Jakšić, Đura - PROZA
Budi mi prijatelj, o dobri čoveče! Ona ućuta i neobičnom pažnjom proučavaše crte na mome licu, nestrpljivo čekajući moj odgovor.
je uzdahnuo, a ona je klela Madžare tako groznim kletvama da kad biste ih vi čuli, vi ih nikad zaboravili ne bi, dobri čoveče!
„Kakva muka, brat-Obrade (ocu mi beše ime Obrad), kakva muka, čoveče? Samo daj, bože, zdravlje, a lasno ćemo za to!... Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid
Al’ u taj mah se otvoriše vrata i uđe u sobu čiča Marko. „Dobro te se i ti zakani!... E, e! A gde si ti, čoveče....“ „Bože, Obrade, na velikoj smo ti muci: sve od Segedina, pa ovamo preko Bečeja i Elemira, gradimo pored Tise
— reče Sremac, pa se posadi na prvu skamiju, baš naspram učiteljeve asure. — A otkuda ti, dobar čoveče?... E, e, baš ti hvala te si se jedanput i mene setio!
Obradović, Dositej - BASNE
Zato ga lovac često tučaše, dok mu ovi stane jednom govoriti: „Surovi i neblagodarni čoveče, što me nepravedno biješ? Zašto se ne spomeneš prve moje službe i vernosti?
„Ta moj čoveče, a da ako bog dade i ti ozdravi, gdi ćemo li toliku silu volova nađi?” „Bre, idi ti i učini što ja tebi rekoh; nek'
” viču. No sve zaludu, moradu i do današnji dan brade nositi, il' im se hoće il' neće. Naravoučenije „Ala, moj čoveče," — veli gdikoja žena mužu svome — „da su mi onake haljine, ništa već ne bi' želila!” No u tomu se ljuto vara.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Na to mi obrlajtnant reče: „Prođi se ti, čoveče, titula i politika. Ako ti njima politično pišeš, i oni će tebi politično odgovoriti, pak nećeš znati gde si.
Veli Čardaklija: „Prođi se, čoveče, vina. Vidiš da kažeš da je novaca gotovo nestalo: a znaš kud si se zaneo i gde si”.
” Dođe Hadži-Ibraim Valjevac i jošte dva starca. Počeše govoriti: “Prođi se, čoveče; baš kad je za tim stalo, daj momke i da pošljemo tri Turčina, neka hata dovedu, makar se sa Fočićem pobili”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U zlo doba eto ti i njega — iznese pun bardak rakije. — Ama gde si, dobar čoveče? — upita ga čiča Mirko. — Ta ono.. znaš... čeljad...
— Ne da... Baš uoči Ivanjdane zamolio sam čiča-Sredoja da ode do Živana i da mu tek pomene. — Pa šta bi, dobar čoveče? — Ništa!... Živan se razgoropadio i, kao što je već rčin, umalo se nije pobio sa Sredojem.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Popo, zovu te kući da čitaš jednu molitvu. — Dobro, eto me. Zbogom, Ivane! — Ali sedi malo, čoveče. A pop izide iz kuće...
— upita ga Zeka. — Ne znam — reče on — ali tako mi je nekako oko srca kao da nekog saranjujem! — Pa razgovori se, čoveče! — Hteo sam ja to, ali se ne može! — Zašto? — Ne umem ti kazati!...
Dučić, Jovan - PESME
ZAVET Reče mi moj Tvorac u veliko jutro: Čoveče, digni se i javi u ploti. I u svoj taštoj i pustoj nagoti, Idi kobnom stazom koju budeš utro.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— »Sej den jegože sotvori Gospod«!... Arkadija, čoveče, ti si moj izbavitelj, evo, već po drugi put! E, ako se još i sad izvučem iz škripca, neću ti to vo vjeki vjekov
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad je sve kasno i sad treba primiti sve, ispuniti sve, smesta treba popustiti. — Šta kažete, popustiti? E pa, čoveče, vi ne znate šta govorite. Zar da se ponizimo do roba, do skota? Zar to hoćete? Vi ne poznajete uslove.
— Koja vi, molim vas, komanda? — Jel' koja sam komendija? — Komanda, brate, komanda — Ostav'te me, čoveče božiji, koja sam da sam — A vi? — Ako važe stari rasporedi onda znam, ako ne važe... — Ljudi, ništa se ne zna.
Teodosije - ŽITIJA
A tebe, Božji čoveče, molimo, oprosti nam što ti u prepirci rekosmo i ne sećaj se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Šta govorite, čoveče; kakvi talasi, kakav Dunav? ALOŠA: Ja tak napisal. PAVLE: Jeste li vi takvo pismo napisali?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Bože moj! Zbog toga? - nasmejao se i bilo mi je jasno kako mi ne veruje. - Samo zbog toga? Čoveče, nađi negde ogledalo i pogledaj se: izgledaš kao zaljubljeni ćuran!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Film je bio fenomenalan, na časnu reč! Igrao je celo jedno poslepodne, ali ne i uveče, i ne na matineu u deset sati, čoveče! Koja je to bila masaža!
od sasvim drugog materijala, nije pristajao na srdačnost tog profesora, koji je neprestano upotrebljavao reči »momci«, »čoveče« ili »kilavko«, stvarajući atmosferu pripadanja muškom krdu.
Zujali su u kabini uspinjače iznad vrhova jela. — Šta misliš da se ovo otkine? — Pa, ne bi mnogo ostalo od tebe, čoveče... — reče Čile. Zatim su, zaslepljeni snegom. prešli u plitkim cipelama stazu za veleslalom.
— rekao je Čile. Nalaktiše se na šank hotela »Belvi«. — Pune su mi snega! — reče pop. — Pa, istresi ih, čoveče! — reče Čile. Pop pažljivo istrese sneg iz cipela u »Martinijevu« pepeljaru. Kelner je istog časa zameni: — Prosim?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Odlazi.) UGLED 2. (KOD DEVOJKE) OTAC i MATI MATI: Ali, čoveče, ja ne znam šta ti radiš; ne brineš se ništa za kuću. Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi.
OTAC: Ti si luda žena, pa mir! TETKA: Nemoj tako, Jovo. OTAC: Ajde, ćuti mi ti. MATI: Jao, bog s tobom, čoveče, kakav si mi ti otac, da ne mariš za svoje dete? OTAC: Nego ti mariš. MATI: Ali kad je čovek prosi?
Sremac, Stevan - PROZA
ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo prekorio i molećim pogledom zadržavao rečima: »Ta sedi, čoveče! Ih, kakav si! A da ti čitam Sanovnik, a ti bi na ručak zaboravio!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Na sceni ostaju samo askeri.) SULjO: Eto ti sad. MUSA: A ja sve vreme mislio da je neka politika... HUSO: Čoveče, onakva žena! MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Baba se sruši na zemlju, a on se vrati u vodenicu i kaže Ćosi: — Ama, čoveče božji, ono nije kukavica nego neka babetina, a ja potegoh kamen u glavu, a ona pade mrtva na zemlju, pa ja dođoh da te
Tek što Ero zamakne uz potok, al' eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: — Da vidiš, mo čoveče!
Kad ga žena opazi bez konja, a ona poviče: — Kamo, čoveče, šta uradi? Veli (tamo njoj mater!). — Ti si mu poslala novac da kupi kave i duvana, a ja sam mu poslao i konja, da ne
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM (stane pred njom): Kuda ćeš? SOFIJA: Da kupim devojki aljinu. MAKSIM: To neće biti danas! SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem.
SELjAK: Sinovče, ja nisam znao da si ti čovek. JAKOV: Sad znaš, zato ajde na sud. SELjAK: Prođi se suda, čoveče, šta sam ja kriv? JAKOV: Ja i ne kažem da si ti kriv. To neka sud presudi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, da ga vidiš kako hoda ulicom; čoveče, on jednostavno udahne vazduh, evo ovako, i izdrži tako jedno dvesta metara, a onda utrči u prvu kapiju i izdahne ga.
Je li bilo suza? Čoveče, kod mene vam je to tako: kada se događa nešto stvarno napeto, ne možete da mi iscedite suzu da vam je zvezda na čelu.
bilo je tu izvesne razlike u bazanju; mislim, nije to isto kao kad gluvarite onako, štosa radi, mislim, bez veze; čoveče, odjedanput sam nekako primećivala da pada sneg i da su sve porodice sada iza osvetljenih prozora, mislim, u toplom i u
Pa, čoveče, oni ne bi ni za živu glavu mogli da sede, na primjer, na patosu nečije kuhinje ili u špajzu, ili bakalnici, na primjer,
Hej, čoveče, znate li ono idiotsko pitanje koje novinari obično uvaljuju poznatim zverkama: „Koju biste knjigu poneli sa sobom na pust
„Bibliju“, „Rat i mir“, Alberta Kamija ili knjigu nekog budže kome žele da se uvuku u dupinger, ali niko, baš niko, čoveče, ne bi poneo krimiće — jedinu vrstu literature pogodnu za utucavanje vremena na jednom takvom mestu kao što je neko
“ a maman ga gleda u lice, gleda ga onim svojim ogromnim zelenim očima i, na časnu reč; čoveče, vidi se da mu načisto veruje, folirantu, jer ko bi normalan s njim mogao uopšte da živi kad ne bi verovao svemu što
— I tako ti to, čoveče — rekoh bez veze — ide sve do šestog u mesecu ... — A onda? — uleti neki blesavko. — Onda ti — rekoh — dolazi sedmi!
Nikada! Ili, bolje rečeno — malo sutra! Pa, čoveče, oni bi jednostavno odustali od svega, čoveče, i predali partiju, ako im na položaju ne bi redovno bio služen čaj s
Nikada! Ili, bolje rečeno — malo sutra! Pa, čoveče, oni bi jednostavno odustali od svega, čoveče, i predali partiju, ako im na položaju ne bi redovno bio služen čaj s prepečenim hlebom i puterom.
od svega, čoveče, i predali partiju, ako im na položaju ne bi redovno bio služen čaj s prepečenim hlebom i puterom. Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Sve hoću da te zapitam, pa mi nekako ne dade da dođem do reči: ama šta je tebi, čoveče, pa si se ukrutio kao mlada na viđenju? AGATON: Ne znam, stegao me neki reumatizam u leđa.
TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč? AGATON: Reče, dabome! PROKA (drekne): Šta reče, pobogu, čoveče! AGATON: Nije rekao otvoreno nego zavijeno, ali sam ja odmah izveo zaključak: da testament ostavlja porodici da po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Masa ponese i mene, razmaknuh laktovima, a onaj debeljko nalegao na moja leđa, i zapeo iz sve snage. — Ama polako, čoveče! — Samo pravo i guraj — veli on i zapinje još jače. Zapeh i ja, i tako se dočepasmo jednoga furgona.
— Ama, bogati — povika veselo i skoči. — Čekaj, čoveče, da pojedemo ovo... — Znaš, interesuje me! — onda se obrati vojniku: — A je li veliki? — Rundov ovoliki.
— Gospodine kapetane, naredio je komandant da se vratite na stari položaj!... — Ama, pobogu čoveče, šta veliš? — komandir se uhvati za glavu i duboko uzdahnu. — Jesi li to dobro čuo? — Dvaput sam mu ponovio naređenje..
— i ja, bunovan, jašem konja i nasumice polazim u pravcu odakle se kreću trupe. — Stani, čoveče božji! — dohvati me neko za ruku. — Gde ćeš tamo?... Ja sam, narednik Živković.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A ti sedi tu! VASILIJE: Kad baš insistirate... MAJCEN: Ako nemate dozvolu, znači radite ilegalno! Čoveče, ovo su ratne prilike! Vaša je zemlja okupirana! Ovde vladaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni!
DARA: Pregledaj Sekulinu sobu, spali sve hartije! BLAGOJE: Kakve hartije? TOMANIJA: Pobogu, čoveče, pa ti si potpuno smeten! DARA: Ne stoj te tu kao zavezani! Svaki je sekund dragocen!
A s kim ćeš sutra glumca prevariti? FILIP: Majko! GINA: Ama, šta ti je, čoveče, prođi me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslušaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje.
SOFIJA: Šta to radite, pustite me, boli! DARA: Zna se šta se radi s nemačkim kurvama! Blagoje, seci! SOFIJA: Čoveče, boli! BLAGOJE: Naravno da boli! I tek će boleti! SOFIJA: Pusti mi kosu! BLAGOJE: Džabe se otimaš!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Odakle si, pobogu, čoveče?!... — izgovori pošto se pribra od čuda, i raširi ruke, a uze me sa sviju strana posmatrati.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: (iznenadi se): Zbog žene?... (Prekrsti se.) Ama šta govoriš, čoveče i prijatelju, zar te moj muž goni zbog žene? SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv!
JEVREM: Otkud je gospa Marina moje dete? (Izvadio novine i razgleda.) PAVKA: Ama, ne ona, čoveče, nego... Ču li ti, boga ti, što ti rekoh, šta mi je žena prekjuče govorila? JEVREM (rasejano): Jest, jest, čuo sam...
ali neka govori ko šta hoće, šta se to nas tiče! PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče! XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan!
SRETA: Sasvim, svaku stvar treba postaviti na svoje mesto. PAVKA: Ama, čoveče božji, pa šta da kažem ženi? JEVREM (rasejano): Zar ja znam... eto... na primer... na primer...
(Zbuni se.) Nije to... već svaku stvar postavi na svoje mesTo, pa eto ti! PAVKA (krsti se): Čoveče božji, govoriš kao da nije reč o tvome detetu. JEVREM: Ama jeste, ali ne volim kad te detinjaste stvari padnu tako...
Naposletku, reci joj neka se strpi dok ne npođy izbori... PAVKA (zgrane se): Šta je tebi, pobogu, čoveče! Ja vidim već da si ti digô ruke, nego ću ja da kidam — pa kako bog da! JEVREM: Pa dobro, kidaj, a ja...
SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova! SPIRA: Ti da se ne mešaš, jesi li čula? SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, makar jednu reč da progovorim. Kažem: otac, a ne raduje se detinjoj sreći.
SPIRINICA: A znaš šta smo rešili ja i Spira? SPIRA: Ama, nismo rešili, nego... SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, jedan jedini put u životu da kažem što hoću! SPIRA: Kaži, ali reci kako je u stvari! SPIRINICA: O, gospode bože!
Baš dobro, mogli bi odmah da progovorimo i s njime. SPIRA: Neka sad, drugi put ćemo. SPIRINICA: Ama, čoveče, hoćeš li me jedanput ostaviti na miru, bar jednu reč da kažem! SPIRA: Pa kaži, brate, ali kad je vreme da se kaže!
SPIRINICA: Pa to, zete, rešili smo ja i Spira. SPIRA: Eto, opet: „rešili smo”... SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, ako boga znaš! PAVKA: Pa pusti ženu neka kaže! SPIRA: E, 'ajde, govori, govori!
) Izmisle mi, na primer, da sam preoteo tuđu ženu. PAVKA (zgrane se): Jevreme, pomeri se s mesta! Šta je tebi, čoveče? Gde bi ti mogao u tim godinama preoteti tuđu ženu? JEVREM: Pa znam ja da ne bih mogao, ali tako izmisle, na primer!
SPIRINICA: Nisam kazala, no velim samo: mi pošli... SPIRA: E, pa to, to si kazala. SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, da kažem; ne zapušavaj mi živoj usta! JEVREM: O, gospode bože, dokle ćete vas dvoje? Pa zar ti još nisi glasao?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Ama, čoveče«, izvinjavaju mu se oni, »dođi će i na to red, strpi se, nemoj da si tako prgav!« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Ciga, mršav kao avet, Prijateljski daje savet: „Opusti se, čoveče, Vek ti ceo proteče U strahu od sablasti... Ne, neće te napasti!
Ej, čoveče, u grabežu ne znaš granicu: Sve prigrćeš, šakom, kapom i mačem. Putuješ na Majorku, na Bled, Planicu. I do zemlje pok
Jer to tako samo počinje: Prvo drveta, pa životinje, A na kraju će goroseče I do tebe stići, ludi čoveče! Ko je kadar drvo pred kućom preseći Od njega se nadaj svakoj nesreći!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
mučenja, da mu ona prizna, videlo se i po tome što otuda počeše da dopiru zaprepašćeni uzvici, krici, svekrvini: — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo! Kuku, šta doživeh! Kuku!
da mu ona prizna, videlo se i po tome što otuda počeše da dopiru zaprepašćeni uzvici, krici, svekrvini: — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo! Kuku, šta doživeh! Kuku!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tek što Ero zamkne uz potok, al eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče! tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana,
Kad ga žena opazi bez konja, a ona poviče: „Kamo, čoveče! šta uradi?“ — Veli: „Tamo njoj mater! ti si mu poslala novaca, da kupi kave i duvana, a ja sam mu poslao i konja, da ne
“ Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoveče! Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se rane njima, a carev sin ima zemlju i
Jedan put rekne njemu žena: „Hajde, čoveče, da mi ovu tvoju devojku pošljemo u svet neka sebi sreću traži.” A on joj odgovori: „A kuda je znamo, ženo, poslati?
” A on joj odgovori: „A kuda je znamo, ženo, poslati? kud je devojka sama pristala?” Ona mu reče: „Ti, čoveče, ako ne ćeš to učiniti, ja ne ću s tobom živeti, nego ti nju sutra odmah vodi od kuće, pa je zavedi gde u šumu, odakle
ne ćeš ti sama tako ići, odmah sutra i moja će kći.” Kad u veče dođe joj muž, a ona počne mu govoriti: „Znaš šta je, čoveče!
A eno je” veli „na bunaru, idem da joj kažem.” Kad žena čuje šta je od njene kćeri, ona počne čoveku govoriti: „Ja čoveče ne mogu tvoje kćeri očima gledati, već hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne ćeš, ja ću sad skočiti u bunar.
Najposle reče mužu: „Čuješ, čoveče; ja ove troje dece više ne mogu gledati, nego ih vodi iz kuće, ili ne ćemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti.
Gledajući žena ždralove reče mužu: „Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih |
“ „Nije tvoj, nego moj“, odgovori žena, i tako nije tvoj nego moj, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: „Čoveče, ako ne će biti moj prednjak, ja ću umreti.“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.
“ „A jeli moj prednjak?“ Zapita ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka jede i pije za moju dušu, a mene neka zatrpaju.
Tek što Ero zamakne uz potok, al' eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče!
Sveti Sava - SABRANA DELA
kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu ti, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!
A ti, čoveče dobrodušni, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste!
Svaki se detalj logično uklapa. Šta se smeješ? ANĐELKO: To su ti čitave akrobacije! Pa ja, čoveče, ne mogu ni do klozeta! Ne mogu ni četri koraka, a da ne sednem! ISLEDNIK: A zašto ne možeš?
Sve tri žene stoje kao skamenjene. Teturajući se od šoka, u kafanu se vraća Islednik.) IKONIJA: Čoveče, šta to bi? CMILjA: Šta je sa Ćorom? ISLEDNIK: Naleteo! Deseto! Tonac! CMILjA: Ne smem ni da pitam...
PROSJAK: Otad je, čoveče, prošlo pedeset godina! Kome da potanko ispričam? U Đeneralštabu, a nema Đeneralštaba! U Ministarstvu, a nema
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?“ — gledajući kako se deca jedva batrgaju po snegu, nije mogao a da ga ne zapita.
Simka! Čuješ li?“ Ona se pridigla na jastuk i, ne otvarajući oči, upitala: „Šta je tebi, pobogu, čoveče? Jao, šta da radim? Ne Mogu više, ne mogu više ovako“... „Jesi čula šta sam ti govorio? Malopre šta sam kazivao. Kaži!
Pričaj ti meni, čoveče, šta si zgrešio na zemlji. Samo to hoću da znam, i na pitanje kratko odgovaraj. Ma znaš, Gospode, ja sam ti sreski
Ma znaš, Gospode, ja sam ti sreski kapetan, ja sam ti poslanik, ja sam ti prvi trgovac u Palanci bio. To ti, čoveče, ovde kod mene ne važi ni za dlaku. Bog se smeje. Tako je. I ne treba da važi. Tako ti je i kod mene u apsi.
Simka se glasno smejala: „Pa, ako ćemo pravo, i red je da Adam liči na mene i moju lozu. Ti, čoveče, i sam znaš da je moja krv jača od tvoje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ne beše mi teško da i ja stignem onamo, da naučim egipatski jezik i da proputujem ceo Egipat“. „O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos, koji čučaše pored nogu svoga učitelja, pa pocrvene do ušiju zbog tog uzvika koji mu nesvesno izlete
Kad ga Kalimahos, vraćajući se kasno u noć iz varoši, jednom onde opazi, doviknu mu: „Šta radiš ovde, srećni čoveče?“ Aristarhos mu ne odgovori ni reči, ali kad se pesnik izgubi u mraku, reče on samom sebi: „Jadni srećni čoveče!
“ Aristarhos mu ne odgovori ni reči, ali kad se pesnik izgubi u mraku, reče on samom sebi: „Jadni srećni čoveče!“ On nastavi da razmišlja, što je činio bez prestanka i da razgovara sa samim sobom: „To što ona prema meni oseća,
Pogodih njegove misli, pa ga umirih. „Ne plašite se od mene, dobri čoveče! Zemlja ima dovoljno mesta za sve nas. Ne dođoh ovamo da vam pravim konkurenciju, već da posetim svog zemljaka, Gerarda
Vi ćete, mladi čoveče, sve potrebne ispravke bolje izvršiti no ja, star i oronuo. Opunomoćujem vas da treće izdanje moga dela podesite po svom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio niti će kad osetiti lepše sreće od moje.
Njegova kuća je „Laf“. — Šta kažeš? — Mnogo se propio — odgovori nosač — mno-go. — Šta bulazniš, čoveče? I ja mu naredih da ne drobi, već da me vodi kud sam mu rekao.
Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate.
— Nije u tome stvar: vredi i ne vredi. Nego, ili si čovek od krvi i živaca ili si klada, razumeš, čoveče Božji! Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa.
— Iznesite mekintoš, čoveče Božji, iznesite mekintoš. — Molim, gospodine pukovniče, evo smesta. Zbunio sam se, magarac jedan, neprijatnost mi se
Hej, ama čuješ, čoveče božiji, prvo ono mora biti, a posle spavaj koliko ti drago. — Hoću, sve — sipljivo je odgovorio Svilar, ali očne kapke
Ali posle šeste ne vidim šta čitam, ali stvar mi ne izgleda baš tako opasna. „Batali, mislim, šta brineš, čoveče božiji, saveznici su jači, spremniji, bogatiji. Pravda je na našoj strani“, i opet naručim čašu vina.
Muvaju Iliju Ilića, muvaju mene, svi se redom muvaju. A ja navaljujem: „’Ajdemo“, kažem, „odavde, nije ovo, čoveče Božiji, za nas; mi smo došli i onoliki put prevalili, vazduha čistog da u’vatimo, zraka malo da se nadišemo, odmora
Svestan sam ja, kao i ti i koliko i ti, sve znam što i ti, sve sam, čoveče, preturio kao i ti, možda i više. Znači da: ili ti nisi od krvi i mesa, ili da zdravoga razuma nemaš; znači da, iz
— Srećko! — viču svi. — Ama izigravaju! Čoveče božiji! Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako.
Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako. — Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku. Nemojte, ljudi. Ne dajte!
— Ene, šta to, more, uradi? — čudi mu se Iketa. — Pa lepo, je l’ ovo pošteno? — Ama šta to uradi, čoveče? — Pa ti mi sanćim galantira, pa evo šta se uradi: tupo k’o, đavo, viđi sam. — Pa dobro, jesi klapunj’o?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Batali, čoveče, sav sam gola voda. Idem da vidim je li žena što spremila za ručak — odgovori drugi, za koga nije bilo sumnje da je
— E, ’vala ti, čiča, kô bratu! Neću ti ovo nikad zaboraviti — odgovori zbunjen Đurica. — Ta ma’ni, čoveče ! Samo se ti požuri! — reče Tima, izlazeći iz sobe i pipajući po mračnom hodniku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Gledajući žena ždralove, reče mužu: — Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj! — Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih
tvoj, nego moj, — odgovori žena, i tako, „nije tvoj, nego moj“, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: — Čoveče, ako neće biti moj prednjak, ja ću umreti. — Pa umri, — odgovori joj čovek — jedanput nek je i moja starija.
— A je li moj prednjak? — zapita ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: — Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka jede i pije za moju dušu, a mene neka zatrpaju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa priđe s leđa Aranutu i odreši mu ruke. Arnaut, dojevši, zavrti se oko sebe i opasa. — Što se, čoveče, odmetnu od naših vlasti?... Beše ti bolje ostati kod kuće! Arnaut, iskezivši zube, mahnu glavom: — Kuća!?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Ama, kakva udaja, pobogu čoveče! Pa zar nije ona već dve godine udata za mene? VASA: Jeste, ne kažem da nije. Vidiš, ja sam takav karakter da nikad
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Da mu bude medeniji novi život, da bi izišao iz rajetinske rđe i da bi mu se još na prvim koracima usladilo turkovanje, čoveče...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A starici, kad je čula, bilo nepravo: „Ala, ala, moj čoveče, stara nebrigo, Taj ti posô, što uradi, nije valjao. Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska
»Starmali« 1888. NA NOVU GODINU (ma koju) — PREVEDENO — Čuj, čoveče, moga svȅta Na uranku nova leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se
Miljković, Branko - PESME
Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kuda se đavo porebarke šunja, grickajući strašivo krajičak čupavoga repa, tu se on posadio!... Ma šta ćeš ovde, dobar čoveče?... RADAK: I baš na ronu ove provale? ISAK: Da skačem dole.
Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče! Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu
) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru... Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera!
A kada sutra danak osvane, Ti putuj dalje!... Spasa ostaje!... STANA: A s kakvim pravom, proklet čoveče, Otimaš majci ćerku jedinu? GLAVAŠ: Boško ti jeste sin, Al’ Spasa kije kći! STANA: Nije mi kći?
Jeste, čekaju!... Pa neka dođe!... HASAN: Nemoj pretiti! GLAVAŠ: Ne pretim, Al’ čuj me dobro, dobar čoveče! U kose moje svaka dlačica Na hajdučkom je rasla temenu; Pa malja ona što je u sanu Još ove noći kožu probila, I
SVI SELjACI: Tu nek pogine! (Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče? RUDNIČANIN: Od Takova sam! I Miloš me je amo poslao Glavašu hrabrom, da ga pozdravim: Da je Srbija listom ustala
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'. Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka. — Ali, čoveče, ti ni puške nemaš. Vidiš da ta tvoja krntija nije sad nizašto. — Ja, izdade nevjernica u najtvrđu muku.
Crnogorac ljutito poteže rukom zavoju, i bi ga zderao da ga ne uzdržah. — Ne, čoveče, ne budali! Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine?
Aleksa, zli, pakosni čoveče, tri put da si proklet zašto me otrova onom strašnom sumnjom: da je, možda, moj Mita poginuo od bratske srpske ruke, da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dosta mi je toga. Ali on je išao napred te se nađosmo kod onog topčeta. — Najveću! — naređivao je Kosta. — Čoveče, došao sam da na miru posedim. Ostavi, molim te. Što izazivaš vatru? — Ti si pod mojom moćnom zaštitom.
Ove zemunice podsećale su me na jazbine zverova. — I tako dalje! — prekide ga nanovo Luka. — Boli me, čoveče... Mi nismo hteli rat. Ali onaj koji je izazvao ovo krvoproliće u svetu, toga bi trebalo...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Nego? JEROTIJE: Miriše na Đoku. ANĐA: Kakvog Đoku, boga ti? JEROTIJE: Eto, takvog! ANĐA: Govori, čoveče, šta je: ništa te ne razumem. JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam!
JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem? JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj (pismo.
ANĐA (jednovremeno sa Maricom na vratima): Šta je? JEROTIJE: Daj mi kačketu i pištolj! ANĐA: Šta će ti pištolj, čoveče? JEROTIJE: Daj mi kad ti kažem! MARICA: Ama, što nam ne kažete...?
ANĐA (i za njom Marica dolaze noseći jedna kačket, a druga pištolj): Ama, kaži, čoveče, šta će ti pištolj? JEROTIJE (meće kačket na glavu, a pištolj u zadnji džep kaputa): Pst! Ja sam danas centar.
XVIII ANĐA, zatim MARICA i PREĐAŠNjI ANĐA (pojavi se usplahirena na vratima): Čoveče! Ako si muž, ako si otac i ako si vlast, a ti pomaži! KAPETAN: Ama, kakav je to lom?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije O Prohore, senko moja, stara otrcana smlato, veliki ludi čoveče i podvižniče, što se za jedan tren ne spustiš iz raja?
Šta ćeš učiniti, Doroteju? Hoćeš li, predobri čoveče, smetnuti sa uma onaj ceđ kojim su s tebe oprali vodu krštenja i oglasili te zverkom?
Ne bi li postala ohola i ravnodušna? Ali požuri, čoveče! Ne oklevaj u besplodnom razmišljanju. Znam da ćeš začagrljati lončićima, uzmuvati se ovuda, istucati u stupu travke i
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (koja je dotle nički ležala, skoči, Mladenu): Ne, čoveče, jedinče nam je! MLADEN (odgurnu je, hoće nogom u glavu da je lupi): Petom ću ti glavu razbiti!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednom joj bio dosadio, i ona reče, više u šali nego s prekorom: „Ma, čoveče, ostavi se tuđih briga.” — Majstor Kosta je osećao da je baš te večeri neobično lepo dokazivao, pa se lecnu i
— Ama, čoveče! — Bilo je da su čoveka osudili na smrt, i već je pred puščanim cevima stojao, pa spasen; poslat u Sibir, pa onda pao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zar ne? — Ali... ovaj... kako to... ako vi sumnjate štogod... — Ama ne sumnjam, čoveče, apsolutno ne sumnjam, no sam prosto uveren da ste vi zaljubljeni u moju ženu.
— Da, ali ta ružna uloga koju mi nudite? — Ama, čoveče, recite mi, kakav ste vi đak bili iz matematike? — Rđav! — To se vidi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oko podne krenuše nekud. Onako izgladneli, iscepani i prokisli, ličili su na kolonu skeleta. — Kuda, pobogu, čoveče?! — zapita potpukovnik Petar jednoga komandanta bataljona. — Pronašli su vojnici pećine pored reke Vrbice...
— zausti Dušan, ali preko srca. — Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru. — Čoveče, zar nisi video da je sve to bila šala? — kori ga veterinar — Eto... — Ne znam... Sada nije vreme za šalu.
Reče mi još Tanasije, da je sada došao da nabavi jedan veliki šator za svoga komandira. — Pobogu, čoveče, ti ćeš na kraju da zaglaviš u apsu — dodade potporučnik Dragiša, koji je za sve vreme slušao pričanje Tanasijevo.
Petrović, Rastko - PESME
Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da kraljice, Pomrećemo zauvek jednom
Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da kraljice, Pomrećemo zauvek jednom svi, Da li ko zna: Čoveče koji umireš?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kada je otvorio oči, mali gost bio je još tu i predlagao da se takmiče u igri: »ne ljuti se, čoveče«. — Vidiš, sišao si. Koračaš! — patuljak se osmehnu, a u njegovom oku kao da zasvetle parče neba.
Sreća je, izgleda, bila na njegovoj strani. Dečakov skakač bio je sve bliži cilju. — Čoveče, ne ljuti se! — podrugnu se Radan, u zlo doba, majko rođena!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
»Motikarke«! Ko ti beše ded, otac? Zar si ti bila za ovakvu hadžijsku, domaćinsku kuću? KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
gladan skroz Gladan skroz Tražio sam QUEL’QUE CHOSE QUEL’QUE CHOSE Igrao sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VELIKA GOSPA DOMAĆA Isteraj čoveče, napolje iz svoje kuće robinju ujedno i sa sinom njejzinim; ne može, znaj, u tvome mirazu domoostalac biti robinje
Sažali se na njega o, čoveče, dobrokućanine dvorski! te mu podaj stan u tvome ti srdcu! MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva
Mnoga tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće ti
Teke isto ha! da ih pusti na nas i potuče nas mahom. POSLEDNjA ČAST Dobro se o tomu smatraj i proberi se, velim ti, čoveče, za ovi prohodljivi vek, kako je svašto nepostojano u njemu: više sa zlom prohodljivo negoli s dobrom.
Propovednik: Haj, lepa glasa i kmetskih beseda! ... Ta he, božiji čoveče i dobri brate, kako smo se mi rodili na ovaj svet, svi smo mi putnici i gosti, i pak nam skoro odovud valja izaći i
« Pogubne su to i neslane reči. Ta o, dekančino, što to govoriš čoveče božji? Da nije tvoj posao o pismu učiti se! A komu li više i valja učenu biti kako tebi?...
Devojka Evo ti se zaklinjem, čoveče božiji, tako mi moga gospodina Boga i života mi moga, kako sam ja čista devojka, niti za mušku stranu znam, nego taj
Devojka Što me toliko koštuniš, čoveče, kad ja ne umim ti ni znam za koga više kazati, krome što sam ti rekla, rekla sam.
Sve redom probrcne se ka od mleka surutka. KOLO SREĆE A u čemu se, o čoveče, znaš s čim ponositi i visokoumiti, kade su ti crvi telu gosti?
Do zdešanja, još to li je grehota, ništa je za to! Da i ja učinim! Zašto ne bih činio?... Duša kaže: ne greši čoveče! A telo veli: što činio, čini! Indi, duša nipodašto ostaje, za jednu šegu, kad je telo nadvlađuje svojim zaktevanjem.
BOG PROSJAK Zemlja, more i sva tvar meni radi i služi mi u pokornosti, a ti isto jedan divljaš i bacakaš se od mene, o čoveče, te si studen, obesan i nemilostiv svome rodu i podretlu! Zato si se i otuđio od moga ti dragovoljstva.
A kade to oskudi, onda i duše nestane i izleze iz tela! Eto za sebe o ovome dugovanju, o čoveče, ponapre štogod se urazumi i provedžbaj saznano! A ne mašaj se prvom u Boga što ne mož' dosegnuti.