Upotreba reči čoveku u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I oni govoriše u svome zanosu i razlagahu misli nejasne onako kao što dolaze čoveku u snovima, a izraz lica beše im strašan, reč užasna. — Majku mi dovedite!

Ne znaš kakva je to milina u ovakoj mračnoj gori dočekati prvi zračak rumene zore! Čoveku kao da nešto odlane; disanje mu je slobodnije, lice vedrije, pa i sam konj uzdigne glavu više, zarže i veselije korača

to vreme Milisav ćutaše mirno i ne mičući se, kao čovek koji se na nešto odvažio, ali kad ga je kapetan zapitao što je čoveku kuću zapalio, on sasvim kratko odgovori: — Ja nisam! — Nisi?

Obradović, Dositej - BASNE

— Pravo se orao na svoje perje tuži. Ništa nije žalosnije čoveku nego kad od ovojih srodnih strada; od koga će dakle pomoći čekati?

ne samo lav no i konj i vo mnogo jači od čoveka, no ne imajući čelovečeske hitrosti i razuma, prinuđeni su pokoriti se čoveku.

Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od pustahije. Kad se čoveku prst na zlo da, radi svakojako da ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za

A čoveku je to dato; zato ako je koliko ko u zlu otvrdnuo i okoreo, opet ga zlo muči i rastrza. Dakle, ne mora li lud biti ko mi

Ima majmuna u Afriki koji su mlogo veći od čoveka, uprav na dve noge hode i bradu imadu; slovom, po telu podobni su čoveku, osim razuma i slovesnosti.

s mirom onde gdi su jošt u običaju, no valja kazati već jednom ljudma da s bradom ili bez brade biti, to ne pridodaje čoveku najmanje mrve ni pameti, ni nauke, ni dobrodjetelji, sljedovatelno niti česnosti ni dostojinstva.

Može i to gdi biti, no ovde baš nije taj događaj, ibo lisici odrezati rep toliko čini koliko čoveku nos; jedno i drugo užasno boli. A natura je u tomu premudri učitelj.

jelena zovne čoveka na pomoć, dâ sebi metuti uzdu i na se uzjahati: i tako istera jelena, ali ostane za vavek rob čoveku. Mnogi inateći se za jednu stvar, hajde u proces, pak se zatru.

Ko je nemilostiv k skotu, nemilostiv će biti i k čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad čovek ima neke dužnosti k životinji, koliko više mora imati k sebi podobnom

Ono što u ovoj basni mrzimo u beslovesnom konju, kako nam se mora činiti u razumnom čoveku?| 48 Konj i konjušar Konju konjušar zob krađaše i prodavaše, a namesto toga češaše ga i praše na dan po dvaput. „Nitkove!

zloba da kad i ne biva na štetu i vred drugoga, ništa manje skaredna je, mrska i sasvim nepristojna poštenu i pametnu čoveku.

Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko imući.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” On im kaže da je to mučna stvar jednom čoveku iz druge knežine u tuđoj knežini knezovati, „a kad baš hoćete za kneza Joku iz Rabasa, onda eto vam uzmite zajedno s

Zato sada šalje selam Hadži-begu, da i on učini gairet od svoje strane, i da caru i carevom čoveku u pomoć s džebanom priteče itd. To sam pismo poslao u Srebrnicu, i Hadži-beg sve poveruje i pošlje nam baruta i kremenja.

„Zato ti, kneže Pejo, ako misliš carev knez biti, a ti idi carskom čoveku Del-Ametu, koji je ferman doneo, i kroz koji ferman ne može nas ni puška ni top niti kakvo drugo oružje ubiti.

” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”. Ori se stotinu i više glasova, da čoveku i suze poteku. — „Eto, kojekuda, da je prosto, a odsad da vas vidim! Čuvajte se da vam u take gosti ne dolazim”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem. Dođe neki Mileta iz Miokusa da potvrdi procenu. Nužda čoveku, hoće da izvadi pare iz fonda — stegli ga neki dužnici.

Eto ti ga sutradan rano — moli opet. Opet kapetan odlaže: »Sutra!...« Ele tako ga odbija nekoliko puta. Čoveku pritužila nužda. Iziđe jednom iz kancelarije, pa samo što ne plače.

Htede se lepo iskobeljati. Ali, ne lezi vraže, to nekako prokopkaju kapetan i Uzlović pa poteci tom čoveku. Kao za nesreću Radanovu, desio se taj čovek — kapetanu brat od ujaka. Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud!

— Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku. Nije to šala ostati sa sitnom decom — pod vedrim nebom, kao prosjak!...

Svak će te drage volje uzeti u kuću — Boga mi jes' — prihvati Golub — valjanu čoveku lasno je naći i najma i rada. — Tako se i ja nadam — odgovori Sreja.

A bukavac je svaki krupan. Pop, zagledajući kljun i kandže, reče: — O, pa ovo bi, što se tiče, i čoveku, na priliku dosadilo!... Nego baš lepa stvar da stoji tako u sobi.

to jest, ticu, zovomu buljina, ili jeina, ili odnosno bukavac, koju sam ja što se tiče, naročito njemu i po naročitom čoveku poslao s molbom da mi istu ispuni, počem se tim isključivo i bavi, a gotov sam bio i dati mu pristojnu nagradu za trud

Englez otrči u kuću onom čoveku i upita ga: »Šta ćeš to?« — »Hoću«, veli, »da se ubijem, pa ne mogu!« — »Daj ovamo taj pištolj! Ovako se ubija!

Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš?

« ili tako što... Ele, bilo kako mu drago, tek — neki đavo ne da čoveku da se uljudi, pa to ti je! — Ih, ala taj mili kao puž!

— Šta, popo? — upita Vujo čisto žalostivo. — Ti znaš zašto mi sad idemo ovom čoveku? — Znam — odgovori Vuja i sav se zacrvene. — Vidiš — nastavi pop — ovo je gazdinska kuća. Ti sad prvi put dolaziš.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Šta mi je i to: jednako popuštati!... Ja, slave mi, ne bih dao! Da je što drugo, na hajd’... Ali take se stvari čoveku glave meću!... Zapamti, glave se meću! — Pa šta da radim? — upita Lazar, videći da Marinko sve zna.

I ta ga mržnja poče preobražavati. On je osećao kako postaje drugi, sasvim drugi čovek... Pravo vele, u čoveku je sve: i dobro i zlo; obe su klice u njemu. Koju više dražiš, ona jače i osvaja.

Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj... Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!... Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!...

— Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi. — Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković. — Ali, ti zavešče jedan, kud si ti pristao?... — Pristao u družinu, da bi se malo nasmejali..

Zeka je govorio lepo, rečito... Čisto se otimao pogled čoveku da ga gleda. — Tako je, Zeko — reče harambaša. — Tako je, ja!...

Ubiti ga ne smete pošto je glave na vama!... Ja moram videti toga ugursuza što tako vešto ume podmetnuti krađu čoveku ni krivu ni dužnu!... Ama da mu vlas s glave ne poleti!... Nogiću! Ti mi odgovaraš! — Ne brini, harambašo!...

Ja ih, vala, više ne mogu trpeti, pa da bih znao krunu popeti!... Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi.

— Jeste!... Jeste!... Znaš li kaki je bio pred sudnicom kad ono htede zaklati Marinka?... — Dodijalo, brate, čoveku!... Nije to lako!... On nije njišta kriv Ta, mi smo S njime mladovali, bili čobani...

Trebalo je čoveku dobrih dva-tri minuta nategnuti dok proguta jedan gutljaj. Popa naže, pa kad odujmi, pruži kmetu. — Ovo ti valja!...

— A, bogami — reče on — ja ne znam kaki su to prijatelji. Šta bi hteli oni? Zar čoveku koji ti je toliko dobro učinio da ne smeš reći ni hvala?... O, va im̓ oca!... Ja, brate, ne bih tako radio!

Kad je pojedincu dotužalo, on se digao u goru. Puška je pukla, ali je njen odjek više plašio nego hrabrio... Nije tu čoveku stalo za njegovom glavom; srce se cepalo kao dronjak, a suze kamenile kad pogleda nejač gde stoji na gujinoj rupi...

— I ja! — reče Aleksa ponosito. — Kad mi život dotle dođe da se moram za nj čoveku moliti, ja bih ga pregoreo!... A oni... valjda strine?... — Gadovi!... Šteta što im bog dade onaj lik čovečji!...

Dučić, Jovan - PESME

— A ja ću, ču se iz tog šuma, Svetlosti tašte dati reku: Kao Božanstvo, ta kob uma, Što sjaji samo u čoveku. POVRATAK Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ

Ali si svojim ranama pokazao ono što je božansko u čoveku. i zato, iako nisi otkrio Boga, ti si ga posvedočio. NA RASKRŠĆU Konjanik je prejurio mostove na vodi, šume u

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Potresa me onaj grandiozan utisak na moju dobru mater. Potresa me osećanje moje nemoći da pomognem čoveku koji je pomagao nekad nejakome meni i ostavljenoj mojoj majci. Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija?

Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija. Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake. Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti.

Ona posmatraše sliku koji sekund, onda sasvim naivno odgovori: — Ja ne znam šta se ovde može čoveku dopadati. Naročito u vašoj knjizi. Mora biti da je ovo le pluѕ âpre lettre.13 Malo u kog čoveka da je čitav nos.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A domaćica samo ćuti, a šta mu je u sebi pomislila — to smrtnom čoveku naravno da nije poznato! Ali to mu ništa ne smeta (ni njemu, pop-Ćiri, a ni pop-Spiri),2 da posle sedne za sto i da sa

A u varoši fine, pa štelung, pa persona, pa klavir sa nemeckim arijama, he, a to se sve svakom mladom čoveku uvek više dopada. Priznajte, zar nije k’o što kažem? — Pak-pak?

— pita ga domaćin. — E, »lako je đavolu, što kažu, u ritu svirati«, pa i tebi, gazdi čoveku, prdačiti se sa mnom. — E, e, gospodi nikad nije dosta. Sve oni mislidu da mi paori imamo bog zna koliko. — Ta...

eto tako, kapam tu bresposlen, a baš mi to nije milo, k’o čoveku radniku. Ta zar sam ja nosio kadgođ ove pudarske opanke?!... Neg’ čizme i leti i zimi, pa sve potkovane talirima!

Pa je tu onda lako. Ima i ženidbe i udadbe. Pa je lako bilo i mililo se čoveku onda popovati! Nego popuj ti sad kad je sve taksirano i po nekoj tarifi, pa ’ajd’ živi ti sad ako možeš.

I ništa me neće iznenaditi. (»Uf, uf!« huče gđa Persa.) Ogugl’o sam već! (»To vidim!« veli ona). Tom čoveku pomaže i đavo i bog!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— To je bila fantazija od Talberga. — Šta, fantazija! Al’ nemojte nam, molim vas, fantazije svirati! Tako to buči čoveku po glavi kao da će da poludi. Nije čudo što ga zovu fantazijom. No, molim vas, frajlice, znate li što srpski svirati?

Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje. Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ona sažaljivo otpozdravi pa se žurno izgubi u onoj gomili sveta šapućući brzo na uvo onom čoveku uz koga se pripijala...

Afrika

To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku. Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj neduhovnosti.

Naročito su cenjeni obrazi i polni organi. U Manu je sasvim skoro bio proces jednome čoveku–panteru. To je bio tek inicijirani mladić, koji je izjavio da je uhvaćen na svojoj prvoj žrtvi.

One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga. Sresti pantera, sâm, sa dvojicom–trojicom pratilaca koji će se razbeći,

Sve razdvaja čoveka od žene a jedino ga susret seksova za nju vezuje. Čoveku je bliži njegov drug s kim je u istom tajnom udruženju, s kim govori jezikom koji samo muški razumeju, no žena, sa kojom

Tada je sporedno koja žena podleže kome čoveku, ljubomora prema ženi kod ovoga uopšte ni ne postoji. Da bi ljudi bili na miru od žena, ove su kastrirane čim stupaju u

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta!

JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava!

JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina,

Uzmiš tvoja mlada sos malo aljinu, ti jedosen o teos; pak idiš u tvoja kuća i glediš tvoja špekulacija kao pošten čoveku. DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oći da pođi. JANjA: Što oći, što neći? Mora, kad kaži papu!

Pravo kaži grečesko mudrost: Tihi ton antropon pragmata uk evvulia. Kir Dimu i pošten čoveku, ne išti novci, ne išti visoko štafirug. Oći samo gazdarica. Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna.

Šupu mi palo, koštui mi više od pet hiljada forinta; konji mi pođinuli: dve hiljade forinta! dajte mi togo čoveku koi moži da izgubi toliki novci na ovim vremenom, dajte mi, de! Siromah Janja, tvoju je sreću crno!

Gospodin notarius, nemojte da mi ubijte moja špekulacija. Ja sum čoveku trgovac. MIŠIĆ: Ajdete, kir Janja, prolazi vreme.

JANjA (klekne): Tako vam vašu dobru duhu, gospodin notarius, nemojte da mi ubijte! Ja sum čoveku star! KATICA: Ali, gospodin Mišić! JANjA: Katico, moli gospodin notariusa, on ti milui, moli go da mi oprosti!

KATICA: Gledajte, pomozite mom papi! JANjA: Pomozite, gospodin notarius, ta ja sum vaš čoveku, vi se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. MIŠIĆ: Vidite kako je to zlo, kad nemate svoga kod magistrata.

JANjA: Oći ona, ja znaem, ona mene sluša. Eli, Katico, ti mene slušiš? Ovo je dobru prilika. Gospodin notarius je čoveku pametno, učeno, zna elinska historija. MIŠIĆ: A, drugo, vi i to znate kako je sad običaj u svetu. JANjA: Oći novci?

JANjA: O, talas ego! Ajde da vam dam ove fališne banke za mirazu. MIŠIĆ: da ja odgovaram? JANjA: Ama, vi ste čoveku učenu. (Izvadi banke, pa mu trpa u džep.) Uzmite Katica, ima pet hiljada tri stotine forinta.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Svojim belim zubima, kao nizom bisera, on se cerio, ne bi li se umilio tom strašnom čoveku. Pošto je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime –

U Ane, sestrinska naklonost, prema tom nesrećnom čoveku, bila je vidna, mirna, jasna. U naklonosti Varvare, međutim, bilo je nečega plahovitog, strasnog, ludog.

Taj brak, koji je bio sa nategom počeo, pretvorio se brzo u mahnitu ljubav te stasite, lepe, devojke, prema čoveku starijem od nje dvadeset godina, ali snažnom kao bor. Trifun u to doba nije bio ovakav kakav se beše načinio.

toj lepoj ženi činio nekako isuviše mlad, detinjast, žutokljun, pa se često smejala tom mladom, uobraženom, osetljivom, čoveku. A Petar Isakovič, sav utegnut u srebrne širite, i nove čizme, koje su cvrčale, bio je to primetio.

Pre bi taj svoj život položio, nego što bi dozvolio da se nešto desi na putu čoveku koga je u svoja kola i svoje društvo primio. „Samo se vi držte à la grande! – moliću lepo.

Sve promene, koje se čoveku događaju u životu, događaju se istom čoveku, ali čudno. Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se

Sve promene, koje se čoveku događaju u životu, događaju se istom čoveku, ali čudno. Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom čoveku.

Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom čoveku. A on korača i dalje, onamo, kud ga želje vuku. Tada je već bilo sasvim svanulo.

Isakoviča, ceremonijalno, u kola, ali je Isakovič, kraj sve ljubaznosti majora, čuvenog junaka, osećao da su, čovek čoveku, čak i sunarodnici, jedan drugom, zagonetka, i pustinja.

U ormančetu, na kom je stajao taj mali Crnac, bio je noćni sud. Isakovič je, ljutito, rekao, čoveku, da njemu, to nije potrebno.

Pavle je pričao bratencima da se na to samo, kiselo, smeškao, pa joj reče da su njega učili kako da otkine čoveku glavu, a ne da svira u flautu. On, kaže, ne peva. Ne svira. Đurđe se na to ljutio.

Ona krije koliko može, svoju nesreću i sramotu, ali je htela da se izjada čoveku koji je tako časno, tako verno, tako beskrajno, voleo, svoju ženu.

Teodosije - ŽITIJA

su odstupile s njim; koji je otac zavisti i mržnje i laži; koji je od početka čovekoubica đavo; koji pozavidevši prvom čoveku Adamu na počasti i podigavši se mržnjom na njega, vešto je udesio zlolukavi da i njega sruši istim onim visokoumljem i

bili s njim u lađi, i napisa u pismu blagorodnu pohvalu, molitvu blagoslova za sve blagodati careve, i dade ga carevu čoveku da odnese caru. I tako sve ugostivši i udovoljivši potrebama za put i blagoslovivši otpusti ih s lađom k caru.

Ukazaše mu kao vaistinu Božiju čoveku svaku počast i ugošćenje, i sveti se odmori kod njih; a kad se ukrca u drugu lađu, pošto su ga snabdeli svakim dobrima

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ako bi se uvreda ipak dogodila, „padne glava“, čak i zbog najbeznačajnijih stvari. Ne treba ni radi čega život onome čoveku koji ostane bez obraza. Pesma veli: „Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.

U predelima mediteranske klime i u blizini mora čoveku je lakše da se skloni i da se ishrani. Stanovništvo jadranskog primorja ima više dokolice i provodi više vremena izvan

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Potreseno.) Mladiću, moja žena me vara! (Trgne se, jer mu se učini nepromišljeno što je poverio to jednom mladom čoveku, ućuti, hoda uzbuđeno.) LjUBOMIR (sa iznenađenjem prati ga pogledom).

Sve zavisi od moći logike. SPASOJE: Pa vi to imate, kažu. ĐAKOVIĆ: Da, logika, to je moja moć! Bog, vidite, svakom čoveku daruje po nešto; vama je, na primer, dao pare, meni je dao logiku. On ne daje jednome sve, a drugome ništa.

Pođite, molim vas, redom, pa gledajte na šta on udara? Hoće da poruši onom čoveku brak... SPASOJE: I to jedan srećan brak! ĐURIĆ: A brak je gospodine, jedan od prvih osnova društva!

MARIĆ: Tako? SPASOJE: Vi ste polazeći u emigraciju, a da bi uklonili tragove koji vas terete, poverili ovome mladom čoveku izvesne vaše rukopise, za vas dragocene, kako ste vi rekli. MARIĆ: Tako je!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U ovom trenutku to me nadahnjuje da isparim, ali to nije ono što čoveku kraj Atamana može da pođe za rukom. On izjavljuje kako je divno što smo se sreli.

Kad ga uzeh u ruke, učini mi se da se miče. Sigurno neki zec ili mačka! Ona je dovoljno luda da čoveku pokloni tako nešto. - Da nije možda jež, Rašida? - osetih kako mi se suši jezik, ali ona reče da nije, neka pogodim.

Biću slavan onako kako pisci to mogu da budu. To nije nešto naročito, verujte mi! Ipak: jutros sam napisao priču o čoveku koga su smrzavanjem konzervisali za budućnost.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sad ćeš ti skoro za Sofrom, a ja za tobom. — Al’ tek je opet čoveku teško, — briše Krečar suze. — Teško, kad mora biti. Pa kad čovek jedared ostari, treba da putuje.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Sasvim je dovoljno da trudnica samo vidi nakazu, pa će roditi nakazno dete, a ako se podsmeva čoveku s kakvom telesnom ili umnom manom, onda će joj i dete biti takvo.

U đevđelijskoj kazi veruju da će se roditi hendikepirano dete onda kada se trudnica podsmeva čoveku s manom (bogalju, slepom itd.), pa je ovaj zato prokune.

„gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.

ko se ogrešio o nju jer joj nije dao hranu. Takvom čoveku može izići čmičak na oku ili će mu miševi pojesti odeću.⁸⁹ (I u Bačkoj smatraju da nosećoj ženi treba odmah dati što

ukorenjeno verovanje da postoje ljudi koji imaju zle oči i koji mogu samo snagom svog pogleda da nanesu veliku nesreću čoveku, životinji, rastinju ili kakvoj građevini. „Zle oči, oči uročljive, vele seljaci, mogu da poseku gore od sablje.

U poslovicama, dete se stavlja nasuprot odraslom čoveku. Dete je, za razliku od ljudi, malo, slabo, nepouzdano, nerazumno, nemirno, nesocijalizovano, iskreno i radoznalo. 2.

U patrijarhalpoj kulturi žena-supruga bezuslovno se potčinjava „svom čoveku“. To veoma rečito potvrđuje i sâm naziv za suprugu (domaćinovu ženu) — „stopanica“, tj. žena koja sledi muža u stopu.

deteta u nekim od onih verovanja i obreda u kojima se dete pojavljuje kao anđeoski čisto, nasuprot odraslom, starijem čoveku i, posebno, ženi koji su „grešni“.

ponudila je nov, humanistički model po kojem je dete po svojoj prirodi dobro, „bezgrešno“, a sve ono što je u odraslom čoveku rđavo, rezultat je izopačavanja izvorno dobre ljudske prirode pod uticajem nepovoljnih društvenih uslova.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

I dok smo tako čekali u redu, svi smo zavideli mladom čoveku i mladoj ženi što se nikad ne razdvajaju. Dok smo mi trljali leđima hrapavi zid Kinoteke, oni su se oslanjali jedno na

Donosila bi mladom čoveku novine, ili đevrek, a jedanput nas je sve ponudila semenkama, pa sam posle dugo čuvao njene dve semenke, nadajući se da

Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku. Stajali su i u iznenadnoj tišini osluškivali plimu cvrčaka što su monotono cvrčali ispunjavajući ubitačnim cvrčanjem

kamen, neku ruku, lice, a nisam — jer da to učinim više ne bih mogao nastaviti svoj put, »a tada glas iz tame reče tom čoveku: uzmeš li malo tog kamenja iz tame, pokajaćeš se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a

svoj obrasloj u šikaru koja je čoveku dosezala do pasa, a dan kasnije — u potpuno pustom i pretužnom Mesečevom predelu, na nekoj crvenoj zemlji, po kojoj je

Stolnjaci su bili zakrpljeni, ali uštirkani. — Ovo je zaista prijatno mesto! — reče žena mladom čoveku uhvativši ga ispod ruke. — I kelner je bio jako ljubazan. Zašto mu nisi ostavio bakšiš?

— Stvarno, zašto mu uopšte nisi ostavio bakšiš? – ponovi mlada žena mladom čoveku dok su ulazili u taksi. —To je moj otac — reče on. CARSKE MRVICE —Azra...

Beda je i njih nekako posivela: pod čestim dodirima prstiju lak je već iščezao. Majka je kazala čoveku: »U Opatiji je bila sedma, znate i sami šta se tamo dešavalo; ,Beli narcis' joj je izmakao za dlaku. ,Mis osmeha'?

U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte. Raspituje se nev

Ali kada čoveku jedanput krene nizbrdo, nema boljeg naroda na svetu od našeg! Pošto su mu razbili mit u komade i razbucali tapije na

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

- Prihod „pomoćnica života“. — Rashod „znaci od noktiju, primječanije kako čoveku nestaje kose na glavi, lupanje po kući, plač itd.

MUŽ: Velika stvar! Zato pametno čine oni koji neće da se venčadu dok se ne polože novci. Kakvi su to poslovi? Čoveku obećati, pa posle „što ti drago“. ŽENA: Koj je jošt taj muž na svetu, koji svojoj ženi kape ne kupuje? Muž ženi kapu!

OTAC: Jeste li vi, deco, poludili? MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“. ŽENA: Nazvao se tobož muž, pa ni kapu nije vredan da kupi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Nuditi mladom čoveku lakše, manje vredne pesničke tvorevine samo zato da bi ih on bezbolno i lako usvojio, u suštini je pogrešno.

Ono što je dečje u čoveku, u prirodi, u stvarima rečima — nezamenljiva je stvarnost ove poezije. Reč je o posebnom sklopu odnosa i veza, o

Kao što je dete manje ili više živo u svakom čoveku, tako je i taj, nevini prvobitni sklop, prisutan u svakoj stvari i pojavi; valja ga uočiti, i poetski oživeti.

Istovremeno, ona budi i priziva dete u svakom čoveku. Pominjanje deteta na početku pesme je višesmisleno. Ima tu i prkosa neshvaćenog čoveka, sapetog pesnika: odraslima,

Sve je tom čoveku jasno kao na dlanu, a opet sve mu je nedokučivo, drevno... Ushićeni i zaneseni panteista, Ćopić sve svoje seljake, ma

) Po nekom drevnom nauku deda Rade uvek zna šta se pristoji, a šta se časnu čoveku ne pristoji. Shvatanje da je svako neposredno odgovoran za sve što se u svetu dešava, daje knjiga sagrešenja zamršena a

(Bitka s đavolom) Pripovedač se osmehuje čoveku iz dobre duše i čista srca: humor je saznanje taštine ljudskih poslova, te, tako, nikad nije bez uzimanja odstojanja prema

Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme. Ćopić je, u zavičaju, naslutio obe istine, i zato ih ne razdvaja; njegov humor, kao protivteža lirskim

takvog, ničim nesputanog mišljenja, pa se tako i završava: pozivom na maštanje, na nastavljanje jedne igre koja, ni u čoveku ni u životu ni u knjizi, nema kraja.

instrument registruje pomeranje cvetova, zuj insekata, protok godišnjih doba, a u tom izveštaju dete, i čovek, i dete u čoveku, radosno prepoznaju svoja najranija čulna iskustva.

Sve nas tu podseća na vrline koje su čoveku s nekim dubljim razlogom date. Kad se govori o Robinsonu, obično se misli na prvi deo knjige, koji se događa na ostrvu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U toj komediji karaktera, gde je, kao u Molijerovom Tvrdici, ocrtana strast tvrdičenja oličena u jednom čoveku, Popović je dao svoju meru i pokazao sve svoje posmatračke i spisateljske sposobnosti.

Sve je »sujeta, senka i dim«. Najbolje je i ne doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati, čekati grob u koji leže

ove knjige: Ogledi umne nauke (Budim, 1836), Novый prilogъ za duševnu zabavu (Novi Sad, 1836), Antropologія ili nauka o čoveku (Beograd, 1850). Pored toga znatan broj etičkih, higijenskih i filoloških članaka po časopisima i listovima.

sav je vaspitan u kultu razuma, kako je to shvatao XVIII vek, i ceo njegov rad je davanje saveta kako da se skladno u čoveku i narodu održava duševno i telesno zdravlje.

— Jakov Ignjatović je imao zlu sreću da mu pobednici neprijatelji pišu istoriju. I oni su više govorili o njemu kao čoveku a manje kao piscu, suviše se zaustavljali na njemu kao političaru i privatnoj ličnosti, na njegovom slabom moralnom

Sremac, Stevan - PROZA

— A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to. ’Oće! Sad u maju su najopasnije poledice, pa se omakne čoveku noga; i tada ima najviše smrtnih slučajeva! — reče gazda Radisav pa ustade.

Radičević, Branko - PESME

dođi nek te osamare, Pa ponesi narodne tovare: Ta Bog veli što je svet sazdao, Što za koga, svakome je dao, Ta čoveku kosu i šenicu, Al' kljusetu bogme drvenicu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje. Ali ne valja kad čoveku raspoloženje zavisi od toga da li je vedro ili oblačno. Šta misliš sutra, kad počnu one kišetine?

MUSA: Sve mi to liči na neko izmicanje. HUSO: Možda ne želi da svraća kod Hasanage? Možda čoveku neprijatno? MUSA: To je trebalo Hasanagi da saopštiš. SULjO: Što su me pitali to sam i kazao.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva milina, ljupkost i draž, što se pokazivaše pri svakom njenom pokretu. Čoveku, kad je vidi, nehotice zadrhti duša, grud omekša i čisto oseti neki tih, blag miris što ga zadahne pred njenom pojavom.

Da se ne ugasi naše ognjište?“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...

Kad samo pred kim stane, obori pogled i ište što, a glas mu tup, mlak i monoton, čoveku dolazi da beži od njega, samo da ga ne gleda takvog. Noćivao je kod nas. Dali smo mu jedan sobičak.

Posle za njega ništa nije čula do samo to da je tom čoveku, za koga su je dali, Ita pobratim; i kad je to doznala, čisto joj je odlaknulo, kao da se oslobodila nekog straha,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Zašto je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje?

Kostić, Laza - PESME

Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku prvu, sve se to klanja u živom vrvu carevu grbu. Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili?

Oh, ne verujte! posle rada tog opravljao se bog. Uviđô je, uviđô besmrtnik, na čoveku da samo beše lik što vredan beše stvoritelja svog, a drugo sve slabotinja i jad; oh, ne verujte!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku odmah oči iskopale, zato im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka, ima još jedna, koja

Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale pa za njim, a on beži, te jedva uteče. Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao Usuda?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

ISAJLO: Kad ovako dugo postoji, onda se obuče i ide u pood kakvoj prijateljskoj devojki ili kakvom učenom čoveku. MANOJLO: A ti? ISAJLO: Mene ostavlja; da mu čuvam... Ne možeš pogoditi, pošto si Srbin.

Osvime! (Uđe u sobu, za njim Manojlo). PUTNIK (gledi dugo za njim, pošom Šaljivcu): Ne znam šta ću da mislim o ovom čoveku. ŠALjIVAC: Ukrali su mu razum. PUTNIK: Škoda, inače čovek mlad, mogo bi od polze biti.

Čest i poštenje svakome, bio otkud mu drago, poštenom i česnog srca čoveku, a nečesnom i nevaljalom, bože daj bolju pamet i poštenije srce. POZORIJE 2.

DOKTOR: No jošt više, moja je knjiga skinula naličije jednom nevaljalom čoveku. ŠALjIVAC: To ne razumem. DOKTOR: Evo čitajte.

“ DOKTOR: Nema od toga ništa. ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli? DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet.

Kazao sam vam da ću ga izlečiti i došo sam da održim reč. Šta može biti lepše, nego mladom čoveku povratiti razum! ŠALjIVAC: A u čemu se sostoji vaš lek?

PUTNIK: Ja mislim da je dužnost naša čoveku pomoći. ŠALjIVAC: Jeste, no znate li šta? Želio bi da pokušam ja sreću lečiti ga, i to simpatetično, to jest rečma,

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane. Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Stvarno ste slatki! U stvari, dopada mi se kod vas to što umete da slušate čoveka. Mislim, gledate pravo u oči čoveku i čini se da ga stvarno slušate. Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas?

svi mi u razredu vas volimo, to jest onaj deo razreda koji je najbalje odmakao na Darvinovoj lestvici od majmuna prema čoveku... i... i... vi se, naravno, nećete ljutiti ako ja...

— Zapali i meni jednu: ostala sam bez filtera... — Dakle, tu su! I, šta ono bi s tim telefonom? Priča o čoveku koji je predugo čekao na telefon — Živeo jedanput neki čovek na Petlovom Brdu, u Beogradu.

života su me učili da je pas najbolji Čovekov prijatelj, a drugu polovinu sam morala da nabubam da je najveći prijatelj Čoveku — knjiga! E, pa sad, ko je najveći prijatelj, pitamo se mi? Neka se to već jednom raščisti!

— Peta četa, zauzmi položaj! Osmi bataljon --- zaokruži protivnika! Fazoni! Normalno, dopada se Čoveku da ratuje, kad unapred zna da je dobio bitku! E, u tom scenariju me nećete gledati, da znate!

spuštanja zastava, kuknjave i džumbusa, topovskih salvi i intoniranja državnih himni, posle svega toga, Čarli, ja prilazim čoveku sa kolicima i kažem, Čarli, kažem posle svega što se dogodilo pre mene, kažem: — Molim vas jedan đeverak ati da bude

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju. Kažem čoveku s kim sam još maločas govorio na obali: — Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju?

poznanstvo, izmenjali ste samo nekoliko reči a uviđate da ste bezrazložno saznali tačno ono što je najbitnije u tom čoveku. Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd.

ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan krik osvetli odjednom celo jedno trpljenje; trpljenje u tome čoveku što viče, što je bio zagubljen u toj gomili i sada odjednom zvučno izdvojen jedini, jedini je prisutan, jedini u ovoj

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Odozgo do dole prekori se kotrljaju kao ljuti vodopadi. Na dnu se glasovi prekora sustiču ka čoveku pod višnjom što leži umoran i gladan; poslednji sam u lancu sveopštih psovki. Nemam na kome da se iskalim.

u naručje starca diže i slovi: vasiljena nije strašna ni ogromna kad je cela Inok Isaija nedostižno i nesagledivo čoveku suštim i telesnim obličjem izobraženo a netelesno i neodrazivo I svem mislenom nedomislivo i neizrecivo Slovu

raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da jednočine u čoveku koji se prućio da spava posle zavetine i podseća likom na suprotne strane iz strašnih snova a sneg ih je sve

tiče sad niko od nas nema vremena da stoji i da prašta ili da zahteva a tebi nek je dovoljna večnost da praštaš čoveku sve zlo koje pamtiš!

4. Kada čoveku svaka plata izgleda mala životna razmena tesna i prava na trajanje uska i bezukusna samoga sebe treba da sabije

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ja znam da su vanbračna deca onako nešto uzgredno... onako, kako da kažem... kao kad je čoveku probušen džep pa uz put ispadne para.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Iz baterije javljaju da su se kare vratile pune municije. Vojnici su raspoloženi, isto onako kao kada se siromahu čoveku da iznenada velika suma novca.

— Isto tako i oni nas nišane — kaže Aleksandar. — Ama svejedno... Reč je o ljudima uopšte, o tom Čoveku, koji se smatra kao jedino svesno biće na ovoj planeti. A oni se ubijaju kao zverovi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

oči gledaju neveselo, stradalnički, a po celom licu razlila se ona sumorna melanholija, koja pridaje neobičan izraz čoveku.

— Čekajte!... prekide je Gojko odjednom. Hoću da vam ispričam, baš ću vama da ispričam, a nikad živom čoveku nisam to poverio.

Gojko se podiže ispod prozora, pogleda sumanuto oko sebe i oči mu zastadoše na nekom čoveku, koji se lukavo iza plota osmehivaše, kao da veli: »Jesam li te prevario, a ?... Sad si se uverio«... To beše ćata.

I bolje!... Slatko je nadanje živu čoveku, nada mu je dragoceno blago... — Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad? prilazi ona materi i grli je nežno.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

I od čega? Od pepela? I gde mi je vreme za pitu? Ludog čoveka! (Utrčava u kuću) BLAGOJE: I ponesi čoveku flašu ljute! MILUN: Reko si dvije! BLAGOJE: Je li? Ponesi dve! MILUN: Misli li taj silaziti odozgo?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sa sudskim aktima. Takvom čoveku, obično, da se vrati živ, nije bilo lako. Tako sam i ja ubačen u bataljon, prvi na redu, koji je polazio u Galiciju i

Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku. Međutim, kao što mi se to desilo nekoliko puta u životu, ja sam vrlo dobro prolazio baš sa takvim čovekom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga. On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao.

upotrebiti oružanu vojsku da se takvi izdajnici ove napaćene otadžbine kazne i da se vlast preda u ruke kome našem čoveku... Gospodin ministar se zakašlja, te ja ugrabim reč. — To sve jeste, ali ako upadi anutskih četa uzmu jače razmere?

u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen. — Mislite li da vojska nema preče dužnosti, gospodine?

Saopštiše zboru srećan uspeh, dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku. — Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori.

Sve same pristalice uz vladu i vlasti, sve poslušno, sve mirno, pa To tako iz dana u dan, da se već čoveku zgadi i na tu poslušnost. „To je divan i obrazovan narod!”, pomislim u sebi i pozavidim toj idealnoj zemljici.

Pesme?... Kao da ga ne znam koliko je težak! veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme?

Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet.

Probudim se iz sna. Protarem čelo u strahu i prekrstim se, čudeći se šta sve čoveku ne dođe u snu. „Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Možda ga je odvela i ona fatalna misao, koja, u ovakim trenucima, obično dolazi čoveku na um: »jedanput se mre«, pa je jurnuo napred, ne videći ništa pred sobom. — Ko ima sečenice u pušci? — viknu jedan.

Fišeklije, patroni, nož, revolver, — sve ono što je zadavalo strah na živu čoveku, sad stoji bez značaja, bez cilja, kao da je obešeno o kakav običan predmet.

Beskrajna mržnja prema tome pedantnom i čisto, lepo odevenom čoveku, kome nije mogao ni mrvicu druge zamerke naći, koga je i sâm do ovoga trenutka voleo, razli se u svaki delić njegova

— Ah — prekidoh je — mi smo to nazivali svinjskim životom. Čoveku smo stavljali mnogo uzvišenije ciljeve... — Bili ste na pogrešnom putu.

I taj jedan trenutak bio je kadar da izazove u čoveku čitav roj misli; ali ona toplina, što za njim nastupi, rastura ti svaku sumnju, i ti gledaš pred sobom najpobožnije i

Namrštene Markove oči raširiše se, i on pogleda po deci nekako neobično. Kao kad poviču čoveku da mu je za vratom sablja... On priđe mahinalno slobodnom konopcu, dohvati ga i stade... Kako ćemo sad?

Ne valja se vraćati! Podneše joj pomodrelo, obeznanjeno, onakaženo tugom dete. Ah, prevelika svoja sreća ne dopušta čoveku da razume tuđ bol... Povraćeno dete krete očima oko sebe...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRINICA: Ali ti, kad zineš, ne umeš da zatvoriš usta. SPIRA: Nisam ni par reči rekao! SPIRINICA: Ne daš čoveku do reči da dođe! JEVREM: Ama, umirite se, zaboga!

Kažem Joci crevaru: Ivković je ovakav, Ivković je onakav, i već kažem mu najgore što se može reći o živom čoveku, kao što je to red prilikom agitacije; i kažem mu još: eto, zato ne treba da glasaš za njega.

DANICA: Pa je l' treba da im govoriš? JEVREM (drekne): Pa to je ono! I bar da su mi ranije javili? Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet? O, ljudi božji, šta me je snašlo? Pa onaj mi još pominje špiritus!

eto kako se trgao Spira. PAVKA: A šta ti pomaže da se ja trgnem, kad je Jevrem već raskinuo veridbu i otkazao čoveku, i... DANICA: O, pomaže to meni mnogo kad znam da si ti i tetka i teča, da ste svi sa mnom, onda ja smem...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Čovek stane pa sluša samo, i ne zna kojoj da dâ za pravo. I to tako ide iz dana u dan, pa izgleda čoveku, kao da su tu svoju svađu ili polemiku podelile na glave ili na produženja, kao neki podlistak u novinama.

Moći će, velim, da vidi, da se čoveku ništa nije otelo, samo kad pregne. Eto Srete kao živa primera; počeo sâm, a s čitavom falangom smelih, svesnih boraca

Pa kad pogledaš nakovnju (ѕіc!) kako se prevrće n izvrće, i kako jak tres učini, čoveku od miline suze u oku zasjaje«.* »Stari režim je pao, završuje Sreta ovaj dopis (koji je ovde u najkraćem izvodu iznet

Obično se veli da kad čoveka potera nesreća, a ona ne zna šta je dosta, nego zaokupi pa ne da čoveku oka otvoriti. Na sreću čovek natrapa, a nesreća ga sama vija.

Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan uzdah kao čoveku kad mu se svali veliki teret s duše, i on uzviknu: — No, hvala bogu! Jedva jednom da se svršilo i to.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Tetka nije znala da od brijača Dlaka na čoveku samo jača ... I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ...

O tom čoveku nema nijednog pisanog traga U knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi iz

Pa da je barem bukova daska Na stovarištu Gradskog otpada, Lakše bi mu bilo! Nema izlaska: Čoveku je suđeno da propada, A da se niko u mahali Ne obazre i da ga ne sažali!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

ni malo ne preteruju kad tvrde da kad pri plivanju jegulja napadne svojim udarima po nogama ili po ruci, u stanju je da čoveku onemogući za nekoliko minuta svaki pokret.

Rakić, Milan - PESME

I sva priroda i njezina blaga, I sve veštine što čoveku gode, Kroz dušu našu prolaze, bez traga, Ko tamne senke preko mutne vode.

mozaik-odelu Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene sa

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa kako ona pred njim sada stoji smerno i kako bojažljivo raspituje o „svome čoveku“ grdeći sebe: što nije znala šta će joj poručiti i iskati, te eto ne može sad odmah da njegovom glasniku to da.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ODGOVARANjA I NADGOVARANjA 63 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA 65 II POSLOVICE 67 A) PRAVE POSLOVICE (prozne) 68 O SVETU 69 O ČOVEKU 70 O ZLU 72 O DOBRU 75 O DOBROČINSTVU 77 O IZGLEDU 78 O SMIŠLjENOSTI 80 O UMU 83 O NAUCI 85 O ZNANjU 86 O VEŠTINI 87 O

Prave poslovice odnose se na opšte životne istine (o čoveku i svetu, o dobru i zlu, o istini i pravdi, o sudbini i smrti itd.). Najčešće su to konstatacije stvarnog značenja.

Rugalice odraslih su mnogo dubljeg zahvata no one dečje. Ruga se čovek čoveku, selo selu, pokrajina pokrajini, bratstvo bratstvu, pleme plemenu, narod narodu, porodica porodici, a i da ne govorimo

Kuni mi kuću đe stoji (reče se u šali onome, koji se žali da ga zub boli). Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana.

— Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje. O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja. — Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam.

— Koga bog čuva, onoga puška ne bije. — I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo. — Bog ne dâ jednom čoveku sva dobra. — Kome je bog ujak, lako mu je biti svetac. — Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje).

Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla. — Kažu da govori bijeli luk čoveku, i valja da znači da je bijeli luk zdraviji kad se ne ljušti, nego onako bez ljuske kad se jede.

Kada je jedanput čovek legao da spava, medved je ostao da ga brani od muva. Jedna muva pala je čoveku na glavu, a medved, da bi je otklonio od svog prijatelja, dohvati stenu i ubije i muvu i čoveka. Otuda ova izreka.

Arhimandrit ne poznavši svoga ždrepca, zafali čoveku, počasti ga lepo i pokloni mu talir. Pošto čovek otide, onda se tek pozna da je ždrebac manastirski, i da je pošteni

Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom. Kad čovek čini dobro, anđeo se veseli i krilom svojim hladi čoveka po obrazu, a đavo

(Kad ćuti) 279 — Kad slepac vidi, a hromi hodi? (Kad slepac hroma nosi) 280 — Kad čoveku nisu potrebna oba oka? (Kad nišani, — jer tada na jedno oko zažmuri) 281 — Ko više vidi: čovek s jednim okom ili

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Čitav čovečij vijek trebao bi jednome bezbrižnom čoveku, da skupi sve naše narodne pjesme, pripovijetke, pripovijesti, zagonetke, običaje, i riječi.

striženo! striženo!“ Idući ona tako pored puta, a ne gledajući preda se, nego čoveku u oči i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu rupu, koja je od ozgo bila pokrivena otkosima, i u nju upadne.

tako tebi valja!“ Pa otide svojim putem i ne nadvirujući se nad rupu. Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa!

je tu, đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i

” Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beži, te jedva uteče. Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: „Šta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?

A eno je” veli „na bunaru, idem da joj kažem.” Kad žena čuje šta je od njene kćeri, ona počne čoveku govoriti: „Ja čoveče ne mogu tvoje kćeri očima gledati, već hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne ćeš, ja ću sad

lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke, što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku odmah oči iskopale, za to im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima još jedna, koja

“ „Nije tvoj, nego moj“, odgovori žena, i tako nije tvoj nego moj, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: „Čoveče, ako ne će biti moj prednjak, ja ću umreti.“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.

Sveti Sava - SABRANA DELA

110, 10) jer veliki apostol Pavle kaže: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku na srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor.

Jer reče božastveni apostol: „Što oko ne vide i uho ne ču, niti na srce čoveku dođe, pripremi Bog onima koji ga vole.“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor.

Videti udostoji se, oče bogonosni, nadom svojom i ljubavlju što oko ne vide niti uho ču, niti na srce čoveku što ne uziđe, krasan javi se božastvenim krasotama, vrlinama, Simeone blaženi, krasnom Vladiki predstojiš, za stado

onima koji ga ljube i koji se trude njega radi, jer reče božastveni apostol: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku pa srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor. 2, 9) Jer tamo žele i anđeli pogledati. (І Petr.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem!

Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu! I mrav je čoveku ponekad velika družina! Šerpa, pegla... Dokačim ja kaput pod ovu strejicu. Samo da ukucam ovaj veliki ekser.

STAVRA: Ti na svakom vetru raširiš repić! MILE: Primiš ga u svoje redove, ukažeš mu poverenje, ko čoveku, a on iz cuga počne da ti rovari! S takvima nema kompromisa, to da znate! Pa, ako treba i sudski, onda i sudski!

CMILjA: Vidiš ti onog tamo? IKONIJA: Koga? Aaa, onog! Vidim, nisam ćorava, sipam čoveku pasulj! CMILjA: I ti to tako... Ništa, sipaš mu pasulj? IKONIJA: Valjda mu neću zitin u kandilo!

TANASKO: Onoj kafedžinki čovek izlečio kutnjak! Takvo čudo može i berberin kleštima! MANOJLO: Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla! TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko!

Misliš da ljudi pate onako, bez razloga? Rana se čoveku u zvezdu pretvori, pa mu sija, da vidi kuda ide, osvetljava mu druge ljude, osvetljava mu kuću, astal, ženu, večeru,

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A šta se kasa ženski[h] očiju, one ne valja da se s njima odveć ponose. Što su god ženske oči čoveku, to su i čovekove ženi.

i slugi i sluškinji koji ga poslužuju, jer ono samo sobom toga jošte nije kadro zaslužiti; da je blagodarno svakom čoveku za najmanju dobru reč; da je dužno nikoga ni u čem ne uvrediti niti ozlobiti; svakom po sili i po mogućstvu svome dobro

U ovakom lepom poslu provedemo tu celi božićni post i takov lep post ne bi se čoveku za duga života omrazio. Po Božiću — u Veneciji karneval. Ludi bi bili kad bi u Trijestu stajali! ’Ajde u Veneciju!

” Dâ se to ovom čoveku na smej, da se nekoliko minuti morao smejati. Pita domaćica: „Uàt is dat? Uàj du ju laaf so? Šta je to?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Na obali u snegu crni se čovek. Snažna čovečina. Podigao ruku, ćuti i ne miče se. U naravi mi nikad nije bilo da čoveku okrenem leđa i ja nastavih da gazim krckanje suvih ribljih koščica.

Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš. Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije.

Ni na jednom pristojnom i uljudnom čoveku nisam video takvu odeću. Aman, ne brukaj me!“ Vukašin se tanko osmehnuo, uzeo šešir i pošao izvinjavajući se ručkom kod

“ Tola se uozbiljio i malo poćutao. „Pa zar nisi gazdarica?“ „Ti ništa ne znaš.“ „Lakše je čoveku kad češće radi.“ „Lako je tebi kad možeš da ne misliš... I da ne vidiš.“ „idim, nisi dobre vole. Imaš nekih briga?

Stojan je od nazeba umro u Gradištu one jeseni kad je sneg pao na još zeleno lišće, „dubok sneg, čoveku do raskriži od čakšira“.

U ovakva vremena što su nasrnula da satru čoveku dušu, misli Andra, ne treba imati ni oca ni sina. Treba odživeti samo jedan, svoj život, i izbeći obe sudbine: i

I hrani dete, i muči se za njega, i sad nemoj da spavaš kad je ovaj pomor navalio u narod. A ja vidim da se čoveku ne isplati dobrota, ali opet, velim, Aćim Katić je čovek, iako je kralju o glavi radio.

Biće vam posle dosadno. Lakše je čoveku kad lepo razgovara. ...Grčevi joj brzo promileše licem i uroniše u mir još jedrih a modrikastih obraza.

Aćim pogledom preseče Rakin smeh. — Pričam jer te poštujem i žao mi te. Izludećeš ovde sam. Nisam na živom čoveku nikad video tako belu bradu. — Je li ti kapetan rekao da mi to kažeš? — Nije, dece mi.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

samo jedno od tri mesta na kojima su, istog dana i istim ljudima, udarane batine, ukupno tri puta po stotinu udaraca po čoveku.

Čim bi na postavljeno pitanje pokušao da odgovori, Višnjić bi morao i da progovori. Ispričao bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put vodi kroz čisto beznađe.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

mozaik-odelu, Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu, i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene, sa

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„No zato je Monž bio druga, čista, duša“. „Pričajte mi, molim Vas, i o tome izvanredno simpatičnom čoveku!“ „Monž se iz iskrenog ubeđenja stavio pod zastavu francuske revolucije.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN 171 POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE 176 OSLOBOĐENjE 186 IVAN — ILIJA

trenutku, međutim, kad su zategnutost nerava i naša uznemirenost bili na vrhuncu, drski student obrati se razjarenom čoveku jednim vrlo pomirljivim tonom: — Nemojte se ljutiti — reče on sav zažaren ironijom — ja sam svemu kriv.

ona, u putničkom šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da čoveku i pritiv volje oči zavodne. — Kad lako skoči na snažna prsa Nikolina, on je ponese izlazu, ka kolima koja su čekala.

Idi, molim te. A ko te je kadgod video da se zabrineš, da se snuždiš, da si ozbiljan kao što prilikuje čoveku, boga mu! — Je li, ima li žaba rep?... A što žaba nema rep?

Pa posle čoveku krivo ako žena... i što se u njoj probudila koketerija, kao ovaj Tolstoj što kaže... Ali drugo je žena, boga mu, ona

Oni prvi činili su sve da u čoveku razviju njegove prirodne sklonosti. Po svojoj prirodi čovek se uzbuđivao za moralno i za dobro; zlo i nemoralno bunilo

Molim te, strpi se, evo ti dalje. Po svojim sklonostima čovek se počeo približavati čoveku sve više i više, to se bar ne može poricati. Razlike su bledele, i u odsustvu veštačkog uticaja, došlo bi bratstvo.

A vi? Zar i posle svega toga, zbilja, možete misliti lepo o čoveku? Razmislite ponovo: majka i otac odstupaju s vojskom ispred neprijatelja kroz Arbaniju samo, kako su govorili, radi

Pa mu dođe da padne na grudi ovom čoveku što mu sad govori tako blago, ljudski, kao čovek što govori čoveku. — Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li?

Pa mu dođe da padne na grudi ovom čoveku što mu sad govori tako blago, ljudski, kao čovek što govori čoveku. — Ti ćeš izjaviti sve po redu, je li? I ništa nećeš prećutati, baš ništa nećeš? Tako si noćas obećao.

A vi, eto, govorite mi bratski i zato vam hvala. I spavaću, rekli ste, koliko mi god drago i sve kao čoveku daće mi se.

oblačine što su puzile po nebeskom okeanu, ispuniše mi dušu onom ledenom, pustom i najpotpunijom usamljenošću kad se čoveku, u najvećim mukama smrtne tajne, čini da je nadživeo sve. Tada sa prokletstvom života, ja doživeh poslednju samoću.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Šta su oni namislili sa mnom — Bog zna, a gre’ota je siroma’u čoveku ’vako podmetati — i ovaj mu se odgovor tako dopade, da već poče i sam verovati u istinitost njegovu.

On, za trenutak, zaboravi gde je, zaboravi svoju zadaću i sve, pa stade da sastavlja u pameti odgovor, kako da objasni čoveku svoje prisustvo na ovom mestu.

— Šta si mu to govorio ? — zapitaše seljani kmeta, kad se vrati među njih. — Pa znaš... savetovao sam čoveku da ne propada tako mlad uzalud, neka se preda vlasti.. — Pa šta veli on? — Ništa.

Ja joj činim sve... svega ima, kao kakva gospođa: ništa ne radi, jede i pije, šta će više ?!... Šta treba čoveku drugo ?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beži, te jedva uteče. Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao usuda?

— Nije tvoj, nego moj, — odgovori žena, i tako, „nije tvoj, nego moj“, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: — Čoveče, ako neće biti moj prednjak, ja ću umreti. — Pa umri, — odgovori joj čovek — jedanput nek je i moja starija.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

da sledim svoj prirodni instinkt, koji me je kasnije potpuno zaokupio - kako da iskoristim prirodnu energiju da služi čoveku.

koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.

u odličnom stanju on reaguje tačno na sile koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u bilo kom čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moje iskustvo govori mi da taj manuelni rad razvija u mladom čoveku određenu sposobnost koja se nikad ne može naučiti samo iz školskih knjiga.

Sofokla i stotine drugih koji su govorili jezikom bogova i stvarali dela koja može stvarati samo božanski duh u čoveku.

Tada je bolom skrhani Univerzitet odao poslednju počast svom velikom čoveku, i odavde su Maksvelovi posmrtni ostaci ispraćeni u njegovu rodnu Škotsku.

Hvalio se među svojim seljacima da je glas o njemu kao učenom čoveku stigao do Sjedinjenih država, i ”voila”, to me je dovelo u Pornik.

Fizičko-tehnički institut ostaće uvek spomenik čoveku koji je u Nemačkoj propovedao doktrinu tesne saradnje između apstraktne nauke i industrije.

Oni nisu proizvod bilo kakvog prirodnog procesa evolucije koji je poznat čoveku. Otkrivanje ovih nepromenljivih zakona kojima se povrgavaju ove substance, ovi nepromenljivi osnovi univerzuma,

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku.

Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku? Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom.

Oni je pogledaše kao u čudu i pođoše dalje. — Udijeli darak! — ponavlja Cveta i pruža ruku prema vremešnome čoveku. Gospodin stade pred nju i ozbiljno je posmatra. —Eto, i tebi se hoće da prosiš, a?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Nije meni, razume se, ovaj ponovljivi slučaj teško pao tek zato što sam starinom i rođenjem zaista Kosovac. Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote.

Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote. Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam se pogled na našu sopstvenu kulturu – na bilo koji njen deo ili na sve njene delove

svih bližih vremenskih oznaka svih usputnih prisećanja, sve više približuje onome što je elementarno, iskonsko u čoveku. I nije nimalo slučajno što se toj najstarijoj tradiciji moderna umetnost najčešće obraća.

Nisam obuhvatio sva, nego samo neka njegova dela, a nisam dao ni pravu sintezu. Čoveku je – i pred drugima kao i pred samim sobom – teško da prizna šta sve nije uspeo. Pa ipak na kraju to mora učiniti.

Ponekad se čoveku učini da je to reakcija i pobuna protiv stanja u današnjoj kulturi: ona sve više zaboravlja na dubinu iskustva i pameti

I tek onda kad se književnost počne da tumači kao neiscrpan izvor važnih informacija o čoveku i njegovoj kulturi, učenici podjednako kao i studenti počeće drugim očima da gledaju na dosadnu školsku lektiru koja im

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

VASA: Pa to, na primer, prvo si mene falsifikovao. ČEDA: Ne znam. VASA: Znaš, kako da ne znaš. Predstavio si se čoveku kao da si ti ujka Vasa, a to je, brate, falsifikat i ja zbog toga mal' ne pogiboh maločas.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

za realistički roman iz druge polovine XIX veka; ali nisu ni subjektivni opisi onoga što se dešava isključivo u čoveku, i koji na kraju završavaju u „toku svesti”, pojavi karakterističnoj za jednu vrstu modernog romana HH veka.

A i nemački romantičar Adelbert fon Šamiso ima pripovetku o čoveku lišenom senke. Naime, glavnog junaka Petra Šlemila - on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu Adelbertu -

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Prizrenci počeše da mere što bi valjalo: braniti svoga zemljaka ili udvorično odobravati ovom strašnom čoveku. No, on brzo zbaci derviški klobuk s glave, zapovedi družini da voljno sedne, pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: —

Pred sam polazak uzeo je još jednu ženu: našao se junak Arnautin i poklonio devojku jednom takom čoveku kojega vuče srce na istok, za svojom verom, kako se odmah objašnjavalo... Preležanin ga bejaše primio sasvim svojski.

Sa velikim prozorima, gospodski i domaćinski sagrađena. Da je vidna i široka, da je stanište čoveku koji se ne boji i ni od koga ne zaklanja. Vičemo da nam se otvori.

reč od Turaka kao pogrdu, omalovažavanje srpskog naroda, kao kad bi im i opsovali Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob Čoveku mete. Jer nije car umro nego čovek samo — Čoveku valja suzu da damo.

Jer nije car umro nego čovek samo — Čoveku valja suzu da damo. I šta je presto, šta li kruna kobna (Pa još kad je gledam sa gledišta grobna), I šta je porfir,

ne pitam dalje, sve sa uma smećem; Ovaj venac svežim, rosnim poljskim cvećem Na grob, koji dušom dršćućom oblećem, Čoveku mećem. »Starmali« 1881. ZA GIRFILDOM Podlost rušit’ — da divna zadatka Podlost srušit’ — moć ti beše kratka.

Zar ne vidiš tu mirnoću Kojom sreta sudbu preku? Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku? On svlađuje svoje bole, Sakriva ih u prsima; Diže gore oči svoje — Teško j’ dobrom među zlima.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti. Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo.

Miljković, Branko - PESME

Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari. Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje.

Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori.

! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunuše časno.

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom se poverljivo nagao. — Znaš ovaj lekar Francuz baš ništa ne zna, odmah šprica kininom, i sramota čoveku da kaže gde toplomer meću. Tako je iz pukovnikovih priča Duško saznao za sve bolničke istorije.

Petrović, Rastko - AFRIKA

To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku. Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj neduhovnosti.

Naročito su cenjeni obrazi i polni organi. U Manu je sasvim skoro bio proces jednome čoveku–panteru. To je bio tek inicijirani mladić, koji je izjavio da je uhvaćen na svojoj prvoj žrtvi.

One sa nekoliko metara daljine pljuju pravo u oči čoveku a onda, kada trenutno zaslepi, ujedaju ga. Sresti pantera, sâm, sa dvojicom–trojicom pratilaca koji će se razbeći,

Sve razdvaja čoveka od žene a jedino ga susret seksova za nju vezuje. Čoveku je bliži njegov drug s kim je u istom tajnom udruženju, s kim govori jezikom koji samo muški razumeju, no žena, sa kojom

Tada je sporedno koja žena podleže kome čoveku, ljubomora prema ženi kod ovoga uopšte ni ne postoji. Da bi ljudi bili na miru od žena, ove su kastrirane čim stupaju u

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt! GLAVAŠ: Mene?... A znaš li mene ti?...

Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu? Da l’ zato samo da slušajući Gospodstva vašeg grozne ćefove, U jedu svome i očajanju Oko

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

I to sve tako neočekivano, tako brzo, tako naglo — dok bi udario dlan o dlan. Nešto ce buni u čoveku i on se sili da ne veruje u ovu strašnu stvarnost; pokušava da svojim neverovanjem protestuje protiv nje.

« — ja spustih pušku na zemlju, a u sebi pomislih: »Budi bog s nama! Šta li je ovom čoveku?« — Dakle, velite, nigde nema konja? — Ja bar ne znam gde bi ih sad mogli naći.

000 ljudi ne može biti ništa drugo do opet zločin, mnogo veći, ogromniji. Ako je prestup ukrasti čoveku maramu iz džepa, ili presresti ga na drumu i oteti mu kesu sa 100 groša, onda oteti jednome narodu sto sela, čitave

Razumeti često znači izviniti, opravdati, pa i usvojiti. To je naročito slučaj u filosofskim pogledima. Čoveku se često čine s početka izvesna načela apsurdna, nepojmljiva.

probudi dugo gnječeni i davljeni ocećaj pravičnosti, koji kao da ne može nikad biti potpuno ugušen ni u jednom čoveku. Taj najedanput probuđen osećaj pravičnosti uvek je najbliži povod svake revolucije.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Nesumnjivo. Ali ako je čoveku suđeno da pogine, potrebna je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla,

je komandir davao utisak duševnoga čoveka, govorio je o smrti svoga druga nekako hladno, kao i da nije reč o živu čoveku, s kim je jeo i pio, a koji je sada mrtav.

— rastaćemo se zanavek. A Arleta, moja dobra Arleta, mlada, lepa, tugovaće neko vreme, a potom će pripasti drugom čoveku... Užasavala me je i sama pomisao. Mrzeo sam neodoljivo tu zamišljenu ličnost...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

BOROJEVIĆ 277 SLAVENOSRPSKI JEZIK 278 TVRDICA 280 TERPSIHORI 282 ČUDNOVATI LjUDI 285 OBILNI 287 NEMARNOM ČOVEKU 295 KARNEVAL 297 BAL 299 REČ U SVOJE VREME 302 POKLADNICA 304 PITOMICA 308 NIKANOR

uz najobimnije moguću informisanost, sa nastojanjem, da koliko god je to čoveku izvodljivo, pazim da u Antologiji ne ostane ni najmanjeg traga neke moje kapricioznosti ili moguće pristrasnosti pri

Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav.

i crvên večera vedrog, Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom čoveku, satanin osta porod!

Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao ga, čovek će izbeći ga; Al’ ovo je satana sad glabljivom čoveku dao, Pade junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig

Opet Dunav s’ okreće, gorda ustupaju brda, I veselo vrata putnika primaju svog. Tako često sreća uzmućuje čoveku život, Udari teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i

I tako, što je obećao javno, To sve, k’o junak, osvedoči slavno. 1843. Nikola Borojević NEMARNOM ČOVEKU Neka gače ili peva Vrana, slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali, Što je bolje, što je gore,

Kad je kuga prestala, tko je u Irig dohodio, ili pokraj tog mesta prolazio, koža čoveku ježila se kad pogleda na opustošene, razvaljene, popaljene kuće; kad vidi okolo cela Iriga jedan klaftar dubok i toliko

Život ne čini kletim stihije i zveri u prirodi — čovek je čoveku veća strava. To je zaključak Mrkaljev.” JELENI DIJAKOVIĆ ZA NOVU GODINU (str. 164). I ovu pesmu je prvi objavio dr V.

NEMARNOM ČOVEKU (str. 215). Preštampano iz Serpskog narodnog lista, č. 29. od 20. jula 1844, str. 225a. KARNEVAL (str. 217).

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Pa i tog anđela!... E bog te ubio! I na sunce je otrov prsnuo, Jelisaveto, zvezdo divotna! Oprosti mužu, prosti čoveku!

nema više take nevere Od kojih će se zemlja stideti, Što ih na crnim grud’ma ponese Da svojim licem truju zenice Čoveku pravom kad ih pogleda. (Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma.

ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, kćeri, crna kćeri, šta sam doživela? Obećavaš čoveku da mu ideš u kafanu. Gospode bože, kakva je ovo današnja mladež! MARICA: Onakva kakva je uvek bila mladež...

) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

sveta, kao što su čuvena Knjiga o Varlaamu i Joasafu, Stefanit i Ihnilat, Fiziolog, legende o Aleksiju Božjem čoveku, o svetom Đorđu, priča o čoveku koji je svoju dušu prodao đavolu, priča o premudrom Akiru, ciklus priča o Solomonu i

Knjiga o Varlaamu i Joasafu, Stefanit i Ihnilat, Fiziolog, legende o Aleksiju Božjem čoveku, o svetom Đorđu, priča o čoveku koji je svoju dušu prodao đavolu, priča o premudrom Akiru, ciklus priča o Solomonu i druge pripovetke kao i veoma

On je primer srednjevekovnog realizma. Ali sveti Sava nije zbog toga manje svetac, on je samo pristupačniji, bliži čoveku, koji može da saoseća sa njime i da sledi njegov primer.

je dao ličnosti u razvoju, njihove sudare sa svetom u kojima se ruše njihovi ideali, menjaju njihovi karakteri, te se čoveku sve događa suprotno onom što je hteo.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Toliko čudan da je čoveku čisto bilo neugodno to njegovo suvo, snuždeno lice, pametan, poguren hod, gledanje ispod sebe, uneseno, smerno.

I, sažaljevao je nju, sebe već ne. On zna da mora da radi kao što treba, dolikuje čoveku, sinu, na kome je ostala kuća, majka, baba, brat.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

se privija kad ujede čela ili zolja (SEZ, 40, 245). B. u sirćetu izgoni zmiju ako bi (po narodnom verovanju) ušla čoveku u želudac (ZNŽOJS, 14, 1909, 83); b.

Kalemljenje voćaka smatra naš narod »kao pobožan i čaroban posao« (BV, 10, 1895, 90). Kalem se prima samo »čistom« čoveku (ŽSS, 96). Kalemljenje se smatra za svet, bogougodan posao (іbіdem).

Karakteristično je i što se proso sipa ispod stola, a tu se ostavlja žrtva precima i o Badnjem večeru; kad se živom čoveku daje pomana, dok svi ostali sede za stolom, on leži pod stolom).

doista treba da duši spreči izlazak, jer, kao što znamo, zle duše su te koje, prema primitivnom verovanju, izazivaju u čoveku bolest. Poznata fraza »metnuti devojci granu na put« (to jest, »smesti je čim da se ne može udati«, Vuk, Posl.

I u okolini Zaječara veruju da je ova trava — što »za jednu noć izraste, procveta i ugine« — »po obliku slična čoveku« i da noću svetli kao »tri svećice koje gore iznad kladenca«. Prema pričama iz Aleksinca i Sokobanje, do r.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

ali ostaje tu nešto što svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa ostalim, namakao omču na vrat ovome čoveku i izbio mu busen ispod nogu.

Živopis vratimljske crkve bio je gotov. Odmah da kažem: nije mi se dopadao. Voleo sam Ćirjaka i divio sam mu se kao čoveku, mada sam sve vreme verovao da je loš živopisac i da njegovo delo ne vredi ništa.

i ubogoj, na ovoj postelji razglavljenih nogara, uz šumove bolnog ječanja i vapaja koji dopiru iz susednih prostorija? Čoveku bi trebalo omogućiti da umre kraj potoka, pod krošnjom kakvog granatog drveta u cik zore.

Ne može u takvim trenucima da se obuzda, pa je zaludno sve njegovo poznavanje ratne veštine. „Ne mogu poveriti ljude čoveku kome nije stalo do života.“ I Pipac mu nije čovek po ukusu. Za njega Lauš kaže da je skitara, baš tako kaže: skitara.

Taman posla. Ne pada mi ni na kraj pameti da trljam nos jednom za nas tako dragocenom čoveku kakav je Dorotej, samo zato što okolo kolaju smutnje i gadne glasine koje potiču od pokvarenjaka i protuva.

Da bi kolebljiva i nepostojana misao mogla da opstoji u čoveku, da se začne i počne rasti, potreban je mir, ono gnjilo mlako čiljenje vremena, ona tišina što se rastače u stvarima.

A i nije bilo vreme za trvenja kad je Brzan stajao pred vratima, pomamno udarajući zvekirom. Dadara Ponekad je čoveku potrebno da se osami, da se osvrne oko sebe, pogleda unazad i napred, da vidi kud je krenuo i odakle je pošao.

U početku mi se činilo da nalikuje kakvom starom čvorugavom deblu bez ogranaka; kasnije, da je slična čoveku bez ruku sa ogromnom glavom, ili jarcu koji propet na zadnje noge brsti džbun, ili bari što se račva u nekoliko rukavaca

' 'Ti kažeš' odgovori mu. Tada Pilat reče svešteničkim glavarima i svetini: 'Nikakve krivice ne vidim na ovome čoveku.' Oni su još upornije navaljivali: 'On buni narod, učeći po svoj Judeji od Galileje pa dovde.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ovo je usko, pravilno, zasvođeno visokim čelom mislioca, a završeno klinastom bradom. U tom čoveku prepoznadoh Johana Keplera, sadanjeg asistenta Tihova.

eksploziv koji će iz komore eksplozije isterati u bezvazdušni prostor gazoviti mlaz brzinom od 26 kilometara, biće čoveku otvoren put u vasionu. Ta brzina rešava ceo problem, a sva ostala pitanja su sporednog značaja.

Eto vidite, draga prijateljice, kakva je silna sretstva tehnika dala čoveku u ruke da živi u svima podnebljima i prilikama.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Majstor Kosta se u poslednje vreme nekako sve više i više u slikama izražavao. Malo sreća, malo čitaonica, čoveku se mašta pothranila. Jednom, kad je opet s oduševljenjem govorio o živosti svoje dece, reče: „Šta graja, šta tutanj!

” I tako iz najsrećnijih dana njegova života ostade čoveku ime Kosta Zemljotres. Naravno. nije se ljutio. Od njegovo troje zdrave dece je potekao izraz.

Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac. Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ!

lik ostareo i dosta se smreškao, ali u crte ušao onaj fini sklad koji se javlja kad prestanu dugotrajni bolovi i čoveku bude opet milo živeti.

I da vam kao pametnom čoveku kažem još nešto: to je znak da polako, polako idemo naniže. Kad vas bestidno počnu varati i čerupati, to je siguran

Ded, da ti ja lepo obrišem oči, tvoje lepe oči... Iscuri čoveku na suze sva snaga, i ostane kao krpa. Jesi primetila: žene se isplaču, a posle slatko zaspe... Ne daj se!

ne bih novac dala, nego što hoću da te vidim u dušu, pre nego što ja budem polagala račun o časti Bogu i onom dobrom čoveku čije nas je imanje sve hranilo, i eto još treba i tebi, čuvenom gospodinu tamo u tvojoj zemlji... Govori šta si uradio!

Sve nam to nije trebalo. Šta ćeš, to je život... Sedi... Čuj, htedoh ti još reći da odeš na grob čoveku koji te i sad pomaže.... Ja sam samo njegov knjigovođa... Ti znaš da ja ranije nisam bila mnogo grobljarka...

Sa svim njegovim manama, svet ga voli. Volim ga i ja... Šta, koga đavola, onda volimo u čoveku!... Ljudi me teše i kažu: nikome do sada nikakvo zlo nije učinio...

Ništa gore, gospodo, nego kad u čoveku, može, naravno, i u ženi, kad proradi podzemni vrućac: em peče, em napolje ne može.

— Pa zar je mogućno da ti u takve stvari veruješ! — Pavle je malo pocrveneo: — Mogućno je. Čovek čoveku smeta na sto načina, vidljivih i nevidljivih. Ja to posmatram u razredu, i u našoj kući.

Ništa tako porodičnu slogu ne razbija kao sirotinja. Jedna plata, a sto potreba. To je ono što ti lepo kažeš: čovek čoveku smeta... Pa, ipak, Pavle, — to je opet ono što ti ne znaš — svi živimo, i svako živi svoj život!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

od Noja, kod Grka od Bahusa, kod Rimljana od Silena, a kod Srbalja od Kraljevića Marka pofaljena i predstavljena da srce čoveku veseliš i svevozmožnom hrabrošću puniš; koja ćutalicu oratorom, prostaka istorikom praviš, i činiš da tvoju silu

No velikomožna sudbina, koja često daje čoveku ono što ne bi želio, drugo je s njome zaključila. Jedan mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk

probitačnije, dakle, ono činiti što bi vi na balu ili u kakvom društvu samo od neke mode činile, ili bolje nepoznatom čoveku prići i od njega pomoć iskati? — Ona zaista vrisne, ali ne u namerenju da bega, no daje bolje čuje.

uši ostavim, na koje ja magarac od magaraca tim više soizvolim što sam dovoljno uveren bio da su moje uši i tako svakom čoveku kost u grlu.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

u brizi je uslov za napredak čovečanstva. Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu. — A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao? — Ne, jer od briga nisam mogao dići glavu.

tako sudbinom opredeljeno da čovek u doba kad je najiskreniji, u doba kad još ne ume da se pretvara, kad je najbliži čoveku, uđe četvoronoške u život? U to doba, kada sam prohodao, najvažniji je događaj bio: postupaonica.

mrsi konce; a Atropa, ona što drži makaze da odseče dužinu veka, moja najmlađa tetka, bila je kadra i inače skratiti čoveku vek, te su joj makaze bile sasvim izlišno oruđe.

“ pre no što je čovek mogao n završiti misao. Treća parka, ona što skraćuje čoveku vek, bila je zato da ja budem profesor. — Ništa lepše od toga! — uzvikivala je ona. — Pa jest!

Ta je svedodžba zvaničan dokumenat, izdat od nadležne državne vlasti, kojom se čoveku priznaje zrelost. Poznat je onaj beogradski tip, kavgadžija Dragoljub Avramović-Bertold kojega su izvesni režimi trpali

Jer, odista, vladaoci staroga veka nosili su tako strahovita imena da je čoveku bila potrebna fakirska moć da ih izgovori.

I da je to jedan ili dvojica, ali ceo stari vek pun je tako strahovitih imena da je čoveku lakše proći kroz neprohodne američke džungle no kroz stari vek.

i religija ispleli su zajednički divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u ništa i zadovoljno pljuckao u to ništa.

I, kako tada tako i docnije u životu, uvek su to nepoznate količine koje čoveku zadaju nevolje i brige! Jer odista, u životu, to ste izvesno svi zapazili, te nepoznate količine igraju često vrlo

Ali je tu takva gužva i takva zbrka raznorodnih i svakojakih količina da je čoveku lakše okom sagledati ceo planetni sistem u vasioni no mozgom shvatiti sve te količine u matematici.

A to i jedno i drugo staklo tamnički je prozor pre no ma kako usavršeni američki dogled. VOJSKA Čoveku dvaput u životu uzimaju meru dužine i širine tela; jedanput kad stupa u vojsku i drugi put kad umre.

a ja lepo odredim: ti, ti, ti, ti i ti, i rashodujem te, i ti lepo pogineš, pa čista stvar i uredni spiskovi, pa čoveku čisto milo da radi. Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Na ovome samo mestu zadržali smo se ceo jedan dan... Vi ste i sami videli koliko je teško i jednom samom čoveku da pređe preko onih vrleti.

Sa obale ocenismo da je čoveku taman do guše. Onda se naredi prelaz. Jahali smo i mi jedan pored drugoga, da bismo se zadržali za suseda, ako bi se

Navikao sigurno na takve prizore, on je govorio ravnodušno, kao da nije reč o živu čoveku. Ali ja ne mogu da se otrgnem od jedne misli, koja mi izaziva strašnu sliku...

Petrović, Rastko - PESME

A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku. Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom.

U svakome zadatku i muci koje je priroda natovarila svome robu, čoveku i životinji, unela je i po jedno malo zadovoljstvo koje postaje sve ogromnije što u sebi nosi više značaj odlakšavanja.

Mala svest, s pretenzijom na slobodnu volju, koja je ostvarena u čoveku, ne mora biti jedinstvena u prirodi: mogućnosti su njene bezgranične čak ako idu i po izvesnom zakonu.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Jednom umire! Jednom se čoveku pruža prilika da čak i samu Smrt nadjača!« Odagna Varalica žeđ i umor i do devete pustinje dođe.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

I, odista, nijednom drugom Turčinu, i uopšte nijednom čoveku, Marko, onakav kakav je u pesmama, nikad se nije pokorio.

Najčešće, Markovo junaštvo izvire iz duboke ljubavi prema čoveku koji je u nevolji. Najčešće, za herojski poduhvat Marko je nadahnut tugom zbog utamničenog druga, unesrećene devojke,

Zar bi mogao to da čini a da ne prekorači običan jelovnik? Očigledno, prema čoveku čaša i pogača. Narodni pevač — s pravom — vodi računa o toj srazmeri. Uostalom, svi junaci na svetu mnogo jedu i piju.

Te reči deluju kao mačevi. I dok bi gavranova crna krila i graktanje ljudskim glasom u drugoj situaciji savremenom čoveku izgledali naivni i otužni, ovde — nad glavom ponosite kade koja je uverena u pobedu mučitelja i željna tuđih muka kao

Stari Đurađ, zabrinut za život svoga jedinca, obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru sedla, ispod grive ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje!

11 Vuča dženeral je ličnost nepoznata istoriji. Pisanje krvlju, po nekima, vodi poreklo iz pripovetke o čoveku koji je prodao dušu đavolu i koji je ugovor o tome morao da napiše krvlju.

“ dvojako su tumačeni. Po Prodanoviću, oni znače: „Neka je prokleta muka koja ne izaziva u čoveku otpor, ne razvija njegovu snagu, i ne pomaže da pobedi prepreke.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače čovek i raga Ostaju dva siva traga Seljak hoda sve brže A konj umorno

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi čoveku kroz telo mu i dušu, i pronuzuje sve člankove i mozgove.

So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi! O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne

Po naški: Namet s kamenja. IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i porazi ga Bog, te pogibe!

Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u tuđe ruke dopadne.

A gde može dostići vetrenu spravu? Ta i utonu u more. Tako ga nesta. (Jedan budavši zver, te znade za dobro čoveku i do smrti verno mu za to posluživa, a pakostni razumni ljudi sa zlom za dobro drugome vraćaju!

I sluh i jezik s merom se drži. Svašto je mnogo čoveku dosadno ako bi što i najslađe bilo. Svet je svet i ništa ovoga sveta od videla sveta nejma poslaće, a mnogo dobi

A već u to dobi, star je bio od šezdeset godina. Da zna svaki jer bujnu čoveku ni mladost a ni starost nije za poštenje, teke raslabi li se čovek i dâ li se na svoju volju, seda brada ni za jadnu mu

A već posle nije ni mario za to je li, a nije li skrivio. Ama Bog doista ne ostalja to tako boraviti čoveku svojevoljno nego ko se ne obraća, kinji i bije i mori.

Ti si to, človekoljubče, sam rekao svakome čoveku da za svoju mu krivicu stoji se umreti, a ne drugom za drugoga muke podnositi... Ali greh je, reče, golema paguba!

A veliki bijaše boljarin i bogat. Pak što da čini, kako je svakom čoveku žao ovaj svet ostaviti i umreti (liše bogaticam), čudno je i do svoga izdahnuća sve se kopirka i misli se eda bi kako

« Iz dobra u dobro, iza zla u gore zlo dopasti ta to bi bila čoveku dva poštenja, komu pak dve muke, štono ni po pravici ne može dvostruko biti, nego jedno; tamo ili ovde i dobro i zlo.

Ama tomu svemu krivo je mnogo svakojako slatko jedenje i Mnogo liće, jerno iz toga se koti i množi blud u čoveku i dogod od njega ne isteče napolje ne može svome srdcu odoleti, ni mu zapta dati; sve se razždiže i lije mu se, razliva

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

hadži Zamfir je imao još jedno bogatstvo — imao je nešto što se ne može lako kupiti ni steći, nešto što sam bog daruje čoveku, pa zato to svaki čorbadžija i nema. To je lepa ćerka njegova, njegova mezimica, to je mlada Zona, Zona Zamfirova.

A i svi mu povlađuju, svi ga hvale da je dobra prilika i vele: „More, pa ima si čovek i dućan!“ iako je tom čoveku osamnaest godina, a dućan mu malo veći od većeg putničkog sanduka. — Takav je tamo običaj.

Izlaze preda nj i priviđaju mu se sve neke čudnovate slike kao čoveku u vrućici, i te su slike prelazile iz jave u san, i obratno, i najzad nije više mogao razabrati i razlikovati: šta je

Ali su se prevarili svi. Prođe nedelja dana, a od Mane ni traga ni glasa. Čak mu je po pouzdanom čoveku poručeno da Zamfir daje uza Zonu pet stotina dukata miraza na dan prstena.