Jakšić, Đura - PROZA
Po ćoškovima se viđahu deca. Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..
Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..
Noć beše tiha, trava mirisna, sve je mirno... Samo čuješ kako konj griska tu mekanu travu... Miladin je bio od prirode razgovoran, a ta nesrećna kob mu je sasvim razbila san;
Kad je bilo pola noći, naši u kući već su davno pospali, u celome selu nigde jednoga glaska da čuješ. Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno drvo ukraj puta koji vodi preko Čestobrodice,
u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima nešto nabraja, kao seljak koji je nešto prodao i kupio, pa ne može da sastavi račune...
— Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave!
Obradović, Dositej - BASNE
Kad cesar po Augartenu hoda, pak čuješ malenu decu da govore: „Ovde da stanemo, ovuda će on proći”, — kom se ne bi to mesto raj zemni činio?
je pitalo jelenče: „Babo, kako to biva, ti si mnogo veći od psa, i gledaj koliki su ti rogovi, pak zašto bežiš kako čuješ psa da lane?” „Psi su, sinko, kavgadžije”, — otvešta stari — „a ja od prirode na kavgu mrzim, pak se volim uklanjati.
xoda po polju, smatra što životinja čini, i otuda sastavlja svoje basne, i daje ih ljudma za nauku; pristupi i reče mu: „Čuješ li, Ezope! Ti često mene u tvojim basnama spominješ, barem napiši da sam i ja kadgod što pametno rekao i učinio!
” — „Čuj sad” — odgovori zmija — „i ono što jošt nisi čuo a valja da čuješ ako si rad znati stvar od kraja do konca. Ono dete htelo je ubiti zmiju saderati joj šarenu kožu i navući ju na svoj
„To može lasno biti, sine moj” — otvešta otac — „zato odsad nemoj nikada verovati jednu vešt koju napolak čuješ, nego čekaj dok je svu i sa svim | njejzinim opstojatelstvam ne čuješ, pak i onda dobro rasuždavaj pre nego rečeš: Tako
nemoj nikada verovati jednu vešt koju napolak čuješ, nego čekaj dok je svu i sa svim | njejzinim opstojatelstvam ne čuješ, pak i onda dobro rasuždavaj pre nego rečeš: Tako je, a ne inače.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.
Čuj nas, sveti oče, koji odjekuješ od zvona i klepala koji traže spasa! Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj stric Jakov i Karađorđe opkole; i kad se taj bimbaša i tu preda, rekne Jakovu: „Čuješ, Jakone, tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima vaš soj, neću na tu
— To sluša Đorđe Krstivojević iz Zabrdice, kmet, koji je došao s novim knezom Pejom, pak reče: „Čuješ, kneže Pejo! Da ovaj prota rekne: Đorđe, jedi meso u petak i sredu, — ja ću jesti, a kamoli neću Turke tući”.
— Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?” — „Čujem nešto huči, a ne znam šta je.” — „Ono je — veli — glas tvoga tihoga Dunava.
) Samo se vidi što nije moglo u grad stati jerbo je grad malen: — preonulo oko grada žensko i muško kao roj za granu. Čuješ samo jauk žena bula i pisku dece. Zaustavimo vojsku. Namestim straže, da se vojska blizu roblju ne prikučuje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi mal zatiru, a tebi ni u uvo! — dere se Raka. — Čuješ, Simo! Daj ti njemu četiri vreće pa nek legne ta kavga — reći će Stevan. — Četiri vreće! — dreknu Raka i pljesnu rukama.
— Oj! — Odi, odi da ti dam. Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ? — Nemaj brige, ćato, i pre zore... — obeća se Marjan, zaturi budak na rame, pa ubrza Simičinoj kući.
Jedno jutro, baš kad beše zajmila ovce da istera na popas, a Živan izlete iz kuće, pa se prodera: — Čuješ ti, more, Radojka! — Čujem, tajo! — odgovori ona polako, a nešto pretrnu.
Đogat se zakasa, a Vuja sve odskače na njemu. Pol se tek jednom osvrte, pa reče: — Čuješ ti, Vujo? — Šta, popo? — upita Vujo čisto žalostivo. — Ti znaš zašto mi sad idemo ovom čoveku?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lepo veruješ da mu se molitva uslišava. To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda...
I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa. — Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići! — Moraš!... Meni je subaša rekao da te dovedem! — Kaži da me nisi našao.
Simo!... Sima najzad stade. — Ta, majkoviću, odreh gušu vičući te!... — A... nešto ne čuješ!... Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči... — Hodi, svrati malo! — Bogami, nemam kad...
” Neko ga udari u slabinu. On se trže i pogleda. — Ustaj! — viče Surep, jer to on beše. — Zar ne čuješ koliko gavran grakće?... On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama.
Ja ih, vala, više ne mogu trpeti, pa da bih znao krunu popeti!... Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih!
Zna, brate, prljilo ga, pa zna! Gde li si sad, pope, da čuješ kako pametan čovek razgovara!... A nije kao ti!... „On je Turčin, a Turčin je naš dušmanin...
Kad ona uđe, on se osvrte. — A... došla si? — reče gotovo mirno. Ona ne odgovori ništa. — Ama, čuješ li, tebi se javljaju prosci. Ona opet ćuti. — Ivan te prosi za Lazara, i ja im rekoh da dođu. Tajac...
Stanka obliše suze. — Jadni moj babo!... Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru. Idi pravce kući popa Miloja i kaži mu ovo što si od mene čuo.
Miloš opet poče gubiti svest, preblede kao krpa. — Ja ne znam — jedva izgovori. — Čuješ, Milošu! Ti si pošten čovjek. Ja te volim, ne mrzim te.
Popa je slušao taj razgovor među njima. Onda im reče: — Čuješ, Milošu! Ti, brate, imaš ćerku na udaju. Prose ti je dvoji prosioci.
Ja je ne dam! Oči su mu sevale kao munje... — Čuješ, Milošu, podaj devojku!... — Pa... dobro! — reče Miloš. — Daješ? — viknu Aleksa. — Dajem.
Kod njega zateče Marinka gde mu nešto priča. Ivan nazva boga. — Bog ti pomogao! — reče subaša. — Nego, da čuješ što ti Mašo priča. Sjedi. — Da sednem! — reče Ivan. — A šta priča?... Kruška ga pogleda prekorno. — Ej, moj Ivane!...
Dučić, Jovan - PESME
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine. Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko — U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pošten, oduševljen advokat, dignutim, zvonkim glasom i ispruženim kažiprstom ponavlja težinu, „moral“ pripovetke: „Čuješ“, kaže „ko se stara za ova dva crva?“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?
i ostavio sam ga sve do posle kupanja, i tek kad smo i pivo popili, učini mi se da ću uspeti s mojim predlogom: — Čuješ, — rekoh — hajdemo, bolan, kod mene da večeramo! — Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka!
— Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo!
Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra.
— Ej ti, more! E, ovo je baš preko jego! Gledaj ti, molim te: malo ne pokvarih koporan! Čuješ ti, bre, hodi ovamo! Obriši ovo! Odnekud iz mračnog ugla dovuče se jedno prljavo stvorenje. — A šta je ovo ovako masno?
— Mora biti — reče Arsen — da je Burmaz zdravo mazio! Znaš, jedinica mu je. Đeda kao da izgubi strpljenje: — Čuješ, ti, more, šta ja tebe pitam?... Pitam ja tebe: kaži ti meni, miluješ li ti Anoku? To ti meni kaži!
Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje! Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje.
, itd. Nos mu je već pocrveneo, i kako uđe na vrata, čuješ kako mu se mućka pivo u trbuhu. — Tumanov obično prošapće: Kräftige deutѕche Natur!8 i pljune.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kad nastane ćeretanje među devojkama, ogovaranje među mamama i pijuckanje među tatama — prođe ponoć za tili čas. Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija.
Kad je Savica čitao apostol, a gospoja-Sosi grkinji oči pune suza, i ona polako u sebi čita apostol, a samo čuješ kako briše nos od silnih suza.
Izumire razgovor dŷž celog šora, i zamenjuje se lavežom pasa i koncertom žaba iz sviju jendeka ispred kuće. Tek čuješ ovde onde gde neko zeva i veli: »H-a-aj, haj, ’ajde da se to malo pospava; biće i sutra dana za razgovor!« — »Laku noć!
Još malo života ima po avlijama, odakle čuješ kako se rakolje i ćućore kokoške na drvetu ili kako škripi đeram; to vuku vodu da bába opere noge, i dok pere on grdi i
Zatim još čuješ kako se zatvaraju avlijska vrata i kako čupavi zeljov vuče lanac po avliji i lane ponekad običaja radi, dok i toga
i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred kućom i čavke na granju, i vrapce čuješ pod strehom kako džakuju.
Rode se sele i ostavljaju gnezda prazna na dimnjacima, a noću čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u
A devojke i mlade komšinice šapuću. Čuješ poneku reč glasno izgovorenu, pa onda opet smeh, a perje leti na sve strane, i jasan devojački smeh gasi iznenada
kod Sente kad se tuk’o pod Jovanom Tekelijom s Turcima, valj’da i ovaj sad da dobije zato somborsku parokiju, šta li? Čuješ, Ćiro... i brkove dole!
»Još ovde; ovde nije dobro obrijano! — Eno tamo još tri dlake vidim!« — rekla bi’ i pokazivala kamišom na tu stranu! Čuješ li, mamaljugo banacka? — Al’, za ime boga, Persida, pa dosta mi je udovletvorenija!
Koga tu sve nije bilo i šta se sve nije prodalo i pokralo za ono tri dana dok je vašar trajao, a sada ništa ne čuješ!
Tišina, ništa ne čuješ; ni žagor, ni vrisku i ciku pod šatrama, ni podvriskivanje i poskočice u kolu, ni kako puca batina po leđima kakvog
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja. Ako što čuješ za Čekmedžijića, nemoj ništa verovati, mi samo šalu s njim provodimo; treba mi takav neotesan grk!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga
— E znaš šta, crna drugo, gledaj ti sebe i ostani poštena kao što si bila. A njoj, kad čuješ gde je, pošlji konopac da se obesi. I ti tvome tamburašu, i ja ću mojoj snaji. Svi nek' se obese.
Afrika
— Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide. Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš. Pravo, evo nam notaroša!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imjeli smo nadeždu za ovu godinu. A on, kad se edva krmimo, na sadašnje mučno vreme, kaže, ne valja. Da se opet ruši. Čuješ li ti mene? Kiša kvarila, mi podbočismo, sa komšijama, sohama. A on kaže ne možet. Nego na konop.
Začudo, u opštem zgražanju, Petar se smejao. On je, sa kiselim osmehom, govorio Đurđu: „Čuješ li ti, debeli, kud smo stigli, slušajući Paju? Kako kažu? Nema šarže moje na spisku? Pa dobro, dobro.
lajbgvardije simenovskago polka potpolkovnika i vseh rosijskih ordenov kavaljera i milostivog gosudara našego! Čuješ li ti to, debeli? Čuješ li?
Čuješ li ti to, debeli? Čuješ li? Na putu do Leobena, Isakovič je dremao u kolima, u nekom stanju koje je ličilo na groznicu, od koje su, u to vreme,
Da čuješ čuda o Trifunu! Da čuješ šta te je snašlo!“ Glas Petrov je bio, kad to reče, toliko promukao, podrugljiv, da se Pavle tr
Da čuješ čuda o Trifunu! Da čuješ šta te je snašlo!“ Glas Petrov je bio, kad to reče, toliko promukao, podrugljiv, da se Pavle trže, pa ponovi pitanje i
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Eno ga Miš prorok uzjahuje — reče Slaninko. — Ala je taj hrabar! — zabezeknu se Brašnov. — Čuješ li, odjaha da ulovi Šarova!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja sad Sad se više ne zna Ni ko je gde ni ko je ko Sve je ružan san prašine Čuješ li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje
istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvornice Skini tu maramu belu Šta da se lažemo 3 Neđu te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni
Nušić, Branislav - POKOJNIK
LjUBOMIR (pošto je poljubio Vukicu u ruku i sa Spasojem se rukovao): Zar sam toliko kriv? VUKICA (Spasoju): Čuješ li ga, tata, on to naziva krivicom? (Ljubomiru.) To nije krivica, to je zločin.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekao sam, a ona se zasmejala tako da je čitava haljina počela da joj se trese. - Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla.
Zatim sam neke od njih i čuo. - Čuješ li ih i ti, Rašida? - rekao sam. Čuješ li, na primer, profesora engleskog koji se prošlog leta udavio u Tisi?
Zatim sam neke od njih i čuo. - Čuješ li ih i ti, Rašida? - rekao sam. Čuješ li, na primer, profesora engleskog koji se prošlog leta udavio u Tisi?
Zatim je nastala užasna, beskonačna tišina u kojoj je sve što čuješ samo bubnjanje krvi u ušima. - Udaviće se žena, ljudi!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad je Krečar čuo red „kontraband”, poplaši se. — Čuješ, Sofro? Kontrabanda — to je zlo! Gospodar Sofra misli se, pa desnu ruku metne na levo, ispod srca, baš gde buđelar u
— Verujte mi, tako mi dolazi kanda sam bio na kakvoj komediji, ’de su mene pokazivali. No čuješ, Čamčo, ako ti budeš kod kuće što govorio, teško tebi. — Ne boj se ništa, to ti je na diku služilo.
Uzme kalendar i gleda gde su usput vašari. Dođu u varošicu R., i tu je baš vašar. I tu će se odmarati. — Čuješ ti, Sofro, i ti Krečaru, i ovde je skupo platno, ’ajd’ da ga prodajemo, tojest vaše!
Gospođi Soki dosad još nije ništa o tome govorio, ali jedared već mora. Prilikom zapodene razgovor. — Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta? — Od Pere našeg neće ništa biti, ne sluša, bekrija, kartaš, valjda i pijanac.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
te malaksalog i izmorenog, onoga dana kada budeš ležao na samrti, ne dodirne jedna blaga ruka i dok poslednji put ne čuješ reč: Šuga! I to je šuga.
— kaže tiho devojka. – Ja? — pita Pufko. – Tebi govorim — kaže devojka. — Imam praznu kuću, shvataš? – Čuješ li šta ti kaže? — pita Bel Ami, gutajući od straha pljuvačku.
Otišla si na Radnički univerzitet da čuješ slavnog pesnika, čije su ti stihove šaputali dečaci na uvo i zapisivali u spomenar na roze hartiji.
Matavulj, Simo - USKOK
Zahori se smijeh. — A koju ćeš uzeti? A-nu, kaži tome lijepom striku! — doda baba. — Uzeću Milu Đulovu! — Čuješ grdova! — reče đed. — Uzeće Milu Đurovu, onu ruželjavu! Nastade tobož raspra: — Nije ružna, no baš zgodna!
Ako će se on ženiti i ja ću!“ Čuješ ti te rabote! Već bez tebe ne može ni na to pomišljati! Ja mu rekoh: „Kad ti je već toliko u srcu, a vi se pobratimite!
Knez sve to zna, a da ti ne htjede da baš od njega čuješ! — A ko bješe taj pisar? — Bješe, brate, čovjek iz svijeta, njeki vele iz Dubrovnika, latinski pop, kažu vrlo učevan
Sutradan gladan i ozebao pobjegoh zorom! — Čuješ đavola! — reče Crmničanin. — A da to ti niko vjerovati ne može, jer se svuda kaže: „Ko će dočeka, neka ide na Ceklin!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ne pomaže tu ni pijecao, jedva ga čuješ, pa umjesto da najavi kraj ukletoj noćnoj huci, on joj samo nadoda zvučnu jutarnju lepezu i pretvori je u dobro znano
jer je Sava počeo da trtlja takve goveđe budalaštine da je djed samo uzdahnuo i sjetio se svojih spasonosnih vila: — Čuješ ti, brat-Sava, još su one moje vile u životu.
Slikar bradonja već mnogo mirnije sudi o čitavoj stvari. — Čuješ, Rade, pa ne mora to baš biti neka tu, domaća Marijana.
Sveti Rade Lopovski, aha-ha-ha! Pomeni samo njegovo ime, prekrsti se, pa slobodno u tuđi tor. Oho-ho, čuješ li ti ovo, Rade, stari moj đogate?
— Čuješ li, dušo? — Čujem — šapućem ja zamišljajući nekakvo ogromno čudovište bez lica kako plovi niz dolinu u tamnom ogrtaču o
— Čuješ ti, šapat je pojeo svečeva pijevca! — opominje ga Milančić i ne gledajući ga. — Manje ti s tom politikom, sad se ratuje.
— Zar ih ne čuješ od Prijedora? — pita Aćim, a Vačkonja samo puhnu i s olakšanjem izduši: — Uf, bog te ubio, što se ne izražavaš
kulturni materijal za omladinske arhive, a i sam ti je on pun puncat novosti kao živica vrabaca, ima samo da ga čuješ. Prošao dječak svijeta, vidio štabove i komandante, pa svašta zna.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu! Čuješ li šta mi kažu — biće u redu! Da te je kučka rodila, pa ne bi bez majčinoga mleka ostalo...
Saš tek da vidiš pravu gospoštinu! HASANAGINICA: Što jednostavno ne kažeš ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet! HASANAGINICA: Ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Imotski kadija!
HASANAGINICA: Imotski kadija? On, posle sedam godina? MAJKA PINTOROVIĆA: Hvala Alahu! Čuješ li, Alah te radosnim znakom opominje! Kad te je prosio Hasanaga, Ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme!
Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah. Hasanaga me otero — to ti se čini dovoljan zaklon, to ti je odrešilo ruke.
BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći!
(Kratka pauza) MAJKA PINTOROVIĆA: A lepo je govorio pokojni otac: „Katkad i ono što čuješ iz ljudskih usta treba da poslušaš ko da si čuo iz oblaka!
HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali od nje ne ču odziva do samo udarce motike. — Cveto! — viknu on jače. Ona opet ćuti. — Cveto, čuješ li? — I naže se, napreže sluh i oči, ali vide samo nju kako se zgurila, pa udara silno motikom, iz koje ponekad, kad
Kostić, Laza - PESME
otvara Filišćanima sves', čuje ga mladi askalonski knez te zbori lepoj svojoj nevesti: „Delilo, dušo, slatki savezu, čuješ li taj priželjak nebesni slavuja slepog u tom kavezu? čuješ li pesme, znaš li kakve su?
zbori lepoj svojoj nevesti: „Delilo, dušo, slatki savezu, čuješ li taj priželjak nebesni slavuja slepog u tom kavezu? čuješ li pesme, znaš li kakve su?
„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!
„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!” „Veselje zar?
„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!” „Veselje zar?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Opa sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu Milenku. — Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek.
Ova sad kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka
Bake nestane, a dečko ode kući n namisli da učini sve onako kako je baka sputila. Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti.
Onda sveti Sava kaže đavolu: — Čuješ, pobratime, baš ako hoćeš da radiš baštovanluk, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo kako ćemo i šta najprije
Ostale age sjediše tu i pušiše, dok će ti jedan između njih reći: — Čuješ, bolan Mujo, odavno nam nijesi ništa slagao; de nam, boga ti, sad što slaži, ama onako kako no ti već umiješ.
i metne na svoje a on legne na njeno mesto, pa polako utanji glasom, te stane gurkati i zvati Bosu: — Boso, Boso, čuješ? Zaspao je Ugursuz, potamo se, gurni ga. A Ćosa pogurne ženu, te ona spadne na kamen vodenični, koji je svu smrvi.
Opet spahija reče: — Čuješ, Vlaše, moje mi brade, nije pravo ni ti da moju livadu paseš; a znaš, bolan, da ja sijeno gonim za moje konje, jer ti
Je li je ko naćerao! — Nije niko, nego se pobole same. — E, vala more, marvi nema suda. Onda Ero: — Ama čuješ li ti, efendija, što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu!! — A, a, more!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!
Gledaj ti bezobraznice, tek što je stupila u tuđu kuću, pak pobesnila! SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak?
Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane. MAKSIM: Teško meni i mojoj uštedi! Čuješ, Soko, nemoj se šaliti s balom. SOFIJA: Idi, boga ti, zar ćemo mi biti osim sviju ljudi.
To i želiš, mili. Za nekoliko meseca možeš biti doktor filosofije. MANOJLO: Doktor? doktor, kao vi? Ej Isajlo, čuješ li? ISAJLO: Ajd’ ne luduj, kad ne znaš ni strane jezike. DOKTOR: O ti otobljene pameti!
DOKTOR: Čuješ, Perzerine, čuvaj se nevaljali ljudi koji paškvilama nježna n nevina čuvstva kuže. To kaži i Osvimu. ŠALjIVAC (slegne
VELIMIR: Šta ću da joj pripovedam? LjUBA: Dela, dela! Vidiš da se srdi, oće da ide kući. Sedi, majka, da čuješ, kako je lepo. STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi?
STANIJA: Idem sama Gospodaru, da mu kažem što se čini, i neka gleda što će. NEŠA; Čuješ, Velimire? Oće majka da vam pravi uredbe. STANIJA: Kaki je to sijaset.
Mnogo koješta ljudi nisu trpili, i neće trpiti, pak će se opet zato uvesti. STANIJA (Neši); Čuješ? Oće da ti dovede još koješta u kuću; da pevaš: hu! hu! NEŠA: Beda od dece.
“ STANIJA: Pi! Bezobraznica, da tako govori. LjUBA: Pak da čuješ kad peva. STANIJA: Znam, sve sramotno. LjUBA: Čekaj da vidiš kako je lepo. (Odlazi na klavir i peva.
Knjiga je da se moliš Bogu, da budeš dobra, valjana, čestita, a ne da učiš kako da se ljubiš. LjUBA: Ali da čuješ samo kako je lepo. STANIJA: Neću da čujem bezobrazluk. Kuku, Stanija, što ne umre pre, da se ne opoganiš! 4.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ova oće silom da se pogospodi. Jošt nisam kafu za tebe kupovao. Pij tu! SULTANA: Ja ne mogu da pijem, čuješ li jedanput! SRETA (zamahne): Vidiš li ovo? SULTANA: Ne, molim te, oću. (Napije se rakije, pak se potom strese.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A tek njeno slovo r na pariski način! To bi trebalo da čuješ! Ko bi rekao da se rodila u Ljigu! Francuskije je od Francuza. — Bravo, bravo!
Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju.
Kao: ovde je famozno! Jel' čuješ muziku! Ludo se zabavljamo! Kao, sad ćete vi načisto da pošizite što niste tamo s njima, pa vrše direktan prenos žurke i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
lebdim opijen: nesvestan cilja očima listam imenik bilja. Gradino rodna, čuješ li žamor postelje šumne? Lisko širine, s kadulje Tvoje odiše kamfor.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za mene radi svakoga dana krilata vojska Dživdžana hana.“ Divima leđa od straha bride. „Čuješ li samo strašnoga đide!“ Brko se ježi, al ipak traži: „Pa čim se hraniš, delijo, kaži?
barka, sijekući vale, čudesne zemlje, otoke male, šareni cvjetni raj, stigla do šume gdje udav spava, tamo gdje čuješ tigra i lava, velikih zvijeri kraj.
Daleko odmakli nisu, čuješ, još truba svira. Ah, to je, čik, pogodi! — Podmladak pionira! Najzad, za jednim tragom, prosuta pera
“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?“ Prenu se Toša i snizi glas: „da nije putnik lagao nas?
Poskoči Žuća, povika: „Ljudi, gledajte mlina, evo se budi!“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!
“ O caru glupom kazuje Toša, pa tek što priču svrši, upita Žuću: „Čuješ li, druže, kukuruz neko krši?“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!
“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže. Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu neko struže. Kanda je neka krupnija zverka?
Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a nama trba krči. Alaj me srce slanini vuče, samo je deda drži pod ključem.
A mlin zabruja ko nikad prije, polete žrvanj ko konjic propet. Prenu se deda, veselo viknu: „Čuješ li mlina, budan je opet!
Alaj će noćas dobro da krka, masna će biti obadva brka. Časti se Vidran pred mlinom starim, a sve je tiho, ne čuješ glasak. Opiri ribe, a onda reče: „Dobro bi bilo dremnuti časak.
Treba ga prije vostočnog zračka prebiti jakože mačka!“ „Vraćaj nam pesme, priče i bajke!“ — čuješ iz noći crne — Davida Štrpca, Velikog Jožu, Bakonju fratra Brne.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama. SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem. SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć.
— Ovaj kao da nas nišani — rekoh unezvereno Alek-sandru. — Ne boj se. Dokle ga god čuješ, budi spokojan. Onaj što ti je namenjen, taj se ne čuje.
on mi reče: — Dakle, upamti dobro: vatru ćeš otvoriti samo onda kada vidiš neprijateljsku pešadiju pred žicom i čuješ da škljocaju makaze. Jesi li razumeo?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ja ne umem da te sačuvam. Samo gledam našu propast i stradam, gorko stradam... Dušice, čuješ li me, kaži samo jednu reč... Kaži da hoćeš, pa da se krenemo odmah... Neka ovo sve nek ostane, što će nam!...
Hm, treba obići sa druge strane, otkud je kukuruz do same kruške, a odovud je poljana.... Brže, opreznije!... Pst!... Čuješ li?... Ljubica sede na zemlju, ne dišući. Noge je izdadoše, snaga je ostavi, ona premre, poče se kameniti...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
157. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine.
157. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine.
Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoji su zubi biser sićani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje biser sićani.
Tvoje su oči morske trnjine, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje morske trnjine. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoji su zubi biser sićani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje biser sićani.
Tvoji su zubi biser sićani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje biser sićani. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su ruke pamuk mekani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje pamuk mekani. 158.
Tvoji su zubi biser sićani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje biser sićani. Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoje su ruke pamuk mekani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje pamuk mekani. 158.
Napiju se, poljube se, ogledaju se, Pa govori mlad gospodar svojoj gospođi: “Čuješ li ga, verna ljubo, de slavuj poje, Slavuj poje, verna ljubo, da se ženim ja!
Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Baci, ova budala misli ozbiljno! MILUN: Svi tamo ukraj! Uza zid! Ko ti je kazo da spuštiš ruke? Ukraj, čuješ ti, i niko da mi nije ni pisnuo! Imate li ausvajs, ili nemate?
) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima! (Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko će biti, batinaš! VASILIJE: Batinaš?
) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osećam se ko soba... GINA: Ko šta?
(Vasilije i Simka ulaze u kuću) GINA: Da mu odneseš samo ćebe i leb! MILUN: Treba da reskiram, čuješ ti, da me pošlju na front! GINA: Ništa nećeš reskirati! Zamotaću ti lebac u ćebe, niko neće ništa videti!
MILUN: Ko priča? SIMKA: A šta je bilo sa Anđom? MILUN: Karamarković? Nju su, čuješ ti, ubili posle! Spremala se da ide kod šćeri, na babine. A oni ti upali. Čulo se spolja kako ona iznutra zapomaže!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman se dobro zagledaš, kad — a odozdo, kroz lišće čuješ: tup — tup — tup, pa tek; cvrc po samom čelu — i orah se skotrlja na travu...
kad — a odozdo, kroz lišće čuješ: tup — tup — tup, pa tek; cvrc po samom čelu — i orah se skotrlja na travu... Čuješ kikot oko sebe, al' ti se činiš da nisi ni osetio, pa ne smeš ni da se počešeš, i ako te to dobro svrbi...
Gora, kao bosiljak!... Kupite me kupioci, Zaklaću vam šarku koku I petlića bez repića, Koji ne peva.... Čuješ pesmu i žuriš se tamo, na drugi kraj, na glas njen.
I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a mesec obasjao tamno nebo, pa
A ti gledaš u sjajno nebo, u onaj zanosan trepet, pa se jediniš sa tim visokim svetilima, čuješ njihov šapat, osećaš kako te mašta vuče u visinu i stvara bezbroj mladačkih snova, i ti živiš drugim, čarobnim,
— 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!... — Šta, šta je to? povikaše mnogi ne znajući u čemu je stvar. — Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš!
Najedared, s kraja sela čuješ tanko — tanko pevanje petla. To je petao iz najsiromašnije kuće, mršav, a hitar i okretan, k'o vidra.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo!
Dobar dan! JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom Sretom što ti ne treba da čuješ, zato izađi iz ove sobe pa idi u neku treću. DANICA (radosno): Da izađem u hodnik? JEVREM: Dabome, da izađeš!
(Ode na vrata.) Mladene, Mladene! V MLADEN, PREĐAŠNjI JEVREM (Mladenu koji izlazi): Zar ti ne čuješ? MLADEN: Čujem, nego gazdarica me zadržava.
JEVREM: Koja opozicija, Ivković? PAVKA: Ništa on, ali da čuješ nju! JEVREM: Koju nju? PAVKA: Pa tvoju ćerku. Da čuješ samo kako razgovara sa mnom i ide mi uz nos, kao da je u
JEVREM: Koja opozicija, Ivković? PAVKA: Ništa on, ali da čuješ nju! JEVREM: Koju nju? PAVKA: Pa tvoju ćerku. Da čuješ samo kako razgovara sa mnom i ide mi uz nos, kao da je u njegovoj partiji.
Eto, čuo si valjda da Jovica Jerković prelazi u opoziciju. JEVREM: Koj'? SRETA: I da ga čuješ šta piše! (Razvija jedne novine i čita.) „Do danas sam pripadao...” (Govori.) To već znaš, nego čuj samo kako svršava.
SRETA (odlazi). VI PREĐAŠNjI, bez SRETE JEVREM (Mladenu): A viču i „živeo”, je li? (Pavki.) Čuješ li, Pavka, to je narodno oduševljenje! Jesi li čula koj' put šta je to narodno oduševljenje? PAVKA: Nisam!
(Čuje se muzika.) JOVICA: Pa radim ja, misliš da ne radim. Eno, čuješ li, to sam ja platio muziku da ide u gornju mahalu te da otud potera svet.
DANICA: Ja nisam govorila s tuđim čovekom, govorila sam sa svojim verenikom. PAVKA (Spirinici): Čuješ li je, molim te? SPIRINICA: A što! Ako ćeš po čem, dete ima pravo. PAVKA (preneraženo): Iju! Pomeri se, sestro!
(Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo! GOVORNIK (spolja): Dragi brate i izabraniče narodni! Ti čuješ oduševljene usklike naroda, a poraz nasilja i nepravde.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ! Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti.
Stanu jedna drugoj prebacivati ovo ili ono, ovoga ili onoga. Kakve stvari čuješ! Ova onoj spominje za Purka pandura, a ona ovoj za gazda-Đorđa ili ćatu, a naravno da se prilikom takih disputa još
One su se, kao što je već spomenuto, ponavljale ili produžavale svakoga dana. Prođeš samo ulicom, a ono čuješ gde se preko ulice, preko tebe, prepiru.
I tek onda nastane predstavljanje i izvinjavanje što nije to ranije učinjeno i što nemaju pri sebi karte posetnice. Čuješ samo: »Milo mi je! Milo mi je osobito!
I svi se digoše i bez zbogom-ostaj odoše, krsteći se i čudeći. Samo čuješ gde vele: »E budale, ako ko boga zna!« — Mameluci! — dere se za njima Sreten, a sav bled u licu.
— dere se za njima Sreten, a sav bled u licu. — Prišipetlje vlasničke i kapetanove!!! Bruko učiteljska!!! — Čuješ kmete, pade mi na pamet nešto žestoko!
— Za kakav ćef? — zapita ovaj. — Pa... za ono... u Braziliji. — A, a, znam, e pa de! Imam si poslu, brzo! — Čuješ, gazda-Đorđe, ti, znam, imaš prazne buradi od gasa i zeitina, i od katrana i buradi i mešina, a znam da ti sve to sad
! Sag, ete, imam si, na priliku, što se kaže, na primer, jedna krotka, lepa i mlada domaćica, čuješ?! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?!
! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet, pa ha pred domaćina se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Nameštaj! — odgovori joj Marko, i opet ostade sedeći na sanduku. — I čuješ! — pozva je on natrag kada ova pođe. — Kaži Tomči, neka se obuče i ide u han. Ali neka! Neka ostane ovde!
Pandurović, Sima - PESME
Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno. „Vaistinu ako gladan pogine, o duši vam, a poginuće odista, jer mi se usnilo“, preuze
“ U mlađega pogovora nema. Mišan se odmah diže. „Stani da još nešto čuješ! Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše.
A nije htio, čuješ, da leži u ćeliji, no s nama, s nama je i jeo. Pa se zar i u snu onako raspriča i zanese. Kolika sam puta na čudu bio
Pa što me briga! Ako su svi kukavice, ja nijesam!“ to rekav, potrča put kapije. „Jan, Jan!“ vrisnu curica. „Čuješ!“ reče on, povrnuv se. „Bolje bi ti bilo da me ubiješ, no da me prosočiš doma, znaš!“ to rekavši, otrča kao srndać.
“ reče vidar. „A da rekoste li tako onome čovjeku?“ „Rekosmo, valaj. Obaška što ti serdar veli, a obaška što od nas čuješ, pa izmjeri što je pretežnije, rekosmo.
“ „A da dva puta sam te zvala“, odvrati cura smijući se. „Pri tebi zaboravio bi on i na večeru!“ doda onaj stari. „Čuješ, Stane! Ovaj naš vidar sve o tebi nešto zbori!“ „A šta, striko?“ „Bogme, udovac je, pa... već znaš. Zagledao se u te.
“ poče onaj ponajstariji žestoko. Vladika ga pogleda, a on odmah ponizno: „Eto čuješ, Gospodaru, je li zli udes, kao što rekoh...“ „Neka, Jovane, molim ti se!“ prekide ga đakon. „Ne smetaj...
“ „Amin!“ „Sad pristupi i ti, pa cjelivaj!“ naredi Vladika. Momče to učini. Zvono prestade. „Čuješ još nešto! Bila je neka čegrst između vas, između tebe i Ilije, je li?“ „Je...st Gospodaru!
— Pa zašto da po tebi on poručuje? rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja! — Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!...
“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata! šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi. „I ne pade mi na um da bi ona mogla biti tu blizu!
Žena se previ i pade na koljena, pa huknu od muke. „Aman! zaboga!“ jedva izgovori. „Čuješ ti babo!“ govoraše on kroza zube, jednako trzajući njom. „Čuješ li ti! Nije ona đevojčina, no moja šćer.
„Aman! zaboga!“ jedva izgovori. „Čuješ ti babo!“ govoraše on kroza zube, jednako trzajući njom. „Čuješ li ti! Nije ona đevojčina, no moja šćer. A on je zar s toga skitač što je k nama uteka’ od viteške nevolje! A, babo!?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svačiju slušaj, a svoju smatraj. — Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće.
— Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini.
(Dvanaeet meseci i u svakom po četiri nedelje) 248 — Čuješ ga, a ne vidiš ga? (Vetar) 249 — Bijele pčele, na tlo sjele; oganj pade, njih nestade? (Sneg i sunce) 6.
Kad te vidim u licu i struku, namah ću ti dovu proučiti i po tvome licu, dušo, puhnuti, da ja tebe nikad ureći neću. Čuješ li me, draga dušo moja, ja sam ti se umolio, otvori mi džama i pendžera i bilo mi pokaži lice!
Devojka: Čuješ li me, moje milovanje, kad ja siđem sa moga čardaka, sa čardaka na avlinska vrata, tvoje srce neće moći trpiti, ti ćeš
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E! vala, more! marvi nema suda.“ — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more!
Ova žena sve je volela svome detetu, a na ono dvoje pastorčadi mrzila i svakojako ih mučila. Najposle reče mužu: „Čuješ, čoveče; ja ove troje dece više ne mogu gledati, nego ih vodi iz kuće, ili ne ćemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti.
“ On se ustegne i ne videći nikoga upita: „Koji si ti što sa mnom zboriš? da se vidimo, pak kad čuješ jade moje, ne ćeš mi smetati da sebe ne samodavim.
“ Onda sveti Sava kaže đavolu: „Čuješ, pobratime, baš ako hoćeš da radiš baštovanluk, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo, kako ćemo i šta najprije
“ A kum opet: „Tako, tako, samo, kume, vazda govori.“ „Ali se ne šalim, čuješ? nego su mi ga ukrali“ reče opet seljak, a kum jednako: „Tako, tako kume“, te ortacima ne dopadne nijednome ni dijel.
kad su svatovi s đevojkom došli u crkvu, tek što mu susjed uđe u crkvu, a on mu onako pred cijelim narodom poviče: „Čuješ! čuvaj mi kapu“. 26. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE.
jeli je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — E vala, more! marvi nema suda. — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu.“ — „A a! more!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako se ko bude sablaznio, ali ti se ne sablažnjavaj, jer će doći Gospod i neće zakasniti, i da čuješ ovaj glas: „Dobri i verni rabe, u malom veran, nad mnogim postaviću te; uđi u radost Gospoda svoga“. (Mt.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet! STAVRA: Šta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, čuješ valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka!
IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša. Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će!
A, vidiš, čudo i meni sinulo! Da se kurtališem i ja onoga Repišta! Čuješ ti mene, maco? ANĐELKO: Ama nemo ti meni maco! CMILjA: Malopre ti nije smetalo! ANĐELKO: Malopre je za malopre!
To, što ste ustali zdravi, i kao živi, to je moja zasluga! MANOJLO: Čekaj da čuješ do kraja, pa onda vidi kakva je zasluga!
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele? JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te... MLADEN (udara ga, izgura ga i zatvori vrata): Odmah se vraćaj tamo, u vinograd, na
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No bojim se, kad ti čuješ kako ja čitam, ti ćeš mi se smijati, a ja sam ljut, pak eto ti kavga gotova.” Kad ja to čujem, oda[h]nem malo,
Andrej črezmerno milujući ga, dete ne maraše toliko za lekcije; a ja, kad bi[h] mu je zadao, samo to bi[h] mu rekao: „Čuješ, Georgaći, ako mi do to doba lekciju ne naučiš, niti mi više dolazi u moju sobu, niti ću ja k vami doći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
slavni, virni i mirni, kâ što si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda, dakle, u glavi čuješ, a u ušima vidiš, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u duši ko je križom umijen.
— veli Čagljina. — Taa-ko!... — A tvoje će se isto brojati, kâ uvik, dujo, ali je dobro da nas čuješ! — veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči? Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo.
— Daćemo mu i dvi plete! — reče Tetka. — I tri! — prida njeki. — I šest!... Šest tvrdi pleta! — viknu Srdarina. — Čuješ! Šest tvrdi pleta! Ajd! ajd!
— Jer je pokojni stric Jureta, bog da mu dušu prosti, moga svakoga trena minjati glas, te bi se ti zakleja da čuješ puno ljudi... Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...
stoj! stan!...“ sve tako, ka da deset ljudi viču jedan za drugim, a svakoga puta nategne pušku, te sve čuješ: „Škljoc! škljoc!
„Buna brate!“ reko vukući ga za ruku. „Biži, dok si na vrime. Soldati ubijaju koga god sritu. Ne čuješ li puške? Jeto se primiču. Sa mnom je bilo još sedam ljudi iz mog sela, i svi su izginuli. Ja jedva izmakâ. Biž!
— Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.
— Jednu kafu, Tome! — viknu Maša ne mičući se s mjesta, pa dodade: — Jednu kafu, ali dobru, čuješ! A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uze pušku i stavi je na kolena. — Tole, nek ti je puška u pripravnosti! Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata.
Ja sam mrtav čovek, ja nisam čovek, ja sam kamen, ja sam ugašen ugarak... Ništa sam ja, čuješ li? Ništa! — Nisi, nisi... — Nešto lupnu pod njom.
Zar na seljake, Srbe, poštene građane što brane svoja prava, zar na svoju braću i očeve? Čuješ li me, vojsko? — Aćimov glas se gubi u vrevi puščanih okidača.
On je zevao, s dosadom ga slušao i nijednom ga nije pogledao. „Čakaranac mora do izbora biti mrtav! Čuješ li, Nikola?“ „Mrtav čovek nije i pobeđen.“ „On mi se narugao kako mi se nijedan živ čovek nije nagurao.
„Slušaj... Slobodno ti živi s Tolom. Moraš, čuješ li? Ja tako hoću. Naređujem ti! — šaputao je. — Hoću da mi rodiš sina... Naslednika da mi rodiš. Što ti je nezgodno?
Odjednom, mučeći se u strahu, počeo je da je drmusa i viče: „Ej, Simka! Simka! Čuješ li?“ Ona se pridigla na jastuk i, ne otvarajući oči, upitala: „Šta je tebi, pobogu, čoveče? Jao, šta da radim?
Ti si, Aćime, najsrećniji čovek u Srbiji. Čuješ li, Mijate? Svaka čivija peva na kući. Rodio mi se naslednik. Đorđe, rodio ti se sin... — Do svanuća neće biti ništa.
„Čuvaj svoj obraz“, u samo uvo strogo mu je rekao otac. „Ja neću da on ostane bez oca.“ „Ostaće mu imanje i kuća. Čuješ li: taj direk što za otišao.“ tebe sada ukopavaju, njemu ne treba. Neće ni znati kako si „Znaće.
Pomor zavladao po narodu. Čuješ li zvona? Samo ćete vi, zaverenici, da ostanete živi. Da ste vi Katići ludi od reda, vi biste svim manastirima po
Jeste. Grči se uz krevet, uzima mu znojavu i mlitavu glavu, uzima vrelo dahtanje. Neću više da sumnjam. Sine! Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio. To nisam bio ja. Nije bio tvoj otac, govori glasno.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!“ I pustićeš majku da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila u
Popa, Vasko - KORA
izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo
svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ču se lajanje psa, čuvarkuće, koje je u psećem jeziku izražavalo dobrodošlicu. „Čuješ li?“, reče gospođa Smit, „naša deca vraćaju se već iz crkve“. Ona otškrinu ulazna vrata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi.
— Ali zapamti — produži on — ako jednog dana čuješ da je nestalo Nikole Glišića... — Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh...
Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa. Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa.
Upravo, on bi hteo da čita, ali on ne čita, kida se. — Druže, čuješ, druže, da ti dam jedan praktičan savet. Ali nećeš, brate, da slušaš.
— Ne dopuštam ti da me tako bles... — Ne, ne, ne, ne! Stani! Slušao sam te dosta, sad si ti dužan mene da čuješ. Ti si meni sve objasnio, sad ja hoću tebe da objasnim, ljutio se ti koliko hoćeš.
— Je li, ama čuješ, druže?! — Umuk’o, dabogda! — Batali kletvu, reci mi, odgovori mi kad te pitam: Zašto žaba nema rep?
— Gde me uveo? — U „trojku“, čuješ li šta kažem?! — Ništa od toga ne razumem, gospodine. — E pa dobro, pričaj mi šta znaš. — Ništa, gospodine.
Hej, ama čuješ, čoveče božiji, prvo ono mora biti, a posle spavaj koliko ti drago. — Hoću, sve — sipljivo je odgovorio Svilar, ali
— „Ne džvonkaj mi,“ odgovara joj Jaćim, „čuješ li što ti kažem? Ostavi mi se, molim te, tih tvojih manevri, znam ja njih dobro; nego pusti me da se k'o poslovan čovek
Ali je već i seljak primetio i poleteo za bundevom: — Čuješ, — veli — stander, tu tunakana ne prodajem. — Ene? Prod’o si, ne mo’š sad, — brani se Iketa — ne mo’š!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Ta što sad plačeš? Ovo je veselo, živo — čuješ li! Ovo nije baš nimalo tužno! Zaludu! Nastojao sam da suspregnem suze i da se tobože razvedrim, kako ne bih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Čuješ, bolan... hajdemo te malko ovamo, imam nešto da ti kažem — i on pokaza glavom na gusto gložje, koje se raširilo podalje
videćemo — odgovori Đurica i ode žurno iz kuće. Vujo zadrža Radovana. — Čuješ, meni se ovo ne svidi. On mi se nešto mnogo promenio. Trebalo bi videti šta on radi tamo. — Kako ćemo da vidimo ?
— Ha-ha-ha... — nasmeja se hajduk. — More ti si žešća od moga pobratima. Čuješ, da povedemo i nju na poharu. Đurica se nasmeja i pogleda Stanku. — Ona to i traži jednako — reče on.
Radi toga Novica će se sakriti, ali će se ipak nalaziti u blizini Đuričinoj. — Čuješ, Novo... — reče Đurica ustajući. — Baš me mrzi da opet poganim ruke... Kad vidimo da to moramo činiti, ako te ne mrzi..
— Zar smo mi gospoda? — Ja što ste?... Varoške... — Lizo — viknu ona jednu drugaricu, — čuješ šta kaže Miša: njihne devojke udaraju na znoj... ha... ha... — Prijatan miris...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče! Kumim te bogom i po bogu da si mi brat, kad te je bog namjerio sa tom sjekirom, osijeci ovome jelenu rogove i
A otac mu na to dade trideset tovara robe te natovariše. Na pohodu reći će otac sinu: — Čuješ, još evo ovo dobro upamti: na prvom konaku ne noćivaj nikako gdje te akšam zateče, no ja malo prije rastovari ja malo
Kada ga kralj vidje, začudi se, pa će mu: — Moj sinko, ja ne vidim da bi ti što od toga znao. No čuješ, ako se primiš a ne izliječiš, ostao si bez glave, a ako izliječiš, išti šta hoćeš.
Ona sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom, reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu Milenku. — Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek.
Ova sad, kad došla kući, počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka
Bake nestane, a dečko ode kući i namisli da učini sve onako kako ga je baka sputila. Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti.
Onda sveti Sava kaže đavolu: — Čuješ, pobratime, baš ako hoćeš da radiš baštovanluk, evo sam ti ja ortak, no da se dogovormo kako ćemo i šta najprije
Siromašak dođe pred kadiju, a kadija mu reče: — Čuješ ti, more! Jesi li ti zaklao čovjeka? Evo ovi kažu da jesi. Onda reče siromah: — Nijesam ja, efendija, već dođoše ova
Sad sam mu sve, efendija, uzajmio, jer drukčije nije htio doći. — Aman, efendija! Evo, čuješ li? Naljuti se kadija, pa iskolači oči na raju: — Siktir, krmče od krmka! Kako ti smiješ pravoga Turčina napastovati?
POBRATIMI Sastala se dva pobratima, Turčin i pravoslavni, pa pošto se dobro napiše, reći će Turčin: — Čuješ, pobratime, ja sad napijati, a ti viči: amin; pa onda ti napijaj, a ja vikati: amin.
— Nije niko, nego se pobole same. — E, vala more, marvi nema suda. Onda Ero: — Ama čuješ li ti, efendija, što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu! — A, a, more, stani dok pogledam u ćitap.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Znaj! — Oganj pakleni tako je žestok da ovaj naš nije nego njegov osjen!... Čuješ li, opaki griješniče: samo njegov osjen!
— Čuješ li zvono, Morača? Prijeti, opominje...Daj mi ruku! — Što će ti moja ruka? — odvrati navlaš prezrivo žena od njega.
— Morača! — izdavši ga glas, jedva šapnu. —Idi! —Zar ćeš me ovako pustiti od sebe?... Rastanimo se barem u miru! Čuješ li zvono? —Idi kažem ti! —Kad hoćeš, idem... Ali mi ruku tvoju daj!... Daj mi tvoju ruku.... Idem!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA: I ja ću (Dune na vrata.) ŽIVKA (Čedi): Ali nemoj da se zabiješ u kafanu. Prođi svuda, promuvaj se, pa kad čuješ što, a ti dođi odmah. Znaš kako smo mi ovde, kao na žeravici. ČEDA (uzme šešir): Ne brinite, javiću već! (Odlazi.
ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ? ŽIVKA (daje mu): Evo ti, stoko božja, govori! RAKA (pošto je primio): Eno ga u sobi kod Anke. ŽIVKA: Je li istina?
Kako da se smirim, smirio se on dabogda nikakav! (Plane.) Vaso, daj mi pušku; čuješ li, pušku mi daj da ubijem skota. Pušku mi daj... ili nemoj... VASA: Pa dabome da neću!
Pušku mi daj... ili nemoj... VASA: Pa dabome da neću! ŽIVKA: Idi, idi mi kupi mišomor. Čuješ li šta ti kažem, idi mi kupi mišomor!... VASA: Što će ti, pobogu Živka, mišomor?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bog će oprostiti. Bio je zulum, nijesi mogao da se izvučeš od Turaka... — A, ne. Dragom mojom volom sam se poturčio. Čuješ li, dragom volom!... Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju...
Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju... Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu. koja se kočoperi i uzimlje svijet na vrat, a nema je ni koliko dobar turski vilajet.
Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu. koja se kočoperi i uzimlje svijet na vrat, a nema je ni koliko dobar turski vilajet. Čuješ li, mrzim je! Stala proću silnoj otomanskoj carevini a slabija je, čuješ li, od mrtvih Društinaca iznad Mitrovice.
Čuješ li, mrzim je! Stala proću silnoj otomanskoj carevini a slabija je, čuješ li, od mrtvih Društinaca iznad Mitrovice. Pa nas laže sve nekim oslobođenjem. A kamo ga?
Neka pusta ostanu, a ja nijesam budala; hoću da carujem a ne robujem, izabrao sam carsku, jaku vjeru. — Bogdana, čuješ li, ne zbori više, Turčin sam i već turski sin, la ilj-Alah, Alahu ećber!
Smeju se, graše i razgovaraju s kim hoćeš. Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina. „Klanjaj sad, Selime Selmanov iz Čabra, u jade velike: zlo ti tvoje turkovanje i u priču!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da čuješ pesme-uspavanke Iz očiju čaroliskih njenih, Kâ da vidiš duboke uzdahe Sa usana poluotvorenih. Tu se splelo, tu se
To je savet što ga daje Naša mudra baka. Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka. * * * Mnogi savet koji čuješ Ovim istim duhom diše: Štedi ovo, štedi ono — Da ostane babi više.
vida (Al’ davno i gledaš, motriš bez prekida) Vidiš, zemlja-mati i prima i daje, Po njivama klâsi zlaćano se sjaje, Čuješ drage tice kroz zelene gaje.
Da l’ vam se priviđa slava i država? Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Čuješ krasne reči o svečanom zboru, Razmahuju tmoru, navešćuju zoru; Zamišljeno prȁvo, izraženo zdravo — Uz ovakve reči ko
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra.
po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak... Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.
JOVAN: E slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli! FEMA: To je inpretinencija! čuješ, sad ti poslednji put kažem da mi više ne spominješ što je bilo.
Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest? JOVAN: Ajde, vidićemo. (Pođe.) Oho! A znate šta je novo, majstor... gospođa? Našem Žutovu prebili nogu.
Miljković, Branko - PESME
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori. U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti. Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Petrović, Rastko - AFRIKA
— Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
HADžIJA: Grozno, Stanoje!... Pa još kad čuješ uvom sopstvenim Mudraca naših tajne zborove Što krišom vode po manastiri, Metanišući pred ikonama Unakaženom rukom
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mrzim popove. Svi su ti neka prenemagala i šereti. Kad ga čuješ u crkvi kako iznemaže, mislio bi taj će se sutra posvetiti, a kad izađe u selo, on se svađa i grdi s ljudima kao
još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih kostiju A kad se setiš Srba, svoje braće, koji su često tako isto ostajali po bojnom polju, kao ovo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj. Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć...
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje.
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje.
Raj sa zemljom zagrli se, I hladnoća sa toplotom; One međe rastope se Među smrti i životom. Čuješ večnost kako bruji, Na njenom se suncu zgrevaš; Kroz dušu ti vera struji — I ti ne znaš da to snevaš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno. Utom izlete pred nas jedan ordonans, koji nam objasni gde je zaklon komandanta bataljona.
A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga! Naravno, ne možeš da čuješ da sam se oženio i stekao kuću, već samo tako nešto. — Jedna mazga baš tada diže glavu i poče da njače.
Simfonija... „Grofe“, gde si da vidiš i čuješ! Belo konjče mahalo je repom. Radoslav sklopio ruke. — Evo, sad te molim. Ako si čovek, razumej!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče! Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s
” Nasmeja se mlado momče, Mlado momče golobrado, Pa govori Cvet-devojki: „Čuješ mene, Cvet-devojče, Ja sam čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što se ženi i udaje, To
Jakšić, Đura - JELISAVETA
PRVI SERDAR: I u sanu sam pušku spominjô... DRUGI SERDAR: Hajd’ sad, Turčine! Hodi, skotino! TREĆI SERDAR: Dođi, da čuješ jeku planina! ČETVRTI SERDAR: Da poznaš decu naših krajina! PRVI SERDAR: Al’ je od plama stidan vuk!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te.
David: O, ne pitaj, gospodine, to je čudo jedno! Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen prikrasti, pa da čuješ njezine pameti i nauke: „Ti ideš, veli, Davide?“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?
David: Ti kažeš da je oćeram. Kako ću je oćerati kad mi je, da prostiš, slatka i draga, Bog je ne ubio! Čuješ, glavati i velevlažni gospodine, nevjenčana je, prošćeš, žena i slađa i draža od vjenčane.
Bojić, Milutin - PESME
Bog slave grmi. (Psalam 29, st. 3) Blago narodu koji zna trubnu poklič. (Psalam 89, sg. 15) Gospode, da li čuješ gorde trube? Vidiš li Veru što grobljima gazi I himnu kliče u snegu i vlazi, Dok senke sumnje vidike joj rube?
Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd! Čuješ li, to se mrtvi bude, Čeličnom reči da slave i sude?... A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5.
Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti.
I dok se tvoje oko tiho širi I oko tebe niz mirisa plete, Da čuješ moju dušu punu sete. XXIII Čitave noći sažižu me, peku Negdašnji snovi proživele sreće I teški sumor sagiba mi
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA (ščepa divit): Čuješ, ako mi još jedanput pomeneš toga Josifa iz Trbušnice, ja ću te divitom u glavu! MILADIN: Pa ja kao mislim...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Mašo — veli joj, — što me ono osramoti?... Sagriješila si se što odbježe ludo dijete ... Čuješ, bi li sada bježala? — Ne bih! — odgovori žena i nasmija se jako, razuzdano.... — Ne bih! — ponovi.
Gledaj, išarane stijene, gledaj, zaleđene komade: izgledaju kao glava cure, djeteta, živine... čuješ li kako voda dolje otiče? Čudo! Niko ne može da nje... Do saleđena snijega može se. Hoćeš da ti donesem komad?
— zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? ..... —Čuješ, sinovče! — snađe se Petar. — Vodi je bez očeva znanja ... Nije pošteno! .... A evo komšije Pavla!
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me ne bi htjela; i još se rugaš s njime! ...
—De, Rade, sreće ti! — zamoli i Božica. —Pa dobro je; neću da vam hatora štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još ti nisi moja žena!.. . Hoćeš li, a?
Rade, uprtivši torbu, poljubi se s njima i veli im: — Navratiću se k ženi da vidim sina prije nego pođem... I čuješ, najo, pazi i ti na nj, dok se povratim! — i ode. Roditelji ostadoše zamišljeni, kao da o nečemu premšpljaju.
Evo tvojih vlahov, evo ti kuma Ilije, donio je uštipkov, masla i šest jajov... Čuješ li, Marine, dušo? ... Iliji bijaše žao Marina, koji ga je toliko godina prijateljski dočekivao u svojoj kući, i činjaše
Ali, što da ti pričam: mećava u planini! — Pravi kijamet! ... Nije druge, već gini! ... U tome izgubismo se, ne čuješ svoga bakta, ništa, uši zapušio pusti vjetar!... Meni strgao vjetar kapu s glave, a spao mi opanak . ..
A i troškove ću platiti; dovešćeš advokata iz grada... I njega ću platiti ... Samo ti radi u svoje ime, čuješ, da se ne glasa o meni ..... niti da ja pred svijetom ulazim u što ...
Pa, u razdraganom stanju da joj svu svoju ljubav i slast što je osjeća u dušu presadi, govori joj: — Čuješ kako nas more odozdo zove! Borovak dahće za nečim silnim; ne čuješ?
Borovak dahće za nečim silnim; ne čuješ? A noć nas krije, i njeni šapatljivi glasovi puni su ljubavi... 'Ajdemo! — šapće joj, i rukom je obuhvati oko pasa.
— Je li moguće? — začudi se doktor. — Ne čuješ kako se seljani smiju? — To je sramota! Reći ću redaru. — Pusti! — reče Ivo, i uzbuđena doktora povuče za sobom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ti gore u dubinama nebeskog svoda, među rojevima zvezda, ja dole u raci među trnjem. Ja znam da me ti čuješ i da čekaš šta ću ti kazati.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Plavo Dunavo, sećaš li se mene, I da li čuješ poznanika stara I vi, obale, cvećem pokrivene, I vi, kolibe ubogih ribara?
Stanković, Borisav - TAŠANA
I onda ja sve moram da znam, da bih za sve ja bila kriva. (Sasvim besno unosi se materi u lice): Čuješ, ti, evo ja tebi sada kažem, a ti svima: ocu, hadžijama, i kome hoćeš, da ja više ovako i ovde neću i ne mogu.
TAŠANA Ostavi, ostavi to tvoje. (Malo nadureno i kao ozbiljno uvređena): I čuješ, mori, nemoj više onolika jela da mi donosiš. I što si mi sinoć onakvu vodu spremila za kupanje?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Todor sam mi jedared reče: „Stanojla, nije mi, k'o jednom gazdoviću, lako da to priznam, ali eto vidiš i čuješ što ti propovedam: sve sami siromasi idu u groblje!” Todor reče „siromasi , a ja velim p r o p a l i c e. Ju-he!
gleda u onaj zemljani sudić, i čeka da mu mati uzme ruku, pa njegovom rukom obuhvati kasicu, digne je i zatrese: — Čuješ li, kako jedva govori: ne kotrlja se više ništa, puno je!
Voleo ju je, ali se nikada s njom nije savetovao ni o čemu. — Imaš ti dosta i suviše posla u našoj kući, i kad čuješ drukčiji razgovor, bolje sama izađi, jer ti se i od slušanja može zabuniti glava.
— Ne lupaj sekirom, ne mogu da gledam pticu koja se boji i zapomaže. Jesi li gluv, ne čuješ li to zapomaganje, tu strašnu pisku?
— Nemoj, Lekso, tako, Josif divno svira, zar ti to ne čuješ, i zar ne mariš? — Ne čujem i ne marim, jer vidim da bi drugo trebalo da radimo svi... I ti kanda spavaš!...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Što se tiče lekara, sećam se da je moja pokojna majka tvrdila: „Čim čuješ da doktor kraj bolesnika govore među sobom latinski, znaj da će skuplje naplatiti vizitu!
– Ljudi koji duboko misle – odgovara Boža – teško se kreću u društvu i slabo se čuju među živima. – E, pa kad se ne čuješ među živima, ne mora da se čuješ ni među mrtvima! – završava Bora. – I ja bih htio riječ!
– E, pa kad se ne čuješ među živima, ne mora da se čuješ ni među mrtvima! – završava Bora. – I ja bih htio riječ! – reći će na to Simo Matavulj dižući dva prsta desne ruke uvis.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da smo izgubili glavu! Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali...
Tek Crnogorac razrogači oči. — Ma što zboriš, čoče? — To što čuješ... — Ali i oni je čovjek, kâ ti, i što će ti on ložit vatru?! — Stariji sam, imam pravo da naredim.
Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?... Alo, pa što se ne odazivaš?“ Noć je bledela. Zvezde iščezavaju gubeći se u dalekom tamnom svodu.
Čuje se glas: — Alo, šesta?... Je l’ me dobro čuješ? Pa nemô, bre, da dremaš!... Eto, komandujemo... Komandant pogleda strogo telefonistu: — Dosta sa tim razgovorima!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Vratiću se, vratiti! — viknu Kapljica. — Stići ću tačno kroz sto godina, čuješ! — letela je Kapljica mučena sumnjom je li Cvet čuo njene reči, ili je ostao dole bez snage da se odbrani, bez mogućnosti
Ali, kasa je, svejedno, držala do svog dostojanstva i ljutito viknu dečaku, maminoj mazi i junaku: — Ne dodiruj me, čuješ? Zaurlaće sirene, dojuriti policajci i kola s rešetkama, pa te odvesti tamo odakle izlaska nema...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
da ideš u Banju, nađi Asanova oca i kaži mu, kaži, da sam mu ja — gazda Arsa — poručio: da u nedelju, ovu, prvu, odmah — čuješ li? — povede svatove, dođe ovamo i vodi nju, tu, Koštanu, i tamo, u Banji, venča je za svoga sina Asana... Jesi čuo?
Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš. Niko da me ne žali!
Šantić, Aleksa - PESME
Kakav li je onaj nad povijom vranom Crven fesić nusti sa biserli-granom! Pa da čuješ jošte zveket zlatnih grivnâ Kad naranču žutu baci cura divna, I da vidiš osmjeh i slatka joj usta, Bi i tebe s
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su bili do klisure blizu, izostaše do tri šićardžije, pa govore Miloš–čobaninu: „Čuješ more, mlađano Bugarče! Hoćeš dati konja na razmjenu?
Što će mene ralo i volovi? Mene nije ni otac orao, pak je mene ljebom odranio“. Tad govore do tri šićardžije: „Čuješ more, mlađano Bugarče! Ako ne daš konja na razmjenu, mi ćemo ga na silu oteti!
Dok se Miloš malo ponačini, utom svanu i ogranu sunce; al' povika sa grada Latinče: „Oj, čuješ li, srpski car-Stjepane!
svačem će Juže besjediti, kako koji dobar junak jeste, iznijeće knjige staroslavne — da kazuje pošljednje vrijeme; ti kad čuješ, vjerna slugo Lazo, a ti trči na tananu kulu, te donesi onu čašu zlatnu, štono sam je skoro kupovao u bijelu Varadinu
“ Al' iz crkve nešto progovara: „A čuješ li, Vukašine kralje! Ti nijesi posjekao Marka, već posječe božjega anđela“. Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune
Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo govorio: „Čuješ li me, vojevodo Janko, i ti s njime Ustupčiću Pavle!
tri zlatne jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko! Sade biraj čiju ćeš jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!
Miloš sitnu knjigu pisat u Prilipa, u bijela grada, svome pobru Kraljeviću Marku: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, il' ne čuješ, il' ne haješ za me? Teške sam ti muke dopanuo, pobratime, u madžarske ruke.
A Turčin mu riječ progovara: „Čuješ li me, deli-Strahin-bane! Tvrđa mi je Vjera od kamena: da ćeš sade đoga naljutiti, da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš
Ali Marko turski razabrao, a u Marka ne ima dukata, već buzdovan meće preko krila: „Čuješ li me, efendi-kadija! Daj ti mene pravog sindžilata, jer vidiš li šestoper pozlaćen: ako t' odem udarati njime, neće
Pa sjedoše rujno piti vino, vino piti i veseliti se; al' govori Mina od Kostura: „Čuješ, Jelo, i srce i dušo! dosad si se Markovica zvala, a odsad si Minina gospođa.
Kad dođeše Kraljeviću Marku, ali Marko pod šatorom pije, pred njim kula od dvanaest oka; besede mu dva čauša mlada: „Da čuješ li, Kraljeviću Marko! Tebe care na divan zaziva, da ti ideš caru na divana“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric se prosto zavali od smijeha: — Aha-ha-ha, čuješ li, Sivče, kako naš junak struže! Još nekoliko puta zapitao je Sivca šta misli o Mačkovoj hrabrosti, ali kako se
Stric poprijeti šakom i požuri kroz Gaj, ali mali opet krenu za njim. — Marš natrag, čuješ li! — povika Stric, pa pograbi sa zemlje neki suvarak i baci se na mališana. Kuja skiknu i odskoči u stranu.
— Pa šta će mu onda puška? — čudio se Stric. Jovanče ga sam kucnu u rame i ozbiljno napomenu: — Čuješ li, pravi se ti da ne znaš ni za kakvu pušku, dobro je tebi tvoj stric kazao.
— Ej, čuješ li ti ono?! — prestrašeno đipi Mačak. — Ehej vi tamo, dižite uvis ovu dimčinu! — zakreketa nekakva ljutita staračka
Negdje iza prvog brežuljka pripucaše puške. Mačak problijedi i zamuca: — Evo ih, čuješ li! Dječaci trkom upadoše u Prokin gaj.
— Šta je ono, čuješ li?! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade.
Nikoletina je netremice slušao, a onda se iznenada pljesnu po koljenu. — Čuješ, pa i mi bi mogli vašim putem natrag kroz pećinu i usred noći iznenaditi neprijatelja na spavanju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i vaša mladost brzo gine. Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije? Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI...
No čuj to, kćerko, dobro i gledaj! Čuješ eto, za Ona i pazi lepo Ova, te od ovih poslova sadanjih uzmi nauku za one. To sam ti ukaz dao da uzdano čekaš i Druga.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata
Ama da čuješ moju bruku! Stiza nedelja, pa svetak, pa nedelja, pogledam ja — a on si jošte ide u pocepane putine! Čorbadži-Petrakija
sa svojim vrsnim pobratimom, apotekarskim ili farmacajtskim pomoćnikom Pajicom, kad ovaj ima svoj „auzgang“, — samo čuješ kako lete, da se posatru, devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko
Ela da igramo! Ela da trupamo! Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i dukati, i trupkaju kondurice i papučice i šušte svilene šalvare, a miris od đulijaka se prosuo
— reče hladno Zona i okrete mu leđa. — E, kučko čorbadžijska, — jeknu do srca uvređen Mane — tag će skoro da čuješ i za moje znanje!... Će me neki ubavo zapanti i plati mi za onaj tatka ti reč „kuče u čašire“!... — Uhuhuhu!
— Da čuješ, demek, ništo... što se zbori. Što ima, što nema poma’ale, i po svet, za toj si mislim i zborim!... — veli Taska.
Ama, sag, sag da gu vidiš i čuješ što si tvori i zbori! ... Slušaj što ti zborim... Nesam jošte svršila rabotu... Ima, jošte koca mi ti mnogo da ti