Upotreba reči čuda u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Razumeš li me sad?... Učitelj nije znao šta će od čuda da progovori... — Zar on?... — To beše sve što je uča od čuda i prepasti umeo progovoriti.

Razumeš li me sad?... Učitelj nije znao šta će od čuda da progovori... — Zar on?... — To beše sve što je uča od čuda i prepasti umeo progovoriti. — Sutra ujutru otići ćemo njegovoj kući... A za dalje ja ću se brinuti. — Hoću!...

Obradović, Dositej - BASNE

Neka ćuti, neka nas gleda zablenut, neka nam se čudi, i katkad nek' podvikne: „Čuda, ljudi!” Ako se mi čemu smijemo (iako ništa nije smešno), iz svega grla nek' se smije.

Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život svoj s knjigami provode, pak se od nekih

Jošt toga čuda nisam video!” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!” — stane onoga.

Zalegu se u njemu zolje, koje kad načnu iz njega izletati, hvaleći se među sobom počnu besediti: „ O čuda preko čuda! kakvoga smo mi slavnoga poda!

Zalegu se u njemu zolje, koje kad načnu iz njega izletati, hvaleći se među sobom počnu besediti: „ O čuda preko čuda! kakvoga smo mi slavnoga poda!

Istukli, pa eto ti ga, nek zna drugi put kako će pisati! Čuda, ljudi! Zar se i tome hoće velika nauka za istući slabijeg od sebe?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Već omatorio i upola osedeo, pa opet neće da se okani čuda. Toliko imanje, stoka, baština — pa mu sve malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog. Kao da ala iz njega zija.

! Bubnjaju bubnjevi, lupaju daireta, zurlaju zurle, ciče ćemaneta... Baš odavno nije bilo toliko huke i čuda ni u Vladimircima, gde je kapetanija, kamoli u Krniću. Ne treba se čuditi, veliko je veselje!

— Videćemo... — odgovori Sreja, pa se okrete da pođe. — More, ljucki ti kažem daj pare; bogami će biti od nas čuda. — A ja tebi ljucki kažem da nemam — odgovori Sreja osečno i pođe. — Ih! ta stanide, samo da te pitam!

Ja znam najbolje od sviju te stvari. Ima toj ploči dve hiljade godina! — Oni ljudi izbečiše se samo od čuda na nj. — Kakih dve hiljade godina! Jeste li vi pri sebi, gospodine? To je grob moga oca... — reče jedan između njih.

Učitelju se okrete ona škola od čuda! A toli je. Sad već zna sve!... — Ali ništa — veli revizor smešeći se i odvajajući jedan masan batak u svoj tanjir —

— šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!... Nikola zinuo od čuda, pa ga samo gleda. — Ta dela — šta ti je sad! — reče Sava, a napregao se već od smeha.

Duša valja, u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako.

devedeset, počeli joj već rasti i treći zubi, rodila se u beloj košuljici i vidovita je; i ona je viđala mnogo i mnogo čuda, zapamtila je i kad su kuge kroz Kosmaj prolazile, a pamti a kad su se kupale vile u onim koritima navrh Malovana, što

— Bogami, prijo, nije dobro! — veli joj Anđa. — Ja sam, istina, zapamtila dosta čuda, ali divljaka nije amo dolazilo!

— O kani se, more! — prihvati Đilas. — Živi se ljudi kašto i sporečkaju, pa i pobiju... Ljudi su, čudna mi čuda! — Jest, jest!... Tako je!... Batali, kmete, batali! — zavikaše gotovo svi uglas.

— Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno. — Pa šta bi, brate?... Kazuj, kazuj!...

Priča on njima, a oni se čude, mašu glavom, uzvikuju: — Ih, brate, zaboga! — E čuda, ljudi! — O, bog s nama! Ali kad im kaza šta je vampir uzviknuo — svi se zamisliše. Dugo su ćutali.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji... Trideset godina kmetuje, a toga čuda zapamtio pa ni čuo nije.

Glas mu je drhtao... Sve živo zinulo od čuda da gleda u njega... Nicy ljudi naučili da ga takvog vide. — Braćo! — reče on opet.

Već je čuo žubor talasa i huku. To Drina priča čudnovate priče. Priča čuda i pokore što ih se nagledala i naslušala... Mnogoga je nevoljnika u svoja nedra primila.

Razumeš? Stanko zinu od čuda. — N-n-ne razumem! — Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle. Zasad znaj ovo.

Stanko priđe panju. Mahnu dvaput rukama i... već beše na drugoj strani... Hajduci zinuše od čuda. Da nisu videli svojim očima, ne bi verovali. Panj je bio vrlo visok. — Zavrzane, Zavrzane!

Početak ovoga veka isturio je divove kakvi žive samo u pričama... Ti su ljudi čuda činili. Snaga, duh, okretnost, i to beše sve snažno i bujno.

Ni pre ni posle toga doba nećeš naći sličnih primera... Čuda su te žene činile! Pored svojih domaćih poslova radile su i sve muške poslove.

Krunija nije verovala svojim ušima. Nije mogućno da joj je kći kazala: neću. Toga čuda još nije bilo u svetu. — Šta reče, nesrećnice?! — Neću! — reče Jelica uporno.

A zar on, turski izmećar, nije mogao sam onde, po zapovesti Turčinovoj, pare zakopati?... Pop zinu od čuda... — Znam, ali razbijen sanduk, pa onda... — poče pop. — Zar Lazar nije mogao razbiti sam svoj sanduk?...

— Dobro jutro! Kućani, kad ih videše, zanemiše od čuda. I oni se uzjazbiše kad videše Stanka, koji je plačući ljubio ruke starih roditelja.

To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen. Neka ga jeza hvatala od popinih reči...

Deva je govorio rečito, otvoreno. Hajduci zinuli od čuda, zaprepastili se!... — Tako je, Turčine! — završavao je Deva svoju optužbu. — Tako je!

Dučić, Jovan - PESME

Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem; Živeće u tebi isti čas, — znaj čuda, — Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda, Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je!

— Svi, svi! Svima će ona, sirota, politi! A da ona nekom rekne: „Polij mi!”, bilo bi trista čuda! S bojažljivošću prilaze ljudi i žene bunaru, i kao kakva gospoda, svaki, pošto se umije, kaže Anoci: „Hvala!

Kad se Ninko poslije nedjelju dana vrati iz Biograda, nije mogao naodgovarati svijetu. Pričao je mnoga čuda što je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Arkadija je baš svakojakih čuda video: s pokojnima se razgovarao, poznavao nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika

kad spomenu, dete, snevanje, — veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem k sebi od čuda otkud ja to da snevam! ’Ajde-de da je snev’o moj popa, pa da mi nije ni čudo. — A šta ste to snevali?

Toliko samo dodaje da je gđa Sida, kad su pop-Ćirini već ušli u sobu, naročito izašla u kujnu da se tamo od čuda triput prekrsti. A i jeste bilo čudo i iznenađenje!

Ni onda nije umela od čuda ništa da proslavi, pa ni sada. I sada da je neko ubacio spolja kroz prozor čitavu ciglju i polupao joj sav porculan, ne

Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!« A drugo, što je tako isto, ako ne još i gore naljutilo gđa Sidu, bilo je i samo

Gledaj ti samo uncuta jednog! — veli Jula sva oznojena i zajapurena, pa ne može još da dođe k sebi od čuda, nego se naslonila na motiku, pa gleda začuđeno oko sebe po drveću kao da ih priziva sebi za svedoke, ovog grdnog

« — Tako onaj pripoveda, a oni oko njega zinuli pa slušaju; poneki još četvrt sata ostao sa ražjapljenim ustima od čuda, sve dok mu nisu kazali da zaklopi usta i da ide spavati.

— Ta... znâm, al’ opet... — reče Gecinica pa se prekrsti od čuda. — Jao meni, a otkud mu štogla?! — Pa poneo sa sobom u džepu.

Čitava čuda pričaće jedna drugoj, i slušaće pažljivo jedna drugu, ali nijedna nijednoj neće ni reči verovati. I sve će se to povešat

Što ja znam čuda po selu, — to malo ko zna! A da mi je rek’o bog da pišem knjige, k’o što duvam sad u rog, — pa da napišem čuda i pokore

A da mi je rek’o bog da pišem knjige, k’o što duvam sad u rog, — pa da napišem čuda i pokore seoske, pa tri đakona da čitaju tri dana i tri noći, pa da im još pretekne!

pa di sam samo pogled’o, bilo je cigurno moje; i kako sam se mogo oženiti! — Znam, čula sam za tvoja čuda i pokore!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju na javoru, pa deda, pa svi. Onda zaviruje u onaj zavoj i pita: — Parče granate, šrapnel, šta li je?

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

!!), posvećavati mogu. Sad kakova sočinenija sljedovati moraju, lako se zaključiti može. No ni po čuda! Položenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji — izuzimam imućne, ili one koji su u prizrjeniju načina

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

523 XXIV RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA 542 XXV TROFIM ISAKOVIČ TRAŽI U KIJEVU SVOJU DECU 574 XXVI ČUDA PRIRODE I LjUDSKOG ŽIVOTA 582 XXVII ČESTNjEJŠI ISAKOVIČ KOD IMPERATRICE 616 XXIII SEOBE SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA

Kad ugleda baruna Engelshofena, Garsuli zaneme od čuda i sramote. Starac je, međutim, mirno, pogureno, izišao iz kola i stao da izdaje naređenja da se onih, vezanih, trideset

Ta snaga, te vitke, mirne, žene, koja se kao igrajući kretala, bila je neka vrsta čuda, kakvih ima, iako se ne zna otkuda.

Pa eto, i sada, u Rosiji, oni koji su već tamo, prave čuda. Dok su ovde, ti Srbi predstavljaju stvari tako, da je situacija u Austriji neizdržljiva, ali kad stignu tamo, u Rosiju,

Treba da se na njega ugledamo! Isakovič onda priznade da ne bi znao ponoviti više, ni Očenaša. Toliko je u bitke i čuda lutao, i podivljao.

U njima su bila opisana čuda. Gospoža Evdokija bila je smrtno prebledela, već kad je ta velika gospoža, Bečlika, u njenu ložnicu došla, a bila je

Sa bestidnošću, koja je za gospožu Evdokiju bilo nešto nečuveno i neshvatljivo, gospoža Montenuovo je tražila sve nova čuda, od gospože Evdokije, koja je bila zaprepašćena, i van sebe, a koja se pokoravala, ne toliko, jer je uživala, koliko

Da čuješ čuda o Trifunu! Da čuješ šta te je snašlo!“ Glas Petrov je bio, kad to reče, toliko promukao, podrugljiv, da se Pavle trže,

Iako je Isakovič bio video, svojim očima, svakojaka čuda, koja su, pri ulasku u osvojena i zapaljena sela i varoši, sa ženskinjem, i Turci, i Austrijanci, činili, nije mogao, ni

Imala je dah kao da je oluja. Pavle nikad nije oslušnuo toliku snagu disanja. Bio je zanemeo od čuda. Luč je buknula, od njenog daha, posle dva-tri trenutka.

Kad je on, Kostjurin, bio kod njega, u poseti, video je, u njegovoj radionici, prava čuda. Topove, kakve nikad nije video – haubicu, koju je njegovo prevashodstvo, lično, izmislilo!

Bile su utegnute, čiste, uglačane, uhranjene. Vesele. I sami ti ljudi, koji su dotle činili čuda po Podolju, pijanice pregorkije, svađalice, pretvoriše se kao u borove.

Teodosije - ŽITIJA

dobrodeteljima, i videvši na njemu dar proroštva — kada ih je pozvao na spomen oca svojega, jer je unapred znao za čuda izlivanja mira od njegovih svetih moštiju koja će Bog učiniti, te je rekao njemu: „Kada proslavi Bog slugu svojega, oca

I svi čuvši o blagodati Božjih čuda koja se dogodiše na prepodobnome njegovu ocu, zadivljeni bivahu i Boga hvaljahu. Hoću ovde da ispričam mržnju braće, a

slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je negda iz suha kamena u pustinji nepokornom narodu istočio vodu, na veće proslavljenje i počast prepodobnoga,

O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ Pored mnogih drugih čuda, xoćy ovde da ispričam i o ubistvu koje se dogodilo molitvom svetoga.

I ne postidevši se svetosti svetoga, ne ustuknu niti od čuda koja bivaju od njega iz svete njegove rake mirotočenjem. Kao i ostale gradove, pomišljaše da razori i Solun, i konačno

Svetoga duha iz svetih njegovih moštiju obilno izlivaše nama na utehu i isceljenje, isticati zaustavi se i druga mnoga čuda prizivanjem duha Svetoga ne dogodiše se među nama kao ranije.

A poslani došavši u Svetu Goru ispriča svetome sva čuda koja se dogodiše, što i njemu samome nije bilo nepoznato. A sveti sa mnogim suzama blagodarivši Boga što nije prezreo

Ovakva, dakle, čuda učini sveti Božjom pomoću u zemlji ugarskoj, i molitvama Bogu i posredstvom svetoga arhiepiskopa kod neprijatelja

I niko, koji je slušao za. čuda što se dogodiše ranije među starima i svetima, da ne primi s nevericom ova nova čudesa koja se sada dogodiše.

Svi koji su bili u lađi, videvši brzo ukroćenje mora i vetrova rečju svetoga, užasnuše se od čuda i slavljahu Boga, koji takvu vlast dade ljudima, i pripavši ka svetome pokloniše se, nazivajući ga Božjim čovekom i

Pošto su se, dakle, ova čuda tako događala na grobu svetoga, blagočastivi car Asen se nesitom dušom radovaše zbog ovoga i mišljaše kao da je sveti

A paramonar, zadivivši se veoma zbog čuda i blagodarivši Boga, uziđe k arhimandritu da uzme od njega molitvu za klepanje, i ispriča mu sve što Bog sa Neofitom

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Desi se, opet, da čiča Trišo ulovi ribu, a ja samo priđem da je omirišem i — gle čuda! — odjednom vidim sebe kako bježim kroz travu s ribom u zubima. Još se i ne okrenem, a ribe već nema.

će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je čiča bio spustio svoj džak, ali gledaj čuda — džak bijaše iščezao! — Uf, uf, sad smo obrali bostan! — zakuka čiča.

lanjski snijeg, vuk u jagnjećoj koži, sedla za krave, konjski nokti, rogovi umjesto svijeća, burad bez dna i slična čuda. Tu se, naravno, uvijek nalazi i onaj grlati čovjek s kutijom srećaka i bijelim mišem.

Trkom! Ovo komandovanje prisluškivali su u mraku iza plota miševi Slaninko i Brašnov. Slušali su i od čuda bečili oči. — Vidiš da je unutra bio konj mišolovac. Eno ga Miš prorok uzjahuje — reče Slaninko. — Ala je taj hrabar!

Iznenaćen, Žućo od velikog čuda proguta laž koju je upravo htio da kaže, pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne crna nada.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Primam da je Dunav promenio tok i sad teče uzvodno; primam da je vlada rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da

tok i sad teče uzvodno; primam da je vlada rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da primim!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Onda sam rešio da nešto od tog čuda pročitam Rašidi i to je bila najidiotskija stvar koja je mogla da mi padne na pamet. Rašida se kikotala kao majmun.

- Ako me ona ne bude pitala dotle? Ja znam sve one proklete Arhimedove zakone i sva ta čuda, samo da me pita. Napiši joj takvo pismo da dobije volju da me pita. Hoćeš li napisati?

Na ostrvima Južnoga mora ne postoje tehničke škole, niti bilo kakva druga čuda te vrste. Ti si bar govorio da ne postoje. Muškarci i žene hodaju goli, a kokosovi orasi rastu na drveću.

zemljom boluje od kijavice, ali Rašida reče da je za dečake kakav je Emilijan sasvim normalno da ih spopadaju kojekakva čuda.

I pored svega, ja ću biti slavan. Ne onako kako su slavni fudbaleri, ili kosmonauti ili druga svemirska čuda. Biću slavan onako kako pisci to mogu da budu. To nije nešto naročito, verujte mi!

Tako će svet postati divan. Putovaće se na Mars, Veneru i druga čuda, a brige koje je njegovo doba poznavalo biće svedene na nulu. Dan odmrzavanja biće dan njegovog novog rođenja.

A onda, a onda? Bože dragi, kako sam strpljivo čekao kraj tog školskog čuda, iako to nije bilo jednostavno. Polovina učeničkih roditelja buljila je u mene i sašaptavala se.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Većina ih, u ovom kraju, dotle nikad nije ni bila. Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i vrtove i zidine oko grada.

dlanovima lice, videvši kroz svoje prste i kroz mrak, u sećanju, sve ono što beše sa njom činio, sve gadosti, strahote i čuda.

Graničari iz primorija, koje je dovodio oberkapetan Ivan Horvat, nisu bili još stigli. O njima se samo čulo da čine čuda i pokore, još negde u Donjoj Bavarskoj.

Okrutan i nemilosrdan prema njima zverski, bio je to zato što je hteo da mu izvršuju čuda, a ne zato što su oni to bili zaslužili.

i dve sestre, Rumunke, koje pre nije marila, a koje su joj dolazile u kuću skoro svaki dan, da joj pričaju svoja čuda koja su činile sa muškarcima, imale pravo, jer su bar znale zašto su živele.

Babe, izlazeći ujutru više sela, na brdo, do bunara, zgražale su se, pričajući svoja čuda jedna drugoj, krsteći se, pri tom, sve brže. Grom je trebao da udari u selo, pa da ga spali.

Pročuše se svojom neiscrpnom muškošću, o kojoj se, po okolnim selima, pričahu čuda. Bez redovne vežbe, raspodeljen i skriven po svojim zemunicama, pod plastovima slame, pod plotovima, zavejan, puk

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

smo ludačke planove kako da se domognemo Evrope, smišljali načine da nas primeti, ali dok su naši vršnjaci pravili čuda po svetu, rodni grad nas je još držao u dečjem vrtiću , u nekoj vrsti produženog boravka.

– Ne vredi... — procedi Pufko. — A i odakle nam lova? – Jedino bi nas čudo moglo izvaditi! – Samo čudo. – Čuda se dešavaju... Znaš li kada? – Kada? — uleće naivni Bel Ami, osmi put u toku dana. – Nikada!

Prenuli su se iz popodnevnog dremeža. O gle čuda! Pet olinjalih, ustajalih intelektualaca pretvoriše se pred ovom ne više tako mladom ženom u pet Romea: suziše im se

gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti taj korak, to zveranje ispod oka — kao da sam sebe vidi kroz beogradska čuda. Na kraju, časti ih sve sladoledom i bogzna kako!

Nastavio je da okreće pedale i tako stigao čak do onih dalekih godina kada je život tek bio pred njim i obećavao čuda. Onda se istuširao i legao pokraj žene. Vodili su ljubav pred jutro, u polusnu.

Ali svakog čuda za tri dana! Uskoro, nakon početnog oduševljenja, ginekolog poče da sklanja u ormar skuplja pića, viskije i konjake, koje

Matavulj, Simo - USKOK

Kad pomisliš da je otimao gradove, da je u zboru i pri sovri sjedio do vladike i barabario se s đeneralima!... Ama čuda da nema više Crnogoraca, kao na današnji dan!

— viknu knez i povorka se uputi istim redom, samo što uskok iđaše odmah iza popa. Svi jedva dođoše k sebi od čuda, Krcun potonji; ali kako se moralo hoditi kroz nevidjelicu i kako im noge klizahu po snijegu, ne mogahu riječima

Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima. Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da sam kadgod bio ovako iznenađen, ovako uzrujan od miline!

Ženske bjehu ućutale i slušahu takođe pažljivo. Janku se činilo da sanja. Osim sviju čuda, koje bješe doživio toga večera, njemu se učini da su se ti ljudi pred njegovim očima odjednom preobrazili.

Pošto se obrediše, reći će Puro Mijuškov: — Ja, pobogu dijete, tako mlad, a toliko si prepatio i čuda doživio! Koliko ti je sad godina? — Dvadeset treća.

Milobruković nudeći rakijom, a kad vidje da se primako glavni trenutak, uzviknu: — Hvala bogu, gospodaru i gospodo, čuda jednoga!

Baš kad Janko htjede da pođe, bahnu pop. Pop kanda zanijemi za trenutak od čuda, pa mahnu glavom i prekrsti se. I reče: — E ovo jest čudo!... Muštuluk, Janko! Odmah muštuluk! I skide struku s njega.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Svet je to što je, neposredna čulna predstava; golo postojanje jedno je od najvećih čuda, pa je izlišno tražiti njegovo više značenje. Dečji svet je svet bez Boga.

sedamdesetih, obuzet mišlju da napišem nešto o zečevima, ponovo se zaputih u Nacionalnu uveren da ću u njoj naći čuda neviđena. U čitaonicu sam se uvukao gotovo krišom, člansku kartu godinama nisam obnavljao.

Za nju su cirkus, ringišpil i lutka najlepša čuda ovoga sveta. Treća devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta

dotakli sve granice mišljenja i osećanja, pa sada, sa većom ili manjom srećom, samo prepoznajemo simbole te tajne i tog čuda što se zove detinjstvo? Koliko je jaka veza između detinjstva i preostalog sjaja u očima, toliko smo daleko od smrti...

Sremac, Stevan - PROZA

— veli Jova izlazeći i paleći cigaru prvi put u svom veku u kancelariji. Aćim odadžija samo zinuo od čuda kad ga je video da puši u kancelariji. — Da nije avanzovao gospodin Jova? — pita odadžija Aćim šefa.

A možda mu se učinila njegova sudba vrlo slična sa sudbom ove pečenice, koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i sopatniče moj, zar i tebe zakla i ošuri!

— Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem. Baš kod onoga Krla, onoga darodavca.

Pa bar da je za sva ta čuda i pokore doneo krompir u Evropu, pa da mu čovek ponešto zar i oprosti! — No ja ću vam to već u kulturnom delu bolje

Radičević, Branko - PESME

Nos' me, stazo, dole, dole!“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde čuda! Jedna moma stoji bela Kâno snega mlada gruda: „Oj devojko, zlato čisto!

vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna četa — „Bože, Bože, strašna čuda!

! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne

— Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce vrelo bi tad pod oblake — Ao

Ništ' ne mogo do za njom gledati, Al' ko će se čuda nagledati!? Al' kad moma daleko odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još

Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!

Ali evo još većega čuda. Lađan vetrić od istoka pirnu, Pa zaparu, pa sunce otpirnu, Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do

zemlje me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni, Bože mili, čuda golemoga!

O pomozi, Bože siloviti! Vijar vije, a praznina reži — O straoto, srca mi ne steži, Bože — nebo — tamo — strašna čuda! Odo dole, dole — ali kuda? Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi.

svoga rumenoga krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se mome, Cela ona beše preda mnome: Vedro čelo, i ti lice belo, Čarno oko, i ti, vito telo, Zlato, sunce,

Nebo — zemljo — čuda golemoga! Jednom ovde nije ništa bilo, Do onoga Boga velikoga, Sam on beše, pa mu dotužilo; Da se dakle tužan

Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda. Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Pričao je i sam sebi sladio, sve dok djed od čuda sasvim ne otupi, pa nit je više mahao niti odgovarao. Zurio je ustakljeno u napast pred sobom (jesam li ja ovo opet

Nagleda se moj djed Rade raznovrsnih čuda, i radosti i žalosti, stiže i da krsti, i da vjenča, i da ukopa, naradi se i posusta.

Kad se već čuda jednom otmu i provale ogradu, onda ih evo svaki dan i od svake ruke. I ona se moraju istutnjati i protjerati svoje

I ona se moraju istutnjati i protjerati svoje prije neg se smire i legnu kao i svaka poplava i nepogoda. Jedno od tih čuda predstavljao je i nenadani dolazak djedova kamarata iz momačkih dana, Dane Desnice.

Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu? Svaka su čuda danas moguća, osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni, kad čavka glasno čvakće o smrti i rastanku, a otežao koš, pun

ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan: — Jadna ti majka, jesi vidio čuda i klanice, a on — još uvijek radi.

— A oko čega je zapelo, bako? — Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s pameti. — Pričaj, bako, pričaj.

Kaže, poručnik je. I veća su se čuda danas pokazala, pa nek bude i to — Spasoje poručnik. Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom

Pravi pravcati magarac, a pod njim ljudske noge. Starica se zdrveni i od čuda se umalo ne prekrsti. — S čeljadećim nogama? — Jeste, mila i rođena bako.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi!

Kostić, Laza - PESME

se vrata nečujno, nečujno stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST

Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga! šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše!

i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!

Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade,

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Baš-Čelikom

a nikoga nećeš viđeti, i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali nemoj da se obazreš za sobom bez svoga čuda, jer ćeš se na ono mjesto okameniti.

TRI ČUDA Bio tako jedan mladić, pa jedne noći usnio nekakvu djevojku, lijepu kao vilu, čak iz druge nekakve carevine.

Divonja opet ode jednog dana na pašu, a Miloš ostane sam kod kuće kad li, al' evo ti sad čuda! dođe jarac bijel kao i ovan, a ima veliki krš na glavi, pa poče vikati krupnim glasom: — Milošu, Milošu!

Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — onaj se putnik zaprepastio od čuda, ali ne htjede ništa pitati, već — kako bješe gladan — prisjede i ne čekajući da ga i po drugi put nude.

Kad ti tanjiri zazveketaše, jela zamirisaše, otac zanijemio od čuda pa ne vjeruje svojim rođenim očima. Kad ti maćeha i njen sin spaziše ispred magarca čitav plast najljepšeg sijena,

Uveče ga povede sa sobom kući da prenoći i tude mu ukaže svoje blago. Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago?

— veli prosjak. — E, onda ti znaš kud se dio moj ćemer, eno onđe sam ga ostavio! Prenerazi se prosjak od čuda šta ovaj govori, pa reče: — Otkani se ti mene, dobar čoječe, dosta mi je i moje sirotinje; šta ja znam za tvoj nekakav

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: Kako se žena za muža žrtvovala. MAKSIM: Šta, šta? Može biti u pozorištu, ali u svetu toga čuda nema. KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro.

— da čašu onome pokloni koji je tako velikog duha i uma, da je lako i s malim trudom mudrost postigao; ali, da vidite čuda, svaki koji se za uvjenčanu nagradu javi, ne znajući za tajnu koju sam vam saopštio, kako ga zapitaju koliko je učio,

DOKTOR: Šta, moj razum u rjeku! Zaboga, udaviće se, udaviće se! ŠALjIVAC: Da vidite čuda, neće da potone. Da li bi tako bilo u svakoj vodi, ne znam; ali u rjeki mudrosti plivao je kao zejtin, Ni okvasio se

STANIJA: Ne govori više, kumim te Bogom živim. Nemoj da ti umrem od čuda. LjUBA: Ala si prosta, majka. STANIJA: Sad ja prosta, što mrzim bezobrazluk; a ti nisi, što vataš momka za ruku.

Lalić, Ivan V. - PISMO

U godini do dvesta kišnih dana, A stoleća od isušenog blata; Brodovi širom sviju okeana, Čuda slikana bojom smeđeg zlata.

Jer blažena je sumnja Kad senči obris nade u obnavljanje čuda Koje se zove ljubav. S tot vraćamo se, možda, Mestima zavoljenim: proveravamo pravac, Merimo ubrzanje, ispitujemo žig Na

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Prosto neverovatno! Ne možete da dođete sebi od čuda! Pitate se samo gde iščezoše oni revolucionari sa bedžovima, ono mudro ćutanje i kao zen-zurenje u prazno, šta bi s onim

Ličio je sve vreme na uličnog Budu pored koga prolaze ljudi i događaji, a da ga ni jedno od tih čuda ni slučajno ne može izbaciti iz cipela.

Dajte mi samo šansu; kažite mi gde da se prijavim za degustatora cigareta i videćete — napraviću prava čuda, dostojna svetlih primera starijih generacija: naših očeva i dedova ...

— Nisam još završila! — reče maman. — Tip o kome govorim već je oženjen! — Pa nek se razvede! Čudna mi čuda! Hoću da kažem: oženjen je sa mnom! — Ma šta kažeš? — zapanji se matori.

Imajući svoj ideal neprestano pred očima, bik je izvodio prava čuda, izašavši na glas kao čisti seksualni manijak. Čiča Mića i gotovo priča!

Čitava kuća se trese kao luda. Veštice zinu od čuda, jer naravno ne znaju u čemu je štos! Šta je bilo, naša stara mašina za pranje veša želi da se ubaci u društvo!

Najzad, jedan glas u njegovom životu! I to ženski! Okrete još jedanput 95 i — gle opet čuda! — začu se onaj isti glasić, ali sada je govorio nešto izmenjen tekst: dvadeset i tri časa, osamnaest minuta, trideset

Lepo vidite tuce mačaka u dugom večernjem perju, lepo vidite kako im keve i bakute odvajaju od usta da sašiju ta čuda iz žurnala, kako im doteruju frizure i pozajmljuju indijanske farbe, sistem: Ako mi ne možemo, nek nam se barem dete

„Jao, što je divno kod vas,“ kaže ona i razgleda sto, a na stolu jelka sa kuglama, pečeno prase, šampanjac i ostala čuda. Pođe levo, kad tamo kupatilo. Iz leve slavine teče čisto foliranje, iz desne curi — kobajagi!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

To se negde smiče uže. Ludnja li je ili zbilja: vaza, okno, stručak smilja, iza neba detelina, grah u cvetu, čuda ina, i čunovi od biljura u brujanju teških ura? III Spadne knjiga na tri retka. U četvrtku pola petka.

II Vilenjak biljni jasne se sa duda: Četinar ja sam, listopadan, srmen, iz lipe brojim jasikova čuda po danu tek sam usred noći crven; u glogu gajim drhtavicu tise: plamičak smisla da ne zagubi se.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

SAVEZ 152 VEČITO LETO 159 OGNjENA VILA 166 ZIMA 173 NOĆNA STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR

U šumi ovoj, u čarobnoj, imade čuda neviđen broj. Odasvud tajne vrebaju oči, za bukvom starom divotno lice; tu neznan čovjek smije da kroči uz pomoć

na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom sivim obavijena: kuda li skita i šta li radi, kakva li čuda na nebu gradi. Buljuk se zvijezda uz Mjesec jati, oblak ih sivi pažljivo prati.

Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć. Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša

Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san. Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica u snu mu došle da brašno traže.

O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti.

A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume Kilimandžara. Sanja i u snu gleda afričke tajne pute, na njima slonče, majmun i lav

Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!“ Dedica sa

Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!“ Dedica samo zamišljen kaza: „Evo nam jutros

“ Lopov se Žderko u jami smeška: „O, počuj, beli svete, pazite samo ovoga čuda, tri mi pospanca prete! Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama.

Ozbiljno sumnjam na kuma Žderka.“ Osvanu jutro; evo i dede, po njivi redom zađe, o grdna čuda, o pusta loma, čitavu pustoš nađe. Tragovi Žderka svuda se vide, poslednji, evo, u šumu ide.

Svakog je čuda videla Japra u svom vodenom veku, hitajuć danju, žureći noću u Sanu, moćnu reku. Kad bi nam toga kazala pola, bila

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem. Verujem u Boga i u čuda koje vrše svetitelji kad je Bog s njima. — Ali, ujna, — prekide mladić (znači taj je verenik!

Da li još lovi ribu? — Slabo. On sad samo sedi uz čašu i priča čuda. Celo selo se zabavlja njegovim pričama. Ćutali smo jedan trenutak.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

NA DNU REKE Reko, bistra reko, lepote ti tvoje! Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da pričam posle lepotu i sjaj.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Verujte, ona je zbog te brige i bolesna. Ona, istina, kaže da je bolesna od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige koja nas očekuje.

000 dinara. Zamisli 5.000 dinara! VIDA: Kao da smo mi prosjaci. TANASIJE: Pet hiljada dinara. Čudna mi čuda 5.000 dinara. Zna li on kad sam ja predavao ključeve Trgovačkom sudu da su moji dugovi iznosili 460.000?

Zar niste videli kako pade u nesvest? GINA: Čudna mi čuda, i ja bih pala u nesvest da sam sve nasledila. MIĆA: Ja sam potpuno uveren da ona ništa nije znala.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Meni nije nevolja da se tako dovijam, odseče se Ljubica. Od mene će na ispitu da se zahteva sto čuda, a ja od vas zahtevam sve školske potrebe.

Mi smo ti, bratiću, znaš bećari i sirotinja. Što je dao Bog... Budite zadovoljni!... — Gle, molim te, čuda! reče mu Velimir, smešeći se. — A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka?

da ima i on prvi razred. Hajdemo u školu, da vam saopštim. Ala će da zine! Ljubica zbilja zinu od čuda. Još pre dve nedelje ona se nešto razgovarala sa njim o broju đaka, pa onako u šali pomenu, kako Gojko ima manje dece od

Ništa!...« Pa onda nastavi glasno: — Ništa drugo nisi mogao raditi. Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti... stradao si za svetu stvar... Pa lepo, seti se Husa i drugih.

Ukratko, on oseti da mu je Ljubica, pored sviju čuda i stradanja, draža i milija od svega na svetu... Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu,

Bunt!... Komuna !!... dreknu pandur, uskoči na konja, pa kao strela odlete u sresko mesto. Oba učitelja zinuše od čuda, prebledeše obojica i opet se zgledaše. Velja se prvi pribra, namršti se i progovori: — Ovaj će načiniti vašar!

— Sto ti čuda, moj učitelju, imam sad pa glavi, pa ne znam kud ću pre. Daću sve račune novom kmetu, pa ti gledaj posle sa njim...

Potpisali ste spisak samo za ovo malo dana u avgustu i za septembar. Ljubica zinu od čuda. Tamo kvartirina, a ovde to isto sa platom, i ako je ona redovno izdavala uredne priznanice. Šta je to ?

Kad bi vreme polasku, Ljubica dođe, obučena i nakićena svima svojim dragocenim adiđarima. Gojko se prenerazi od čuda, ali je sad morao biti odlučan, pa joj napomenu da će imati velikih neprijatnosti zbog tih ukrasa, i zamoli je da to

Tek po neki put odgovorio bi Gojku na pitanje, pa se opet uozbilji i ćuti uporno. Gojko ne može da dođe sebi od čuda. »Šta je ovo sad?... Ovakav veseljak, pa se odjednom promeni... I vidiš, njih dvojica ne govore jedan drugome ništa.

Tamo će, boj se, i noćiti... Ja kako, bratiću!... A ti opet idi te praštaj i moli. Ej što nisam ja mlađi, pa da vidiš čuda!... Sve bi je ’vako pesnicom, pa za vrat... — Kud je otišla?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pred veče je stigla mala, crna lađa, koja obilazi ostrva. Rekoše mi da će zanoćiti kod nas, jer će, noćas, biti čuda.

Boje, kao zarđao nakovanj. Nebesa Bosne, na kojima se događaju, jutrom, tolika čuda, čije uzroke oko ne može da sagleda. A pred suton, tolike žalosti, čije posledice ostaju nečujne. Nebesa Mostara.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Pročitam jedanput, dvaput, nikako da se priberem od čuda šta sve to ima da znači. Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom.

Gospodin šef, debeo neki čovek, prosedih brkova, podbrijan, sa podvaljkom ispod okrugle brade, kad me vide, umalo od čuda ne pade u nesvest. — Odakle si, pobogu, čoveče?!...

— Odakle si, pobogu, čoveče?!... — izgovori pošto se pribra od čuda, i raširi ruke, a uze me sa sviju strana posmatrati.

Pa gde si ti živeo? Na Mesecu, gde li? Nijedan nemam, tako mi svega na svetu! — uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori.

Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori. Kad se malo povrnu od čuda, naredi mlađima da što pre donesu desetak ordena.

Sad se ja htedoh zapanjiti od čuda, ali, da on ne bi primetio, priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš

— Nisam nikada. — Nikad!... — uzviknu on zabezeknuto od čuda. — Onda na kakvom visokom položaju, sa nekoliko plata? — Nikad. Viši činovnik kao da oneme od čuda.

— Onda na kakvom visokom položaju, sa nekoliko plata? — Nikad. Viši činovnik kao da oneme od čuda. Ne znajući šta dale da preduzme u tom jedinstvenom slučaju, izvini se što me je uznemirio, reče da će o tome našem

“ — Još je vazda bilo takvih knjižica. Čak je i jedna meana istakla firmu: „Kod čuda od čoveka“, a na velikoj tabli naslikan čovek bez odlikovanja.

“ — Pa zar se ovo kažnjava? — upitam preneražen od čuda. — Razume se, jer to je već krupnija stvar. Za ovakav slučaj kazni se krivac, ako se njegova pogreška dokaže

— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini ..69.

Zaprepašćen od čuda, nisam umeo ni reči progovoriti. Ministar to kao da primeti, te će reći: — Vas kao da to čudi. Takvi i slični

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi, čara...

okretale leđa, žalile se milim majčicama kako je gospodin Mojsilo dosadan, nesnosan, kako je neotesan i još trista čuda...

I ako se krilo, ipak je svaki znao kud i zašto idemo. Čuveni Despić beše počinio tolika čuda i zadao takav strah celoj našoj okolini, da su mu pripisivane i takve osobine, koje nadmašuju granice čovečje

A onaj Đokić do njega to zna bolje. Zna on sve dužnosti prema zemlji, pa samo da mu je Bog dao junačnije srce — čuda bi počinio. Ovako, i on ide bez volje ili, još bolje, od nevolje.

i počeše da mu lete kroz glavu Longobardi, Gibelini, Hohenštaufovci, Kapet i Sforci, pape i krstaški ratovi, i sva čuda iz srednjih vekova... Tako je i zaspao nad knjigom. Probudio se i otišao na ispit...

— Noćas sam te sanjala, reče mu Danica. — Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te? — Govoriš na ispitu o nekome caru i carici, ali nisam upamtila o kome.

Ali kuršum udari njega, — on se prenerazi od čuda, od tog za njega novog, iznenadnog slučaja. I on se pita u čudu: kako da to baš njega snađe!...

Nema sunca, nema života, — propast!.... ZVANIČNA ISPRAVKA Sela naša palančica zinu od čuda. Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči Tapurovoj mehani, da se svako uveri i da se nasluša čuda

Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči Tapurovoj mehani, da se svako uveri i da se nasluša čuda nečuvena.

čovek od nas krio, sve nam je sâm pričao); pa posle o nekim seoskim babama, koje je kapetan vezao, i još trista drugih čuda, — pa, bogme, da vi'š jesu mu dosta i naređali...

I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!...

I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to građanstvo trpi ova čuda? Eto, molim vas, sad baš prođoh kraj apoteke. (Pavki.

JEVREM: Bože moj, što ti je to kad se narod razbudi! PAVKA (krsti se): Prava čuda, boga mi! Bog nek nam je na pomoći! SPIRA: Nisu to čuda, Pavka, nego to ti je narodni običaj.

PAVKA (krsti se): Prava čuda, boga mi! Bog nek nam je na pomoći! SPIRA: Nisu to čuda, Pavka, nego to ti je narodni običaj. SPIRINICA: Ta kakav običaj, to je oduševljenje!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

»Šta je ovo, pobogu brate!« — pitaju se čiča-Milisavljevi prijatelji — »ovoga čuda dosle ne beše u selu!« Ostrvio se svet, pa voli samo inat i svađu.

I Mića ga se, da vidiš čuda, dosta bojao, iako je odslužio tri roka u vojsci, gde se u kasarni raznim marifetlucima naučio pa se poneki put i

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati. Blesnuše slike, i prozora oba, Sat, u zakašnjenju, tad korak

ne čudi: Između Morave, Save i Tise Naiđoše dani ludi, zlehudi; Ne budimo zabrinuti nit kiseli, Jer i većih smo čuda videli...

Rakić, Milan - PESME

Otmena, sveža, ponosna i vrela. O, kako će se zgranuti od čuda Dremljive ćifte i njihove žene Kad ih iz teškog, glupog sanka prene Svemoćna pesma što prodire svuda!

O, kako će se zgranuti od čuda! Bednici jedni što nam ljubav krate, Naviknuti na otrcane fraze Kojima lažu svoje tašte maze Kasapski momci, kaplari i

kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

munje i gromove gledâ, slušâ đeno cijepaju; gledâ jȅkom grada stravičnoga đe s' poda mnom jalove oblaci, — al' ovoga čuda jošt ne viđeh!

A meni se kâ u zarok stjeca, i rekâ bih, eto ga niz polje. SERDAR RADONjA Gledaj čuda, što je jadni čovjek! Mi se dosad ništa ne sjećasmo najboljega našega vojvode. A đê bio Draško Popoviću?

Dok se jedna podiže zavjesa, treći dio od kuće otvori. Bože dragi, tu da vidiš čuda! Tu izmilje nekakvoga puka, to ni u san nikad doć ne može, svi šareni kao divlje mačke.

IGUMAN STEFAN Hajd otolen, što koješta drobiš! dim na Božić, velikoga čuda! Kako će se svenarodnja žertva bez oblakah dima učiniti? ČUJE SE GRMLjAVA PUŠAKAH NIZ POLjE.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On, sigurno osetivši taj njen greh, kad bi došao kući, toliko bi besneo, činio čuda, pokore. Dolazio bi kući zajedno sa javnim ženskinjem. Tu bi produžavao, a ona bi sama morala da ih dvori, služi.

Kao da će ove noći biti sa drugima, a ne sa svojim muževima, tako će biti lude. Trista će čuda od besa i strasti činiti.

neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka.

Ciganke i seljanke jurio i čak silom, pomoću slugu, čivčija napastvovao, trista čuda čineći. Mati, svekrva, uzalud mu poruči: da se odmah otuda vrati; ili ni ona ovde kod kuće neće ostati.

Pandurović, Sima - PESME

I putnici smo turobni što grémo Kroz namrgođen svet oblaka, čuda; Ćutanje naše duboko je, némo. Voda se morem svud oko nas pljuska, Preliva sumnjom i prostire svuda.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Blenuli od čuda, kao da je konte sa svojim tabarom i vlasuljom poletio u oblake. On izvrnuo oba dlana, pa ih omjera prezrivim pogledom.

Obiklo je, valjda, bilo da tako čini, u takvim prilikama. Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi.

Grof izvuče iz džepa neku knjigu, a kad je rasklopi djeca, zinuše od čuda. Tu bjehu živo naslikane životinje svakojake, a redahu se najprije sisari, pa tice, pa ribe, gmizavci itd.

S djecom se dogodilo što bješe grof predvidio. Vencelovci — doznadoše sve. Čuda te se i toliko moglo kriti. Razumije se da ih otac odmah zatvorio u dvoru, kinjio i kaznio ih kako su — po njegovu

Pomenuše ih lijepi broj a o svakoj se čuda povijedahu. O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače.

“ „No što?“ „Okan’o je se, valaj?“ Medik izvadi čibuk iz usta a zinu od čuda. „Ma ne rekoste li da je vjerena!?“ pripita on i učini lice još čudnovatije, tako da se svi nasmijaše.

Bila je neka čegrst između vas, između tebe i Ilije, je li?“ „Je...st Gospodaru!“ odgovori momče zapanjeno od čuda... „za to niko znao nije!“ „Jest Bog!“ reče Vladika oštro. Svi brastvenici, u najvećem čudu, okomiše oči na Vladiku.

— Koji čovjek? — Miraš Cuca, dobar, poš... — Pa zašto da po tebi on poručuje? rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja!

Serdar, Joka, Milica, Stana, dotrčaše, oko njih. Onaj drugi stranac, skinuo šešir, pa zinuo od čuda. „Adolf!...“ „Jan!

I eto nađoh ga!“ odgovori sa gorkim osmjehom Pejo. „Fala Bogu čuda!“ reče Milić. „Nije no ga junačko srce vuklo, a suđeno mu, može biti, bilo da pogine!“ Na tome prekidoše.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

GLUMA 360 A) SVATOVSKA 361 B) VERTEPSKA 365 V) POKLADNA 368 IV DRAMSKI TEKSTOVI 372 1 LEK ZA ZUBOBOLjU 373 2 ČUDO BEZ ČUDA 374 3 NAZOVI JUNAŠTVO 375 4 DVIJE MEGDANDžIJE 377 5 DVA KUMA 378 6 POD PROZOROM DRAGE 379 REČNIK MANjE POZNATIH I REĐIH

— bez maske, u cilju nadgovaranja i nadmudrivanja, ili i bez takvog improvizovanog izvođenja („Lek za zubobolju“, „Čudo bez čuda“, „Nazovi junaštvo“, „Dvije megdandžije“ itd.).

— Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori. — Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje. — Zlato je čisto i u prljavoj kesi. — Prazna kesa teža od tovara.

Kad ih sve sagleda i mnoge među njima pozna, onda se, kao od čuda, prekrsti govoreći: „Anate vas mate bilo!“ U onaj isti mah one sve prsnu kud koja, a on spadne pod orah, čovjek kao i

Kokoška se pela, Na čandiji snela. Čandija se srušila — I pesma se svršila. 7 Drago, dođi amo, Da se nagledamo Čuda svakojaka: Na livadi vrata, Patka potkovata, Ćurka zauzdata, Na lisici vjenci, Na zecu jedeci, Na vrani đerdani.

Za njegovoga tvrdoga i visokoga šljemena, brat domaćin na više podizao, pod njim dosta čuda i veselja učinio, da bog da i majka božja!

“ — „I Milana ništa nije briga što ga boli zub“. — Vala, kad tebe, Milane, nije briga, nije ni mene! 2 ČUDO BEZ ČUDA (Upitalo je društvo na sijelu jednoga veseljaka): — Ti si danas bio u čaršiji, pričaj nam šta je novoga!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” On kao prostak nije mogao ni zaspati od čuda, nego se jednako čudio gde je došao, kad ali oko ponoći stane lupa po sobi i vika: „Ovaj je došao da primi carstvo;

” Kad viđe car, onesvjesnu od čuda, i za cijelo po dana razabrati se nije mogao, dok njegova | šćer u to skoči i kao da ga rukama potkrijepi i zagrli,

Kad viđeše sluge, svi se od straha i od čuda prepadoše i pobjegoše kazujući caru, dok i sam car viđe, i brže bolje opet za bajalicu, a ona mu odgovori da lijeka ne

Nje se ljepota bila razglasila po svijetu. Tu su ti išli kraljevi i carevi da je prose, ili od čuda samo da je vide. Ali otac njezin nije je stio nikome drugome dati do onome koji bi se našao mudriji od njega da ga kako

Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedan put među sobom razgovarati: „Mili Bože, da čuda velikoga! šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa, kud odoše i za koga se udadoše.

i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ pa i tu sobu otvori, kad | uđe unutra, ima šta i viđeti!

Sad da vidiš čuda; prepane se carev sin od cara! u tom kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade,

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Baš-Čelikom

okolo njega i uzanj skakati i blejati da se i sam caričin sin začudi, i ne mogaše da progovori riječi, krsteći se od čuda, i najposlije mater zapita: „Otkud ova ovca ovđen?“ „Kamo mi žena?

a ti me pričekaj ovđen pod ono drijevo, te je od suhoga | zlata a perja su mu biserna; ma pazi, bez velikoga svoga čuda nemoj pisnuti riječi jedne doklen se vratim opet k tebe, jer je ovo drvo sviju vila, ispod njega se kupe ljeti te na

a nikoga ne ćeš viđeti, i niko te ne će ni prstom taknuti, a kamo li ubiti, ali nemoj da se obazreš za sobom bez svoga čuda, jer ćeš se na ono mjesto okameniti.

kakoj pustinji ili utopi u rijeku kaku; i ako to ne učiniš što ti govorim, ne dolazi mi već na oči bez svoga nenadnoga čuda.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ne navlači mi nesreću na kafanu! Ponesi ovu flašu! (Izlaze) CMILjA: A je l ti veruješ da čuda stvarno postoje? STAVRA: Naopako kad ne bi postojala! CMILjA: Što naopako?

TANASKO: A šta da čekamo? Komoru? MANOJLO: Treba da čekamo čudo i čudotvorca, eto šta! TANASKO: Kuda ćeš većeg čuda od komore! MANOJLO: Kako smo išli na sever, pogledaj sekciju, čudo je uvek bilo ispred nas!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

ponosite, pak kako i[h] čovek vidi da se gorde i čudesa o sebi misle, ne mari za nji[h] — nek idu svojim putem Al’ evo čuda ovde, gdi, rekao bi, da one niti mare, niti misle, niti znadu da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takovim

činiti i[h] dugo čekati, gdi što ne bi[h] mogao pogoditi, to bih nama[h] s nemeckim ili s franceskim nadokrpio — ovoga čuda opet! Svi bi me jošt s tolikim ušima slušali i potom bi se oni među sobom inatili ko će bolje moj novi jezik izjasniti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ja bi tebi po godinama moga biti otac... A šta se smijete, bezobraznici? — viknu na đake. — Čudna mi čuda što me dite poljubilo u ruku! Metni kapicu, dite, metni! Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo.

— Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo! — progovori Naćvar — koji jedva dođe k sebi od čuda. — Nagrdi mi konja, beštijo!... Uvedi ga, Škeljo, i istari dobro!... — Je li ja? Je li? Ja kâ velju...

Tragovi iđahu k vodi, ali od vode ne bješe ih ni na lijevo ni na desno. Svi se ukočanjiše od čuda. — Ma šta je ovo? — pita Bakonja. — Potopili se, na moju dušu! — poče Dundak trljajući crvene oči.

— A sugranija se čovik malika — reče ozbiljni Beljan, predušujući od pića. — Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan.

— En oni, ča je vetji od ostalijeh! — odgovori drug. Bakonja zinu od čuda, čuvši taj govor. Zar su ovo boduli, pomisli.

Kad proždereš zrno, poslin nikoliko vrimena ćutiš se lasan kâ pero!... Bakonja se prekrsti od čuda i otide u manastir predavši konja Škelju, koji mu kaza kako je strica strašno porazila nenadna smrt Dundakova.

Sav narod poustaja. Svi oni koji dotle ne vidješe fra-Brnu zinuše od čuda. A on dostojanstven i lak, štiteći bijelom maramom glavu od sunca, prođe između staraca i uđe u groblje.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A zar se čuda ne događaju? Možda je dete baš Đorđevo? Eh, kad bi tako bilo! Nema vrata u Srbiji koja se njegovom unuku neće s

Ne mogu da koraknem.“ „Kako ne možeš? Za dve numere su veće nego što treba da budu za tvoje godine. O, ludi, čuda, nakaze!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Je li jedan trenutak ili je čitava večnost prošla dok joj se oči nisu navikle na promenu svetla? Devojčica kriknu od čuda! Svuda, dokle je pogled dopirao, sedele su, ležale, skakale, smejale se i pevale malene devojčice u šarenim suknjama!

Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno. Od zaprepašćenja, od čuda, devojčica vrisnu, a jedno od onih malenih bića stavi prst na usta. — Pst! Tataga spava! — Pa šta ako spava?

»To je bar lako!« — pomisli obradovan. »Čim dođem do prve reke, ribe će znati!« Kad gle čuda! — Ne znamo mi ništa! — reče najstariji brkati som na koga je naišao. — Ne postoji takvo stvorenje među nama.

Dečak od čuda izgubi dah. Kraba je sad bila veća od najvećeg jastoga, i još je rasla. — Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao!

Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda.

— Šta je ovo? — podskoči starac od čuda, ne verujući, i ispusti orah sav od žeženog srebra sazdan. Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu.

S jaukom stena odbaci i svoj poslednji zaštitni sloj i raširi oči od čuda. Ono što se pojavi iz nje, očišćeno od nepotrebnih naslaga, ličilo je na divovsko kameno jaje.

« —pomisli. »Možda nema ni Kamenog jajeta, ni mladića, ni bunara u pustari!« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda: bila je u podnožju planine, a na vrhu je sjalo džinovsko Kameno jaje. »Možda i sada sanjam?

Šta su to bogataši? Ludi s rukama jačim od talasa? Očima prodornijim od sečiva? Jedva je mogao da dođe k sebi od čuda čuvši da su to ludi kao i svi ostali. Moć im .je samo u novcu! — Kako do pega dolaze?

Taj grad dečaci sa ostrva ne mogu ni da zamisle, ali je zato ostrvo za njih mesto skrivenih čuda. Ko nije čuo da u Zalivu smokava žive okamenjeni patuljci, a u Plavoj pećini morska vila?

Otkad leptiri govore? Ali, rumeni ponovi reči zlatnog, a plavi klimnu glavom. Dečaci nisu mogli da dođu k sebi od čuda, kad zlatni reče: — Poslala nas je morska vila da budemo vaše daske za jahanje na talasima. Ne oklevajte!

— sačeka ga majka pred vratima. — Ne znam! — mališan sleže ramenima, ali, otvorivši vrata, zaneme od čuda. Na stolu, sastavljenom od dve grube daske, blistao je njegov tanjir, zlatan.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Turci su ga zvali „dušman-šanac“ a nisu znali da su oni koji ga drže došli da izginu. Dobrača je, spokojno, činio čuda od junaštva a samo ga je pobeda htela. Đavolja pobeda.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi.

Otmena, sveža, ponosna i vrela. O, kako će se zgranuti od čuda Dremljive ćifte i njihove žene Kad ih iz teškog, glupog sanka prene Svemoćna pesma što prodire svuda!

O, kako će se zgranuti od čuda Bednici jedni što nam ljubav krate, Naviknuti na otrcane fraze, Kojima lažu svoje tašte maze Kasapski momci, kaplari,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

A tek ako te posle moje smrti put dovede u Abderu, razrogačićeš oči od čuda, jer ćeš na najlepšem mestu varoši ugledati divan spomenik, podignut onom istom Demokritu kojem je sada trebalo da

„Ej, sinovče, baš si pravi žutokljunac! - Čudna mi čuda, sazidati sve ovo kad se i šakom i kapom rasipaju pare, kao što je Perikles uradio i potrošio veći deo državnih

Svoj odogovor izrazio sam pomoću jednog matematičkog obrasca i, - gle čuda! - taj obrazac kazivao je ono isto što i teorema Apolonijeva, saopštena u Ptolemajevom „Almagestu“.

„Znači“, dodadoh, „da sagorevanje nije ništa drugo do vezivanje tela koje gori sa oksiženom“. „Čudna mi čuda! Lako je razumeti ono što se sagleda svojim očima“.

Obradovala se kada je čuda da živim mirno i dobro, a da su i moji naučnički radovi počeli da nose prve plodove, da, štaviše, pregovaram sa jednim

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

nisam poginuo i glavu izgubio u svesvetskome jurišu, neka, vala, platim glavom zbog tih parada i svetkovina, čudna mi čuda! Iskapiću ceo litar komovice pred streljanje, pa mi sve ravno do Kosova.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Mali lični resantiman kadar je da učini čitava čuda. Politički ljudi i agitatori to dobro znaju, pa zato i računaju i operišu toliko s tim momentom.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Stan' der ti, momče, da se razgovorimo. Đurica zinu od čuda i stade na mestu kao ukopan. — Zar ti prvi — produži kmet — otkako je naše selo zakopano, da okrvaviš i okaljaš našu

Ako izdaš, čeka te konopac ili otrov; ako ne izdaš, čeka te duga robija u teškom okovu i sva ona čuda i muke, o kojima sam ti pričao. A ja mislim, bolja ti je sloboda ovamo, pa bar dok živiš, da živiš carski.

To beše seljak, kao i drugi, samo nešto malo pismen. Ugledavši Đuricu, on zinu od čuda, pa stade, onako sanjiv, da blene čas u njega čas u ljude, koji su posedali pred njim.

— Jesam. A na ovoga Mitu pazićeš dobro da se gde ne opije, jer onda može da vam načini sto čuda. Ja, čuo sam da si onomad svraćao na tvoju opštinu? — Jesam... onako uzgred.

— A, za to ne brini. To je Markova devojka, iz poštene kuće — odgovori Đurica, menjajući se u licu. A Vujo zinu od čuda. — Hajduci nemaju nikakva posla s poštenim kućama. Otkud se ti nađe s onom devojkom? — zapita on oštro.

pa opet... Hm... ženska posla — đavolja posla! Moraću ja otvoriti oči, jer mi može načiniti sto čuda...« San ga prevari, i on zaspa. Izjutra, kad pođoše, Đurica zaostade kod Vuja.

« — pomisli Stanka i neka mučna zebnja obuze joj dušu. — »On me dovede pa ode, a sad može naići vlast, pa učiniti sto čuda od mene. Istina, on reče da me kmet mora čuvati, ali ako dočuje vlast pa grune pravo ovde, i ne javljajući kmetu!...

lampada«, te svojom slabom svetlošću pridavaše još sumorniji izgled mračnim svodovima hrama, koji se kao neka čuda izdizahu i povijahu u gustoj pomrčini.

se đaku, pa mu dobaci nekoliko kratkih isprekidanih reči, usled kojih se ovaj namah rasani i razrogači oči od straha i čuda...

Malo zatim zašušta kukuruzovina pred njima i iz nje iskočiše Đurica i Pantovac. Dečaci zinuše od čuda i zanemeše, a drug im ustade i zdravi se sa Đuricom. — Stražarite li pomalo? — pita Đurica smešeći se. — A ja...

Kud li ću ja... a, istina jest: kud li ću ja? Jamačno u pakao, neću valjad’ u raj, kad sam tolika čuda činio. Ala li će da peku, bre! ...

A neki put, bogme, pomislim ti sto čuda... Ko ti zna njegove račune i krajeve. — Znaš... i ja tako mislim. Ali mi se sve čini, da se mi svi bojimo od prazne

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kada to ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.

Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga! Šta se učini s našijem sestrama, kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše!

i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti; naposljetku, kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!

Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! Utom kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski sa orlovima, pa se s BašČelikom

Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio, stale su mu oči od čuda kad ugleda starca. Najposlije ga stanu pitati kako je noćas spavao i je li što opažao.

Carev sin onda ubije maćiju, oca proćera, a Oštar Dan otide po svijetu opet čuda da radi. VEZIROV SIN U jednog bogatog vezira bio jedinak sin, koji se je u svačemu dobro i pošteno vladao.

U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad siromašan kô i ja; ama makar! Uzeću je.

Kad dođe u dućan, poče turati pare u ćesu, kad čuda! Što god u nju metni, svaka se para stvori dukatom. Videći ovo vezirović, obradova se veoma i pomisli: — Baš mi je

Gđe su dva roga, neka budu i četiri!“ — Ali nu čuda! Čim izjede grožđe, odmah mu rogovi opadoše, kô da mu ih rukom odnese. „Ah! pomozi ti, jaki bože!

Po večeri pokaže on trešnje, a svi se začude i počnu ih jesti. Ali eto i većega čuda: koliko god koje okusilo trešanja, onoliko mu izniklo rogova na glavi. Sad se car nađe na nevolji.

Sluge reku: — Ama smo učinili, boga nam, ama svedno evo čuda! Turi ga u gigove i tukce, pa sve pobio. Ni to nam nije veoma za čudo, već nam je za čudo kako je poklô hatove, a za

Petković, Vladislav Dis - PESME

Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čuda, i zvono pogrebno, I kola i suze — sav običaj pratnje. 1913.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Godine studija posvetio sam tom pitanju i usavršio mehanizme kojima se takva i još veća čuda mogu lako realizovati. Kao što sam ranije rekao, dok sam bio student na koledžu zamislio sam jednu leteću mašinu koja

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

I učitelj je primetio promenu. Bio je iznenađen i verovao je da se dogodilo čudo. Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save.

pismima koje sam pisao starijim sestrama, a koja su one čitale mojim roditeljima, opisao sam sa mnogo detalja lepote i čuda Praga, prijem i razgovore sa Rigerom i Palackim, a naveliko sam pisao i o paraleli između svetog Save i Jana Husa na

radnici mnogo traže u Americi; drugi je opet pričao duge priče o svojoj mehaničarskoj veštini; treći je pričao čitava čuda o basnoslovnim uspesima svojih rođaka koji su živeli na Zapadu i bavili se zemljoradnjom i željno ga očekuju.

Ali gle čuda! Srednja aktivnost nebrojeno mnogo molekula u grupi, povinjava se, matematičkom zakonitošću, osnovnim zakonima transforma

i vođenih u vašoj sopstvenoj laboratoriji uspeli da učinite jedan vrlo značajan prilog razviću jednog od velikih čuda našeg stoleća, radiotelefona.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

drugih, zamišljala je more kao neku čudnu, golemu, nemirnu lokvu, ali ovo što joj je sada na dogledu beše, preko čuda, nešto čista, živa, sjajna, što se ne može da zamisli, a ne nađe ni jedne reči da svoje divljenje njome izrazi.

Kad svitaše, s prvoga visa ugledavši u zalivu zalutalo more, čisto zastravljen zastade i od čuda ne mogaše da progovori. Koliko sila vode, pa kako mirno leži i plavi se! I koliko boja, šara...

— reče Ilija pribirajući novac pri svetlosti lampe. —Nijesam se ničemu ni nadao, odgovori Lazo. —No eto čuda, ne dadoše nam ništa ni za ono što se danas mučismo da okitimo ogradu zelenim granama.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

poeziji naročito izgleda presudno to što se razgovetno može otkriti kako pesnik pravi pesmu, pa pred sobom više nemamo čuda alhemije, nego naočigled proverljive tvorevine hemije.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Sulj-kapetan je objavio svoju odluku za Sina, te mu navališe Gorani na veselje. I oni su kao ostali svet. Iščekuju čuda od rasipanja i pokazivanja. Pa to i ne kriju.

“ Niko ne zna da je on jedva u ćemeru nabiljušio pedeset dukata da obavi sunetsko veselje, no sve zinulo da vidi čuda od zlata i gospoštine... Vidi to kapetan, pa ga nešto štrecnu. Zagolica ga bezobzirna taština.

a ne vezanoj reči ona mu je uz strahovite jecaje čas hvalila staru Veru, čas grdila novu, ružila, psovala i svaka joj čuda izmišljala. Ni sa koca o Turčinu teže i vlaškije nisu nikad i ni u jednoj zemlji usta progovorila.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Al’ gle čuda! — Ni roga, ni repa: Naslikana opet moma lepa, Jošte lepša nego ona prva, — Srce ti se od umilja cepa.

Miljković, Branko - PESME

lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko dosetka nad njima krstari Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući za smisao i red Bolest našu leče poređenja smela I tako pobeđujemo gorčinu i

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Uputim ranjenike da potraže zavojište. Ona gomilica što beše sa mnom žaljaše se da nema metaka, a komordžija nigde ni od čuda. Šta da radimo? U ovom drugom nastupanju mi upravo nismo imali komandanta.

liberalima, kako ce konzervativci u »krajnjem slučaju« mogu udružiti sa radikalcima, pa će onda biti od liberala trista čuda.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Moja ljubo, verna ljubo, Mila si mi ti, — Al’ se onda zaboravi Ljubit’, grliti. Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Raščistili smo te zaklone. Oko podne stigoše i dva francuska oficira da vide može li biti šta od topova. I da vidite čuda, uz pripomoć naših pešaka, oni lepo montiraše topove.

Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!... I bez ovakvih snova ljudima se u ratu događaju svakojaka čuda, a tek neće meni, koji sam još sanjao.

Narod povrveo sa svih strana. Neki se ispeli i na okolne ograde. Starije žene, posmatrajući šta radimo, krste se od čuda. Fjodor, već razdragan, odmače se od stola desetak metara, triput se prekrsti, zalete se i preskoči sto.

Radoslav i veterinar posmatrali su vojnike zgranuti, i čisto nisu mogli da dođu k sebi od čuda šta ih je snašlo. Radoslav jedva procedi: — Šta ovo treba da znači?!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Um hladni onog vodi, a ovoga Kipeće serce, hrabra i desnica. Na društvo čekat ne zna ova; Izvodi dostojna sebi čuda. Božestvo nam je duša u telu; a Duboko čuvstvo česnog i krasnoga Čist obraz njegov. Miloševe Sile su ognjene sluge onog.

Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen. Šta za jelo nosiš u torbi, je l’ pšenični hlebac? O čuda, proja!

U tebe nema teretnih pravila, Natege nema trudno položene, Nemarno tečeš, ležiš, dišeš, U igri stvaraš visoka čuda, Jošt nauka koje nije dokučila Ni ključa našlo znojno hudožestvo.

” K’o grom da puče, tako se od čuda Uznemire sva vojnička gospoda Kad smotre da je obličen k’o Juda Ljubimac, cvet i ponos srpskog roda. „O!

Sve bih rek’o da oblaci Divna čuda kriju, Da s’ u njima bele vile Sigraju i smiju. Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Izdajstvo, zloba, pakost, nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet i nauka, postove ti tvoje ljubim!“ — zapanjio se ja od čuda. Sudac: Boga mi, Davide, baš ti je učevna žena. A gdje nauči ona toliku nauku?

Pisarčić: Pa dobro, kad je tako mlada, onda si je mora' djevojkom oženiti. David (uprepastio se od čuda): Ama, šta je tebi?! Kako ću ja ženu djevojkom oženiti? Šta bi to onda bilo?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Danilo je (1321) preradio u opširnu biografiju, oslobađajući je pri tom hagiografskih primesa i suvišne retorike, čuda i patetike, i tako Milutinov život izneo kao koherentan ciklus pričanja o ratovima, a uspehe na bojnom polju mogao je

Već u Vremenu čuda (1965) iskušenja savremenog čoveka - s ideološkim i političkim konotacijama - unosi u podlogu novozavetnih priča, i

Jakšić, Đura - PESME

1858. JA SAM STENA Ja sam stena, O koju se zloba mori, Svetska čuda i pokori. Mnogi težak oblak, jeka, Krš gromova, oganj, kletva I sto čuda neba, zemlje, Razbilo se o meneka...

Mnogi težak oblak, jeka, Krš gromova, oganj, kletva I sto čuda neba, zemlje, Razbilo se o meneka... Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa

Idi!... Idi!... Ne diraj me mraznom rukom, Da preživim večnost tužnu Na vrletnom mome visu, Gde me čuda i otrovi Zlobnog sveta uzvisiše — Al’ otklen ću sam, po volji, Stojat... pasti...

Mladi drugar mrtav pada. Više njega buljubaša S tri drugara graničara Čuda stvara — Čak i unuk da se seti Kako treba u osveti Srcu svome odoleti... 1875. KAO KROZ MAGLU...

Nastasijević, Momčilo - PESME

5 Hodim, jer hodilo tuda. Zaludu stazi te krivuda, plavetnoj zaludu meti te obriče čuda; hod ovaj samo će doneti, bez jeseni zimu, leto bez proleti.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Tih dana bila se pročula neka gledarica iz obližnjeg sela Suderca. Pričala se o njoj čitava čuda. Kako sve zna. Sve pogađa.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pa gle čuda! Kod svoje žene bijaše je kao zaboravio, a sada opet probudila se snažna želja za njom i, kao negda, mori ga...

Nakupilo se čudo, da ti kažem koliko: oko dvije hiljade talijera. Rade se čisto uproštio od čuda, i, pribravši se, uvidi očito da gazda na računu hoće da zakine više no igda.

Čine račun on i pisar, i, bajagi, prenemažu se od čuda... Velikoga li mi čuda! A što ne osude gazda—Jovu? Što ne osudiše pokojnoga gazda—Stjepana, što dođe odnekuda iz

Čine račun on i pisar, i, bajagi, prenemažu se od čuda... Velikoga li mi čuda! A što ne osude gazda—Jovu? Što ne osudiše pokojnoga gazda—Stjepana, što dođe odnekuda iz Bosne, u gorim benevrecima

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače. Matija Celi dan se narod skupljao oko srušene zvonare kao oko čuda. Nespokojni, mrzovoljni ljudi obilazili su oko zgarišta, neprestano nešto mrmljali i šaputali, pokreti su im bili nekako

Ilić, Vojislav J. - PESME

Istorija silnih strasti To je burna mladost moja, divlja, kao igra vala; Buntovnička, raskalašna Prava smesa raznih čuda, Polu—umna, polu-luda, Kao igra karnevala. Ali je protekla mladost, i sumnja opaka više Ne potresa mi dušu.

Kraljevi se ruže, Popovi se kude, a sudije tuže; Boli ljudske duše pevaju se svuda, Atlanti, titani i ostala čuda. Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti?

I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete. Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

odmenjivale snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su nekad bile čuda sveta, a od kojih stoje sada samo ruševine.

pognute glave da Vas provedem pored toga zida i odvedem u mrtvi svet, kakav je bila naša Zemlja pre onoga neshvatljivog čuda.

Od doba inženjerske prakse u Beču stvorila je tehnika vazduhoplovstvo, radio, zvučni film, televiziju i sto drugih čuda; prosekla je kanalom američki kontinent, pregradila Nil, vazduhom đubrila oranice, a vazduh otrovnim gasovima.

Moj prijatelj odahnu i ispi čašu ulađenog šampanjca. „Čudna mi čuda! Dvadeset i šest kilometara. Sitnica! Nisi li mi ti sam pričao danas u šetnji da sastavni delovi atoma, njegove cigljice,

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” I sto takvih čuda. Sa oružjem je živeo, samo oružje cenio, izrađivao vanredne puške. Dođe mu Žensko društvo po prilog, a on, pištolj.

Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi. — Gle čuda! samo neko vreme što nisam radila, i malo se ponegovala, pa kolika razlika. Druga žena...

a njoj je samo dobri Bog mogao zapaliti tu samrtničku voštanicu... ima Boga, i ima čuda, narode, i Bog gleda sirotinju... a ja, da sam im'o rezervu svećica, bogami bi joj zapalio, i za moje bi zdravlje bilo...

Onaj divljan ne skida se s konjskih leđa. Dok se jednog dana ne prebije... Kaže mi Josa da čuda radi, da je pojahao besnog Labuda i naučio ga šta je bič. — Ja baš nisam tako pasioniran jahač, Neno.

Paula je nekako uhvatila koren u našoj kući: zna nam sve tajne, i sva čuda, i nekako nam je postala tutor, ali vrlo uslužan tutor. Ona će mi možda i oči zaklopiti, uslužno...

Bogati sin frau Rozin sve je to primao! Pravi tandler!... Sećaš se, Lazo, ti si mu, od čuda, jedared dao par starih rukavica... Pričaj.

Skoro ceo razred, sem Jane, lepo je crtao, jer je učitelj prosto čuda izvodio s nekoliko linija. „Zec!” — vrište deca. „Pas skočio na stolicu, hoće da dohvati jelo u tanjiru na stolu!

je gledao u gospa-Julku koja se brinula o njegovoj ishrani: a Soka je blaženo gledala u oca i — Znaš, Kodo, posle onog čuda molila sam Boga da moj tata sad svakih osam dana dobije po kilogram.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

A budući da se čuda osobito u romanma zbivaju, zakte Roksanda da mu se nadene ime Roman, koje se i učini. Pošto se toržestvo kreštenija

Ali kako ste razrešili? Šta je moja zagonetka? »Poeta.« Pravo! Kad, dakle, poeta taka čuda učiniti može, da su magarci pametni, i da žene tajnu čuvaju, koje je prejestestveno, može li mi ko zameriti što moga

Najposle sebe onom pokloni u kojega je farba od kaputa njojzi najpovoljnija. — Proča čuda što aljine prave naći ćete kod našeg Rabenera.

Istinu govoreći, trbu mu nije vrlo opterećen bio, ali novi Don Kišot, koji je najviše zato u svet pošao da čuda čini, i ne uzme ovo na um.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Opšti zamah je ustalasao ljude. Ne možemo da dođemo sebi od čuda, šta se ovo na jedan mah zbi. Niko se tome nije nadao. Sve se dogodilo tako brzo, neočekivano.

Nepojamno... Ratujemo već toliko vremena, gledao sam svakojaka čuda i grozote, ali ono što sam video na Kajmakčalanu, i ja docnije preživeo, to se ne da zamisliti.

Petrović, Rastko - PESME

Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.

svud more! Mi smo se peli uz planine A kroz granje i kroz gore Modra, Strašna - riblja - večera. Čudo bože! ogromnog čuda! Reči nam zvižde brže no kuršumi; Bože, spasi dušu našu u prašumi!

Meni je svejedno. Otvaram usta i rumenilo me večeri truje nekim slatkim golicanjem kroz sva tkiva. Evo čuda nad čudima. Nego ipak, voleti jedno ljudsko lice iznad svih ostalih, i pokriti njegovom zastavom ceo svet.

daljine Ili ruku neku nestvarnu kad se pojavi i uzbere Naš san, koga je reka trebalo tek da polazi, Međ odblescima čuda misao se tek s bolom razbere.

Mladić, bez naročitih misli, bez čuda, Prosto naprosto, mladić ogrnut kabanicom. Samo glava tamna, od sunca preplanula, Samo oči, noći i vetru otvorene.

Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte. Gospod sam dade rukama plodnost čuda da skrivaju, Srebrni sneg krinova uzeše Serafinima.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora.

— Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči. Oj, čuda čudesnoga! Kao zlatna vrteška okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lakši od morske pene, rastao slani dah mora i

U ponoć i u podne njihao se, pevušeći na vetru koji mu je donosio priče sa sve četiri strane sveta. Koliko je samo čuda na zemlji!

A i što bi? Sva čuda sveta Vedran u svojoj čarobnoj kutiji gleda. Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene kule

Ali, žena je verovala u svog sina. Čak je počela da mašta kako će on jednoga dana stvarati čuda. Zar nije, mimo sve dece, iz suze rođen? Ali, mališan se plašio dece.

Oklevajući, pođe dečak. Oklevajući, vrati prvi udarac. I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali. Prestade izrugivanje i guranje, ali čitanje i pisanje i dalje su za dečaka bili prava

I gle, poče da čita, poče da piše, poče da razumeva dečak učiteljeve reči. Rastvarala su se pred njim čuda zemlje kao velika, s ljubavlju napisana knjiga.

Kako je golemo, kako zamršeno bilo more trava i žbunja. Belko nije mogao da se povrati od čuda. Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti!

Ne verujući da je takva sreća moguća — Belko se uštinu za mišicu: čuda se samo u ludim snovima događaju. Za koji časak priviđenje će se raspršiti kao oblak nošen olujom.

Šta da se o mladićima kaže? — Takva se na zemlji samo jednom rađa! — govorili su starci. — Ne ponavljaju se čuda! Zlatokosa i sama poverova da lepše od nje na svetu nema.

Podiže Starac ruku, dohvati vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska

Podiže Starac ruku, dohvati vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska zvona zvone.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini. Otac kao da nije stari otac! STOJAN A ko mu svira? STANA (ustežući se): Pa još ona...

Šantić, Aleksa - PESME

To njene druge sviraju mlade, I s pesmom kolo se vije; Vitezu s čuda i um se krade, Pa čvršće nimfi se svije. No začas zgasnu sve čari plamne, I snova vitez sred svoje tamne Pesničke

Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička vatra stvara. Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Stereotipni počeci su veoma česti. Oni mogu biti dvojaki. Jedni nemaju veza sa sadržinom pesme: „Bože mili, čuda velikoga!“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!

(Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?

Miloš Vojinović u latinskom gradu Leđanu pravio je čuda od junaštva, pogubio je čak i troglavog Balačka vojvodu. Miloš Obilić je kao od šale prebacivao buzdovanom latinske

Stade svata dvanaest hiljada te gledaju konja u Bugara; konja glede, a sami se čude: „Bože mili, čuda velikoga! Dobra konja, a loša junaka! Još takoga ni viđeli nismo; jedan bješe u zeta careva, i sada je u Vojinovića“.

Pa otide niz polje leđansko. Gledale ga Latinke đevojke, gledale ga, pak su govorile: „Bože mili, čuda velikoga! Kakva je to careva zamjena?! Ta na njemu ni haljina nema! Veseli se, kraljev zatočniče!

Vi udrite vojsci po krajima, ja ć' udarit vojsci po srijedi“. Mili bože, čuda velikoga! Da je kome pogledati bilo kako s'ječe vojvoda Momčilo, kako krči druma niz planinu!

Al' da vidiš čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena

Al' da vidiš čuda velikoga! Kralj Vukašin vjeru pogazio, te on prvi svojoj ljubi kaza: „Da se čuvaš, moja vjerna ljubo!

Kako tade, tako i ostade, da i danas onđe ide rana: zarad čuda i zarad lijeka, koja žena ne ima mlijeka. 4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA Vino pije silan car Stjepane u Prizrenu, gradu

Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“. 7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i

Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio!“ 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA Mili bože, čuda velikoga! Kad se sleže na Kosovo vojska, u toj vojsci devet Jugovića i deseti star Juže Bogdane; boga moli Jugovića

Kad su bili ispred Novog hana, onda Arap sam sebe govori: „Bože mili, čuda velikoga! Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha velikoga, osim vrata od Novoga hana!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI

po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke

bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke padaju s Marsa Svi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Stric izbulji oči i od čuda zabaci šešir na potiljak. — Au, au, pa ja se toga dosad nijesam ni sjetio! Zaista, Jovanče uopšte nije dobio batina,

— žmirnu starac — nijesam gucnuo ni kap rakije, a već po bregovima skitaju nekakve đavolje kornjače, žbunje prohodalo, čuda se dešavaju. Šta se ovo događa sa svijetom ili možda sa mnom?

— zakreketa nekakva ljutita staračka glasina. Još se dječaci i ne snađoše od čuda, kad iz dimne zavjese ispade poljar, pocrvenio, suznih očiju i razvika se: — Aha, tako vi, palikuće jedne, hoćete da

Komandant partizanskog odreda još uvijek nije od čuda mogao da dođe do sebe. Slušao je Nikolino zadihano pričanje i zadovoljno se udario po koljenu. — Tolika municija, i-ih!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I slabo ih stizaše; više vraćaše se k njima natrag samo. Prepadoše se so toga čuda i prestaše fućanjem se na njih. A zimno bijaše ono vreme.

OSLOBOĐENI CARIGRAD ili Povest polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga divnoga golema čuda svete Bogorodice, kada Persi i Tatari Carigrad oblegoše s velikom silesijom uzimati ga, pak s božijim sudom izarad te

I tako prebi onde godinu, što li više, mirno. Potom poče što kakva čuda znamenita činiti i mnogim se na snu ukazivati s besedom te zato ondašnji inoci s dogovorom se igumnovom, sedme godine

Ne privode opaklije nikoga na dobro poštenje. Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva. U tome nije golema čuda ko se u prsi gruha za izgledanje umaknuća gusta luga. Što je oteto, ono je i prokleto.

A i što svoje ti boravljenje vladiko veliš biti u devojki? S toga posla i čuda mi nestaje! Nebesni i zemljani krugovi tebe ne mogu smestiti, ja devojačko li te crevo hoće smestiti?

Ama što zakteva i hoće Bog da bude, iz toga se niko ne može istaviti ni sprečiti puta. A njegove svrh čuda posle s manovenjem jednim dokonale i sama ti proznaješ čista kano istinite i sklopne mudrosti carica sašta no si i

Devojka Te koga mi to spasitelja kažeš momče? Očito mi ga ukaži jer doista i čuda mi o tome nestaje, tako da i angelsku svu krasotu, plamenite mnogookate nebesne poglavare to tvoje skazivanje čudno u

A čovečja glasa ni od čuda niotkud čuti a kamo li videti ga. Ako i tušteni budu dor sliveni u jedno ka ćeramida donja u teglani, vičući i derući

Molim te, ne čini toga čuda podsmešna, nego digni gore svoju glavu ti, svima poglavar. Nama tebi se stoji preklanjati glave svoje, a ne tebi čoveku.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Sag je oskudacija! Kad ču reč „oskudacija“, čorbadži-Jordan se samo lupi šakom po kolenu od silna čuda, pa se prosto zablenu u sina.

— O Gospodi! — krste se tetka Uranija i tetka Kaliopa od čuda što ih snađe. Što je bila, koja je bila, ete, ta Sika u pesnu turena? — Zbori si, nesrećo grčka!

Šta je ovo, ako ko boga zna? pomisli Mane, pa se samo prekrsti od čuda i reče: „Gospodi bože, i ovoj čudo u svet da vidim!“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju.

zinu i otvore usta, one joj samo pozleđuju rane svojim hukanjem i kukanjem: kako su i one devovale i ašikovale, ali toga čuda nije bilo; kako će kô nikoja ostati usedelica na sramotu Zamfirovih, iz čije su se kuće u srećno vreme već u