Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zato su jadni Srbi morali klanjati i metanisati. Vlast subašina beše velika. Mogao je uzeti život čovečiji na dušu, pa - nikom ništa! Kome da se žališ? Što ti je subaša ili njegov pandur, to ti je i dahija.
Afrika
punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede.
Kostić, Laza - PESME
glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama božjega, pa istim plamom, kojim sagore, u život opet vaskrsava nov oživljujući
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Bi se zakleo čovek da niko živ, a kamoli zdrav i čitav, izići ne može iz tog ambisa. Ali tvrd je čovečiji život. Vođa je imao retku sreću, te se pri padu zadržao, kao i uvek, na nekom džbunu, te se nije povredio, a uspeo je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na mestu zvanom ,kod Zapisa‘, označenom od strane patrole (druga smena), jedan čovečiji leš, malog rasta, oko osamdeset godina, bradat, glavom jugu, leva ruka opružena upravno telu, desni obraz jako
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Što sam više slušao, sve sam više bio uveren da do mene dopire jezik zvezda kao čovečiji glas preko telefonskih žica, nošen promenljivim električnim i magnetnim silama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice života pokidane. Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nerazumevanje, a još više naučnička zavidljivost i sujeta bili su tome uzrok. Zato je prošao ceo jedan čovečiji vek - od godine 1686 do 1743 - dok je Njutnova nauka našla opšte priznanje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PROSJAČKI ZAMAK U SRCU Lisice svoje jame za boravak svoj imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko svoga mesta gde bih isto svoju glavu od zla vremena zaslonio.
SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini.
POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan po dan i čas po čas, sve, ljudi (ne samo toga i onoga što nejma) ama i tuštenih sa sveta ih
proricanju Jezećila, što mu Bog zapovedi za pripovest pred Židovi učiniti, za Jehonijeva carstva, reče mu: »Ti, sine čovečiji, uzmi vrlo preoštren sebi mač ka brijaću britvu, pak uzmi četiri rifa platna, te nasred grada Jerusalima mačem
Nije li njina pravo svest, bez promene čovečiji sudija? Često im muteći pamet i srdce smućajući te od njih prodati ispodmukla im sedeći suđaše.
Nego li angel, čovečiji na mozgu sudac, njihova svest u ono dobi sukobi sebi skopost: ta i napade na njih, ljuto sapre ih i uplaši.
Tako ti i sva vaseljena pod nebom; sav rod jednosviđen čovečiji. Čovek s čovekom je tuđin i nepoznan, a žena to je za čudo svakoga roda i jezika, ako mu i poganka bila — je li isto
Zlo po zlu delu imena mu je spomen. Sami sebi svakad zlo kopamo, te nam naše zlo zavrat pada. Zao je zanat inat. Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene.
ZAGONETKE Aheja je davno proletela, Obrtuška se udajačila. Promene nejma... (smrt) Ni govori, ni romoli a vid čovečiji ima (ikona) Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo (kaluđer) Njima sreća, ostalim šteta (trgovci) Ka gladnome
Neopisan napisa se, letom i vekovom zidar godištnik se učini. Celi čovečiji stas na se preuze i u celo božastvo čovečastvo pribra ujedno, osvem smese i razdeljivanja...
Nego to znaj da od sej dobi pod tvoje milokrvstvo hoće pribegnuti svaki čovečiji rod, i svaki s blata mestan jezik na golemo hoće te dičiti i blaženu te naricati.
Eto, to je taj drugi zakon što u zglavci i u sviju čovečiji članci koti se i boravi, suproć Boga i duše ustaje i vojuje. A kako?