Jakšić, Đura - PROZA
Priđem joj ruci, ona se osmehnu. Osmeh joj beše čudan, podmukao, mogao bi u njemu pročitati ono prezrenje: „Gle, i ova dolazi da prosi!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!... Mada je već unapred znao raspoloženje subašino, opet ne hte rečce kazati.
Bog bi ih znao što ga prozvaše Devom; ako nije zato što je vazda išao poguren, te je izgledao malo grbav. Čudan beše to čovek. On je bio... vodeničar. Živeo je sam u svojoj vodenici, iako je imao kuću i imanje u selu.
Dučić, Jovan - PESME
Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A drumom za naše selo idu jedna kola, i u njima jedan gospodin čovjek. Čudan malo na pogled. Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom. Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak! Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat. Prava antika, što naši kažu. Bio je malo manji od ikone sv.
Tako danas, tako sutra, ele on se nekako tako navikne, pa mu čudan dan kad ne ode svojoj tetki-Makri, makar na nekoliko trenutaka, ili kad Jule nema u bašti da je vidi ili čuje.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Alka sedi na divanu i gleda u oči, u usta Mici, šta misli, šta će prosloviti. — Ala je taj Svilokosić čudan čovek! Ostavi tebe, Alka, te morade poći za bakalina, a ovamo ga ipak primaš.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
jer je takav, nepristupačan i nepoverljiv i to ne zato što ima nekakvog iskustva, nego onako instinktivno i što je čudan čovek, koji se, kad od nekoga pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem
Afrika
Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima. Kupujem jedan čudan bubanj. Povratak pravo u sunce koje zalazi; ono nam juri u susret sa svojom uzbudljivom svetlošću koje će odmah nestati.
Što se tiče odnosa između čoveka i žene, prirodnog odnosa, kod crnaca je on već na prvi pogled čudan. Ja ga beležim jedino zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od
Dok spremaju, gledam ih kako se kreću oko vatre, i vidim na jednoj neki čudan nakit oko vrata. Pitam je šta je to, ali, pre no što mi njeni ukućani i odgovore, zaspim.
U njegovom se susedstvu nalaze sedam papagaja, što izaziva čudan promiskuitet između majmuna s jedne strane i ptica sa druge.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: O, taki ću izići da vidim šupu. JANjA: Sad ćim ja da dođim. (Otide s Petrom.) MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima! JUCA Tako me, vidite, po ceo dan čangriza i jede.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da vidi posledice svoje mudrosti među Serbima. Uskoro. Starac je tvrdio da su Serbi čudan narod i da ih Garsuli ne zna. Serbi su lakomi na počasti, vole medaliju, a za tuđina bi dušu dali.
Zašto priča sve o Kosovu? Što spominje cara Lazu? Čemu ta jadikovka o onom što je davno prošlo? Zar ne vidi da se neki čudan svetac napravio? A uobrazio da je na njemu ostanulo carstvo.
Ako ga uhvate, i mušketaju, u nekom jarku, hteo je da ga opranog nađu. Imao je, tog jutra, čudan osećaj, da je dotle putovao po jednom svetu, a da ga Trandafil, sad, premešta u neki drugi svet, u koji nije bio pošao.
Kad bi joj muž rekao nešto grubo i skaradno, ona bi uprla pogled u svog saputnika, kao da traži zaštite. Neki čudan osmeh, koji nije bio onako vedar, kao u Varvare, nije joj silazio, onda, sa lica.
U Beču, tu igru igraju i deca. Gospoža Evdokija bila je stala pred ogledalo, kod peći, i imala je neki čudan osmeh na licu.
A Varvara je imala svoj čudan osmeh, ženski, na licu, i gledala je pravo, u oči, Pavlu. Petar je, zaista, bio onakav kakvog ga je žena videla u
„Pa dobro, šta ti kaza?“ Pavle onda, nekako zamišljen, čudan, umoran, poče i sam da se pita, šta mu kaza. Kaza mu, prvo, da je ona u kuću dovedena, od Trifuna, a da je ona bila
Đurđe onda poverova, na šta ih je Varvara prva bila, brižno, upozorila: kako je u Pavla izraz lica, katkad, čudan, a kad priča, ima suludo, širom, otvorene oči.
I širi blago rukama – a praznina zatim sklapa. Trifunov pogled, zakrvavljenih očiju, pri pomenu Pavla, i Pavlov osmeh, čudan – Bože me prosti, kao u ludaka – bili su nerazumljivi, za tog bledog, poniznog čoveka, koji je živeo sam i nije imao
Pavle je dugo sedeo na pragu svoje kuće, pognute glave, u šakama, tog dana. Imao je na licu onaj čudan, ludački, osmeh, koji je Varvara u Tokaju prva primetila, a koji je začudio bio i Anu i Đurđa.
Iza dalekih vrhova bilo je samo nebo. Čudan je bio taj osećaj da put u Rosiju ide sve više u visinu. Da li pod utiskom ljuljanja u sedlu, kad bi opet uzjahao, ili
Neka bezmerna čistota bila je pokrila svu zemlju. Isakovič je i sam, kad je pošao sa tog prenoćišta, bio čudan, i kao da se izmenio.
Teodosije - ŽITIJA
A i starac se nekako čudan pokazivao, jer kao što je u svetu prvo pravdom i verom, milostinjom i milosrđem prema ništima grabio carstvo bez truda,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vidi se čudan pojav: velika sela koja su gotovo bez veze sa zemljištem, čije stanovništvo zarađuje i kupuje sve što mu treba izvan
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Ne krije se, dušo, ali je taj razlog takve prirode... VUKICA: Mora da je to vrlo čudan razlog. Zakazati dan venčanja, objaviti to tako reći celom svetu, štampati i pozivnice, pa ujedanput obustaviti sve to..
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- podigao je ruku i mahnuo nam. Meni se činilo da su „Torpeda” dosta čudan naziv za džez-ekipu, ali nisam rekao ništa jer nisam ni imao vremena da kažem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tri dana ne može da se razabere, dok mu se oko na taj čudan svet ne nauči. Sravnjava Košicu sa Mlecima! Posle nekoliko dana, kada se ohrabri, on i taj Nemac idu da gledaju kako
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A kada se vratio, beše sasvim izmenjen, oronuo naglo i čudan. Zidao je crkvu nasred sela. I po izgledu, i po godinama, mogao je da joj bude ne muž, nego otac.
Pa ipak, i tada još, trajala je među njima neka veza tajanstvene slasti, što beše nevidljiva i nedokučiva. Čudan i tužan, on je za nju imao pogled kojim nije gledao nijedno drugo biće.
Aranđel Isakovič postade, dolaskom gospože Dafine u kuću, čudan, a za vreme njene bolesti još čudniji. Žene za njega više nisu postojale, a njegov pogled, pre svetao i žut, kao u mačke,
Okolini, puk se pri dolasku učini, mrk od bojeva, mirisan od baruta, sa razvijenim zastavama i krvavim ranjenicima, čudan i strašan.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
LOGIKA, JEZIK I PSIHOLOŠKA POZADINA MAGIJE ZA PLODNOST U magijskim radnjama za plodnost koristi se veoma čudan, šarolik skup izvesnih predmeta, biljaka, delova životinja kao i nekih lica (s naročitim svojstvima).
⁸⁹ Ovaj čudan običaj Trojanović objašnjava ovako: „Svi Srbi smatraju Turke za nečiste zato i đavoli neće njima kao svojima ništa da
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ta čudna mesta koja nismo nikada videli, sa prvim mlakim prolećnim vetrovima, doneše neki čudan nemir u naše noge. Šta sve nismo činili do tada da se spasemo otrovne lepote aprilskih noći?
Zemlja se meko ugibala pod stopalima dok sam kroz visoko šiblje prilazio mesečevom zidu. Taj crtež je u meni budio neki čudan strah. Iscrtana površina morala je da označava nešto važno; kao da su nam sudbine stajale nadohvat ruke.
na čelu spuštenim sve do trepavica, pokloni njegovom kretanju neočekivanu eleganciju – a čas kasnije zaroni u neki čudan miris, koji sigurno nije poticao iz njegovog grada, i još čudniji način igranja, u kome se devojka priljubila uz njegovo
Njena pepeljasta kosa (koju je sada rasplela) dobija neki čudan sjaj, njeni pokreti su gipki i slobodni. pa čovek iznenada primećuje da njihova Ruža ima duge noge i široka ramena, da
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U njegovom rečniku romatičeski znači čudan, zanimljiv događaj, koji je ispričan sa mnogo »čuvstvitelnosti«, sentimentalnosti.
OPŠTI POGLED. — Sa Jovanom St. Popovićem u srpskoj književnosti desio se čudan slučaj. Racionalist i pesimist nije se mogao dopasti fantastičnim i optimističnim naraštajima romantičarskim koji su
i 1863 (novo izdanje Srpske književne zadruge u Beogradu, 1900). Seoski roman Čudan svet izišao je u Novom Sadu 1869. Trpen spasen, vrlo popularan ali nedovršen roman izišao je u Srbadiji 1874.
Radičević, Branko - PESME
ali ne znam kako, Da l' se jesam, da l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al'
“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao? Ali ništa, šat još docne nije“, Te polako dvorima se vije.
Jezde gorom oni obadvoje — Al' je nešto čudan Radivoje, Vas se nešto junak promenio, U misao neku zaronio, Baš u neku mutnu i nemilu, Malo zbori i to kâ na
To s' na čudan smej mu dalo: „Dakle ti si straža moja?“ „Muči, ja sam straža tvoja, Brže samo skači, beži, Brže, brže, ne oteži!
Jezde gorom oni obadvoje, Al' je nešto čudan Radivoje, Čudna neka vatila ga sjeta — A kraj njega veseo Mileta. Ispočetka po koju zborahu, Al' sad mučke goricom
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz cele tebe izbijala je toplina, mekota i neki čudan, opojan miris, koji nikad u životu više ne osetih. — Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako!
Kostić, Laza - PESME
I ti, rugobe ježe odabran, glosterski kneže, danas odigran, vladaru svom prinesi pozdrave; — jer čudan svetac Vilija je naš u raju svom i paklen trpi vraž!
” Još dalje piše, još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je trenut, samrtno oko mora zasenut, samo se vidi vatra sve žešća, strašan je plam, al' strašnij'
dalje piše, još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je trenut, samrtno oko mora zasenut, samo se vidi vatra sve žešća, strašan je plam, al' strašnij' navešća.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Što je dobro, to je turski, a što ne valja, to je po nemački. (Uzme kafu s astala i odlazi.) STANIJA: Bađava. Čudan adet nastade. (Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trorog vetar digne plast. Zvizne bič mu crvenkast. Visibabu, zdenac, les obuzeo čudan stres. Sa nebesa Žarki puž zbaci kuću, prospe ruž. U tu sliku, božji mig, urezujem dupli žig.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Ja sam sasvim gerühgt: no, molim, ustajte, može mi otkud otac doći; a on je čudan čovek. ALEKSA: Slatka moja gospodična, ja vas krilom Amora zaklinjem: ljubite li me iskreno?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?
II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa. Stan mu je čudan, mnogo ne vrijedi, ljetos ga Ćosa oteo medi. Sada mu meca opasno prijeti, sprema se, kaže, da mu se sveti.
“ U mlinu starom šupljega poda pod grubim točkom klokoće voda i pravi grobnu jezu, a čudan vjetar kroz brvna piri i uklet šapat po mlinu širi: „Namakni, Ćoso, rezu!
Tamo ga srete s bjesedom krasnom čudan gospodin u fraku masnom, pingvin, ministar zime. Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još
“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi.
Evo, tragovi idu, čitava zbrka, splet, poljanom, po snijegu prvom prošao čudan svijet. Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana.
“ A čiča Triša, nagnut nad virom, bezbrižno hrče ko u svom domu a sanja sanak, čudan i smeo: kako uz Japru jaše na somu. Mamuza ribu i lulu čačka. „Požuri, some, čeka te mačka!
kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi. Čudan mu konjic ne ide kasom, al zato muče dubokim basom.
Moj tata jaše crnoga konja, Arapa, vatru živu, putuje tata gvozdenim drumom, vozi — lokomotivu. Čudan je konjic u tate moga, klizi, ne ide kasom, za sobom vuče stotinu kola i zviždi snažnim glasom.
ČUVAR ZVERINjAKA Ujaka imam, zlatnoga čiču, o njemu hoću da pričam priču. Čudan je ujak, prati ga slava, jer vazdan radi uz riku lava!!!
Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio. Zrakom sunca pesnik more bode, piše pesmu površinom vode. ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!
ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž. „A zbog čega, da li znate?“ vi pitate.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba. Mesec ima čudan oblik koji mi smeta; gledam na drugu stranu.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Jeste! TETKA: Pa jesi li mu pokazala račun? DANICA: Htela sam, boga mi, tetka, ali je to neki čudan čovek. Uvek razgovara o drugim stvarima. TETKA: Ne volim, znaš, da držim tuđ novac, a da ne predajem račun.
DANICA: Uzdržite se; nisu mi potrebne nikakve izjave. MIĆA: Da, najbolje je preći preko toga. Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja. DANICA: Da!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Taj jezivi tutanj izaziva nelagodna osećanja, čudan nemir i krvave vizije... Jer svaki taj pucanj donosi možda smrt i ljudi sada u samrtnome ropcu umiru.
— Eno ga nišandžija sa drugoga topa... eno ga, eno uz onoga mrtvoga, što je raširio ruke. Među ranjenicima opažamo čudan pokret. Okreću se u pravcu neprijateljskih rovova... čujemo žagor, kao da im otuda nešto govore, naređuju...
Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem. Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum. Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima. Trebalo ga je podići i on jeknu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Dobro, dobro... verujem. Onom vašem drugu iz Brezovca recite da se čuva od pandura... To je, znate, čudan narod ... hoće da naplete svašta. A učiteljica, velite, trgla se? — Da, da...
Kakav je to Vlajko Pecić, što dolazi na Veljino mesto ? — Naš Drug... Onako je nekako... čudan. U svemu je oštar i odsečan.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tad, iznenada: mesec. Crven, i ogroman, kao veliki balon, naduvan, kotrlja se po obronku brda. Došao je tako čudan i tako iznenada na nebo. Mi smo međutim spustili 700 m. užeta. Sad kopa mreža“ – mrmlja kapetan Vico – „biće škampa“!
Iako je proleće u punom jeku, katkad, kad je dan hladniji, ja imam onaj čudan osećaj, da je jesen. Preko mora vidim Rijeku i Sušak, sa kućama gde sam pre tri godine živeo. Opet sam se dakle vratio.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Strâdija! — dodade i stuknu preda mnom malo nazad. „Čudan slučaj da se tako zvala i ona uzvišena, viteška zemlja predaka mojih!
doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se motljaju prodavci listova i knjižica, i deru se u sav glas: Nov roman: „Čudan čovek“, sveska prva! — Nova knjiga: „Doživljaji jednog starca bez ordena!“ — Još je vazda bilo takvih knjižica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
V Saobraćaj stao, nasred skvera Dva konduktera igraju klikera! Nije san, a ludo ko san — Čudan dan. VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana.
Činilo nam se — u veke tako biće. Čudan je, i neuhvatljiv, svet mačiji; Mačor moj, u svemu, bejaše drugačiji — Len, dobroćudan, trapav kao slon, Uzvišenim
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Pred očima se postupno ukazuje čudan prizor: bezbroj treperavih, slabo osvetljenih, većih ili manjih zvezda, od kojih su neke nepokretne, a druge se kreću u
Na udice se meće čudan mamac: gužve od kukuruznog lišća; ribarski brodovi, razvivši svoja jedrila, plove po površini mora vukući za sobom
Rakić, Milan - PESME
Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni dršće duh.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene
Zatim vide kako mu, kada spazi nju pa još i sa Tomčom i oko njih dvorište raščišćeno, kuća okrečena, udešena, zaigra čudan, ironičan osmeh na suvim, malo zbrčkanim i već krezubim ustima. I taj osmeh Sofku preseče, sledi.
Pandurović, Sima - PESME
I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama! Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Plamen je veselo igrao usred te snuždene čeljadi, te je muževno a žalosno lice serdarevo čudan izraz primalo od toga blijeska. „Pejo! podaj čovjeku čašu vina, napio si mu!“ reče tiho Ivana, serdareva žena.
Oganj goraše nejednako. Čas bi planuo te rasvijetlio čudan prizor. Glava ranjenikova viraše ispod pokrivača, te onako blijeda i ispijena, a prema trenutnoj, blijedoj svjetlosti,
Svi se nagoše da ga vide. Čudan taj prizor, dostojan vješte kičice, kako gomila Crnogoraca stoji oko ranjenika, a ženska im lučem svijetli.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
čeljadima i stoci naudile, govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na meteno guvno; čudan sanak snio: trideset junaka preko Spasenika predu mreže tonote, da hvataju slepačke.
8 U Mostaru čudan adet kažu: Patke su im zlatom potkovane, Guske su im srmom okovane, U kokoši četvere minđuše, U oroza crvene
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa). 131. U mrtvoj kobili drob govori. 132. U nas jarac čudan jarac, u njega su rozi čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ni čuje vran, kad zmaj kuje, ni čuje
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Ovde ne možeš ni škembiće na miru! (prevrnuvši stolicu, ljutito izlazi) Mile (podižući stolicu): Neki čudan tip, nimalo društven... IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
da nije nikada okusija ribe, ni varene ni pečene, ni morske ni ričke, jerbo je nije moga podniti, što je baš jedan čudan sekret od naravi!...“ „Fra-Jerica (1631, † 1652, †† 1710).
Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla, oči velike i sijere kao u ćuka, desni mu brk dulji od lijevoga, na razdrljenijem grudima čitavo
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku. Nije pravo — goVori a ne misli, oseća samo neki čudan stid, ne zna šta će sa sobom. — Polutku. Pravo... A šta se to tebe tiče? Otkud ti znaš šta je pravo?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato živim sada ovde i posmatram ovaj čudni grečeski narod“. „Zaista čudan ali darovit svet, daleko prosvećeniji no mi što smo“. „Šta kažeš? - Prosvećeniji od nas Makedonaca!
„Čudan je to narod, ti Arabljani! Kao bačeni s neba, pojavili su se iznenada na poprištu svetske istorije, pošto su pre toga, o
„Gde nanjušiste taj trag?“ „Na Galapaškim Ostrvima. Onde sam našao čudan životinjski svet, sličan, doduše, amerikanskom tipu, ali ipak različit od njega i vrlo diferenciran na pojedinim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i slobodnim pokretima, mahao rukama, išao uzdignute glave, i tako ulivao neko naročito, čarobno raspoloženje i nekakav čudan polet volje.
Gledajući u vrhove planina suncem obasjane, ja sam na licu osećao jedan osmejak zaista čudan, koji neću zaboraviti dok god sam živ, jer je bio prvi i poslednji u mome životu.
— Eh! I ja sam tražio, da me odrede na zavojište, ali naš referent... Vrlo čudan čovek! U Kuršumliji sam se rastao s mojim saputnikom i sutradan rano pošao uz Kočaničku reku, na Merdare.
tada je nastalo ono umiranje u masama, ali ja sam to opisao u jednoj od svojih ranijih knjiga, gde sam izneo onaj zaista čudan, neverovatan i neobjašnjiv način umiranja po gomilicama.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zamnije, izblijedio, krhak, njihov davno upokojeni glas čudan, neponjatan. Zadrhti u zraku, trepereći i premirući, rasprostirući se u sve širim krugovima, udarajući o stijene i
zurimo u njegovo pepeljasto lice, u njegov već sasvim voštani nos i odgovaramo glasom koji i nama samima odjednom zazvuči čudan i tuđi: „Dobro, uglavnom sasvim dobro.“ A on nam je blagodaran i za toliko.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Od toga dana nije nikako pomišljao o smrti i uporno se nadao pomilovanju. Čudan je i taj razlog njegovu nadanju. Sastojao se u jednoj misli: »Nije to šala, bolan, život čovečji!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sve je bilo dobro dok se nije pojavio jedan čudan dečak. Bio je to sin penzionisanog oficira austrijske vojske. Taj deran je jeo žive majske gundelje i uživao u njima kao
Upravo kada sam se pripremao za dugo putovanje kući primio sam vest da otac želi da idem u lov. Bio je to čudan zahtev, s obzirom na to da je on uvek bio protiv ove vrste sporta.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nemački akcent mojih novih poznanika imao je čudan naglasak, a njihovo ponašanje i izgled bili su različiti od onoga što sam do tada video. Ulivali su mi poverenje.
Njene svetle plave oči, njeno fino izvajano lice i njeno graciozno kretanje, učinili su na mene čudan utisak. Uobrazio sam da ona može da čuje najslabije zvuke, da može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila,
Kada se ugasi život koji je deo našeg sopstvenog života, nastupa čudan preokret u našem umnom i duševnom životu. Umesto da tražimo svetlost koja će osvetliti značenje materijalnih stvari u
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Paziću, čitaj slobodno! RAKA (čita): „U jednom delu Kine održava se još i danas jedan čudan običaj. Tamo, ako se kome prosiocu dopadne udata žena, on je prosi bez obzira na to što ona ima živog muža.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Verovatno se i time može objasniti dosta čudan spoj koji nalazimo u liku Vuka Isakoviča. Njegovo je telo nezgrapno, grubo i divljačno, „kao u nekog ostarelog
je ovaj koji je analitički rastavljen, dočarava percepcija jednog novog reljefa u koji likovi ulaze, a koji je za njih čudan i tuđ: njih zbunjuju i plaše strmenite linije tla po kome se kreću („kad im se promeni i zemlja pod nogama”, kaže autor).
za tren - u koji se inače u Seobama tako često sažima vreme - pred čitaočevim pogledom rasklapa i sklapa jedan čudan prizor. Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sredina je divnoga planinskoga leta, a sutra je Pantelejica. Čudan je Šar sa svojim gredama i ograncima. Krepak je njegov ne samo divlji čar, no i snaga koja još drži istrzane ostatke
— odgovaraše Novici Selim već deseti put, srčući kavu i pušeći. Selim Druština bio je čudan čovek mimo sve Arnaute mimo sve svoje brastvenike. Bio je vrlo imućan, imao čak i dve-tri kuće čivčija.
Čim je stupio nogom na granicu, prišao mu je čudan zaptija n drsko skinuo ćulav s glave. Tresnuo njime o tle i počeo da se bezobrazno kezi: „Arnaud?.. Bošnjak?.. A, Arnaud!
Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se. Ali čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
243 DUHOVSKA PESMA 245 LEPTIRICA 246 BABIN SAVET 248 POD ČERGOM 250 KO OKO ČEGA 251 NEBALADA 252 ČUDAN SAN 254 POKVARENA ROMANCA 256 ONOM SLONU U BEČKOM POZORIŠTU 258 PESMA O PIĆU 261 ĐAVOLSKA BALADA 263 ČIČA MIJA I
»Javor« 1892. U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud. Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud.
Ako bude tako štogod, Romantikom provejano, Ne brin’te se, dobri ljudi, Neće ostat’ nespevano! ČUDAN SAN (Mađarski od E.
ČUDAN SAN (Mađarski od E. Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara.
Zar ne znate, danas je venčanje, — Oh, stekla je muža bogatoga. S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima. Kupujem jedan čudan bubanj. Povratak pravo u sunce koje zalazi; ono nam juri u susret sa svojom uzbudljivom svetlošću koje će odmah nestati.
Što se tiče odnosa između čoveka i žene, prirodnog odnosa, kod crnaca je on već na prvi pogled čudan. Ja ga beležim jedino zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od
Dok spremaju, gledam ih kako se kreću oko vatre, i vidim na jednoj neki čudan nakit oko vrata. Pitam je šta je to, ali, pre no što mi njeni ukućani i odgovore, zaspim.
U njegovom se susedstvu nalaze sedam papagaja, što izaziva čudan promiskuitet između majmuna s jedne strane i ptica sa druge.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ o tom drugi put, hajdemo sad! Večeri blage suton senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti,
Stanoje gleda oko sebe. GLAVAŠ: Nje nema tu!... Gde je?... O, bože moj, Čudan je izgled moje kolibe! Crna kô nebo oko ponoći!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Koja ti vajda i da ih ukradeš, kad znaš da ćemo ih opet zajedno popiti, pa bile kod mene, bile kod tebe?! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bio je to pogled iz koga zrači neka unutrašnja toplina i koja dolazi od drhtaja srca. Kao ljubav, molba. — Vi ste čudan čovek — progovori Arleta i obori pogled. Nisam hteo više da je mučim. Pričao sam joj o sebi, o svojoj porodici.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Uopšte, u toj poeziji humor — naprasni, neočekivani pa i neželjeni, nenamerni humor — čudan je a veoma prisan elemenat zabune i zamućivanja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena
a i onako poguren, pametan, snužden kao od tih briga, upinjanja da bude kao što treba, da ugodi babi, kući, izgledao je čudan, težak.
I pritiskivan time, kako će da to održi, očuva, kao da se pod time savijao, kočio, očvršćavao, te izgledao čudan, nekako uvučen u sebe.
Toliko čudan da je čoveku čisto bilo neugodno to njegovo suvo, snuždeno lice, pametan, poguren hod, gledanje ispod sebe, uneseno,
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A ulovi li šta?— upita Ivo. — Pogdjekad je i sretan... A čudan ti je... I sam znaš, svašto se o njem govori ... — Sjećam se...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Drugi, u stvari, to sam saznao docnije, nikad ne znaju ništa o nama. Nikada. Od moga nemira, koji im je izgledao i čudan i opasan u isti mah, napravili su oni bajku o mojoj pobožnosti. U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su.
„Ovo se seče kao sir“, dodao je odvaljujući veliku parčad kamena. Zagledao sam: čudan neki kamen od ljuštura nekakvih sićušnih puževa.
Ilić, Vojislav J. - PESME
iskoni drema, I junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
1890. HIMNA VEKOVA Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I vlažni, grobovski
Mora mislen čovek jako da se čudi, Kakvo je to doba, kakvi su to ljudi? Čudan neki ukus zavladao njima, Svud se novost traži i odmah se prima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Blage i spokojne, kada ih podigne k nebu i govori o njegovoj večnoj pravdi, one se usplahire i dobiju čudan sjaj kada ih spusti na zemlju i posmatra šta se na njoj sve dešava tu, na zemlji, njegova je staza trnovita, to smo videli
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti. Malo-malo pa kaže neki čudan izraz; srpska reč, ali neobična.
Nekada s revolverom u džepu, nekada i bez džepnog nožića. Čudan besmisao, i opet neiskorenjiv običaj u tom kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu
Ne znam ja za imena u njihovom kalendaru, ali kad za mene radi ima da se zove Luka, inače mi ne treba... Čudno ime, a čudan i Švaba, Švaba koji ne ume da zaradi! Da se ljudski okući.
Jova je prešao na neki čudan posrednički posao, iz kapije u kapiju. Nije nosio mustre, ili kakav katalog, nego je uglavnom priskakao u pomoć u onim
Branko i Pavle se pogledaše: kako je čudan taj ljudski pozdrav: l a k u noć. Svi se ljudi boje noći. Život, to je kao čovek koji negde podaleko treba da stigne, i
— Pavle prasnu u čudan smej. — Nastalo bi to da bi na vrhu siromaštva sedeo Jevrejin — čuo sam za gospodin Joksimov citat — i taj jedan
Ona, Leksa Vlaovićeva. Nije zato mnogo tužna bila kad joj je otac umro. Ali na sam dan očeve sahrane Josif dobi neki čudan napad: strah mu je obuzeo telo i dušu, drhtao je, nečega se bojao, prigušeno vriskao.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
* Primena Vukove reforme kojom su otpali iz azbuke debelo i tanko jer. Izmirili smo se sa tim faktom na jedan čudan način.
Jednom smo prilikom, on i ja, šetali vrlo dugo usamljenim stazama parka, i tada se međ' nama vodio ovaj čudan razgovor: — Koliko sam mogao primetiti, vama se dopada moja žena? — poče on sasvim mirno i hladno razgovor.
Uostalom, ja sam se nekako već izmirio sa onim što treba u poslednjoj glavi jedne biografije napisati. Možda na malo čudan način, ali sam se ipak izmirio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pobratime, molim te, trči i kaži mu da je sve ovo bila šala — obrati se Dušan Luki. — E, ljudi, baš je čudan čovek. Luka ss diže i ode. — E ćef mi je što ga nasamarismo. Ali neće smeti sada da dođe ovde... — Naljutiće se...
I baš pred njom zaustavi se naš mali brodić. Iskakali su sada vojnici, vešto i hitro se peli uza stepenice. — Čudan ti je ovaj naš svet — razmišlja potporučnik Dragiša. — Brzo se svikne na svaku situaciju.
Moli Dragišu da joj na neki način dostavi, koliko mu se ona dopada. Bre, što si čudan!... Zar ne vidiš koliko je i on užagrio očima kao mačor — veli Toplica Živadinu. — Nije valjda lud.
Petrović, Rastko - PESME
Sprema se da umre. A duša mu je žalost i tad beskrajna: O, kad bi bila bar pratnja sjajna! To tada na čudan način saznam Da mi je duša raskidana na hiljadu krpa vekovima, A telo velikim prostorima, Ko oblak da sunčam svoja
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Neka ga, priučiće se! — reče jedan od suseda, a suncokretova mama od stida saže glavu. Drugačiji, nekako čudan bio je najmlađi sin.
Ali, Strašilu su se smejala i deca i ptice: — Pa, to je osušena jela! — zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ti podigni mlogu silnu vojsku, izvedi je na Jezera ravna, pak zasjedni u gori zelenoj. U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest
ujutru zora zab'jelila, poranio vojvoda Momčilo, pa govori ljubi Vidosavi: „Vidosava, moja vjerna ljubo, ja sam noćas čudan san usnio: đe se povi jedan pramen magle od proklete zemlje Vasojeve, pak se savi oko Durmitora; ja udarih kroz taj
“ A Marko se trže iza sanka, pa govori slugi Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo
“ A Marko se trže iza sanka, pa govori slugi Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo Prilipa; u toj magli
iza sanka, pa govori slugi Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo Prilipa; u toj magli Mina od
Ode Marko pravo pred šatore; ugleda ga Arapova straža, pa kazuje crnu Arapinu: „Gospodine, Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar
i otud, pa ga vode na tanke čardake; a na konak svate rasturiše po trojicu i po četvoricu, kako će im biti ponajbolje. Čudan adet bješe u Latina: svadbovati rodu đevojačkom i odmorit konje i junake; posiđeše tri-četiri dana.
“ Čudan adet bješe u Turaka: gotovi im konji pod sedlima; dobrijeh se konja dovatiše, i široko polje prejezdiše, Kunora se gore do
Uze njega aga Bećir-aga, pa ga baci u debelo more. Al’ je Rade čudan plivač bio, daleko je Rade otplivao, pa iziđe na brijegu mora, pa povika iz grla bijela: „Jao moji b’jeli sitni
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit čujaše se da govori: »Stan’te svi nastranu, i da se nijedan ne pokusi darnuti se u što k telu!
njemu ni u što je to, na ludost mu se odbija, njega žena ne može suditi ni ga pustiti, a on nju da može i za malu stvar! Čudan je to zakon, ne ide pravicom to zakonopolaganje, nehvaljen je to zavičaj, nit je taj adet turvinski sašta drugoga
I to reče k njojzi: Gavril Slušaj nevesto božija preslavni višnjega Boga potajni mu s tobom ugovor, te de, dočuj čudan lep glas, evo ćeš od danas taki zatrudniti u sebi i rodićeš sina i imenovaćeš Isusom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Tako je pan Franćišek počeo s koncertiranjem, a svršio sa ciganskom družinom, u kojoj čini čudan kontrast s onim njegovim belim trepavicama među onim garavim licima.
GLAVA PETNAESTA Ona je nastavak glave trinaeste. U njoj se pripoveda kako se za taj čudan i mnogima neobjašnjiv i zagonetan događaj zainteresovala i zauzela i sama mesna štampa, i kako je htela i pokušala da