Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kud li će se lipše!... Pa dobro!... Kâ pametan čovik!... dobri naš vra-Brne!... Onda Čagljina stupi na svoje pređašnje mjesto, pa će medeno: — A šta je tribalo da se do
— Može li se ovo očima virovati?! — reče, krsteći se, Srdar. — Je li ovo smeteni Bukar? Je li čovik, ili pas? — Brzi su Bukovičani, oca im njiova! — veli Boban — ali je ovo jopet priko mire!
— pita ga Srdarina. — Kako to? — reče gvardijan. — Ma pričâ mi je fra-Martin Karinjanin da u Zelengradu biše čovik koji je mogâ uteći najbržemu konju i da je mogâ trupački skočiti iz bačve u bačvu!...
Niko da se odavde makâ nije, nego da me svak sluša... Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti! Brzo, dvojica donesite štramac (dušek) iz njegove kamare. Nožić amo ili britvu!
Vidi se, vidi da su unapridak sve znali i proštudijali, a to je mogâ učiniti čovik koji je poduže ovdinak boravija. — Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana!
— Ti si se ponašâ kâ pravi čovik! — reče prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi počeše hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka šta ćemo sadak?
— Evalaj ti ga! — A šta će se, duovnici! Božja je volja da čovik mora isti doklenka je živ, pa se ne znam šta dogodilo! Ali, virujte mi, ja sam još izvan sebekare.
— Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep. — Nisi ti primeka srca, iako nisi zâ čovik! Nego čuvaj se, da ti... krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske.
— A ko je onaj pogureni kulješa? — Ono je ađunta — odgovori Mačak. — Kažu da je puno učen čovik, da umi latinski kâ i fra-Tetka. Za njima iđaše pisar, visok, mršav, neznatan mladić.
ne znam sad da li Aguštin ili Akvinski... ele, u onome stanju kad čovik ćuti da ima samo kožu, a iznutra ka da je pun praznine, ka da nema kostiju, ni mesa, ni krvi, nego ka da je pun samo
— reče govedar. — Ama koji je đavâ Naćvarini? Šta je njemukare? — A sugranija se čovik malika — reče ozbiljni Beljan, predušujući od pića.
Vranu? Bi, kâ i moj pokojni ćaća! On bi prikazivâ račune tamoka di oni šalju, a sebika bi napunija kesu, jer čovik vidi kako je pod starost bez jaspri! — To je znâ i provincijal i svi ostali, zato ga i ne izabraše — veli kovač.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako mu, prokletniku, pomože krivda! PRAVDA Kadgod, dok se još za to nije znalo, bio jedan čovik koji nije imô ništa osim jedne bašče i jednog sina...
— Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Spiro sjedi! — veli mu. —Neka, grem od kurata... —Bija si radi onega... Pa ča govori? —Ča govori? Ne bi čovik virova..... Govori da će ga ukloniti i spaliti... — Spaliti?! prestravi se Bukalo, ostavi pliticu i diže se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Takva je, na primer, »doskočnica trava«: ona »raste na pravednikovu grobu iz križa pri zemlji«, i pomaže »da se čovik nikad ne smete, nego da može svakomu odgovoriti« (ZNŽOJS, 7, 1902, 118).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pa vratićeš mi! — bojažljivo prekide ga mladić i diže se. — Molim vas, nemojte o tom ni govorit'!... Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'. I nato umokoše i uputiše se prama selu.
—Nije ni puno. —I je, danas je kratak vik... Bije nas svaki bič. Bože prosti, kad čovik ostari; nije mu ni ža umrit'...
A posli našlo se pismo da je čovik mu bio sve lipo podmirio. Ma, prisješće mu! — Ostavi tuđi posao, pripovjedi što je s tobom bilo!
— opazi Ivo. — Uvik... i nigda mi ni bilo od nikoga potriba. — A da vam dođe do nevolje? — Bilo je i toga, pa, čovik može podnit više od ijedne beštije! — Ma treba jesti! — Isto ne pitam u drugoga.
” — Pa prevrne razgovor. — A ča je ono bilo u varoši? Zašto su rakete puštali ? — U slavu načelnika. — Mogućan je on čovik! Lako je, ko jema, njega svak časti! Kad je djevojka prestala govoriti, Ivo osjeti u ušima prazninu.
Jema ih pa ne misle drugo nego za jiće i spanje. Mlaka im je krv. A meni je nikako potriba da mi čovik zapovida ... Iznebuha lahor s brda zatrese lagano grane, i s mirisom ljetne noći nosi sobom svježi šapat zvukova;