Upotreba reči čudno u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

On zašušti, a ja se trgnem — mislim: on je!... Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji škripe!...

“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi hranio sirotinju, pa se otuda obogatio!... To je čudno, ali je istina!... Na njemu beše kaput beo kao sneg, a na glavi nošaše od paname šešir.

— Jest, brate, tako je... Ali ja na putu volim sresti i hajduka no kaluđera... Čudno je to, ali se meni na dobro ne sluti...

„Dakle, i Stana ima volju s tobom da beži?... E, to je čudno!“ rekoh mu ja... „Čudno, zaista! Jedva se videste, pa se već i zavoleste!... Pobratime, to neće ispasti na dobro...

„Dakle, i Stana ima volju s tobom da beži?... E, to je čudno!“ rekoh mu ja... „Čudno, zaista! Jedva se videste, pa se već i zavoleste!... Pobratime, to neće ispasti na dobro...

Živko me posmatraše začuđeno, i tek kad smo bili sami, pitaše me za moje čudno ponašanje... Ja mu sve ispripovedam šta sam sumnjao i o čemu sam se onog dana uverio; kad sam svršio, a ja pogledam u

A sad u grobu tražite milosti, čeznete za jednom iskricom ljubavi!... Čudno! Ja nisam bogoslov, ali da sam profesor u bogosloviji, ja bih mojim učenicima vašim primerom dokazao da drugog pakla i

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— More, beži amo — eto grada! — viknu učitelj jače za njim i čudno mu bi što ne svrati, kad to nije njegov običaj; ali pop zamače naviše. Pop je Vujica stigao u svoj vinograd.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Sad igraj!...” I u njegovoj se duši nešto zakuva... Nešto čudno, ali strašno... Nešto što on, do danas, nikad ne oseti... 5.

Elem, vidim ja to... ništa!... Kao velim, on se sa Lazarom pazi, Ivan se pazi sa Aleksom... zar je tu što čudno kad je to kao jedna kuća?!... Ali ne lezi đavole!... Moj ti se Stanko nešto prikrada...

Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji. — Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete...

— Daj bože!... Oni se izljubiše s njima, dokopaše svoje šare, pa zamakoše u lug. Stanko se zamislio. Nekako mu je čudno izgledalo da su u onoj podmetnutoj krađi pomešani Kruška i Marinko.

Sve ovo, ovo zbližavanje popovo i kmetovo sa Aleksom, upornost Jeličina, ova priviđenja Marinkova, sve to nekako čudno, teško, pade mu na dušu.

Misao beše moćnija, i ona pobeže... On je težio za njom, ali je zaostajao... I ovlada njime neko čudno neraspoloženje. On oseti ravnodušnost prema svemu... Nije ga se ništa ticalo...

Ali ništa... Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode... Čudno li čovek žudi za onim čega nema! Ali on steže srce. — Nećeš, Turčine!... Nećeš mi rečce izmamiti!...

— Pa lepo! — Rekosmo li? — Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista! Dok na jednoj strani puška gruva i krv se lije potokom, dotle, evo, ovi svadbuju!...

On joj samo pruži ruku i reče. — Zbogom!... Pa ode dubravom... Išao je Stanko kroz šumu nekako čudno raspoložen. Ova žena, koja je umela tako voleti, sad ga zadahnu nekim novim žarom, dade mu neku novu misao...

Najedared nesta Zavrzana. Umuknu njegov glas što je sokolio i zasmejavao... I to sve nekako čudno teknu... Zeka se stade osvrtati... Surep se uzjazbi... Nogić, Jovan, Jovica, Ivanko i... svi prenuše. — Zavrzane!

Stariji se digoše ložiti vatre da bi ogrejali siročad i svoja ozebla srca. Čudno je odjekivala u noći ta piska. Kao da gledaš male ptiće u gnezdu kako gladni i ozebli majku traže... Stariji su hukali.

Duž voda Zeka postavi svoje golaće, ljude koji vide noću kao i danju... Ostalo polega da se odmara... Čudno zaista! Ko je ma kad bio u borbi, taj će znati kako se posle borbe slatko spava.

Dučić, Jovan - PESME

JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka.

I po mirnom putu od mene do Boga, Ide čudno gnezdo, kao bajka gola; A svi zvuci otud što dopru do koga, To je glas još nikad nečuvenog bola.

Oseća se kako železno mleko struji i ulazi u detinje telo od metala, i kako dete raste i buja silno. Kakvo čudno odojče! Kada ono siđe iz naručja majčinog i postane čovek, koliko će veličanstvo od snage da pokaže u životu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A ono tamo daleko pred njima, da nije ono Joca doktor?... Čudno sam se osećao kad uđoh u sobu i videh mamu u onom svečanom raspoloženju kao kad priča: „A šta ja tebi, more, rekoh, a?

Nikad se nije šalio; ni s nama decom, ni s majkom, ni s kim drugim. Čudno je živeo s mojom majkom. Nije to da rekneš da je on, ne daj bože, kao što ima ljudi, pa hoće da udari i tako što, nego

Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. Čudno sam i mračno nešto mislio.

Samo što mu se i kroz smeh i kroz plač u nejasnoj slici pokazuje Anoka, i tako ga čudno čupa za srce, da mu se čini sad će umreti.

Reče ženama da iziđu, a sam osta neko vrijeme kod djeteta. Čudno da dijete, čim osjeti njegovu bradu na svojem obrazu, zaćuta i zaspa. Gledao ga je on dugo.

Mora biti da se s njom rodio. Čudno ona odskače na mladom licu usred koga sjedi malo kukast nos, a pod njime maleni gusti brčići koje je on na obje strane

Sunce blista, a oblaci se razilaze. Mara stala na vrata, pa gleda nekim širokim pogledom. dubok joj je dah, a čudno joj nešto u grudima. — A što si mi se zamislila, golubice? — reče Ikonija. Mara još dublje povuče paru: — Ništa!

Za njima pristadoše još nekoliko kola. Narod se iskupio. Čudno da mlađi ljudi, ma koliko da su voljeli Maru, smatraše cijelu stvar za izgubljenu, i da nije starijih ljudi, ne bi možda

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Molim vas, nemojte da vas to zbuni ni najmanje, gospodine — veli mu gđa Persa — vi je sad prvi put vidite pa vam je čudno možda. Ona je taka, dođe joj tako, pa... al’ inače je, uveravam vas, dobra srca, do sutra će ona to već sve zaboraviti.

Gđe Sida je bila ljuta, i čudno joj je bilo, kao što je, znam, čudno i čitaocima, ali pisac obećava da će skorim svaki čitalac videti u čemu je stvar.

Gđe Sida je bila ljuta, i čudno joj je bilo, kao što je, znam, čudno i čitaocima, ali pisac obećava da će skorim svaki čitalac videti u čemu je stvar.

da su mnogi čitaoci (pa ma i ne bili kritičari) sumnjivo vrtili glavom kad su pročitali prethodnu Glavu, jer im se čudno i neverovatno učinilo što se Jula tako lako utešila, dok joj je mama još jednako praskala zbog Melanijinog uspeha.

Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure. »Pa šta je to baš tako strašno uradio? — pitala se Jula u sebi.

On prošao pa joj se javlja, ali učtivo, hladno se javlja, i prolazi. A Juli došlo čisto čudno što se Šaca tako čini nevešt, a u snu joj tako mio i iskren i tužan bio, a sad prilično raspoložen. To je zabole jako.

Oseća lepo ča-Nića kako leži na tvrdoj dasci, pa mu samo pomalo čudno kako to tako gazdačka kuća a tako tvrd krevetac. Ali se ipak dobro oseća.

— Pa kako ste vi to »vama« nekako čudno izgovorili!?... I posle, ’oćete l’ o crkveno-opštestvenim stvar’ma da razgovarate?...

Stala je kao okamenjena, pa nije znala ni reči da kaže. Bilo joj je to čudno, neočekivano, što je čula iz usta Julinih; nije verovala svojim rođenim ušima, pa se zato i zamislila.

Ispočetka gunđa doduše domaćica i mrzi je, a posle, malo pomalo pa se svi u kući prilično naviknu na nju, pa im čudno kad je pozadugo nema. »Nema nam, bože, već odavno frau-Gabriele; šta je to saš njom, kud se, bože, dela ta žena?!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke. Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara. Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

dućana i oko važnih ličnosti, bez osobitog zaprepašćenja i bez neke napregnute odlučnosti kao i bez pravog straha, čudno su potsećale na lica kakvog uzbuđenog stanovništva što su posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na

pariskom vešću i njome oživljena, u jednom drskom nastupu, stala podizati glavu, pa oseti kako ga ta gomila sve više i čudno draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred

Najedanput neko čudno osećanje strogosti kao prostruja kroz samu njegovu krv i on lepo opazi kako se jedan oštar nabor prikupi i steže između

On pažljivo oslušnu kako za njim zveckaju zvrčkovi niklenih mamuza pa ga obuze neko snažno osećanje pouzdanja i čudno neko zadovoljstvo slično onom kad se čovek nalazi na velikoj visini i kad vlada nekom velikom snagom.

„Kako je to sve i čudno i smešno sa tom čovečijom dušom — pomisli Jurišić. Do malo čas ponizna, ponižena i jadna evo je kako se nakostrešila,

Sve je to strašno zametno, a ovako... cak, u čelo ili srce, i sve je u redu i regulisano. Zaista sve je to čudno i smešno. Do juče samo vukao sam se ja kukavno sve sporednim ulicama.

horizontalno položeno stablo, zaklanjao je jednim svojim krajem polovinu zlatnog zalazećeg kotura i taj oblak, mutan i čudno hladan, mešao se naglo i gubio u onom žarkom crvenilu požara što je buktao kao da je zbilja pun plamenog i krvavog žara.

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i kad neki seljak

ona porazbijana kandila pred oltarom, sav taj utisak ponižene i osramoćene svetinje uli mu jednu odvratnost, koja ga je čudno hrabrila u onoj odluci.

A tek kad ga poneše on je balje zagleda i oseti još nešto: kako ga ona i još kroz suze posmatra čudno pažljivo, nekako životinjski.

— Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi! Čudno bi tada izgledala ova, u strastima do prestupa odvažna žena.

Onda tu ona i siđe, a tog trenutka onaj kupe čudno ožive, jer se sve u onom teškom položaju izmeni. Sav onaj izraz užasa najedanput iščeze, i na samom licu one nesrećne

Afrika

Lagano, u razgovoru, ulazimo u urođeničko selo. To je čudno selo podignuto na žutom pesku plaže. Sve rase, počevši od Apolonovaca, koji su ime dobili po lepoti svojih mladića pa

Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini. Benževilj, se nalazi na tridesetak kilometara u jednom raskrčenom terenu, na brežuljku koji ga

U stvari, meni je toliko čudno što ostajem sâm u ovoj nepoznatoj zemlji, da se bojim da to ne nastupi baš sasvim iznenada.

Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju. Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima. Kupujem jedan čudan bubanj.

Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala

protrče kraj mene kroz Pošto je odmah iznad nas planina, sigurno je da nijedna noć ovde nije toplija od ove, i čudno je zato da plemena nisu pronašla nikakvu odeću koja bi ih zaštitila od zime.

Do tog trenutka, ma koliko zanimljivo i čudno da je bilo ono što sam video — predeli, klima i stanovnici — ja sam pred svim tim bio ipak samo spoljni posmatrač.

“ Posle velikih dogovaranja, prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će izvoditi stari ratnici, pod maskama

U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u Ferkasanduguu. Sam kralj skida nisko kapu da bi me pozdravio.

Nebinge je čudno selo koje nema tip prašumskih sela, niti onih savanskih što su bliže prašumi. U njemu nisu više okrugle niske kolibe sa

skidam se sa mreže i idem po dva–tri kilometra uz njih, ne mogući ni inače izdržati u nekretanju, kad je sve već tako čudno i pokretno oko mene. Šta mari što me noge mnogo bole, što se u moje telo može useliti groznica!

Ona dalja šumica, zbog koje izgleda Banfora kao u cvetu, u stvari je sa lisnatim krunama čije je lišće čudno požutelo, s metalnim i svilenim prelivima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Garsuli se bio smestio i seo do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas dvojica, gde sam Vas prvi put sreo, pre trideset i pet godina.

Kad bi je Pavle pohvalio, u kući, pri igranci, ili na konju, Trifunova bi žena pocrvenela čudno, zagledala se u njega, a zatim bi joj lice obasulo neko samrtničko bledilo.

Sve promene, koje se čoveku događaju u životu, događaju se istom čoveku, ali čudno. Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom čoveku.

ga je posmatrala, svojim krupnim, crnim, očima, od početka, milo, a devojče ga je gledalo, kad bi im se pogled susreo, čudno, ukočeno.

Prema toj maloj Francl bilo ga je obuzelo neko čudno raspoloženje, koje u sebi nije imalo ničeg od požude muškarca. Pričao je, posle, bratencima, da je ta mala sluškinja

A što je bilo najčudnije, kao što je, mnogo štošta, čudno, i u ljudskom životu, i Pavle se sa Garsulijem vozio. Garsuli je bio veseo. Držao je Isakoviču čitavu oraciju.

Prilikom pregleda njegovog prtljaga, u varoši Rab, Isakovič je imao čudno društvo, i umoljen je, ceremonijalno, da poveze sa sobom, do varoši Gran, dva franceskana, koji su mu se klanjali.

Pavlu je sve, što mu franceskani rekoše, bilo čudno, neshvatljivo, a smešno. Pa im se i smejao. Mlađi fratar mu je, gorko, prebacivao, a ponavljao, da Bog sluša svaku

pravo što mu franceskan dira u slavu, ali nije hteo da vređa te popove, koji su se klanjali ponizno, kad ih je povezao. Čudno! Čudno!

Čudno! Čudno! Oni, dakle, slave franceskog konjanika, već ko zna koliko godina, kao svoju slavu, a tuku se sa Francezima, kod varoši

A eto, taj njihov sveti Mrata daje pola kaputa siromahu. A oni, Isakoviči, poštuju ga i ne znaju. Čudno! Čudno! Samo neće smeti svom bratencu, Đurđu, reći ime rodnog mesta tog njihovog svetitelja.

A eto, taj njihov sveti Mrata daje pola kaputa siromahu. A oni, Isakoviči, poštuju ga i ne znaju. Čudno! Čudno! Samo neće smeti svom bratencu, Đurđu, reći ime rodnog mesta tog njihovog svetitelja.

Teodosije - ŽITIJA

Da nije ko od poznatih mu pre nas došao i s njim se raduje? Ali kakvo je to čudno njihovo veselje, jer ni pesama silu ne uspevamo shvatiti?

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ovi su dinarski ljudi doneli u Liku najčistiji štokavski dijalekat. Zato nije čudno, što se ovde, više no igde u Hrvatskoj, čuje onaj naš zvučni dinarski jezik, bogat rečima i frazama, i što se naiđe na

Nušić, Branislav - POKOJNIK

To ne bih hteo, ne bih hteo da vas uvredim. PAVLE: Čudno mi izgledate, Aljoša. Vi kao da bi hteli nešto da mi kažete, pa ne smete? Da niste nezadovoljni platom?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kako je mesec rastao nad vodom, lavež pasa s druge strane reke postajao je sve jači. Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca.

On sam, i mimo fudbala, bio je vešt: imao je uvek više novca nego što je mogao da potroši i to je bilo čudno. Reših da ga pretvorim u krijumčara drogama.

Pismo za Melaniju napisao sam, takođe, misleći na njega, samo u početku, doduše. Posle se desilo nešto čudno: bilo je to pismo koje sam pisao zbog Rašide, ali mi se zbog nečega sve vreme činilo da ga pišem za Rašidu.

Tamo je zbog zečeva. Nisam vam ništa rekao o zečevima? Čudno! Vesna je luda za zečevima. Ona ne samo da ih vaja, već i gaji, razmnožava, hrani i leči.

Ponekad mi se činilo da Greta postaje moja sopstvena senka i to je bilo čudno. Ona je zaista volela knjige. Kad god bih uzimao u ruke listove na kojima se nalazilo ono što će jednoga dana biti

Bila su dovoljna dva pisma, ili možda samo jedno, jer je već sutradan Rašida odgovarala za ocenu i dobila trojku. Čudno je što niko od nas nije osetio bilo kakvu ushićenost, ili bar olakšanje. „Desilo se, pa šta!

Mi se osmehnusmo, a ona ponovi ono o Emilijanu. Čudno je bilo misliti da neko ko je već čitavu večnost pod zemljom boluje od kijavice, ali Rašida reče da je za dečake kakav

Možda je neko s neke druge zvezde video Zemlju kao što smo mi videli Mesec. Bilo je to čudno osećanje da si potpuno usamljen, a da je neko, ko zna gde, usamljen isto tako.

Osećao sam kako se u njenim očima rastvaram deo po deo i to je bilo čudno, to osećanje. Nešto kao kad u snu vidite kako nestaje onaj koga nazivate svojim imenom.

Možda joj nisu dali da izađe? Možda bolesna? Možda spava? Bilo mi je čudno da Rašida može da spava dok ja čekam i činilo mi se nalik na izdaju. Pokvasih košulju i stavih je preko grudi i stomaka.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šamika je bio zadovoljan kad su dame o njemu lepo govorile; on je u tom uživao. I što je čudno, kod kuće ga uvek misao o ženidbi mori, a kad dađe među frajle, on u toj konkurenciji zaboravi na ženidbu, pa s njima

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

hoda, pod oružjem i teretom, zaspaše samo oni koji su već davno bili navikli na sve to i kojima više ništa nije bilo čudno.

Kad mu je umro otac, hteo je da se smiri. Nekako čudno obuhvati ga ta veza sa mrtvim ocem; bio je to mir, spokojstvo, a sve što oko njega beše, na svetu, šareno, ludo,

Za zvonikom visilo je čudno, dugo uže, palo po zemlji kao klupče neke bele i debele zmije. U dvorištu je bila potpuna tišina.

Sve to, uostalom, bilo je tako zbrkano i čudno što se čulo. Trebali su da se biju sa raznim narodima, da se premeštaju u razne zemlje, što su imale tako čudnovato

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

u nekim slučajevima, uzrok neplodnosti psihički faktor, izvesna unutrašnja inhibicija mlade ili mladoženje, onda nije čudno što obredi za plodnost, koji vraćaju poljuljanu psihološku stabilnost i nadu u dobar ishod, mogu zbilja i pomoći da se

S obzirom da se pretpostavlja da su trudnica i dete koje ona nosi „pod srcem“ u tesnoj magijskoj vezi, onda i nije čudno što narod veruje da sve ono što trudnica preživljava ili čini ima uticaja na njegov psihofizički razvoj.

Ono na što se skreće pogled mora biti neobično, čudno i privlačno bilo svojim oblikom ili bojom, bilo sjajem ili naročitim položajem.

nije detetu samo vrsta hrane, već i mistično spasonosno sredstvo za održavanje, napredak i svaku sreću, nije ni čudno što u narodu postoji veoma veliki broj magijskih postupaka, vradžbina i tabua čiji je cilj da se odojčetu osigura ovaj

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

godinu, koja se tiho došuljala do Čubure. A toliko smo je čekali! Čudno, ne sećam se uopšte te 1951. Sećam se samo jednog dvorišta sa česmom na sredini i golubarnikom na dnu; sećam se dveju

I Gregori je osetio da se događa nešto čudno, pa je pokušao da je na brzinu odvuče u Vilu Borgeze, ali se mala Odri neprestano okretala tražeći me po sali.

Dešava se nešto što uopšte ne mogu da razumem, dok pušim u parkiću kod Skupštine. Nešto strašno čudno, tužno i lepo. Raspitivao sam se. Mlada žena ima muža koji je strastan pecaroš.

Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče guranje po betonu uz mutirajuću ciku i čudno, polupedersko uzbuđenje na ivici histerije.

Mirisalo je na sneg i raspust. Vratila si se i ti kući i zatekla kuhinju zapušeniju nego ikad ranije. Čudno, kao da su se smanjile ulice i kuće. Kao da niko ne čisti trotoare?

pet uvaženih profesora koji su zevali na najčuvenijim Šekspirovim predstavama u Stratfordu, podigoše ruke i nešto čudno, nešto potpuno neobjašnjivo naredi njihovim dlanovima da tapšu. – Bravo! — uzviknu predsednik. — Vi ste rođena glumica!

Posle toliko godina odsustvovanja nije se snalazio sa dinarima, tek promenjenim na aerodromu, i to mu, odjedanput, bi čudno. Odbrojao je četiri novčanice od po deset hiljada i pružio ih šefu, koji ne pomeri ruku da ih primi. — Uzmi... — reče.

Ulice opusteše, a svečana tišina spusti se poput prazničkog stolnjaka na liniju jedanaest. Obuze ga čudno uzbuđenje dok je kao začaran kružio između Kalemegdana i poslednje stanice na Pašinom brdu.

To je čudno, pomisli, kako iznad ramena izvesnih žena uvek lebdi neka čarolija! I to uopšte ne zavisi od njihove lepote; postoje

I niko sem nje nije nalazio ništa čudno što su kelneri kažnjenici, a šefovi sala nadzornici — sve je to bilo potpuno prirodno, svi su već uhvaćeni i osuđeni na

Matavulj, Simo - USKOK

— Mniš!? — uzviknu Milica, te se one dvije začudiše. — Šta bi bilo to čudno? — zapita je mati. — A, da-ti, nijeste razabrale što Janko reče tajku u zdravici?

— Je li to moguće? Vjeruješ li ti da bi to moglo biti? — Vjerujem, vjere mi! A što je tu čudno i neobično, kad su jedno prema drugom kao da ih je bog sazdao jedno za drugo!? Reci: zar nije? — To jesu, ali...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

KUMAČA: Ja potrčala da ti pomognem. Znam da si zabunjena. DEVOJKA: E, zabunjena da! KUMAČA: More, čudno je kad se devojka udaje. Mene je jedanput jedan prosio, pa nisam mogla tri noći da spavam. DEVOJKA: A meni nije ništa.

Milićević, Vuk - Bespuće

u njemu, nešto se bolno potrese; začuje jedan suhi, pjeskoviti smijeh koji dolazi iz daleka i koji zveči razbijeno i čudno. A dani prolaze.

On je tražio da je dirne kojom riječi, dok ga je ona samo čudno pogledala, puštajući ga da joj kaže sve što mu se svidi i bude po ćudi.

Radičević, Branko - PESME

Šćaše ulest, ali se ustavi, Kosa mu se podiže na glavi, Čudno nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?

Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima. Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?

seda ponosito, tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u

Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat rasuti, Pa

A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću,

A ovo sve je s madžarske pakosti. Sunašce jarko još je na visin(i), Pa čudno gleda što Srbljanin čini; Madžari topim' oće da ga satru, Srb na nji pali sirotinjsku vatru.

“ Al' to dugo nije stalo, Eto njojzi lice bledo Malčice se zaigralo, Još uzdanu sad duboko, I otvori čudno oko. X Ma zarašta, srećo kleta, Zaš' je turi u života, Kad je čeka ovog sveta Samo groza i straota?

dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu k njojzi ode I kâ nož ga sad probode.

U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka njoj drktaše. I čudno joj bi po ćudi, Pa da njemu što naudi: — „Bože, Bože!“, to izusti Pa staklence dole spusti.

„Za njom, za njom!“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz', Bože mili!

— Ma ajduče, kako j' tebe? Čudno divno, i on spava, A njija mu s' tako glava. Vatiše ga, savezaše, Ovamo ga poteraše.

Otkad zlato ti ugleda moje, Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima; Još me čudno gleneš kadikada, Da me strava sveg spopada mlada.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Vragometna cura. — E, jes ti vidio ...— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta. Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi hajduku, barabar s Lazom Škundrom i Lukom Labusom, a kad tamo

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

I kao majka, i kao supruga. A sad, odjednom, postala osećajna... Nemo se ljutiti, ali to mi izgleda vrlo čudno. Ne odgovara ni njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Priđoh joj bliže. Sagoh se. Uzeh je za ,ruku suvu, crnu, hladnu, i prinesoh je ustima da je poljubim. Stresoh se. Čudno i teško i neugodno, kao neki strah, osećanje obuze me kad osetih dodir te suve zategnute kože na kostima ruke.

Uze mi ruku, okrenu dlan i zagleda se u nj. Kako je čudno odudarala moja bela ruka od njene koščate, suve, crne ruke. Glava joj je bila umotana krpama i starim šamijama, ispod

crna, s lulom iza vrata, držeći me za ruku i mrmljajući nešto u sebi svojim debelim, izbrazdanim ustima, tako je čudno izgledala da nehotice povukoh ruku: — Govori!

Kao da ne sme da me pogleda. Samo se jednako raskopčava, hladi, zavrće rukave na košulji, i gleda nekako čudno, meko. A mesec, čisto trepti.

Glasovi drhtavi, slabi, uzalud se uzdižu, ne mogu, već tiho, jednostrano idu, gube se u samim njima, a tako čudno, čudno utiču! I kao da puče nešto. Poče pesma. devojke, žene... Njihovi čisti, drhtavi, topli glasovi ispuniše sobu.

Glasovi drhtavi, slabi, uzalud se uzdižu, ne mogu, već tiho, jednostrano idu, gube se u samim njima, a tako čudno, čudno utiču! I kao da puče nešto. Poče pesma. devojke, žene... Njihovi čisti, drhtavi, topli glasovi ispuniše sobu.

po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada napolju, a naročito vitka joj polovina, sad ne znam zašto, tako čudno odudaraše od svih nas, cele sobe. I ja počeh u nju da gledam.

u kući široko predsoblje, kujna, gostinska soba, sa otvorenim vratima, prozorima — sve je izgledalo nekako svečano, čudno, ukočeno.

— Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške... Tu su. Što tako ne kažeš? — poče nekako Marika čudno, zlurado, tako da se po tome moglo da vidi kako ona zna od koga su i čije su te ponude, i zato ih krije, ne pokazuje

Samo onaj zeleni list na ustima me čudno i neugodno diraše ... A inače ništa nije bilo čega sam se ja toliko plašio. Ni zapevka, ni naricanje.

poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno. U tom joj najstariji brat zapeva.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

god je Nasradin-hodža slao đaka po vodu uvek ga je najpre istukao, pa mu tek onda dao krčag u ruke i poslao po vodu. Čudno bilo to ljudima, pa će ga naposletku jedan prijatelj jednoga dana zapitati: — A zašto tako radiš, efendija; najpre

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MANOJLO (vrti glavom): Hm! To mi je malo čudno. Na primer, konj se deli na tri carstva. Konj nije ni za jedno carstvo, a kamoli za tri.

upravo i volio kad bi se on od čega drugog izlečio; jer, ako je moj lek i izvestan, opet se bolesnik posle toga nekako čudno oseća. Nema pređašnje one vatre, razmetanja i živosti, nego više ćuti i zamišljen je.

DAMJAN (stupa) Šta je moj komša onako podozritelno izgledao? Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima? Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži.

DAMJAN: E, komšo, kad je tako, bolje je da zakopaš; i ja sam ti sam to isto učinio. Vreme je čudno, mučiš se i kinjiš, pak najedanput da ti drugi odnese.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

kanali pred kojim se mlada profesorka zbunila i zacrvenela, pa zamucala, a tebi posle te lekcije bilo nešto čudno smešno, pa si se kikotala ko šašava: mislila si da tu ima neke misterije, a od svih reči za ženu koja očekuje bebu,

Zaboravio čovek! To i nije tako čudno ako se zna da se moj budući poslodavac do odlaska iz otadžbine služio sa svega tridesetak reči svog materinjeg jezika.

Možda u tom grmu leži tajna moje ljubavi prema njemu? On ima nešto tako mačije u izrazu! To i nije tako čudno ako se zna da je O! Čarli divan, zelenkast mačorino. Želja mi se najzad ispunila.

— Sada dosta! — smiluje se najzad maman. — Od danas prelazimo na jabuke! Prolaze dani, ali, što je strašno čudno, niko ne mršavi grama, … Petnaestog dana dijete izbio je dugo očekivani skandal!

se bavio u svom pedesetogodišnjem životu, Sule, inače, na pitanje šta je po zanimanju, odgovara lapidarno da je stanar! Čudno, zar ne? Na takvo zanimanje sigurno još niste naišli?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Radosno krene grlom u branje jagoda ljutih čudno saznanje: telo je vetar suprotnih struja, smutljiva napast, strastveni smutak, živičast ponor s gujom rasula,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

(Zavjesa) DJEJSTVO VTORO 1. MARKO stupi, malo zatim JELICA MARKO: Hm! To mi je vrlo čudno! da svašta zna, da je tako učtiv, pametan... čudo zaista! (Jelici, koja dolazi.) Kako ti se dopada taj baron, Jelice?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na njemu ćurak, ni nov ni stari, pa tamno crven i sav se žari, tinja u snijegu i čudno sijeva kao da vatra dogorijeva. Za njim je širok, raspuhan rep, priznati valja, prilično lijep.

„Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi. „Daleko je moja kuća, ja sam glavom ovčar Žuća, noćni stražar kao

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Cela porodica je u vratima kuće kod koje se seku dvoje stepenica. Mora da je čudno živeti nad tako kosim perspektivama. Ne izgleda sigurno ni da je zelena površina jezera horizontalna. — Dobro veče.

Ali ću spavati, spavati. Sad možda već neću više spavati, iako sam umoran, jer me je san valjda napustio. To je čudno kako će on živeti. Nikad se ne zna kako će živeti čovek koji tek počinje da diše.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata?

? To je pitanje čudno naša se administracija nije bavila sudbinom ptičjih zadužbina. *** U ovom času kad je plemenu potrebno višnje

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem. A i da je štogod, šta se to njega tiče. Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po

Sunce tek što nije obasjalo kotlinu... Obuzelo me čudno stanje... Dva suprotna osećanja strujala su naizmenično: radost, da neprijatelja nema, i strah, da oni ljudi ne izginu.

Sećamo se svih izvora pored kojih smo prošli, i sada nam je čudno kako smo mogli tada prolaziti ravnodušno pored njih.

iz rovova posmatraju žalosni kraj svojih drugova, koji su domalopre bili živi, a sada nepomični, obliveni krvlju leže. Čudno... čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu.

Čudno... čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu. Kažu, kazna je trebalo da

— Šta je?! — zapita unezvereno, pa se onda opet okrete na drugu stranu i zaspa. Beše mi čudno kako se sada lako probudi od slabog šušnja, misleći svakako da je ušao ordonans sa zapovešću.

Rodio se čovek... Smrt, život... idu naizmenično, da mi u jednome trenutku beše čudno zašto se i taj svet toliko raduje. Primirili smo se i mi. Mati me je stalno pratila pogledom.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

gle kako se živo i veselo razgovaraju ! A ja... sa ovako živom prirodom, stvaram vojnike. Čudno !... Ali znam, to je sve ona prokleta moja surovost. Šta ću, ne mogu drukčije !

Stojan je nešto zapita ili saopšti, a ona bunovno diže glavu i gleda ga čudno, neobično. Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje...

koje vi hoćete. — A moraju li se oni zasebno upisivati ? zapita Ljubica, gledajući ga nekako čudno i tužno. — Razume se, u moju upisnicu. — Evo vam spiska, pa uzmite ozgo ili ozdo redom... Tako je najbolje.

ili ne znam šta. Tek ona je sad na živoj muci, ne zna šta da kaže. Gojko je gleda ne dišući, a i pisar nekako čudno gleda... Šta će sad? O, muke !... — Ja ne znam... upravo ovaj...

kako će on pred svima ljudima pričati o svojoj bruci ?... I Gojko se odjednom seti svojih ranijih snova i bi mu čudno kako se to sve redom ispunjava baš onako, kako je on želeo...

Neka stradam, nek se mučim, ne mari... samo kad je ona moja, kad znam da je tu«... I njemu nije nimalo čudno, što se letos krio od nje, a sad oseća da mu je ona ipak najmilija, najdraža.

»I Zorka ostarela... Kažu ne daje više mleka, ne teli se... A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku... Čudno zacelo : revizor se ljuti što deca znaju trećinu čitančice na pamet, a druge dve trećine ne mogu ni da sriču...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

A ja lego, da pospavam, Progovori bela vila: “Ustaj gore, mlad vojvoda, Otud ide čudno čudo, Čudno čudo neviđeno, Straota je pogledati, A kamo li dočekati!“ 17. Vojevao beli Vide, koledo!

A ja lego, da pospavam, Progovori bela vila: “Ustaj gore, mlad vojvoda, Otud ide čudno čudo, Čudno čudo neviđeno, Straota je pogledati, A kamo li dočekati!“ 17. Vojevao beli Vide, koledo!

— Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Atentator je imao čudno ime. Sastavljeno od imena princa i arhangela. Evropa i sad još slavi ubice atinskog tiranina, Pizistrata, Harmodija i

Činilo mi se to čudno, kao i sunce koje se vuklo po svetu, sa brda na brdo, u nebesa. Mislio sam da je to zato što sam ja ostao živ.

Pričao bih vam da je sve tužno, ali to više, u putopisima, nije običaj. Uznemirilo me to čudno osvetljenje sred zime, i zato sam, udaljeno, premeštao Odiseju, koju, iz kabotenstva, na putu, uvek nosim uza se, iz

1924. POVORKA Pri kraju mladosti tek teško, čudno, obuzme me ljubav. Prvo mi se u bludi nešto javi, belo i mirno, kao daleko stado.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede... Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Koliko ih svega imate? — Zasad nemamo nijedan! Ja se zaprepastih od čuda. On to primeti, pa i njemu bi to čudno. — Šta vam je to čudno? — upita me. — Slušam da ste doneli zakon o...

— Zasad nemamo nijedan! Ja se zaprepastih od čuda. On to primeti, pa i njemu bi to čudno. — Šta vam je to čudno? — upita me. — Slušam da ste doneli zakon o...

— Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno! — reče ravnodušno. — Čudnovato! — Ništa nije čudno. Neko će to morati uraditi, pa bilo mi, bilo drugi poslanici. Vladi treba samo ta formalnost.

— Šta se krstiš? Pitam te jesi li ti čitao tu knjigu pesama, ili nisi. Šta je tu kao čudno? Prvi se opet prekrsti, pa posle tek dodade: — Pitam ja tebe sad: jesi li ti lud čovek, ili nisi? — Koješta.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Razume se, da je ova poslednja osobina morala pasti u oči pretpostavljenima, i onda nije ništa čudno, što ga, posle kraćeg vremena, vidimo kao upravnika jednog velikog zavoda.

Ispesmo se na jedan »ćuvik«, s koga se video veliki deo celog lanca od potere. Čudno osećanje obuzima čoveka, kad pogleda ovaj živ obruč, koji se sve više steže i sužava oko nepoznata mu neprijatelja...

— Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam upravo šta da odgovorim na vaše čudno pitanje.

Beše jako uzbuđena... — Mačence... kad dođemo u park... hoćeš da poslušaš tvoju teticu? Dete je pogleda čudno. Ne reče ništa, ali mu žive i radoznale oči govorahu: — Zar još pitaš?

Nema ni suza. Bar da one poteku!... Samo lizuće vrelim jezikom zapečena, ognjena usta i gleda uplašeno, čudno, kao da očekuje katastrofu. Najteže je što se na nju, u ovim bonim trenucima, srušila beskrajna, strašna samoća.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on

I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer, kapetana.

Gleda ga poizdalje. Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer. — A kude ostaviste, na priliku, kuferče?

« To je sve kao uvod poslužilo, a zatim je bilo upleteno nekoliko citata. Poneki je mogao slobodno i izostati, jer je čudno pasovao uz ono čemu je dodat; kao na primer citat: »Tvrd je orah voćka čudnovata« stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše. A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo.

) Putnik koji dugo putuje, stane I, skoro preko volje, prilegne da se odmori. Sve je to čudno, ali tu nema šta da se bira, I ne umem da objasnim šta to znači: Odjednom, bez razloga, iz čista mira Vidik se

Valjda mu Karađorđe ne bi pred gostima glavu smakao I poslao ga direktno u pakao? Zar nije čudno da u istom trenutku žive ličnosti Koje između sebe nemaju baš nikakve sličnosti?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

morskih stvorova, kakvih ima u izobilju u morskim dubinama; ona tada ne ostavlja nikakva traga, pa ne bi bilo čudno ako se posle toga akta i ne hvata.

Rakić, Milan - PESME

I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...

Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako čudno druga, I nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.

I sklopiću oči zanavek. I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše! Blago tebi zadovijek, starče, čudno li ćeš nešto doživjeti! KNEZ ROGAN Koje drže da je naša strana, al' od krsta ali je od stuba?

SVAK ĆUTI I PLAČE. VUK MIĆUNOVIĆ Oh do Boga, a oh dovijeka, da čudno li s glave pogibosmo! KNEZ ROGAN Osamdeset već imam godinah; sto putah sam gledâ Crnogorce, gledâ Turke, a gledâ

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

treperi i otvorenih usta guta odozdo njegov glas, koji se sve više počinje da razleva po bašti, reci i topolama tako čudno, strasno i toplo.

Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna. Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako mučno. I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra.

Ali tada klonu. Oseti kako iz one njegove ruke pojuri u nju i čisto je preseče tako jaka vrelina, i, sa njom, tako neko čudno, nikada do tada neosećano osećanje.

Pandurović, Sima - PESME

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem. Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran,

Mirno i čudno šušte stare breze. TRAG VREMENA Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom,

smo tada Mladosti naše plačnoj melodrami, Komediji težnja što se bore sada, I žalosnoj igri starosti u tami. Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad

cvetnih duša svuda raspe, U meni se, kao radosno otkriće, Budi čudna snaga, kad svi drugi zaspe, Čudna snaga kao čudno, novo biće.

Sad, kad je starost blizu moga srca, Kad inje pada po snovima, kosi, Moja me mis’o opet čudno nosi Mladosti, za kojom duša tužno grca.

bacila svoje prve strele zračne, Nemanjić po krvi, carević bez prava, — Dok se crna zloba cereka i ruga — Nestao je čudno, s dva jedina druga, Da hiljade teških, sjajnih oklopnika Nikad više smelog ne vide mu lika.

Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli.

Pa kult mrtvih, onih o kojim se sanja!... U njima je bilo neko čudno vrenje; To su oni zvali svetom osećanja... Ko od nas mari za te prošle stvari!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Iako je u Crnoj Gori obično vidjeti raznijeh pojava u vazduhu u jedan mah, opet je toga časa tako čudno bilo na nebu, da se ono četvero svakog časa ustavljalo i gledalo.

Jednome od te družine ne usni se ništa od toga, no snijevaše nešto drugo — ama sasvim čudno. Prizire mu se najprije veliki, gospodski dvor, sivijeh zidina, visokijeh prozora na obluke; čudna građevina!

Minu jednu tkanicu pa i drugu stuba i tu se nađe pred jednim velikim ogledalom, čudno izrezana okvira. Sad on vidje svoju sliku i malo se snebi.

I ostali se namrštiše. No se Crmničanin ne htje okaniti. Vidi e je u tome nešto čudno, a može biti da i načuo bješe što, te iz daljega okoliši, pa opet na stvar.

Sad ćemo sve doznati, jer bogami, i za mene je sve nešto ovo čudno!“ To rekavši, ka vižlinić, obrnu se hitro k oficiru i stade njemu za dugo da kazuje, valjda ono što bješe već rekao

On ne diže oči, pa ne znajući kud će pogledom, zagleda joj se u ruke, ama tako čudno zagleda se, kao da vidi nešto vanredno. Cura odiže ruke, pa ih složi za kanicom.

„Janko! Ja znam da ti je teško, da...“ „Ti ne znaš kako mi je!“ prekide je on, dignuvši se i pogledavši je čudno. Bješe to očajnički pogled. I lice mu bijaše blijedo i rastrojeno, tako da se djevojka nehotice trže. „Ne!...

“ Adolf se jedva razabrao od prvoga čuđenja. „Moj dragi prijatelju, sve je to čudno... Čini mi se da snijevam... Ja, ja ne znam šta da ti kažem...“ „Reci: ’hoću’ — pa si mi rekao sve.

Oboje mučahu za nekoliko. I njega i nju obuze jedna misao. Učinje im se čudno i žalosno to što im se dogodi, jer to bi prvi put u njihovu dugu vjekovanju.

„Bogme lako!... Ne stavljaš se? Neka ište Milicu!“ Joka izbuljila oči i zinula. „A što je to tako čudno, čudno jali grešno? Što si zinula? Zašto se Milica ne bi udala? A, zašto? Milun će imati majku.

„Bogme lako!... Ne stavljaš se? Neka ište Milicu!“ Joka izbuljila oči i zinula. „A što je to tako čudno, čudno jali grešno? Što si zinula? Zašto se Milica ne bi udala? A, zašto? Milun će imati majku.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

poseban ciklus zanimljivih pesama izdvajamo pesme, namenjene u prvome redu deci, a koje opevaju razne životinje, njihovo čudno odevanje, osobito njihove ljubavne avanture, a ima i pravih epski zasnovanih ženidbi (Zečeva ženidba, Ženidba vrapca

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ono su varaunke. Ajde, sad. — Pajuni i varaunke — ponovi Bakonja, sjednuvši opet. — Sve je ovdi čudno, sve! Zbog onog sam pajuna dobija jutros ćušku od strica!

— Ta već razumim! — prekide ga Brne uznemiren. — A osim toga i jest čudno da je tako sanja... ako nije šenuja. — Ma nije, brate, nego zdrav i pametan čovik.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

JAVA Na ostrvu Javi šta je moja java Dok mi nebo usijano na ramenu spava I dok okeanska voda čudno plava Pesak sa žala u sebe odronjava.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše.

Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi. On to ne može da razume. Neće. Aja moram...

u pocepanoj košulji primače se ognjištu. Okreće vatri čas leđa, čas lice, služeći se često ibrikom. Obuze ga čudno vesele.

Brda su se primicala jedno drugom; nad manastirskim kubetom smanjivalo se nebo, dok. nije postalo veliko, čudno oko, koje mirno gleda u nju. Bez poziva, kaluđer im je stvorio kapiju: on ih je, po dogovoru s Milunkom, čekao.

Ako mi do subote ne pošalješ pet dukata kako smo se dogovorili... Dobro — odvraća tiho, a noge mu se čudno lome i savijaju. Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući. Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući.

Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao! Još i ne doreče Plačko svoju želju kad oseti da se s njim nešto čudno događa i htede da pobegne u ljušturicu. Ali, gle! Ljušturica tesna, pretesna — ni glavu u nju da zavučeš.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

novembra. Neka je pobeda sigurno bila tu, svud unaokolo, ali čudno okrnjena. Livade su bujale, neizgažene, ali su Turci opet držali straže na gradskim kapijama, mada su sad oni zazirali

Nekada, ova uličica, čudno umrtvljena pored Zereka, večito živog, i nije vodila na Kalemegdan; vije vodila nigde. Zapušten i ničiji ćorsokak, bila

Odjednom na licu toga čoveka, možda Petra, vidi ružnu primisao i vidi kako ga njegovi novi drugovi čudno opkoljavaju. Iznenađenje, kao prasak, puca u njemu i, u trenu, on gubi dah a onda se maša za kuburu.

to, našao se i među onima koji su imali da se bave oko smrti vojvode Milana Obrenovića, uglednika koji je naprečac, i čudno, umro u Bukureštu u decembru 1810. godine.

Nije se čudio svom uzbuđenju koje je moglo biti čudno jer je Anastasijević, tada već u godinama, bio smatran za čoveka koga nije lako uzbuditi i koji je, možda zato, od

Onda, odjednom, kao da je osetio miris ribe iz ribarnica kod beogradskog pristaništa i, čudno, memljiv dah Pirinčane. To nije bilo moguće, nigde ni daška istočnog vetra, pričinilo mu se, ali zašto?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I sklopiću oči za navek! I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i

M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka.

Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi

Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle! tamo, on viđe ono nekadanje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna, i da vidi belu i hladnu krv statua

M. Đurčin CXXXIV NA BALU Po glatku i klizavu podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi...

sočnog, jedrog vrenje; Da puštam žile sve dublje, sve šire, Kroz mnoge sloje prostora i doba, Kroz život celi što se čudno stire Od praotačkog do najmlađeg groba; I osećam kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom stići, Budućnost

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ovo čudno nenadno javlenje boj krvavi na nebu prekide; svi vojnici, vjerni i nevjerni, k tronu tvorca pogled obratiše, ma nevj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kad stiže do onog mesta gde Aristoteles govori o problemu poluge, on ga pročita tri puta. „Čudno nam izgleda“, tako je napisao Aristoteles, „što se pred našim očima dešava na prirodan način, ali čemu ne znamo pravi

„Stvaranje iz ničega? - Katastrofalno uništavanje! - Ne izgleda li to maglovito, čudno, neshvatljivo?“ „Da, to su bile dve nesumnjivo slabe strane njihovog učenja. No one ne zaplašiše njegove autore.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Krupne pahuljice padale su u mlazevima po drveću i nama i zasuti njima mi smo izgledali nekako čudno čisti toga večera kad je snežna belina bila sakrila i svu onu ružnoću beogradskih straćara koje su u našim očima

Ali u tom naprezanju koje mi je snajka olakšavala pridržavajući ga, ona i ja dodirnusmo se nekoliko puta n uvek se čudno pogledasmo.

Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno, izveštačeno, ciničko, čulno, nešto dražesno i nečedno, u isto vreme.

U slatkoj napregnutosti, uzrujan alkoholom, morao sam je čudno pogledati ustajući. Oh, one iste žarke oči zasenjene dugim trepavicama! — Ostaćete... morate, svakako morate ostati.

Bilo je to, kažu, slučajno, ali čudno i sjajno pogođeno, i nikad više gracije i otmenosti i više nespretnosti i prostote nije bilo sjedinjeno u dirljivom...

Bilo je to čudno zaista, i ja to ne umem ni da izrazim, ali sam na onom grobu uvek jasno osećao kako struji, kako se provlači, kako

užas mrtvila uveri me: da je iznenada, neobjašnjivo i nepovratno, nastala smrt one žive i moćne misli što se dotle tako čudno probijala do same moje ranjene duše, koju je uvek divno znala da uteši.

Ali one noći uzalud sam ljubio onu uspomenu, kao i grob: ona je bila ledena i mrtva. Te noći ja sam imao čudno osećanje: da na ovom zidu visi moj sopstveni mrtvački pokrov, i užasnuo sam se.

I tada osetih, ja tada čudno osetih da je ono jedino koje me žali, jedino koje me sa puno beskrajne dobrote i nežnosti gleda, miluje i voli.

Ima puno faza u tom procesu. To je, zaista, zanimljivo, čudno, divno. Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga!

Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve? Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ... tako ...

I on jasno oseti da se nikako ne može podići do nje, da se onako ne može radovati. Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A ponekad se taj osjećaj zaoštri, pa zadobije sasvim određen i izrazit vid odnosa prema drugome, čudno srodan onom osjećaju koji nas obavezuje da damo pogreba bliskoj osobi.

Košmarski začarana nepokretnost zbivanja. Čudno rascijepljeni doživljaj blizina-daljina: rađanje nostalgije za dalekim. Ja sam redovno prisustvovao tim sijelima i slušao

Izgledalo mi je čudno što on sam u zagrijanosti diskusije na mahove to potpuno zaboravlja, i nastojao sam da po njegovim kretnjama, po izrazu

I tad bi se raspjevala bezimena nostalgija. U njoj kao da su bili čudno udruženi i žudnja za nepoznatim i žal za nepovratnim.

A često mi je bivalo čudno što nikad i nigdje nije postojalo vjerovanje da dijete ima beskrajnu i besmrtnu dušu, pa da je kasnije, kad odraste,

), to je ja u čitavom svemiru jedina stvar koja postoji samo u jednom jedincatom primjerku. — Čudno! Čudno, ali ipak tako! (Poslije mnogo godina posjetio sam tu istu plavu djevojčicu u bolnici.

), to je ja u čitavom svemiru jedina stvar koja postoji samo u jednom jedincatom primjerku. — Čudno! Čudno, ali ipak tako! (Poslije mnogo godina posjetio sam tu istu plavu djevojčicu u bolnici.

Katkad bi mi dozvolila da je komad puta pratim prema kući. Postalo mi je čudno što me nikad ne pušta dalje od raskršća s koga se odvajala njena ulica.

Vrativši se kući poderao sam i bacio u koš onu moju. Čudno kako neki takav, sasvim iskreni, sa dna nas potekli vapaj može da pod djelovanjem jednog kasnijeg zapažanja ili pomisli

Zbilja čudno. Jer ta mi dosljednost nikad u životu nije ustrebala, nikad nisam osjetio ni najmanje nedaće od toga što je nemam.

iz onog pubertetskog straha pred neozbiljnošću, koji većini ljudi ostaje jedno ptičje strašilo za čitav život. Čudno!

Možda je čudno što sve to obuhvatam imenom nostalgije. Ali, za mene, nostalgija je praobrazac svakog osjećanja, njegov osnovni oblik,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I da ne bi ove medenice, kako se rodio plah i prek, bilo bi svačega. Ali popa mu razgali srce... I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!..

« I tu se tek, kad pomenu to »danas«, opomenu svih nevolja što ga snađoše, i bi Mu čudno što se, pored svega toga, seća jela. »Što ti je čovek — produži misliti — sve... sve, ali bez hleba nikud!...

»Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno, zagonetno nadanje ispuni mu dušu. Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora pred kafanom sasvim

Sve što je čula da je Đurica uradio, njoj izgledaše i neobično i umesno, sve joj to beše i čudno i primamljivo. I što se više ona starala da ovu neobičnu pojavu sebi objasni, u toliko je više mislila o tome i sve

Nego ako si svršio posao, da ti platimo, pa da idemo. Starac se prenu. Kao da ga sad tek obuze neka nova misao, neko čudno novo osećanje, koje mu baci sasvim novu svetlost na ovaj događaj.

A iza toga rasplamteo se razvrat, obuhvatio mu dušu i srce, i on oseća čudno zadovoljstvo u ovom novom i primamljivom stanju... Nije on ni Stanku omrznuo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Udri i opet traži. Odio, brodio, i opet se već natukô do mile volje, dok nije došô na niko čudno ostrvo, a na tom nika šarena ledina od cvića.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik. Čudno je da ne mogu da zamislim lik u tom sivilu sve dok ne stignem u drugu fazu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno! Ni danas niko ne može da da sasvim zadovoljavajući odgovor na pitanja koja su u vezi sa zračenjem svetlosti.

Pomenuo sam ranije da mi je prvi pogled na Budimpeštu skoro oduzeo dah. Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje.

Na izlazu iz crkve sreo sam 'Vilinu” porodicu i bio sam pozvan da se s njima vratim kući. Bilo mi je malo čudno da se jedan radnik vozi tako lepim kolima sa poslodavcem, pa sam zamolio da me izvine, ali su oni ostali pri svome.

Odgovorio sam mu da će možda jednog dana u Prinstonu čuti o Srbiji. Čudno je, ali to se i desilo kada sam 19 14. godine bio prvi pozvan u Prinston da održim predavanje o austrijskom ultimatumu

” - zapitao me je začuđeno kapiten brucoške momčadi. Njegovo ponašanje nije mi bilo čudno jer on je bio dete bogatih roditelja.

Engleski lord, veliki fizičar! To mi je izgledalo veoma čudno, ali Niven se ponašao tako prijateljski i tako ozbiljno da se nisam mogao oteti utisku da je stvarno mislio to što je

Dž. Tomsona, odnos između mase i brzine elektrona. Ispalo je čudno, ali nađeno je da, po svoj verovatnoći, elektron sadrži samo masu koja potiče od elektromagnetne energije elektrona.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Poznanici i prijatelji, javljajući im se, nekako se čudno osmehuju. Pred crkvom, iza gologa drveta zaklonjen, blene u njih poznati seoski bleka što je već davno izgubio svijest o

Napolju, u svetlosti dana, oseti se razdragan, veseo... I bi mu čudno što ne samo žene, već što i ljudi toliko kleče i mole se svetome Roku.

Na tome putu, kažu, ne zna čovek koga više da požali: ljude ili stoku! Pa kao to more mora da čudno izgleda, kada za nj pričaju da se ne može pameću smisliti? I slano je, ne valja piti! Valjda na njemu ne poje stoku?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

teorije – Šklovskog, čije je zapažanje o tome da se u književnosti ono što se obično prikazuje kao neobično, kao čudno (da se automatizovano opažanje i ponašanje dezautomatizuju), predstavljalo utemeljenje cele jedne škole u izučavanju

Ali da ga vidi očima običnog čoveka, za koga je neimarovo ponašanje zagonetno i čudno, jer je bez ostatka i u svakom trenutku u vlasti nekog nerazumljivog graditeljskog zanosa.

temeljac ruskom formalizmu kad je izdvojio i opisao postupak kojim se u književnosti ukida automatizacija: stvar se čudno imenuje i čudno prikazuje da bi joj se obnovila percepcija, i to je postupak očuđavanja36.

formalizmu kad je izdvojio i opisao postupak kojim se u književnosti ukida automatizacija: stvar se čudno imenuje i čudno prikazuje da bi joj se obnovila percepcija, i to je postupak očuđavanja36.

U pesmi „Dvadeset neprikosnovenih stihova“, naime, noge se čudno nazivaju: „stovarišta drumova“. U njima se, dakle, skladište (sklupčavaju) drumovi koje su prepešačile.

To može izgledati čudno, ali samo na prvi pogled. Jer su sintaksička odstupanja u pesmi uglavnom vodila ka pomeranju subjekatskoobjekatskog

paralelizmi, dok u njegovoj poznoj poeziji vidljivo pretežu ovakvi dosta neobično uređeni i u prelamanju na stihove čudno varirani govorni nizovi.

On se udaljio od „vukovskog jezika“ i zamenio ga je. Čudno je da se o tome kod nas gotovo uopšte nije pisalo. nije se, naime, videlo da se iza onoga što se obično nazivalo

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pri tome se ne vidi da ga iko prati, što je pomalo čudno kad je u pitanju gost koji je prvi put došao u kuću. Ali ne vidi se i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo metabolu

A kada je gazda Marko izašao iz Sofkinog vidokruga, odmah postaje „on, gost”. Samo što taj „gost” nekako čudno i takođe, sa svoje strane, uznemireno i iz potaje gleda na kuću, pri čemu se ona imenuje karakterističnom metabolom sa

131 Ni ponašanje im, za Sofku, nije ništa manje čudno. Premda su na svadbi, goste se, dakle kod kuće su, a ne na ulici, oni se „ne raskomoćuju, jer to je sve za njih znak

Kad je ovako rekonstruišemo, slika je zaista morala izgledati čudno. Ali i pored svega ne bi, razume se, ta i takva inverzija imala odziva u junakinjinom doživljaju da Stanković nije i

Sve postade mekše, toplije i ututkanije . ”140 Ima, međutim, nešto neobično i čudno u tome što se junakinji, zreloj osobi, i kada je sticaj okolnosti postao po nju tragičan, daje možda najinfantilniji

A i sam Mita tako se čudno ponaša da se nehotice javlja primisao: možda umire zato što se bolesti ne odupire, što se bezvoljno prepušta umiranju.

On je jednako počinjao o nebu”. 219 U drugom slučaju, nešto kasnije: „Sve je to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći

Prema tome, oštro i čudno raščlanjena rečenica Miloša Crnjanskog nije nastala - kao što se ponekad misli - slučajno, niti se može objasniti ličnim

je rumeni i tame”, a usta su bila „pod jednim, neprestanim, čudnovatim osmehom, koji se nije gubio ni onda kad ga čudno pogleda”.

Ima u njoj nešto čudno - govorila je njena prijateljica. - Najvažnija promena je u tome što je ona sa sobom donela senku Alekseja Vronskog -

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano. Prezirao je popa n učitelja, gadljivo okretao glavu od crkve. čudno se mrštio n sklanjao vazda unutra kad bi o svečanicima spazio prazničnu crkvenu povorku, krstove i obredne stegove, što

Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž. a njihov seljanin Miloje Krasić poturčio.

Noć kao opojna. Po Ilinici se opružila tanka letnja izmaglica kao vilinsko okrilje. Čudno ozarena i odlučna Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu

Beše proročki nadahnut i krepak. Pa kad na Kosovo pade tiha noć, i kad zvezde čudno zatreperiše onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva nas dvojicu–trojicu, te bez kavaza

Sreća ga je čudno služila da je izašao na glas, da ga se strašno boje i da nekako sačuva glavu do prvoga oslobođenja. Do velikoratne

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Začudi se deda-ribar, — čudno i jeste: Uhvatiti zlatnu ribu koja govori! On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u

“ Kad se deda-Sofronije babi vratio, Morao se prekrstiti, — čudno i jeste: Gde je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za

Prođe l’ i Mart ludo, a srećica tvoja Još se ne pojavlja, osta gde i bila, Tada, brate dragi, — ono čudno jeste, Ali šta ćeš — tad’ se nadaj od Aprila.

rakamiti (tur.), razumeti. Rački (1828—1894), znamenit istoričar hrvatski. romantično, čudno, neobično. romanca (tal.), vrsta lirske pesme. Savaot (jev.), Gospod Bog. svȅt, savet. sentimentalan (fr.

Miljković, Branko - PESME

Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje tvog duha u Broju.

Krakov, Stanislav - KRILA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ali se u zoru dogodi nešto čudno. Tama je počela da se razvlači, i bleda, pepeljasta svetlost stala da osvetljava konture grebena, koje se ocrtavahu

Vojnici — gledaoci pojavili se opet više stena, sada malo oprezniji, ali je veselost iščezla. Gore se nešto čudno događa. Vide se mnoge od onih prilika što maločas onako brzo pohrliše unapred, kako trče nazad u neredu.

Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne pita gde je ranjen. U njegovoj sobi je bio samo još jedan pukovnik.

Bacila je veo na lice i pravila sulude pokrete trbuhom. Tada je svukla i njega, zamotala ga u čudno odelo, uturila mu čibuk u ruku, a fes na glavu, i kao robinja pred pašom zaigrala pohotljivu igru. Oboje se smejalo.

Petrović, Rastko - AFRIKA