Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Još se pripovida o njemu u Zvrljevu da je lipo piva uz gusle, po vlaški i da je moga dozvati čovika na jednu uru dalečine, tako je jak glas imâ.“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u...
“ poče se razgovarati sam sobom. „Ovaj smetenjak, on je jedan sreda, pa šta je kadar učiniti! A da kakvi su oni koje bi čovika probrâ!... Skočiti iz bačve to je primnogo!... A Bukar kaže da njihov kovač može rukama slomiti konjsku potkovicu!...
— Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan. — Lipa mi njegova duševnost, kad odire ljude kamatom!
— Lipa mi njegova duševnost, kad odire ljude kamatom! Ja znam da po svima našim župama nema prijuba imućnijega čovika, koji mu ne duguje, niki po sto, niki i po dvista i trista talira, sa četrnajst posto! — veli Dundak. Beljan se naljuti.
Fra-Tetka strča niza stube. — Dosta, za muku Isukrstovu, fra-Jakove! Šta činiš? Oćeš li da ubiješ čovika?... A ti (obrnuv se Bakonji), zar moraš sve pripovidati? — Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen.
Tu sam postaja malo, pa pođem dalje i vidim na jedno dva puškometa čovika da tira natovarena konja menika nasusrit. Kolika je vrućina, a on začalmija glavu. Vidim: gornji čovik!
Tome se nisam nadâ. E pa kaži sve što imaš! — Prije dvanajs godina ubija sam jednoga čovika. Ubija sam ga iz puške nasrid puta između grada i našega sela. To je bilo u zoru. Niko nije vidija.
Ni to se nije doznalo da sam ja učinija... — Ma zašta si ubija čovika? Zašta si ubija dite? — pita Brne, jedva došav k sebi.
Pija sam puno, opija se svaki dan. Zapalija sam komšiji sino i zaklâ mu dva vola. Jopet sam ubija čovika iz jedne pećine povr sela. Pa više nisam zla činija za dvi godine, ali sam jopet ubija vratra...
— Ma je li istina, oče, da je vra-Brne ozdravija u jedan ma? Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima. Evo našeg fra-Brne zdrava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se stvorila šuma, pa žito i kukuruzi, pa ritovi i ledine, i sve tako raste i sve ima svoje misto i sve piva, a nigdi čovika viditi.
— Vidite: žito, voće, trava, svi imaju mista, svi žive srićno i pivaju, niko ne lomi drugom vrat, i čim su došla dva čovika, oma je svemu kraj. Među ljudima uvik ide pravda sa nepravdom, dobro sa rđavim. — Kako to, sine? — onaj još ne razumi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Posli, pred vratima od sudnice čekali smo da nas zovnu. Prvo su pozvali nikoga čovika iz krajine; pravi gospodin, uliza je s dva advokata. — Je li bilo njemu potriba do ovoga doći?
Kome je od toga korist? — A kako žive druge divojke? — Ne znam ja. Nimaju potribu od čovika. Jema ih pa ne misle drugo nego za jiće i spanje. Mlaka im je krv. A meni je nikako potriba da mi čovik zapovida ...
Jedno jutro vidim jednoga čovika, onako k'o i drugi bolji, i pita me di je kuća baš vašega oca. Pokažem mu rukom prama ulici. — A ne bi me k njemu poveo?