zaboravi dobra
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hajde, služi se — nudi Radoslav. — Posle tebe — odbija Kosta. — De, de, ti si gost. Sipajući čorbu, Kosta priča: — Ona me privuče kao magnet. I ja trup! — pred nju. „Gospodine pukovniče, stanje ratno!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Maša, koju je pop Vrane pozvao da spremi ručak, donese čorbu. Od nekoga dječka uzela je novu crvenu kapu i stavila je nahero na glavu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On se zabrinuo. Ćutao je neko vreme, gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će sutra rano otići na Kulu. Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem.
Poznajem valjda svoj trbuh, izdržao bi on, ali ta rđa mi je nešto gurnula u čorbu one večeri kad sam pošao da ispunim svoj zavet. Dimitrije Suša je najzad prošla.
Kaže kako će me, kad nestane hrane, lično iseckati na sitne parčiće, baciti u kazan i skuvati masnu čorbu za svoje ljude. Osilio se. Uobražava da niko ovde nije u stanju da ga zameni, da su svi ostali smetenjaci i šeprtlje.
Ali kad su jedanput pristali na anđela, onda je valjalo tu čorbu posrkati do kraja ma kako odvratna ona bila. Nema tog manastira u Raškoj koji se ne bi ponosio vidarom kao što je
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Svet je zaboravio sasvim da su to ptice, Božje ptičice, a ne samo pečenje i sitnež za čorbu. — Stefan se sve više povlači kao ekonom i „gazda”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Kad škljocnuše zatvarači, Arnauti se razbegoše na sve strane. Na Božić devetsto petnaeste, ručali su vojnici čorbu sa listinama od kupusa. Ali bez hleba.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam! — gnevno je mešala čorbu. — Ne zanovetaj. Nećemo noćas dremnuti ni časka! »Neću ni ja!« pomisli Varalica. A i kako bi?
Vrata se, jednostavno, nisu zatvarala. Kotlić za riblju čorbu seti se kolibe starog ribara. Ni tamo se vrata nisu zatvarala.
Oj, kako je bio besposlen! Starcu su umesto crvene i ljute riblje čorbe donosili supu zlaticu i čorbu od krompira. Nije smeo ni da spomene ribe i reku. — Sedi i odmaraj se! — govorili su mu. — Reka traži mlade mišice.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pasi se, a i pazi se! Mrak ima muku zašto je bez videla. Ko se kune, sam sebe veže i nejma ga ko odrešiti. Aščija čorbu deli, a Bog sreću. Da ne uzbudu tvoji psi bikovi i počneš se kloniti od njih da te ne ubodu.