Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na vranu konju sadioci S dvomerilom ceneći Zakon za dinar i po dva — Što rad sledi za njima smrtna kosa! EVA Ona je čovečaska velika spona i negbe gvozdene; svake zamke spletene u ruku su joj. S očima zamrežuje putove mladićem! ...
Eto, takva ti je čovečaska slaba i spuzljiva natura! Mnogo put ko što i veliko i spravi i dokona dobročinjenje, a u nečem malu rashali se i spuzne
Počeše jesti mrtve svoje lešine i svaku lipsotinu. A i toga im ne nastača. Najposle što habe čovečaska lajna s prahom mesiše te jedoše.
A čovečaska svaka sila do vremena je. Po Davidovu psalmu, digne se napre do neba, nešto malo pak posle čak do pakla dole siđe.
zmijom se nazivlje, jer kako zmija kradom se plazi u ptiča gnjezda da podavi ptiće, tako i greh se sa željom uvlači u čovečaska srdca te čoveka od svega podušna dobra ogoluzni i pamet mu pohabi tako da ni zašto ne valja...