Upotreba reči čula u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jedno veče se izdaleka čula rika topova. Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše

Ja sam ćutala, a lice sam pokrila mojim malim rukama, pa ništa nisam videla, samo sam čula tupu jeku ašova i motika... I on je, siromah, dosta propatio! I niz njeno bledo lice potekoše suze.

Tek nisam čula kako se on u svoji laki opanci k meni prikrao... Ne reče mi ni reči, samo me gleda. Ja tako blaga pogleda, u onakim

“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate.

“ Od svega toga razgovora meni je jedno mozak poremetilo: čula sam da je i čiča Marko zatvoren, a to beše dosta da me do ludila dovede. Čiča Marko zatvoren!

Crkli bi od straha da se ne ukine penzija, posle, opet, i sama bi „čaršija“ bila u neraspoloženju kad ne bi čula novosti na kojima će neko vreme preživati...

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— odgovori ona ljutito. — E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa. On poćuta malo, iskašlja se, pa opet poče: — Zar baš ostade u potoku, Maro? — Šta veliš?

— Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa. Zeljov riknu i stade tako trzati lancem da se čak dole do vratnica čula zveka. Ispade pred kuću Boško i odazva se: — Ko viče, more, ko? — Siđide amo dole, siđi! — doviknu mu pop otežući.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško.

U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula... Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco.

Ko?... Ama zar ona poći za Lazara?... Da joj daju meda i šećera, ona bi opet okrenula glavu!... Znao sam!... Jesi čula, Jelo!... Ti si baš prava pravcata devojka!... I što je meni na boga teško? Ta, on je meni dao što nikome nije!...

Noć se spusti na zemlju. Beše to tiha, letnja noć bez mesečine. Iz luga se čula pesmica ptičija; vetrić je šuškao po lišću kao mali lopov... Oko Stanka se zemlja okretala. Već mu prekipe.

Ukućani stojahu nemi oko ognjišta. On ne pogleda nikog nego sede na svoje mesto. Tišina ovlada. Niko ni da dahne. Čula se grmljavina i kišne kapi što lupaju po drvenom krovu. Najedared dunu olujina strašna kao da je smak sveta...

Razgledao je prilično, pa se tek nasmeši i siđe s drveta. — Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija... Već se kroz debla drveća mogla videti ona krčevina što se zvala Salaško polje...

je šuškao zelenim lišćem, granje je puckaralo pod nogama, tice su pevale pozdravljajući beli dan, a kroz šumu se čula huka drinskih talasa... I sama pomisao da će serbezno prekoračiti svoj prag, razdragala je Stanka.

Srce bi joj silno zalupalo i krv udarila u obraze kad bi gde čula Stankov glas, ali se svakad za vremena uzdržala da ne oda bola duše svoje... Samo je jedno tištalo duše ranjenika.

Vojvode behu na svojim mestima. Zavlada tajac, kao u grobu. I zaista, čula se tutnjava iz dubina kako dolazi od Viškupije. — Surepe!... Biće džumbusa!... — šapnu Zavrzan.

Leš do leša padao je po poljani pred šancem. Kroz puščanu grmljavinu čula se zapevka ranjenika... Turci stuknuše. Nasta tajac. — Tako ja umem!... — reče Čupić.

Dučić, Jovan - PESME

I spazi, pokraj puta, Sa nekog panja trula: Sav kosmos da zaćuta Da bi se ona čula. APRIL Dažd minu kao posle gatke; Svod sliči polju punom ruža; Odasvud glasi divlje patke, Zeleno brdo puno spuža.

tka večito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi

Proveli su tu noć u šumi, gde je putnik najzad zaspao dubokim snom pored mlade žene koja je bdila. Ona je dobro čula kada zatutnja negde zemlja preko koje je pretrčala neprijateljska konjica u pravcu grada.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Eno mu Čifuta!” — Mati ne sme ništa više ni da proslovi. Kaže, jedanput joj kazao: „Jesi čula, ti, razumej srpski što ću ti reći: ako ti meni ciglo jedanput još što o tome prosloviš, ja ću sebi naći kuću, pa se

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

kad svi po kući zaspe, i časti se sa sebi ravnima, da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se setila preksinoćnjeg sna i došla amo pred kuću. Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj.

imala vremena da lepo posmatra gosta, i zapamtila mu sve, i stas i lice i kosu i oči i odelo, i svojim rođenim ušima čula kad su ga pozvali sutra — u nedelju — na ručak.

— Eto, šta ja kažem! Čim sam čula za onaj njen san, odmah sam kazala i pomislila da će to biti neka nji’ova huncutarija. Udesili oni to sve još ranije.

je neko ubacio spolja kroz prozor čitavu ciglju i polupao joj sav porculan, ne bi se tako skamenila gđa Sida kao kad je čula glas gđe Perse. »Kad me nije juče šlog udario«, govorila je gđa Sida, »živiću bar petnaest godina duže od pokojne mame.

— Zovi ti tvoga pokojnog déku, beštijo čifucka! — grmi iz avlije gđa Sida. Ovo poslednje nisu ni čula oba popa, jer je Melanija odmah skočila za klavir da zabašuri, pa zasvirala i zapevala omiljenu papinu pesmu: »Sjajni

E, al’ ono kako koji dan, sve gore. — Hm! — huknu pop Spira. — Pa kad si čula, što mi to nisi odma’ kaz’la? — Pa ja nisam gđa Persa, da pravim spletke. Ali sad je već dosta, isuviše.

»E, a otkad to?!« pitala se u sebi Jula. Sutradan kad je došla i zalevala, nije čula tamburu da je prati. Sada je videla da je juče valjda nešto ljuta bila, jer, i naposletku, a zašto momak i da ne peva u

I, doista, sutradan, čim je čula tamburu, odmah je ponela kanticu za polivanje, i našla se u poslu u bašti. Ele, da ne budem dugačak i dosadan, toliko

Ni máma u sobi nije mogla čuti tamburu. Ali Jula je čula, i odmah je skočila iz kreveta k prozoru, pa kroz razređene šalukatre videla neku priliku, i odmah u njoj poznala Šacu;

i odmah je skočila iz kreveta k prozoru, pa kroz razređene šalukatre videla neku priliku, i odmah u njoj poznala Šacu; čula sitnu tamburu i razumela reči dobro poznate joj pesme, iako je Šaca, kao obazriv i miroljubiv berberski asistenat, i

Kad ono... vi niste ni čuli! Ne znate ni kol’ko ja! — Molim vas... — Ta šta vam ja baš mnogo i znam?! Čula sam, al’ čisto i sama ne verujem... a na spletke mrzim k’o na đavola... Ta znate me, fala bogu...

O, o, baš mi je žao... — Molim vas, ni reči, k’o što vam kažem, nisam čula! Rec’te samo kol’ko znate; nemojte me, slatka, mučiti! Kol’ko znate, pripovedite, a ja već mogu sebi predstaviti!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći.

Ljuba sam dođe frajla-Julki. Ona mu počne prebacivati, što se nije na njeno pismo odazvao; prebacuje mu još i da je čula kako je išao u D. tražiti bogatu devojku.

— Gospođa-Makro, jeste l’ radi gostiju! Evo moj srodnik, Ljubomir Čekmedžijić, trgovac i gvožđar iz O. — Čula sam za njega, drago mi je, reče gospođa Makra. I frajla—Paulina gospodski komplimenat načini. — Izvolite sesti.

— Verujte mi, auf majne ere, da ne znam; jer nema nota, a nisam nikad od kakvog kinstlera čula srpski svirati. — A zar niste čuli Kornelija Stankovića kako srpski svira? — Nisam, onda sam još bila u inštitutu.

Frajla Varvara strašno se rasrdila kad je čula da nju Čekmedžijić hoće samo za njeno blago da uzme, a ne iz ljubavi. Sad neće da zna za njega, no odmah pokvari usta i

Kako vam se dopada naša Marta? — Prilično. — Tako isto i ona o vama kaže. — Milo mi je! — Čula sam da biste je radi uzeti. I ona bi rado za vas pošla.

Kad iziđe napolje, dočeka ga Mica. Ona je iz druge sobe kroz ključaonicu gledala i sve čula. — Sve je u redu, Mico, skoro ćemo se sasvim spojiti. — Vidiš ,Marko, da je moja mati pametna.

To je — corpus delіctі. Sad sve znaš, daj preko pisara prepisati, pa sudu predaj. Tu je i Mica. Kad je sve to čula, skoči sa stolice od radosti. — Pa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoljna sam.

Sad volim što smo njega uzeli. — Meni se baš tako ne dopada. Pa gadno ime ima, Babonja, i za njega nikad nisam čula. Čula sam za Benjovskog, za Sentala, ali za njegovo ime nikad. — Čuo sam ja, i on je na glasu fiškal.

Sad volim što smo njega uzeli. — Meni se baš tako ne dopada. Pa gadno ime ima, Babonja, i za njega nikad nisam čula. Čula sam za Benjovskog, za Sentala, ali za njegovo ime nikad. — Čuo sam ja, i on je na glasu fiškal.

Snuždenii sede pa tužakaju. — Jesi li to čudo čula što učini Milivoj? Toliko dobra sam mu činio, pa da me izneveri, neblagodarnik! — Da znaš kako je meni!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto. — Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo...

Afrika

Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod zvezdama.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela stalno čula pesma. Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio kao neka bela, mirisna kiša

Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!“ Petrova žena je govorila nekom mešavinom svih narečja koja su se čula u Isakoviča, i njihovom društvu. Ona je imala običaj da sve što kaže, tužno kaže.

Ta gde mi je igla?“ A odmah zatim bi se trgao, pocrveneo, zastideo, pa bi pitao ćerku da nije, slučajno, čula šta je kazao.

A odnekuda se čula i sova. Isakovič je, kao i njegovi bratenci, bio sujeveran. Nije voleo da čuje sovu iz mraka. Bio je još uvek

Ona se na to još više beše pomamila. Poče da viče, tako, da se nadaleko čula: Ubi ga, kažeš? Ubi im čoeka? Ej hej, Pajo! A koliko oni ubiše našijeh, pa nikim ništa. Ubi, veliš? A oni?

Video i u snu. Bio ih je zaboravio. Đurđe onda dodade da je Kumrija videla tu ženu, ili čula šta se o tom laje, pa je javila Trifunu da mu se neće vratiti, i da mu ne da decu.

Nije to što sanjaju devojke iz Drniša. Imala je ona svoga čoveka, mladića i naočitoga. Zna ona šta je sreća. Nego je čula, kaže, da dosada nikad, niko, među njima, nije udarao na obraz žena u Mahali, pa misli da je ovo, što se njoj desilo,

Šta tu ima da se priča? Saznala je to iznenada, slučajno, a zgrozila se kad je čula da je Trifun tu ženu smestio u kući. Bila je slepa. Nikad se od Trifuna tome nije nadala.

duboko disala, a kad je gospoža Montenuovo zapita, da li bi joj dozvolila da je jednom poljubi, pomisli da nije dobro čula, i da je s uma sišla.

Kao što ju je našla. Tako je otpočela jedna ljubav, o kojoj gospoža Evdokija, dotle, nikad nije bila čula, a koja je trajala sve dotle, dok se gospoža Božič nije vratila, sa puta, na kom je srela Isakoviča.

Kad je, međutim, čula, od ćerke, kako joj je ćerku gospoža Montenuovo pozvala, u svoju ložu, i pomilovala, i, slatko, kao devojčicu,

kretala po toj kući, sa ženom domaćina, u nadi da će i ta poseta brzo proći, i da će brbljanje te žene – o kojoj je bila čula, od Pavla, da sa Višnjevskim, ima sina – prestati. Da će se vratiti na uobičajeni razgovor ženski, o kući i deci.

Teodosije - ŽITIJA

Onda najpre prot svetim i blagouhanim mirom, obrazom krsta pomazujući znamenova sva svoja čula. Tako i svetoga pomazujući znamenova.

ga celivaše, i mnoge svoje suze sa mirom njegovim rastvaraše, prinoseći srce i usne i oči, a ujedno i mažući sva svoja čula osveštavaše.

Simeona, u kome mirotočive svete mošti njegove leže, s ljubavlju I sa suzama celovavši, svetim njegovim mirom pomaza svoja čula i osećaše da se veoma obogatio.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ovo nije narod „sit života“, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave. Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim

Kad je valjevska vojska čula Karađorđeve reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik

Nesumnjivo je da su ljudi centralnog tipa bistri i brze shvatljivosti. Uvek imaju pri sebi sva svoja čula i duh; gotovo su uvek pribrani. Nema kod njih duhovno tromih, izuzevši pojedince u šopskom varijetetu.

Ljudi ove grupe znaju da nisu Mijaci, a većina nije ni čula za ime Brsjak; oni koji su čuli znaju da su to ljudi u Železniku i dalje.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena. ANTA: Nije onako ništa čula što bi je uznemirilo? ANA: Ne, koliko ja znam, ništa.

Htela sam i inače da vas potražim, da vam kažem: ja sam onu stvar sasvim drukčije čula no što ste mi vi pričali. ANTA: Može biti, može biti, ali to ne menja stvar.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Želeo sam da nije čula, mada je jasno da je to nemoguće, U jednoj prokletoj rupi kao što je Karanovo i muve prenose vesti.

To je za filmove i bapce tipa Melanije. Ja kao odlično pišem pismene zadatke, ona je čula od Vesne da kod kuće pišem još nešto, iako to nešto, po njenom mišljenju, nije osobito zanimljivo: ko još čita o

Trenutak ili dva činilo mi se da me nije ni čula, no ona reče da nije sasvim sigurna, ali da će, ako bude imala uslove da studira, studirati nuklearnu fiziku.

Pokušavala sam da spavam, pokušavala sam da zatisnem prstima uši i ne čujem ga, ali sam ga svejedno čula, ustala i pustila ga. Zastala je i pogledala me, a oči su joj bile velike i svetle.

- promucao sam trudeći se da me Baronica, koja je čučala na drugom kraju skele, ne čuje. Nije čula. Razgovarala je s dragom rođakom Šarlotom o obliku šešira Gospođe Nadvojvodkinje, dok joj se seterka vrtela oko nogu,

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ja ne bi’ za to bila. Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro.

On je čovek uredan, imućan, kod njega ćeš dobro živeti. Čula si od mene kako je sa prvom bolesnom dobro živeo, kako ne bi s tobom“? — Od slobodne volje, — odgovori Sofija.

Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio. Gospođa Krečar ka Krečara grli, a plače; čula je od sluge kako je bio bolestan, kako su ih lopovi hteli ubiti.

— Vi ste jako oslabili! — Nije ni čudo, tri nedelje ležati! — I lopovi vas napastvovali? — Čula si od Save kočijaša? — Već pre toga čitali su u novinama! — Pa šta? Zar je to u novinama bilo?

Ima u drugoj sobi još nekih sa strane, i tu čekaju da započne, pre neće. Frajla Lujza već je čula da je Šamika tu; čula je od šegrta, kog je poslala da vidi jesu li tu.

Ima u drugoj sobi još nekih sa strane, i tu čekaju da započne, pre neće. Frajla Lujza već je čula da je Šamika tu; čula je od šegrta, kog je poslala da vidi jesu li tu.

Sam je kriv; nije znao stvar dovoljno u tajnosti držati. Neko je stvar izdao, ali ne može da pogodi. Juca, kad je čula vrata otvarati, držala je u ruci zbornik i molila se bogu. Zatvori zbornik, ali eto na vratima mesto Šamike, brat.

Može slobodno Šamika doći, neće se zameriti. Gospođa Lujza kad je čula Šamikino žitije, ne samo što se nije srdila na njega, već ga sažaljevala.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kojeg sa kojom i koju za kojeg. Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a koliko ih ima za idući.

Bacivši se na pleća, pusti da joj suze rone niz obraze i ražalosti se sve više. Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su je inače mučili u zoru i ne primeti ni da se peć bila

htede da se osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je.

potpunoj tišini, na poluglasne zapovesti svojih starešina, mada se odatle već ni njihova vika, preko, ne bi jasno bila čula.

Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza. Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale

Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom, svom mirisnom od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavlj

od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo slabo, izdaleka, ali ipak neprekidno čula.

a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo slabo, izdaleka, ali ipak neprekidno čula.

dana, već je, naprotiv, isto tako željno, iščekivala i svog devera, Aranđela, i pitala za njega, osluškujući ne bi li čula njegov hod, ili glas.

zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na dnu izbe, koji je, neprekidno, mrmljao grčke molitve.

Gospoža Dafina, koja takve stvari od svoga muža nikad ne beše čula, jer je Vuk Isakovič ćutao, ne samo posle sastanka sa njom, već i za vreme ljubavnih pothvata, nije marila to tepanje, tu

Cigana, u krpama, skoro golih, koji su skakali sve na jednoj nozi, proseći i vapijući za milostinjom, ne beše ništa čula, ni videla od onog što se iza kapije događalo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

60); Grbić, S. M., isto, s. 105. ²⁴ Lično saopštenje (Milena Šćurić čula je za ovo od starice iz sokobanjskog kraja). ²⁵ Petrović, V. K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Dali smo slušalice najpre Jeleninoj baki, kao najstarijoj, ali ona nije ništa čula. Samo je pokvarila frizuru. Jelena je čula Hari Džejmsa. Jelenina baka je pravila odličnu višnjevaču.

Samo je pokvarila frizuru. Jelena je čula Hari Džejmsa. Jelenina baka je pravila odličnu višnjevaču. Ona je u julu kupila pet kila višanja i stavila ih u staklenu

Osmehnula mu se. Kazao je svom drugaru: – Može da me ima ako doplati razliku u godinama! Pre nedelju dana čula je kako jedna mala veštica kaže drugoj tamo na Slaviji, gledajući sa zavišću njenu skupu tašnu od zmijske kože: »Šta

dobro poznati raspored: knjige, lampa, zidni sat i izbledeli kauč na kome ti se prvi put dogodilo ono, a onda si čula njegov otegnuti glas: — Halooo? — vikao je. — Halooo? Ko je to, boga mu? Međugradska?

U potpunoj tišini, koja iznenada nastupi iznad oglodanih kostiju, čula je kako preživa porodica za njenim stolom. Otac kao da je isisavao poslednje sokove iz ovlažene čačkalice koja mu se

Nije se čula nijedna jedina reč. Pokatkad bi samo neko promrljao, nešto kao »zapelo je, otkini ga!« ili »podigni joj nogu!

Matavulj, Simo - USKOK

Tu ih tako raspudismo, tu je bio takav pokolj, da ni najstariji Crnogorci takoga ne zapamtiše. Puška se slabo čula, no je sve jatagan radio. Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati.

Koliko bi ljepše bilo da je našao junačku smrt u sred tutnjave, kakva se samo oko njega čula! — To je istina — reče knez. Savo se trže.

I knez spusti ruke. — Bih! — viknu Milica i pobeže. — A, kučko jedna! — viknu Krstinja, koja bješe izišla kolibe i čula pošljednje riječi... — A, kučko, hoćeš mi domazeta! E, nećeš, božja ti vjera. — Jesi li se pomamila, babo!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten. KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto. MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet.

MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten. KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto. MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika?

Treba da usrećimo dete. OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten? MATI: Dakako. OTAC: Jes čula, jedanput je bilo komendije u kući, više neće biti. MATI: Ali zaboga, kad je bolja prilika.

ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije. MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji!

ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije. MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zbog toga je i smatram značajnom. Osamostaliti mišljenje, imati potpuno poverenje u svoja čula i u svoju glavu, osloboditi se stidljivih obzira i stega, verovati u čudo ne očekujući od drugih da ga potvrde, ići

Bogme ni nama, odraslima, najčešće više od toga ne treba! Bar ponekad, bar onda kad se čula užele neposrednih podataka, jasnih sazvučja, čistih imena, koji će nas podsetiti da smo se rodili na zemlji, i da nam

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac. MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MILČIKA: Ali je baš fad.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati, čekati grob u koji leže sve i koji jedini daje odmor i mir.

ispevao izvestan broj ljubavnih pesama, gde je otvoreno i iskreno opevao svoja lična osećanja, zanose svoje mašte i čula, sasvim subjektivno i strasno, kao što će docnije romantičarski pesnici pevati.

Milićević, Vuk - Bespuće

Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana

svoje obale koje vječno obdjelavaju njezini potišteni unuci, da bi ona možda drukčije tekla, kad ne bi, jedne godine, čula udaranje srpova i pjesmu žetelaca. Ko zna . . .

U njihov razgovor miješao se žamor šume nad njihovim glavama i oko njih, dok se vidjelo užurbano mnoštvo radnika i čula lupnjava rada. I toga čitavog dana ne razdvaj ahu se. „Šta je to sa mnom?

Sa jednim nejakim očajanjem, ona se moljaše pred žrtvenicima, i dok su njezine drugarice spokojno spavale i ona čula njihovo odmjereno disanje, ona tiho šaputaše naučene molitve, i uspavljivaše se riječima iz molitvenika. .

Tako nemarno i ravnodušno ju je ostavila i prepustila ocu koji se, kao što je čula, propio i živio sa svojom vešerkom, misleći da je najbolje da njegova kći provodi godine u samostanu, u toj ogromnoj,

se osjećaše sama, sasvim sama, uz neuračunljivog oca, bez majke koja se negdje izgubila u svijetu i o kojoj nije ništa čula.

Sremac, Stevan - PROZA

svet, pa nije nikakvo čudo što je čak i baba Stojna, grebenajući vunu, osudila metodu Maksimovu kad je od svoga unuka čula kako i šta uče u školi. »Cvetna i velika!

Radičević, Branko - PESME

Što bijaše kâ ova sadašnja, I pesmica što ja onda peva, Ta sa brda onog Magarčeva, Pa zapevam otprilike vako (Čula nojca, sad nek čuje svako): Tamo noćna, bez zvezdice tamo, Šta kroza te tako sija amo?

Kud se dede zlato čisto; Kô nesretne one mome Zar i ona sada isto? Pre za koju kad bi čula E je snađe kob ta uda, Bi se ona prepanula I zgrozila oda čuda, I bi glavu, moja bela, Povisoko tad ponela.

“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda. Bleda kao bleda stena, Ledna kao gruda leda, Ni što čula, ni videla, I krv joj se uledela. VIII Veće tako jošte sada, Što će biti još zamalo?

Kada vide junaka mamena Kako sinu od zemlje i trave, Bi utekla od goleme strave, — Cveta jedva da se s mesta mače, Čula rečcu, pa ovako zače: „Zdravo, brate, junače neznani, Zdravo bio kakono i znani!

Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila. Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i okolo kule: „Bre na

Na kumstvo i Murto-beg uiti, Kulu svoju glavam' i(m) okiti; Čula jade sestra Anđelija, Pociknula kâno ljuta zmija, Te povadi od pojasa nože I ubi se, pomozi joj, Bože!

Ona čula, tamo poitala, Pa je Cvetu mlada ogledala: Cveta bela, na svetu divota... Što će sada Ajkuna sirota? Ujedanput sa

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ćaknuta djevojka očito priča o Jošanu ono što je čula od seoskih žena: udovac, ugledan čovjek, a skopao sirotu ludu negdje u kukuruzima i natovario je djetetom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šta ste se ušeprtljale? Došo kadija! MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa nisam čula. Učinilo ti se; biće da je vetar. BEG PINTOROVIĆ: Valjda ja bolje znam! To je kadija.

Da još to preturim preko glave. A ti da mi se nigde nisi makla! Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi.

Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ode? Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo! Žene se zguriše i prošaptaše: — Sirota. Čula da je došao, pa ga zove. Priđoh joj bliže. Sagoh se.

Radite li? — upita on tiho i nekako plašljivo. Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi.

Zna! — jedva dočeka Ariton. — Eto baš danas došla kod mene, da kupi nešto. Čini mi se sô. I govorili smo o tebi. Čula da si bolan, pa pita da li ti se što jede. I ponude ti poslala. Zar ti nisu dali? — Ne! — željno odgovori Mita.

Ali valjda pomisao da je to Marina ruka spravljala, i, kad je čula da je bolestan, da je, šaljući mu ponude, spravljajući mu ih, možda, sigurno i plakala za njim, valjda pomisao na to učini

Od tada je Ita prestao da od braće joj kupuje švercovanu stoku, niti je dolazio više... Posle za njega ništa nije čula do samo to da je tom čoveku, za koga su je dali, Ita pobratim; i kad je to doznala, čisto joj je odlaknulo, kao da se

A za toga čoveka, muža, čula je da je iz gornje mahale, dakle iz najboljeg dela varoši, da ima kuću, da je terzija, ali da ne radi u dućanu, već u

I čula je da je, dok je bio mlad, putovao, išao na pečalbu, posle se vratio, dva puta ženio, ali kažu, da su mu obe žene umrle

Ona ga je nesvesno odgledala. Čula je, kako ga zaustavljaju, a on neće. Glas mu suv. Ču kako mužu joj u šali dobaci: „Ti zaustavljaš, a ovamo jedva čekaš

je mintan, bošču i, spotičući se u kujni o razbacane sudove koje sinoć pijana aščika nije mogla da ukloni, izišla. Čula je kako aščika, probuđena njenom lupom i spoticanjem, progunđa za njom: — Ti li si? — Ja, ja. Ništa, teto!

Samo što su mu preko praga, iz dućana, virila njegova prljava deca s komađima hleba. Čula je da on tu decu sâm pere, oblači i zajedno s njima spava u tom svom dućančetu...

Majka joj, preplašena, uzalud je obigravala oko nje, zvala je, molila, kumila. Ništa od nje nije čula do: — Ostavi me. Ne diraj me, majko... — A glas joj je bio istina na plač, ali suv, suv.

Kostić, Laza - PESME

Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen slavom od vrta

Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen slavom od vrta svog: bula

Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen slavom od vrta svog: bula mu krila rezati stade na

oh, tu zar?” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci. rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože blagi!

otvori vrata jednoj siroti!” dugo je tako kucala bula, dugo je nisu bratija čula, dok nije jedan iz dvora se vinô, bravu odvrnô, vrata odškrinô: „Pa koje dobro, lepa hrišćanko, il' nevolja koja, mlada

” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo? za ime boga da l' sam čula pravo?! Drktala je bula od pete do glave, čujući pozdrav igumna Varnave, sa bleda lica kad joj pade veo, i Varnava kao

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Sutradan kad aždaja otide iz rekavice, carev sin dođe k babi, pa mu baba kaže sve što je čula od aždaje. Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini

Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u planinu k babi, i došavši k njoj, reče joj: — Pomozi bog, bako!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka. Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine.

JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar. JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali...

JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega. Dakle, snao, čula si lozinku; samo kuražno! (Odlazi.) MAKSIM: Šta te je opet sad naučio? SOFIJA: Ništa.

MAKSIM: Jesi li to poludila, more? SOFIJA: Zašto, što je dobro, treba činiti. MAKSIM: Jes čula, ako to učiniš, odma se seli iz kuće. SOFIJA: Ja sam tvrdo zaključila, i to mora biti. MAKSIM: Mora?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PELA: Ali ako me poznadu? SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ? Oćeš i ja da počnem? Nisi čula ko sam ja? POZORJE 7. PERSIDA, PREĐAŠNE PERSIDA: Evo limunade, milostiva gospođa.

SULTANA (zamane na njega): Skote, i da bi li, strvino, oslepio i doveka ne progledao! STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati. SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida?

SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida? Sad ću ti zube izbiti! STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Nikada samlji nego krajem jula Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula Oštra ko nož još topao od točka Brusača, ali bitno nedostaje: Anđela koga slutiš nećeš sresti, A vazduh trudan je od

postojanja po kazni Il milosti, i sipki pesak Klepsidre što mi se prazni; Glose o tebi se glože, Razum je razjeo čula, Mi smo tumači rasula: Jesi li bolestan, Bože? (8.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

još jednačine sa tri nepoznate i romantizam u srpskoj poeziji (tvoj pismeni zadatak), i sedam neprijateljskih ofanziva čula opažanja Galileo Galilej i osmeh Omara Šarifa i Veliki Medved ruski klasnici sa bradama i lukavo zaobiđeno začeće

„O, zar se i to može! Da nisam slučajno čula priču o jednom običnom srpskom biku, na časnu reč, potpuno bih izgubila poverenje u ljubav. Dotle je došlo!

— kaže mirno matori.— Sve te godine, naravno, računaju mi se duplo! Zar ne, Ana? Ja ništa nisam čula. Neću ni za koga da navijam. Sistem — neutralna Švajcarska! — I ti to nazivaš životom? Drugi muževi ...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.

U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog slavuja. U zlatnu stogu raž mi tela zdeni da budem polje orošeno, zbrano, sa zrnom Čeda -

čuj me: Pištaljkom srca površjem zvizni, pola rascvetaj, vid mi prozari: ovo su plamci, paralelizmi, čempresi čula, vitki lastari telesnih ptica! - Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim.

Vaskrslih duša začuje hor se: Prašumo smrti ogluhlih čula, gluvila stvrdlog, razgranat bor se saborno spušta s prestonih tuja; žalosti davne palme se pale: uzlazno nose

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ono je ljubov, ljubezni tatice, kad se koji kralj u kakvu princesu zaljubi! MARKO: Jes čula ti, gizdušo, nemoj ti meni mozak zavrtati s tim tvojim princezama.

(Otide.) JELICA (pokrije lice rukama): Ah, Gott, šta se od moga romana učini! MARKO: Jes’ čula, devojko, ja sam tebi sto redi kazao da ćeš ti meni glave doći s tim tvojim rumanma.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja. Živela večno u miru, sreći, nikada lavež ne čula pseći. I još ti ovo na kraju velim: ja sam za ručak trbuhom celim!“ Otpoče ručak čaroban, bajni.

Skita se mačak, nije ga strah, sa krzna stresa zvezdani prah. A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan: doći će

A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan: doći će mačak i u moj stan.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Život od Benvenuta Čelinia. Opisan je ceo život Italije u XVI veku. — Da li je sramota priznati da nisam nikad čula za nju? — Sigurno da ne.

— Radio sam s njim pre nego što je postao sekretar. — Izgleda da je to čovek neverovatno energičan. Čula sam da je pravo čudo. — Može se reći da je to više no čovek. On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još?

— Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti. Setio sam se; i nije trebno da kažete i to. — Kad već niste odavde.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

A ja kažem jutros Agatonu: navij, boga ti, taj budilnik da ga čujemo kako zvoni. SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota!

SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota! Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo

ADVOKAT: Drugi bi način bio kada bih zahtevao od suda da se odmah otvori testament. DANICA: Ja sam čula da se mora čekati četrdeset dana do otvaranja.

SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Oni iz vagona mahali su rukama, podvriskivali, čula se i pesma, a neki u poslednjem otvorenom vagonu zagrljeni, i viču iz sveg glasa: „Dole Švabe... dole!

Onda ljudi zapnu još jačom žestinom, kao da bi hteli da zagluše svoja čula potmulim udarima pijuka. Malo posle opet zastanu, slušaju i sve im se čini da poznaju glas...

— Druže... Bog da ti dušu prosti — progovori tiho kapetan Danilo. Zatim se okrete vojnicima: — Kako se ovo desi? — Čula se tamo larma — progovori jedan. — A gospodin potporučnik beše ovde i pomače ciglu da vidi. Tek puče, on pade...

I od ljudi, i od... htede reći: „i od Boga!“ — ali zaćuta, mahnu glavom i s drhtajem uzdahnu. — Čula sam — poče moja majka — da si išla... Mlada devojka kao da se prenu.

— reče blago sveštenik. — Doći ćete posle“. Išla sam nevoljno. Sveštenik mi je nešto govorio, ali ja ništa nisam čula. Predosećala sam da se bliži čas i sva sam se pretvorila u iščekivanje. Okrenula sam se.

Ali kroza san čuh neki krik. Trgoh se. Sestra me zapita zastrašeno: „Šta je to?“ Opet se ponovi... Verujte, čula sam udare njenog srca. Bila je kao izbezumljena.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Kad god joj naiđe njena obična tuga za kućom, ona se zavuče u žbunje, pa stane naricati isto onako, kao što je čula svoje seljanke da žale za pokojnikom. Posle se već navikla, a u višim razredima beše veoma zanimljivih stvari...

Još iz dvorišta opaziše da je došlo dosta članova: iz škole se čula takva vreva, kao da je tamo nekoliko stotina žena, jer su se čuli većinom ženski glasovi. Ljubica pretrnu i zastade...

— A premeštaja nema? — Nema. Velja dobio... — Čula sam sve, prekide ga ona. Kakav je to Vlajko Pecić, što dolazi na Veljino mesto ? — Naš Drug... Onako je nekako...

skoro ćeš i zaboraviti da imaš kuću, da te ovde neko čeka i brine se o tebi. Samo ta sudnica prokleta!... — Jesi li čula, ženo, upamti jednom za svagda: nisam te ja uzeo da mi budeš tutor, nego žena!... Da me slušaš, a ne da mi tutorišeš!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava! Čula ti se vala Čak do Carigrada. Ti si posejala Šestoper kaloper I rani bosiljak; Tu su s’ navadili Momci neženjeni,

“ Kad to čula šećerli djevojka, Otporuči Karanfilu Jovi: “Oj Boga mi, Karanfile Jovo! Ja sam čula, da si kujundžija; Poslaću ti

“ Kad to čula šećerli djevojka, Otporuči Karanfilu Jovi: “Oj Boga mi, Karanfile Jovo! Ja sam čula, da si kujundžija; Poslaću ti sitnu trepetljiku, Sakuj meni statve i brdila, I ostalo, što stanu valjade, I od toga

Ali ne smem od brata tvojega: U tebe je bratac kavgadžija, Kudgod ide, on zameće kavgu.“ Kad to čula lepota devojka, Ona ide u goru zelenu, Te premeće drvlje i kamenje, Dok je našla guju otrovnicu, Zaklala je zlaćenim

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Odahne.) DROBAC: Vješo sam one leševe na Žitnoj pijaci. Pokraj kantardžinice. GINA: Čula sam. DROBAC: Bolje bi bilo da si viđela. GINA: Ako se dosad nisam nagledala...

Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala? GINA: To što si čula! Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj!

Da joj kažem? DARA: Sekula ti je uhapšen! GINA: Šta kažeš? DARA: A ja sam mislila da si ti to već čula! Sumnjaju na njega da je pucao! BLAGOJE: Zar Sekula? DARA: Drže ga u Predstojništvu policije!

SIMKA: Nemojte da joj zamerate, nije joj lako! JELISAVETA: Ne pamtim kad sam čula onakve izraze! SIMKA: Utopila je život u onom koritu! JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!...

BLAGOJE: Odričeš ga se sada, kad je u zatvoru! GINA: Ja da se sina odričem! Ti si poludeo! BLAGOJE: Čula si čoveka šta kaže! GINA: Može on da kaže šta hoće, nije istina!

BLAGOJE: Ne mogu? Gledaj kako ne mogu! (Baci flašu daleko u reku.) Jesi li sada videla kako ne mogu? Jesi li čula kako je bućnula — buć!

DROBAC: A mene se ne plašiš? SOFIJA: Zašto da vas se plašim, nemate rogove! Jedino me uplašilo što vas nisam čula! DROBAC: Ovo su opanci, kapičari, teleća koža. Ne čuje se kad ideš u opancima.

DROBAC: Zovemo se... Drobac. SOFIJA: Je li vam to ime ili prezime? DROBAC: To mi je sve. I ime i prezime. Nisi čula? SOFIJA: Bože! Što ovo lepo miriše! DROBAC: To ti je čubar. Dobar je protiv reume. SOFIJA: A ovo?

Treba da znadeš da je i kopriva lek. Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike. SOFIJA: Zar kopriva? Čula sam da može da se kuva i da se jede, ali da leči... DROBAC: I od najgore travke ima vajde. SOFIJA: I od korova?

A jedva sam i čula šta govori, pola reči je odnosio vetar. Ali mi se čini da je rekao: „Ubiću one koji su mi mrskiji nego ti!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas.

mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast, polako, u umiranju smiri, i čula upokoje. I, tako, bez reda, mladost uvijam mirom, snegova i leda. I, tako, bez puta, moje milovanje, po umiranju luta.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ona istrese, pruži bardak, pa mucne: hm! a ovaj ščepa za grlić, pa se polako izmakne u pomrčinu. Ona do nje čula mucanje, pa pruža ruku, a bardaka nema. Onda ona njoj: hm! a ova ti njoj: hm!

— A jesi čula, nano Jocu Ilinog kako kaže, da zna njega, skoro je — veli — svršio prava, pa kaže da je mlad i lep i lane ga je, kaže,

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Uselio bi se, jest, al' je mogla da se useli kakva familija. Ovako... Jesi li čula, neka popadaju sve saksije, neću više da mi izlaziš tamo!

PAVKA: Kakvih ti nas nema! Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom! JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete!

JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete! Eto, idite tamo u sobu da vam kaže Pavka šta je juče čula, pa da se krstite i levom i desnom. Idite, idite, to vredi da čujete! PAVKA (nudeći Marinu): Izvol'te!

SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova! SPIRA: Ti da se ne mešaš, jesi li čula? SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, makar jednu reč da progovorim. Kažem: otac, a ne raduje se detinjoj sreći.

PAVKA: E, a ko ti to kaže? DANICA: Ja kažem! PAVKA: Od njega si valjda čula? DANICA: Pa od njega. PAVKA: A ja sam, vidiš, od Jevrema čula da on neće biti poslanik i da se bambadava bakće i lomi.

DANICA: Ja kažem! PAVKA: Od njega si valjda čula? DANICA: Pa od njega. PAVKA: A ja sam, vidiš, od Jevrema čula da on neće biti poslanik i da se bambadava bakće i lomi. DANICA: Ne zna to otac, on misli... PAVKA: Gle sad ti nje!

Kad je inat, umem i ja! DANICA: Manj ako to ne pomogne! PAVKA (krsti se): Ju, ju, ju! E, jesi čula, ti si pustila jezik kao prava opozicija. Zar te nije sramota tako da razgovaraš s majkom? DANICA: Pa, ne, ali...

Još ujutru rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu.

(Pavki.) Čuješ li, Pavka, to je narodno oduševljenje! Jesi li čula koj' put šta je to narodno oduševljenje? PAVKA: Nisam!

MLADEN (odlazeći): Neće da propadne, kud bi propao! (Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca.

(Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca. To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala!

IVKOVIĆ: Čuli ste, valjda, kako je vaš otac postupio sa mnom? DANICA: Čula sam, al' se to mene ništa ne tiče. IVKOVIĆ: Zbilja? Pa ipak... roditelji?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Dalje se od grdna smeha nije čula ćatina deklamacija, jer sve udari u smeh kad vide da je to samo šala, da se i sam ćata smeje.

! Da l’ su, bože, sve to — i taj plamen i te glase i zvuke, zdravice i usklike — videla i čula i ona braća s one strane okeana, tamo, — u Braziliji?! Da l’ su samo, bože, videla i čula?!

! Da l’ su samo, bože, videla i čula?! Ako su videla i čula sve to, — onda je, hvala bogu, sve dobro! Stvar nije propala, i mi se onda nemamo ni za šta

! Da l’ su samo, bože, videla i čula?! Ako su videla i čula sve to, — onda je, hvala bogu, sve dobro! Stvar nije propala, i mi se onda nemamo ni za šta plašiti od suda potomstva.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Grunuli doboši po Stigu, Mačvi i Guči: Pucala je, al kao što se puca na svadbi, Il na vašaru, ili kad se šenluči. Čula je, na svoj račun, mnoge reči pogrdne, Prozvaše je Lonac koji vodu propušta, Pri opaljivanju volela je da se otrgne I

Drale su se — cela ih je pijaca čula! A starac je ćutao kao mula, Polažući pravo na tri udove Kao na sopstvenu glavu i udove!

Tek, kad sam se, u ranu jesen 1953, ponovo obreo na beogradskom asfaltu, bio sam presrećan. Sva moja čula su pirovala...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kad prost radiosteziski štapić, ili klatno, može da iz velike daljine oseti ono što je za čula običnog smrtnika neosetno, i to pomoću tajanstvenih, za ta čula neprimetnih radijacija za koje ne postoje nikakve

klatno, može da iz velike daljine oseti ono što je za čula običnog smrtnika neosetno, i to pomoću tajanstvenih, za ta čula neprimetnih radijacija za koje ne postoje nikakve zemaljske materijalne prepreke, i koje se rasprostiru brzinom od tri

Rakić, Milan - PESME

na stabljikama glatki Krinovi redom, i dušu mu bonu Preliše zraci mistični i slatki: Pojavila se draga na balkonu. Čula si pesmu, draga, al̓ to nije Vesela pesma nekadašnjih dana...

SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju trube.

— Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on da, dok nije sina rodila, ona se živa nije čula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na očigled protivi, ne izvrši što bi joj naredio, ali, osećao je on,

— Ču li za onoga? Ona, ma da je čula za to, ipak bi se činila nevešta — Šta? — Kako šta? planuo bi starac i već bi počeo izuvati cipele kojima će je

— Kako šta? planuo bi starac i već bi počeo izuvati cipele kojima će je gađati — kako | ništa nisi čula? Gde si? Živiš li? Kako ništa? Zar ja što ne silazim dole, pa misliš ništa ne čujem i ne vidiš?

I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili piska dece. Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih

društvu, koji je ne bi znao, ili bio čuo za nju, ali još je ne video, onda bi Sofka uvek za sobom, kad bi oni odmakli, čula razgovor. — Koja je ova, bre, i čija?

Uzalud su je ostale ućutkivale, osobito mati joj, da ne viče, ne govori, ne grdi toliko glasno, da ne bi Sofka dole čula, ništa to nije pomagalo.

Koliko puta, uvek kad bi mati otuda sišla, izišla, da ovamo Magdi ili Sofki što naredi, Sofka bi čula kako gost, ostavši sam sa ocem joj, govori, kao ponovo mu tvrdi za kuću: — Ja, što rekoh, ne porekoh!

Duboko u noć, valjda čak oko pola noći, kada je bila već lakosana, seća se docnije, čula je odozgo, kroz tavanicu, kako sigurno iz očeve sobe, jednako dolazi šum, čak i glasovi, i neko dugo | hodanje.

— ona se odmah diže, i pođe sa Magdom. I idući preko bašte čula je kako otud trčeći i jureći svi viču: | — Prijatelji idu!

I zaista su to bili oni, „prijatelji“ i dolazili ovamo u pohodu! Čula se čas zurla, čas ćemane, i varoška, i seljačka svirka. Uskoro se poče da poznaje u sredi njih Marko, svekar.

Otuda onda one neverovatne priče, glasovi o njima, „seljacima“. Sofki tada bi jasno što nikad od Magde nije čula kakvu dobru reč o tamo njenim sinovima, snajama na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za te

Sofka od, sreće pretrnu kad ga spazi, i u malo, zaboravivši se, ne potrča k njemu. Zar se već vratio? A ona je čula da je uskoro posle Markove smrti opet otišao tamo, u Tursku.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata! šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi.

„I ne pade mi na um da bi ona mogla biti tu blizu! Sreća da se Joka ne probudi, e bi ova čula sve!“ Pa onda protežući se i zijehajući, kao tobož da zabašuri, reče: „Ja, dijete, šćah nešto da je pitam, nešto o...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

na njoj čok — mnogo čoroje — dubrovačka pokladna maska čuvalduz — velika igla — samaruša čuvida — obrazina, maska čula — šuta ovca (ovca bez rogova) čurek — vrsta kolača, sličan „milibrotu“ džam — prozor dženem (džehenem) — pakao kod

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, ta mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: „Pomozi Bog bako!

” Sutradan kad aždaja otide iz rekavice, carev sin dođe k babi, pa mu baba kaže sve što je čula od aždaje. Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer zažele, vaistinu, i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, pet čula premudrih nasićivaše: gledanje, slušanje, miris, glasanje i dodir ptice.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna! Koliki pljusak, sreća što sam prekrila terpapirom! CMILjA: Jesi čula, udaje se za profisora, a radnica! Dako jedared i mene sunce ogreje! IKONIJA: I dvaput škembiće!

IKONIJA: Ne znam što stalno zvirka napolje. CMILjA: A Mile šmugno! Kaže kafana frakcionaška, leglo! IKONIJA: Čula sam ga, nek mi priviri još jednom! CMILjA: Jesi primetila da se uopšte ne poznaju? IKONIJA: Naravno, laže dok zine!

Kad me baš pitaš! IKONIJA: Kafanu nemoj da mi nazivaš mišjom rupom, jes čula? GOSPAVA: Nego šta, nego je mišja rupa! Cmiljo, naspide nešto duplo! CMILjA: Šta ćeš? GOSPAVA: Duplovaču!

) IKONIJA: Šta bi, ludaji? CMILjA: Samo sam je pitala di je brazletna, čula si! Kad rekoh brazletna, ko da sam je potpalila! Vidla si kako se smesta ekspresirala!

Stanković, Borisav - JOVČA

Šta ću? Znaš, ti si je tako razmazio pa i od tebe duže spava. JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

(Pokaza mu rukom put nove mađupnice, otkuda se čula velika graja.) Niko to od fratara ne sluti, a sluge nas ne smiju odati, jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!...

Mi često o tebika razgovaramo. Čućeš samo šta moja Cvita o tebi zna... A, zbilja, di si pošâ? Čula sam od slugu da je fra-Brni sasvim loše, da je pri skončanju?... Bakonja nije mogao doći k sebi.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O moj oklop ponoć kuca ko o zvono. KALEMEGDAN Gde je muzika što se nekad čula? Gde je čisti vazduh što strujaše Kroz zavese sa reke (uz korove i šaše) Preko ruke, kao milovanje deva s kula?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Da se nije spetljao s nekom od onih belosvetskih? Čula je ona da trgovci imaju po varošima žene koje plaćaju poklonima i novcem. Stalno je po svetu, odvojen od nje i kuće.

prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu svađu i sve joj ispričala. A tako mu se obradovala, ništa joj nije smetalo što ga je palanački kočijaš dovezao.

— Ti si nešto mnogo gore. Ja sve znam, pa ćutim. Vidiš li kako ova moja pati? Čula me! štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo.

se utinjala vruća para, zabacila je na leđa, pa se dugo i usrdno krstila, nejasno šapućući reči svih molitava koje je čula i onih koje je sada sama izmišljala.

Bez poziva, kaluđer im je stvorio kapiju: on ih je, po dogovoru s Milunkom, čekao. Nije čula da im je kaluđer nazvao boga, pa je zaslutila zlo, sećajući se da Đorđe nije hteo da dođe na nedelju službu u manastir

Bez ijedne Misli klekla je uz kamen. Čula je šum kaluđerovih opanaka što su se gubili iza stubova, i tupo, jedva čujno kapanje voska po crvenkastoj polutmini.

Šta je krala?... Grožđe i nekoliko puta tikve za svinje. Do udaje ništa više. Još nešto, još... Čula je kako vosak sa sveća kaplje u pepeo. Čula i svoje disanje Bilo je toliko glasno kao da vetrovi duvaju.

Do udaje ništa više. Još nešto, još... Čula je kako vosak sa sveća kaplje u pepeo. Čula i svoje disanje Bilo je toliko glasno kao da vetrovi duvaju. Od straha je zaustavila dah.

Čula i svoje disanje Bilo je toliko glasno kao da vetrovi duvaju. Od straha je zaustavila dah. Čula je srce, njega nije mogla da utiša. ...Do udaje nisam više ništa zgrešila.

Nisam naumila! Pomislila sam samo danas, dok sam se kupala. Nisam ni pomislila. Drugi je neko pomislio. Šapnuo mi. Čula sam. Đorđe me je tukao, ni krivu ni dužnu. Tada, u ljutnji Mi se pričinilo da bih s drugim. Neću s Tolom.

Do ponoći je uzaludno lovio njen glas, nigde je nije bilo, nije se čula, kao da se utopila; pripijen uz vrata, čekao je da zaškripe stepenice, čekao je da ne bi izludeo, presvisnuo, i gubio

Ona, sigurno, zna da ću je ubiti. Zašto mu je onda rekla? Sigurno je čula ono što joj je govorio da s Tolom uradi, kad se vratio iz Beograda, one noći kad je bajagi spavala, a u njegovoj glavi,

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali nije mogao da se obuzda. Kad su ga uhvatili, Zlatoprsta je čula samo tupi pad i očajnički mladićev krik: — Čekaću te!

Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo. Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i rastužila se.

Zabljesnu je sjaj vrta, kakav nikada nije videla, ošamuti miris cveća, za koje nikad nije čula. Iznad visokih, krupnih cvetova letele su plave ptice nalik krupnim plavim leptirima, ali šum krila nije se čuo.

Jedino je stena ćutala. »Možda me nije čula?« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače.

Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi. Ali stena se i ne osvrte na njegov pozdrav.

Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora.

Ali ni ona nije čula da u Peletini postoji išta slično. Zato je čula da u 3emlji Vetrova postoji zlatna ptica. Onaj ko tu pticu uhvati

Ali ni ona nije čula da u Peletini postoji išta slično. Zato je čula da u 3emlji Vetrova postoji zlatna ptica. Onaj ko tu pticu uhvati dobiće sve što poželi pa i zeleni kamen.

Onaj ko tu pticu uhvati dobiće sve što poželi pa i zeleni kamen. Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Jedno od najvećih je nailazilo čim bi Ljubica čula kako, u razgovoru sa drugom ženom, iz Miloša izbija onaj izazovan smeh.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ljubim li te... il' me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara? Ljubim li te... il' me bezum ganja; Nema vida, čula, osećanja; Ljubim li te... il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te...

Popa, Vasko - KORA

se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planete A njega nema SVINjA Tek kada je čula Besni nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je žao Što se istrgla Iz naručja kaljuge I što je večerom

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

samo nejasno saznanje koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje koje proističe iz nadražaja naših čula relativno, mutno, samom sebi nepouzdano, prividno i varljivo.

Kao princip života i kretanja, duša pripada nižem svetu postajanja, i u njemu ostaje dok opaža i žudi za predmetima čula. Ali ta ista duša ulazi istinskim saznanjem ideja u carstvo više stvarnosti i neprolaznog bitisanja“.

U suprotnosti sa Platonom, koji je, zbog njihove varljivosti, naša čula smatrao za potpuno nepouzdana, Aristoteles je uvideo da se putem čula dolazi do upoznanja pojedinačnog, a indukcijom do

Platonom, koji je, zbog njihove varljivosti, naša čula smatrao za potpuno nepouzdana, Aristoteles je uvideo da se putem čula dolazi do upoznanja pojedinačnog, a indukcijom do upoznanja opštega.

„Kako? Kako?“ šaputahu one dve. „Demarista“. „Otkud znaš?“, zapita plavojka. „Pazite dobro! Čula sam kako se Arhimedes raspitivaše kod Euristena o mnogim svojim aleksandrijskim poznanicima; kad zapita za Demaristu,

Građa njenih nogu pokazuje da je bila odličan trkač i imala izvanredno razvijena čula, kao divokoza naših Alpi i Pirineja.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ I opet hoću da vičem ali nikako ne mogu, ah Bože, nikako ne mogu, a čini mi se sve kad bih mogao i kad bi ti čula ... ali najedanput pogledam a on primakao glavu tvojoj, pa usne i ti tako isto i ... on te poljubi.

Bila je to jedna javna žena koju sam davno bio napustio i koja je poletela k meni čim je čula o mom raskidu. Ali se brzo povratih, jer mi se učini da u njenim očima i u njoj vidim nešto tako popravljeno,

Na desnom krilu našem, kod puka potpukovnika Vase Ginića nije se čula paljba; tamo valjda nije ni bilo organizovanoga otpora.

Očekujući pero i mastilo, referent artiljerije je osmatrao ulice, kojima se prilazilo stanici. Tamo se još čula paljba. Referent inženjerije je redigovao naredbu, kojom se određuju predsednik, kmetovi i odbornici.

I tamo priča sve što je čula od Ikete, i kune i proklinje one nečastive sinje neznabošce socijaliste. A oni se tamo dosećaju.

Ali me je ona slušala pažljivo, i tako kao da nikad o tome ništa čula nije, pa se čak zadivila kad sam joj rekao: da ona ista drvena takovska crkvica, pred kojom je Miloš izgovorio one

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

(s dvorišta, kroz ritmičke udarce proljetnog lupanja ćilima, čula se pjesma mlade sluškinje. Djevojka kudeljnoplave kose, obilato nasuta po licu sunčevim pjegicama, tek nedavno došla sa

hljeba, i krpa neba sa šakom zvijezda nad glavom — i ja ne mogu da zamislim veće ni stvarnije sreće: sve želje šute i čula dremlju, a misli imaju prazničko ruho i bijele skrštene ruke.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš? — viknu Stanka, trgnuvši ruku ispod mlaza. — Zar pisi čula? Đurica pobegô u goru, pa ga sad javio kapetan opštini da je hajduk. Stanku veoma iznenadi ovaj glas.

Napunivši vedrice, ona ih, kao kakvu igračku, prebaci obramicom na rame i, misleći o svemu što je čula, pođe kući. »To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga.

— Stako, čekaj, bolan, da napunim, pa ćemo zajedno. Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata

Sve što je čula da je Đurica uradio, njoj izgledaše i neobično i umesno, sve joj to beše i čudno i primamljivo. I što se više ona

se Stanka posle takva odgovora uplašila i stala bi raspitivati i domišljati se ko li je to bio, ali sad kao da nije ni čula odgovor: samo ga pogleda i sleže ramenima. — S kim si to bio tamo?

Njinu kuću obilazi daleko! — Šta li rade moji, da li si čula ? — zapita Stanka, izbegavajući da ih nazove po imenu. — Zdravi su.

Stanka preblede, ali se ne mače s mesta, a on, pribravši se, progovori lakšim glasom: — Jesi čula, ovako se više ne može.... dovde si mi već došla — i on pokaza rukom na gušu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Sutradan, kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: — Pomozi bog, bako!

Sutradan, kad aždaja otide iz rekavice, carev sin dođe k babi, pa mu baba kaže sve što je čula od aždaje. Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini

A kad sneg pade, ovce stanu blejati od gladi, a čobanin zapevati iz svega grla. Čula to neka stara devojka, pa iskočila pred njega i upitala ga: — Zašto be, čobanče, plačeš?

— Uhvatio bih ja dosad i stotinu, nego su odveć lukavi i plašljivi, pa svi preda mnom bježe. BABA I BLAGOVIJEST Čula baba da mnogi govore da nema više zime poslije Blagovijesti, pa išćerala jariće u planinu a ostavila doma zubun, pa

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nek lepoti pute Pokaže mladost dok je još sa nama. Osmehom dušu i rane zakloni. Zapali čula. Neka srce tako Pređe u usne k'o vetar u zvuke.

Sad nemam više visokih obmana. Putem stvaranja ne kreće se snaga, Duh neće više da vidi i sanja: Ostala sa mnom samo čula naga I zadah truo sporog raspadanja. Putem stvaranja ne kreće se snaga.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Vremenom mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli.

U mraku su moja čula bila osetljiva kao u slepog miša i mogao sam da razaznam postojanje nekog predmeta na udaljenosti od 12 stopa čudnim

Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.

- Ah, moje dete - uzviknu jedna starica koja me je čula - ne krivi ih, oni su to uradili samo iz nestašluka. A ovo iskustvo vredeće ti mnogo više od tuceta pečenih gusaka;

i košulje sa leđa hrabrih boraca, i onih koji su napadali i onih koji su branili grupu u središtu događaja, ali se nije čula nijedna psovka niti se primećivala želja da se prolije nečija krv.

Na kraju pisma rekla je: “Čula sam da je Berlin mnogo bliži Idvoru i, kada budeš tamo, lakše ćeš skoknuti ovamo, mnogo lakše nego sada.

Kada bi čula nešto važno, uvek bi reagovala u skladu sa svojim pogledima na život. Reagovanje ove vrste bilo je naročito izraženo

Reagovanje ove vrste bilo je naročito izraženo kada bih joj ja nešto govorio. Ovoga puta, kada je čula šta sam novo naučio u Berlinu i doneo u Idvor, podsetila me je na ono što sam pre petnaest godina naučio kao novo od

A kada je čula kako hvalim Helmholca, ali i moje mišljenje o rasnoj netrpeljivosti prema Nemcima, nije žalila truda da mi dokaže, jakim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Devojka, gledajući ih, sjeti se svoga grada i krčmara u njegovim tijesnim ulicama, iz kojih se čula divlja pjesma pijanica, a u koje je ona s nekim strahom gledala kad bi pošla po vodu na vrelo.

Silom hoće da podvrgne svoju slobodnu volju, u ovome odlučnome času, navici; saziva u pomoć sve ono što je čula o težini i svetosti braka, ali nikako ne može da se snađe.

— Ti uvijek dangubiš! — javi joj se osorljivo. Ona usprene, jer ga nije spazila no kad mu je glas čula, pa kako je dojila dijete, instinktivno skupi se da zakloni dojke.

” Čula je u selu da piše da mu je u Americi dobro, no svejedno da žudi povratiti se. Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je

obazrije ka onoj drugoj, slabijoj; časom stoji, sumnjivo gledajući u me, kao da misli bi li naprijed pošla, ali, kad je čula staričin glas, slobodno pristupi k njenoj ruci.

Razabrao se i dolaze mu na pamet reči čisto božje, koje od njega majka nikada nije čula dok je bio zdrav. —Spavaj, sine! — nagovara ga majka. —Ne mogu... Je li, majko, dok ozdravim, poći ćemo odmah gore?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

od glasovite Remboove tvrdnje da pesnik „postaje vidovit pribegavajući dugom, ogromnom i smišljenom rastrojavanju svih čula“34 , pa do najnovijeg, tada aktuelnog dadaističkog razgrađivanja ne samo književnih konvencija i sintakse nego i same,

u njegovim esejima, u kojima se ogleda budna samosvest o unošenju nereda na obe strane: među „pomešane“ podatke koje čula daju pesniku o svetu, ali i u sam jezik, koji bi inače morao služiti za uspostavljanje poretka.

Ovde oblikovnu meru diktuje sam glas, glas koji reč izgovara da bi se čula, a ne samo pojmila. Stih nije konvencionalna mera, nego glasnojezički gest.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Svi su glupi na oca! (Imitira je.) „Zašto ga zovu?” Pa ne zovu ga, valjda, da im nasađuje kvočke; nego, čula si, pala vlada i sad ima nova da se sastavi. DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim?

ŽIVKA (ponavlja u sebi): Pera Kalenić? Pravo da ti kažem, nikad nisam čula da nam je neki Pera Kalenić rod. VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”.

” – „Šta, zaboga?” – da zapita druga dama. „Neverovatno” – da odgovori ona prva – „ali sam pouzdano čula ... zamislite gospođa Živka preotela je gospodina Ninkovića od gospođe Natalije!

ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa! E, jesi čula, Živka, baš sam mu pametno govorio, veruj, da je drugi čovek, prelomio bi se, ali ono je, brate, arumski tvrdoglavo.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Izuzetan je uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do

Ne devojka, nego devojče Nuška celo se skupilo u telo kojim vitlaju čula i nagoni. Ali ko bi sve to mogao opisati, izbliza i gotovo iznutra, iz samog doživljaja, kad pripovedač Mile ne bi bio

Oprašta se ona, u stvari, i od onih učestalih a slobodnih opažanja (pomoću svih čula) u kućnome prostoru, sa kojim je inače njeno telo gotovo sraslo, a uzbudljiva su zato što su prožeta devojačkim bujnim

Prizori u crkvi - svi, i potpuno - potiču iz Sofkinih napregnutih, uznemirenih čula. Zato ima tako mnogo sitnih a upečatljivih pojedinosti, u sumornom osvetljenju, sa setnim, čak i ravnodušnim pogledom na

Ali sa koliko su tanane snage, upravo tada, junakinjina čula postala osetljiva za prostor u kome joj se telo nalazi: i ispred njega, sasvim blisko, pa onda nešto dalje; i iza njega,

opet nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u trenutku kad mu čula iz sna izranjaju i, jednim mahom, zajedno sa sobnim prostorom obuhvataju i majku, zapravo majčino prisustvo u kući (jer

Nemir, naime, koji je očigledno erotski, tako silno zahvata Sofkina čula da joj telo izmiče ispod kontrole: odvaja se, osamostalju je, gotovo otuđuje od njene svesti, tako da ga u isti mah i

Prvo što primećujemo jeste da je „on” za čula - dakle čisto telesno - jako konkretizovan: „jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a

Ona povremeno može i da popusti pod navalom devojačkih čula, najtajnijih želja, ali zato svoje emocije ne vezuje ni za koga.

S druge strane, međutim, njoj su data bujna čula i na momente nezadrživi polni nagoni. Otuda je Sofka iznutra, psihički prenapeta, što povremeno uzrokuje podvaj anja,

Građen iz jakih ali protivrečnih težnji, između čula i volje, osećanja i dužnosti, Sofkin je lik zahvaljujući upravo tome i dobio na psihološkoj dubini.

Njome se junakinja oprašta od lomnoga subjektivnog sveta, nastalog u radu njenih jakih a prigušenih čula, i ljubavnih osećanja što su potiskivanjem iz jave i prelaskom u san dobila poetske valere.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Kad je deda došô doma svojoj starici, Sve joj redom pripovedi što se dogodi. A starici, kad je čula, bilo nepravo: „Ala, ala, moj čoveče, stara nebrigo, Taj ti posô, što uradi, nije valjao.

I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja... Jes’ čula, kako te nije sramota tako što govoriti! Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat?

EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset ljeta! Zar ti nisi čula da kćeri kažu svojoj materi mamica? EVICA: Ali kad sam se tako naučila.

Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš? Ne možeš sama da se setiš? dvanaest iljada forinti! Jesi li čula? Dvanaest iljada, to će biti život, to će biti grljenje, evo ovako, evo ovako. (Grli je).

VASILIJE (strašivo): Evice, nemoj se šaliti, ti znaš da me to vređa. Ja ću biti blizu, jesi li čula? (Udali se.) EVICA: Ah, bože, sad mi pomozi! POZORIJE 7.

Miljković, Branko - PESME

da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je

Tada počinje lutanje, osetim da se menja struktura mojih čula i da umesto čela imam jednu jedinu misao. Ne postoji trijumf izvan nesreće.

Ti me zgušnjavaš na mestu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado! Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje tvog

Najbliži dan je koji prođe davno, Smirenost seni primaknuta slavno. Jao, vreme strmo izraslo iza lažnog Susreta čula u umu.

Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela. Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu.

zanet beščulnom muzikom Ubija nas snom o savršenstvu, slikom Pustinje što očisti sunce od vremena I belih svetlosti čula što nam srce kradu. Hvalite sunce koje osvetljava bez promena Suprotne stvari zavađene pojave očajnu nadu.

nisam bio izašao iz noći pune pravednosti i transcendentalnih munja a u mome duhu oko koga su se rojili zlatni insekti čula se zimska muzika što sanja slatke vrhove.

Krakov, Stanislav - KRILA

Vaseljena je bila puna crvenih bakcila. Kada su Cigani prestali sa Marseljezom, i nastala trenutna tišina, čula se daleka grmljava topova, možda čak tamo sa Vardara. Više planine se nebo na mahove otvaralo i palilo ćutljivim munjama.

Novinar je pisao nešto u beležnicu, a dva Engleza su ispijala sa Sergijem bratstvo. Napolju se čula zvrka točkova. Neko je došao. Šef eskadrile je ostavio kneginju i istrčao da dočeka nove goste.

U Sergijevoj kolibi čula se sladostrasna vriska. Bora je izveo baronicu, koju je gušio zaparni vazduh u kolibi, i oni su posmatrali kruženje

Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko...

Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale. — Cepelini, budili se ranjenici. — Aeroplani, tvrdili su drugi.

Ipak je pružila ruke, i privukla muškog. Telo joj je bilo razmekšano i toplo. Kao i u baronice Ivon. Na ulici se čula vika jevrejskog prodavca. Ivona, Iveta... Duško se smeškao... sve je to bilo isto... bio je zadovoljan...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Diskusija dosadna i bez kraja: „Ja stezao, ja stezao ti, ja stezao mene!“ za čas se više nije čula iza nas; već samo pokatkad koji naš korak pod zvezdama.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

SPASENIJA (pogledajući u Stanoja): Te crne oči ja sam videla I glas sam čula... Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče!

SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog, Dokle bezumlje tešku koprenu Na čula baci žrtve klonule... GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?...

Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu? Da l’ zato samo da slušajući Gospodstva vašeg grozne ćefove, U jedu svome i

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Naskoro prestadoše i plotuni; naši su izmakli iz domašaja turske puščane vatre. Još se ovda onda čula po koja usamljena puška; to se pozdravljaju poslednji uporni borci.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

i potrči, čovek tada oseti blizinu smrti, a to saznanje nadjača sve ono što je misaono u njemu, zagluši čula, pomrači svest i onda se juri besvesno... To sam ja sve preživeo. Bio sam sad u sigurnome zaklonu...

— Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku. U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde? Naskoro se pojavi na vratima jedan pešadijski kapetan sa šlemom.

Odeta mi je prišla i tužno me pogledala. — Čula sam... Vi često šetate sa jednom mladom, lepom Belgijankom. Priznao sam joj.

Išli smo grivičkim putem i prilazili rovovima. Baterija je milela. Nijedna se reč nije čula. Zatim smo zašli u gustu bukovu šumu, koja nas je potpuno poklopila.

Nekada su tamo bile bačije. Nebesku tišinu narušavalo je samo blejanje ovaca i jaganjaca, i čula se jeka zvonaca. Sada vlada tamo grozna pustoš. Zemlja je razrivena.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.

„Uroš je danas bio ovde, doneo mi je knjige i čitao mi je, samo da si ga čula, svaka reč mu je plamen bila, još i sad mi zuje u ušima reči: Meni dajte Srpkinju, Za nju živim, mrem za nju.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Jesi li čula? Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!... JELISAVETA: Tvoj mili brat. KNEZ ĐURĐE: Jest, on — A za njim

Još nisi čula — ne znaš pakao? A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao...

Bojić, Milutin - PESME

O, pošli munje!... No za senku slave Oni će dati otupela čula I mreti svesno kraj dedovskih kula, Da. Pošlji kletve i bezverje strave.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda...

MARICA (ščepa mu pismo): Dobro, dobro, dobro! JOSA: Posle on veli... MARICA: Dobro, čula sam! (Uzbuđeno otvara pismo i čita potpis.) Boka! (Glasno.) Hvala ti, Joso! JOSA: A ja onda njemu rekoh...

(Uzbuđeno otvara pismo i čita potpis.) Boka! (Glasno.) Hvala ti, Joso! JOSA: A ja onda njemu rekoh... MARICA: Dobro, čula sam. Idi sad, Joso! JOSA: Pa ići ću, dabome! H MARICA, zatim ANĐA MARICA (ushićena): Slatko ime, Đoka.

MARICA: Ja! KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš? MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen. KAPETAN: E, dobro, čula si i sad si ga videla, a sad 'ajd' tamo u sobu, da mi nastavimo svoj posao.

MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen. KAPETAN: E, dobro, čula si i sad si ga videla, a sad 'ajd' tamo u sobu, da mi nastavimo svoj posao. MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ali babe, koja ga je sigurno čula kad je došao i čula kako viče, još ne bi bilo. U poslu, tamo po bašti je ostajala.

Ali babe, koja ga je sigurno čula kad je došao i čula kako viče, još ne bi bilo. U poslu, tamo po bašti je ostajala.

Iz kujne dolazila je svetlost sveće i sa ognjišta. Čulo se spremanje, mešenje. Gore, opet, na gornjem boju, čula se takođe lupa. I on, još u mraku, već je bio osvetljen. Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba.

A utom bi se već sproću, iz dućana gazda-Stevanova, čula psovka i dozivanje Mladena. — Mladene, sinko, pošlji mi taj tvoj »tevter«!

Kao da se nešto otkinulo od kuće. Otac Jovankin i mati već se nikako nisu viđali. Jovanka, međutim, mada je čula za tu proševinu, ipak ne polažući na nju ništa — toliko je bila uverena u njega, Mladena — ipak je, istina ne baš kao

hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku što se otuda čula.

Izgledalo je da je ceo taj kraj varoši gde je bila njihna ulica, odakle se čula svirka, pesma, zajedno i on sa njima se veselio i terao svadbu i da će ovamo, za svoj račun, odvojeno i on se veseliti,

iz straha da ne budu odbijeni, da ne bi morali od drugog nepoznatog da uzimaju novaca ili njemu prodaju imanja i tako se čula, videla njihova sirotinja, kako s godine u godinu po jedno parče zemlje prodaje se, gubi; a ovako, to se ne bi primetilo,

njega od današnjeg mnogog vađenja i rasipanja vode, da će baba, tobož poslom, kao da je zaboravila da štogod zatvori ili čula kakvu lupu, pa zato se digla da vidi, sa nabačenom kolijom na glavu, na brzu ruku opasana boščom da bi sakrila košulju,

jednako kola bežanaca Srba i Turaka, i varoš se prazni, kameni, očekujući grmljavinu topova i pušaka, koja se još nije čula razgovetno ali naslućivala, osećala, približavala. Sa jednim mangalom žara u maloj sobici, saračani, sedi.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

SEZ, 16, 353; BV, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Da Bog dade te se ne udala, Dok ne vid̓la tri na nebu sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem«...; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74).

‹= što ne može biti› u srpskoj narodnoj poeziji (»Da Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la tri na nebu Sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem!« BV, 16, 364; upor. ibіd., 10, 28; Vuk, Posl.

Ćipiko, Ivo - Pauci

a pogodi—de, reče zašto sam u kuću ušla? —Ušla onako ... —Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove... —Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ... Pravi soko!

Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i dirajući je

On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike. Kako ga ta umorna muzika k sebi privlači, nađe se ubrzo kod žive rabote na očevu vinogradu.

Spuštala se blaga letna noć, kad bijahu na dogledu sela. I drugi težaci — svi umorni — vraćahu se sa polja, i svuda se čula pjesma mladosti. Ivo se bijaše podao ugodnim mislima.

Tu ljubav sve više i više natapale su moćne kaplje bratskog učešća i davale joj snažni osjećaj izjednačenja. Njegova čula, živci, ne bijahu razigrani i uspaljeni kao u onim časovima kada je on u prvoj mladosti tražio ženskinje da utoli

Dolje, u donjoj strani sela, čula se vika i oštriji glasovi žalba, koji se primicahu gornjoj strani. Dok najednom neki ugledaše svjetlo fenjera i za njim

I on u tren krenu nizbrdicom za njima. Nijesu daleko odmakli još sek čula svirka harmonike. Mladić se nije žurio; nije mu ni bila briga da dostigne povorku: nije mu godila buka ni razmetanje

Ja ću te ispratiti, — reče joj Ivo u šali. — Fala bogu! — uzdahne stara, a djevojka učini se kao da nije ni čula. Dobro se smrklo kad su težaci došli na večeru.

A on počeo vikati i htija me opet tuć'; govori: „Ja mogu ča hoću! Ja sam muško. A ti ne smiš, jesi li čula? ... Zadaviću te!” — Ma eto, niko gre! — opazi djevojka. — Ne smeta! Govori! Nije me za nikoga briga!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

neku retku čudnu zverčicu, i verujem da su svi ti muški pogledi, o koje sam se saplitala tih dana, bili puni žudnje. Čula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvši se za vreme obeda prema Laušu, šapnuo: „Lepu kćerku imaš, stari moj“.

Ne, ona je bila ledeno mirna. Ništa se nije pomerilo na njenom licu, kao da nije čula ono što sam joj rekao. Čini mi se da sam pomenuo kako je narod zloban i pokvaren, da upire oči u vlastelu i njihove

Jer, šta mogu reči pred obamrlošću čula? Video sam neke mlade vojnike kako Matiju, svoga vršnjaka, tapšu ohrabrujuće po ramenu, kako ga gledaju sa prisnim

Ilić, Vojislav J. - PESME

No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom. Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Taj trougao i nije, u stvari, trougao. On sede na klupu. Iz zoološke bašte čula se rika lava, ali je Eratosten ne ču.

Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!“ rekao je odlučno, ali mu je glas treperio.

No kada je čula da je u Aleksandriju ušao sa svojom vojskom pobedonosni Cezar, ona je promenila svoj ratni plan. Mesto sa svojom

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori zborit poče; Al' uzdahnu gora

Stanković, Borisav - TAŠANA

Jesi čula? Svi ovde mora da su! I to da im kaže da sam ja tako kazao, da sam ja tako naredio! TAŠANA (uplašeno): Zašto, dedo?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade. Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi. Ili je i ona čula o pomračenju, pa se boji.

Kad se rodilo dete, Stanojla još bolje uperi u svoju okolinu i svojih pet čula i svu svoju hrabru pamet. Snažna devojka, stub kuće, umna daleko nada svoju okolinu, ona odjedared uze osobita prava,

Mađarica, kod svog jače od pedeset godina starog gospodara, usedela se, uranila, poteže je i čula, i nadzor njen nije vredeo skoro više ništa. Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva.

Zove se Rajnhart. — Kako? — zaprepastila se gospa Nola kad je prvi put čula to ime. — Kakvo je to ime? Viknuti ga čovek ne može...

— Dosta tog obožavanja! i ta luda reč se pre frau Roze nikad nije čula u našoj varošici. Čudovište od žene, i ona baš izmislila „obožavanje”. Muka čoveka da uzme!

Ozdraviću ja. — To je govorila frau Roza pred svetom. U Beču, međutim, na molbu i objašnjenje porodičnih okolnosti čula je ona od lekara svu istinu o prirodi svoje bolesti, ali to zadržala za sebe.

Jednoga dana, baš pred dolazak Brankov, gospodin Tomi je jako pozlilo u kancelariji. Pao po stolu bez reči. Čula se zamutila, čovek ne zna za sebe. Preneše ga prvo do lekara, pa onda kući. Nesvest, slabost, hladne utrnule noge.

Kalenićka je, idući poslom ovamo-onamo po kući, čula bila nešto od onog razgovora između oca i sina. Za nju to nije bilo ništa novo; njen muž je češće dizao glas i uvlačio

U osam se znalo šta se po engleski sprema za doručak. U devet je gospođa apotekarica čula za šlafrok mlade gospođe, i čudila se kakve to mogu biti kućne cipele od zlatne kože, u šiljak, i s velikim petama.

— Od Pavla je čula da se ja interesujem za jevrejske probleme, i vrlo mi je dirljivo zahvalila, i imala u očima nešto od one odanosti

Malo se pobojala kad je čula da engleski bolničar obučava sad Ružu Ciganku koja je stala u službu kod gospodin Pavla.

Ne, i ne! Soka je bolje od anđela čula gavrane. Uvređena i vređana nečim složenim — bolešljivost; mrtva majka; bolestan otac koga je obožavala; maćeha,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

bila — tako me je porazilo, da su moja čuvstva sasvim oladnila, i da je meni sada svejedno ili ja za venčavanje čula ili za turski dugački čibuk.

»Ja sam čula da se već neka mašina iznašla na kojoj se može u mesec ići.« »G. spisatelj, vi rekoste malo pređe da u mesecu niko ne

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Da li sudbina nije čula te njegove želje ili je došao u takav nesporazum sa sudbinom, ne znam, tek znam da je onaj najstariji, profesor, postao

Nisam mogao u početku da se izmirim s tim da jedna nauka ne priznaje čula, te da za ono što očima vidiš tvrdi da ne postoji, ali sam se setio da to često biva i u životu.

Kao što vidite, matematički princip ignorisanja čula našao je u ovoj ljubavi svoju najbolju primenu i, kako je Čiča Ilija čovek koji duboko ceni nauku, kao i sve grane njene,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Potpukovnik Petar viknu, te se malo uspostavi red. Sišli smo u našu kabinu. Ali nešto nas je gušilo. Naša su se čula privikla na široke prostore, na hladan vazduh, na šuštanje lišća i lepršanje noćnih ptica, te nas sada muči prazna i

Prestala je najzad i ona paljba koja se čula sa naše leve strane. Stigao je i zvanični izveštaj u kojem se govorilo o nadiranju Bugara i gde su ih naši zaustavili.

Petrović, Rastko - PESME

Služenje čula počinje delovanjem organskim i svršava matematičkim. Postoji bolest matematička. Sve njegove želje kriju tajnu nameru da

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— To je sada naša tajna! — Naša tajna? — reče dečak zabrinuto, pomislivši: možda je ona čula za nekog drugog dečaka? Možda će se dići i otići, čim opazi da on nije taj?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

pusti i besni Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ Al' govori mlada Vidosava: „Gospodaru, Momčilo vojvoda, meni nije nikake nevolje, već sam čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh

“ Al' govori mlada Vidosava: „Gospodaru, Momčilo vojvoda, meni nije nikake nevolje, već sam čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu

Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste

“ Ode tatar caru čestitome, te kazuje što je rekô Marko. Kad to čula carica gospođa. ona gradi drugu sitnu knjigu, te je šalje Kraljeviću Marku: „Bogom sinko, Kraljeviću Marko, ne daj mene

Pivo mi je grlo preuzelo, pusti mene na čekrk uzicu, izvuci me do pola tavnice, pa ću tebe onda kazivati“. Kad to čula Turkinja đevojka, pusti njemu na čekrk uzicu, na uzici kuke od čelika, izvuče ga do pola tavnice; progovara Janković

Uzeću te za vjernu ljubovcu, doista te prevariti neću“. Kad to čula lijepa đevojka, spusti njega u tavnicu tavnu, pa otide na tananu kulu.

U to doba dopadoše Turci da pogube Daničića Vida, no mu dobra sreća priskočila te mu puška bješe glasovita, te se čula u Kunor planinu; poznao je Mijat harambaša, ’vaku riječ reče u družinu: „Braćo moja, trideset hajduka, eno puče laki

Pa kad pukla puška Kostreševa, te je čula sva družina redom, u planini Turke opkoliše, na njih živu vatru oboriše, dokle Turke s konjma rastaviše, pa ih, brate,

“ Kad to čula Kumrija robinja, ona skoči na noge lagane, pa otide na gornje čardake, te kazuje gospi banovici. Njoj govori gospa

Kad to čula Hasanaginica, starješini svata govorila: „Bogom brate, svata starješina, ustavi mi konje uza dvora, da darujem sirotice

“ Kad to čula Hasanaginica, b’jelim licem u zemlju ud’rila, uput se je s dušom rastavila od žalosti, gledajuć sirote.

“ Kad to čula zemlja Semberija, sva Ivanu po riječi dođe; kad se svijet slež’ u Bijeljinu, onda Ivan po narodu pođe, niz obraze grozne

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kolika li je onda njezina radost bila kad je ujutru, od ivice šume, čula Nikoličin glas. Poskočila je uvis, pretrgla uzicu i kao sumanuta jurnula kroz Gaj i strpala se na svog nerazdvojnog

— Pa šta onda? — ispitivao je Mačak. — Onda sam opet plakala, pa sam onda čula vas, vidjela svjetlost i pošla na tu stranu. — I-ih, vidi je! A zar se nijesi bojala? — čudio se Mačak.

— Čekajte, idem ja da vidim — reče Jovanče i kuražno zakorači prema onome stablu iznad koga se čula galama. Stao je pod samu bukvu, pažljivo se zagledao u njezinu krošnju, a onda glasno viknuo: — Ej, šta vi radite gore?!

— Vrlo dobro! — pristade poljar. Svak će rado primiti ovako izoštrena i osjetljiva pomoćnika. Kad je čula kakav je zadatak dobila, i to zajedno s lukavim poljarom, Lunja se od sreće samo tiho osmjehnu.

Okrenu se i Stric, a onda pokaza prstom u pravcu onih brda otkud se čula topovska grmljavina kao da bi da kaže: — Čujete li samo, tamo se za nas kuva popara.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve mi se čini da nešto ti mene ne varaš.

Kakav si, kanda te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, blista iz tebe. Sad eto kogano jezika nikad nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu nisam videla, sad ga na jave pred sobom gledam.

tvoje lukavstvo gde ti se razliko promenjuje lice i čujem tvoje mnogo spletene čudne besede što nisam nikad ih čula. Zato i ne primam tvoga obricanja ni ga slušam ako što mi govorio.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kod tako lepog života i slaganja, kako je moralo biti Jevdi, majci Maninoj, kad je čula da joj napadaju sina u jednim novinama, i kad zbog toga Mane postade prgav, pa svaki čas dolažaše u sukob s majkom,

Tu je još Zona čula za Manču da je najlepši momak i videla da se sve otimaju da do njega igraju. A Manča je bio već na glasu kao momak i

— Za koga da ti kazujem?... — Ete, za čorbadžijske da kazuješ... Što bre! Ja travu pasem, sol ne ručam, — ta nesam čula za tvoje rabote!... — E što si čula? — veli malo spuštenim glasom Mane.

Što bre! Ja travu pasem, sol ne ručam, — ta nesam čula za tvoje rabote!... — E što si čula? — veli malo spuštenim glasom Mane. — Da si frljija i stanuja merak na ono Zonče Zamfirsko, ete, toj sam čula!...

— veli malo spuštenim glasom Mane. — Da si frljija i stanuja merak na ono Zonče Zamfirsko, ete, toj sam čula!... — Ba! — poriče Mane. — Ti da si ćutiš! Sve razbra’! Sve si znajem. Sve mi veće kaza Vaske, izmećarka njojna.

Vaska je istinu kazala. Po odlasku tetka Doke nastao je kod Zamfirovih pravi lom. Zona je iz pobočne sobe sve čula, a onu scenu između Doke i Zamfira i čula i videla.

Zona je iz pobočne sobe sve čula, a onu scenu između Doke i Zamfira i čula i videla. I čim je Doka otišla, stari Zamfir plane, silno plane gospodarskim gnevom na svoju mezimicu Zonu, kao nikad

!“ I jednako ponavljahu; „Crna majka — misleći na Potinu majku — šta je čula i doživela, — i šta će još sve čuti i doživeti!“...

’ — veli Taska i pogleda krišom na onu koja je nepomično ležala na minderluku i kao da ništa nije ni slušala ni čula. — Idi si, dete, poskoči i rekni si po jedno kafence.

— pa podiže glas da bi ga čula tetka Taska, koja je baš u taj par sa Zonom i ostalima prolazila tuda. — Ću te pitujem, ako, demek, znaš da mi kažeš

Jasno je bilo da neće, i da veruju čaršijskim glasovima, jer je Uranija odmah sutradan čula — dostavljeno joj je — da se Persa, Manulaćeva majka, jasno i razgovetno izrazila na jednom mestu kod žena da zato neće

), kako je momak naočit, dobar, „krotak kako devojka“, reče, kako je sem toga čula da su se nekad Mane i Zona pazili i sevdisali, i kako im je zar pisano da se i uzmu.