Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da li bi mogao, sve, da dokuči, što govore, što misle, što osećaju, Črnogorci? Da zadobije njihovo poverenje? Pošto ambasador zastade, i, očigledno, očekivaše neki odgovor, Pavle mu reče, zbunjeno,
Pošto ambasador zastade, i, očigledno, očekivaše neki odgovor, Pavle mu reče, zbunjeno, da su oni, Serbi, i Črnogorci, iz iste familije.
Isakovič je, glavom, imao da donese odgovor na ta pitanja, a znao je samo da se ti Črnogorci nalaze, zatvoreni, u lazaretu, u jednom, starom, kontumacu, bivšem lazaretu, austrijskih, ubojnih, šajki, u rukavcu
Kir Anastas Agagijanijan tvrdio je da jeste. A da su ti Črnogorci zadržani i zatvoreni, samo zato što, za njih, niko ne plaća. Čuva ih straža. Niko se kod njih ne pušta.
Kapija se samo komandiru otvara. A kad Jermenin poče da se dere, da ima odobrenje, iz Beča, pa dodade da su, unutra, Črnogorci, braća Slavonaca, podoficir uze štuc od jednog stražara, k nozi, pa reče: Čast i čest Črnogorcima!
Ući će oni, sutra, naksutra, u lazaret, ako Pavle bude potrošio malo. Isakovič mu onda reče da su Črnogorci, za popa Mikaila, spremili škopicu, pa bi on radije da uđe, tamo, bez njega. Pop Mikailo, kad to ču, blago se smeškao.
To, kaže, zavidljivci, zli jezici, o njemu pričaju. Nema za sveštena lica škopice! To neki Črnogorci luduju, jer su mu, pre, dolazile žene, i dovodile mu svoju decu.
Deca su bila gladna. Črnogorci, u lazaretu, poznavali su apotekara Štengla, i nisu imali ništa protiv Štengla. Iako je on znao samo dve‑tri reči
Taj poziv Vasilija na koji ga niko, niko, nije opunomoćio. Isakovič onda reče da njemu kažu, u lazaretu, da Črnogorci kreću, na poziv, koji im je car rosijski slao, pre četrdeset godina. Kad su trebali da na Turke krenu.
On se, kaže, ne razume u titulama, nego samo u konjima i pištoljima, ali pošto su, on i Črnogorci, iz iste familije, zna toliko da se onaj, ko u Črnoj Gori vlada, može da smatra egzarhom serbskih kraljeva i careva.
To je tačno. A da li je više, ili manje tačno, nije važno. Črnogorci veruju Vasiliju. (Isakovič reče: Hoffnung haben Ihro Gnaden!) To je, kao da se nešto izvinjava, izbrbljao.
Na granicu tursku. Prema izveštajima koje ima, a koje je i Bestušev imao, Črnogorci prelaze, tamo, granicu i sele se u Rosiju, kod glavnog, austrijskog propusta, Mitrovic.