Jakšić, Đura - PROZA
On je uzdahnuo, a ona je klela Madžare tako groznim kletvama da kad biste ih vi čuli, vi ih nikad zaboravili ne bi, dobri čoveče!
Obradović, Dositej - BASNE
Muždalo kad služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li čuli kako ja vas spominjem? Da vas je anatema sviju što vas je god!
A zašto? Nizašto drugo nego samo zato jer su to najpre čuli i primili. Predlaže im se drugo čisto, jasno i ne|zlobivu detetu lasno razumitelno, koje da hoćedu mogli bi opipati i
Ovo je voopšte običaj ljudi: govore o mnogim veštma samo zašto su čuli da i drugi o njima besede, tako su: čini, bajanja, uroci i kojekakva noćna prividjenija.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kažem im ja, da sam razumeo da je Crni Đorđe ustao paliti hanove i Turke tući; i oni mnogi kažu da su to čuli. Ja pošljem za mog strica, da čas pre ide ovamo. — Ljudi kažu: „Evo vojske, no nama treba džebane; otkud ćemo dobiti?
On me odvede kod obršterova konaka, da me ne vide Turci (u parlatoriji). Pita me šta radimo. Kažem mu ja da, kako smo čuli da je Crni Đorđe počeo paliti hanove, i mi se kupimo da tučemo u Valjevu Poreč-Aliju, „no sam došao da mi date soneta
Evropom; a mi se navozimo danas na tihi Dunav da nađemo Rosiju za koju ništa ne znamo gde je, no samo što smo u pesni čuli da je ima, i da Srbiju upoznamo sa Rosijom!
s Vračara došli, i zašto s prošenijem i polnomoščijem idemo u Petroburg, imperatora za obranu i pomoć moliti, pak smo čuli za njega, i toliko s puta svratili moliti ga, da i on od svoje strane, po svom kod dvora uvaženiju, preporuči nas i
Posle trećega juriša Turci se poistupe malo, materize po̓vataju i iz šešana tuku. Okolna sela, kako su čuli puške u Čučuga, svi grnu, staro i mlado, unaokolo dolaziti, dok i Milovan Grbović i Moler iz Kličevca, uz put jave
đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni čuli da smo svakom podavali, kad smo malo pređe na Šabac jurišali, da u pištolje meću po pet dramlija); ako li ne budeš, a
da je bosanski vezir Bećir-paša predao nama četiri dahije; na naše iskanje morao dopustiti te smo im glave poodsecali; čuli ste i dobro znate da su šabački Turci, ne mogavši trpiti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu Fočića sa
Taj dan uveče opet Nedobi; kaže: „Dođi drugi red”. 18. aprila — Voskresenije. 20. aprila. Ono što smo pređe čuli i javili, da su se Srbi protivu Turaka digli braniti život, posvedočilo se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Znam ja — kazaše mi posle. — Krstio sam se đavolskoj napravi... — Ama jeste li vi koji čuli što ono rikaše noćas goveda po livadama? — upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo.
Dok je tu Vidak utišao Miluna, dotle su Vesa, Golub i Bora dočekali u mehani Sreju, pa kad su čuli šta je bilo gore kod Milunove kuće, navalili su setovati ga: da se vrati, da se pretrpi, jer kud će u nevreme, sad bi
Ostalo su vam drugi gosti. Svi su spremljeni kako valja za bal, i kako su neki viđali, a neki čuli da se sprema po beogradskim balovima.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo. Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan. — Ama, zar Stanko Aleksin?
! — Primam pobratime! Stiskoše ruke jedan drugom i poljubiše se, pa onda digoše oči k nebu... Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao... Noć se spuštala lagano kao smrt...
Najo! Braćo!... Svi!... I ti, Jelice, i vi deco!... Ovamo! I kad svi priđoše, on se diže, pogleda ih i reče: — Čuli ste jednu moju zakletvu. I ja sam je izvršno, junački izvršio! Sad čujte drugu!
Dučić, Jovan - PESME
Ponoćni crni petli Već su se triput čuli; U luci far ne svetli Gde brod moj mirno truli. Crni će vetar da piri, I kiše padaće crne, dok dan na okno
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete. Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop
U oglašenom stečaju za parohiju bilo je mnogo drugih uslova, a za ovaj su čuli tek kad su se prijavili. Bili su obojica malo pomatoriji, već uveliko bradati klirici.
Pop Spira otvori vrata i ponudi gosta napred, koji posle malog nukanja uđe porebarke. Popini su čuli već za dolazak učiteljev; dotrčao je i izvestio ih jedan deran koji je povazdan u porti, pomaže Arkadiji, zvoni i piri
Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!... A dobro si kaz’o otkud ti samo pade na pamet to? A čuli smo, — kažu oni, — da su svi Iđošani na tvoju vormu pametni! A, baš ti fala!
— A šta je to bilo tamo, slatka? — Šta, zar niste čuli? — Nismo, rođena! Ta molim vas, raskomotite se samo, k’o kod svoje... — I ništa niste čuli?! I ništa baš?!
— Šta, zar niste čuli? — Nismo, rođena! Ta molim vas, raskomotite se samo, k’o kod svoje... — I ništa niste čuli?! I ništa baš?! Ta je l’ možno? — pita Gabriela skidajući maramu.
Kad ono... vi niste ni čuli! Ne znate ni kol’ko ja! — Molim vas... — Ta šta vam ja baš mnogo i znam?! Čula sam, al’ čisto i sama ne verujem...
Gospodin Ćira je haglih čovek, a ono je paorenda, pa još nemeški sin! Mož’te predstaviti sebi! Zar niste čuli kakve je muke im’o otac pop-Spirin dok ga je nater’o da se školuje? To je salašar.
— A šta je to bilo? — Zar ništa ne znate? — čudi se gđa Gabriela. — Ništa... — I vi baš ništa niste čuli? — Ni reči, slatka moja, ni reči! — Ta je l’ možno!?
— Pa pop Spira! — Pop Spira! Ju, žalosna, a zašto?! — Pa zbog mladoženje... gospodina Pere. — Pa mi u ovom sokaku čuli da je to sas Julom i gospodinom bilo svršeno još dok je ovaj bogoslovac bio...
— Pa, vi mi se i ne falite, česnjejši... vama se, k’o mislim, sme čestitati. Čuli smo da... Vi... ovaj, udajete gospođicu kćer, a? — Ta, tako je! — veli pop Ćira. — Sad posle Božića.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Vama će iz čuvenja poznato biti da moja kći nije bez miraza; ima ona za sebe ekstra, a i dete ekstra. — Čuli smo. No najpre sam rad znati da li bi gospođa rado za mene pošla, — zapita Ljuba. — Ja nisam protivna, ako otac nije.
— Znam šta mislite. I ja to isto mislim. Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate.
— A zar niste čuli Kornelija Stankovića kako srpski svira? — Nisam, onda sam još bila u inštitutu. — A ja sam ga čuo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I Jurišić namršten i ljut uđe u svoj šator. A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći.
— Traže mi i Francuzi i Englezi i Talijani, naši saveznici, svi čuli pa mi traže i velike pare daju. Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je
Pa se, najzad spustila noć, i zrikavci se jasno čuli pored pruge. Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski stubovi, gumasto drveće i kuće.
Ja sam sad tamo — Verujem da vas gađaju, odgovori Jurišić. — Čuli ste kako žene sjajno izdržavaju bombardovanje? One su hrabrije od mnogih muškaraca, pouzdano hrabrije, naglasi ona
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
POZORIJE 6. BIVŠI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi više da čekaju. JANjA: Gospodin notarius, sad ste čuli moje plan, možete isti kući. MIŠIĆ: Rad sam malo viditi šupu. JANjA: Kala, kala. (Petru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ne da tolike dobre i čestite ljude mami na klizavi put iseljenički. On veruje da njima, sad kad su sve to čuli, i videli, nije ni na kraj pameti apšit iz vojske prositi.
Bežali su od nje tek kad bi čuli da je gluva, a to su im matere ostalih udavača u Novom Sadu, u senatorskim kućama, došaptavale, čim bi stigli.
A gledao je svoje rođake, mirnim, plavim, svetlim očima, u kojima nikad nije bilo suza. „Ma šta čuli, ne sumnjajte da ja odoh čak do Beča. Odoh ja već kod prve skele. Neće više Garsuli dobiti me živa.
Oficiri karaula u Beču znali su i čuli o pobuni Banovaca (koji su bili saterali svoje oficire, u plotove, u Glinu, i Kostajnicu).
Međutim, sekretar ga prekide. To je intjeresno, kaže, ali to su već čuli! Gospodin Nikolaj Černjev, premijer‑sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi.
Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu. To su već čuli. Nego, neka mu kapetan kaže, iskreno, šta je, njega, nateralo da ide. To da mu kaže i neka, kad govori nemecki, ne žuri.
Ne da mu čak ni da rečenice, mirno, završi. To je intjeresno! Ali, to su već čuli. Pavle onda poče da priča nedavnu prošlost svoju i nedavne muke, koje su propatili.
Hoće Vasilije i za sebe tražiti, jednu takvu, rosijsku, regimentu. A kad Turci budu čuli to, obilaziće odsad Črnu Goru!
Levašov je bio stigao iz Anglije, a Musin‑Puškin iz Pariza. Obojica su bili lavovi u perikama. Kad su čuli da Isakovič ne zna ni za Apuleja, postao je za njih čudo, kao da je urođenik amerikanskih šuma.
Laste su letele oko njihovih glava, a, kad bi se smračilo, iz tornjeva prekoputa, slepi miševi. Tog dana, kad su čuli da se Pavle vratio, i da je uhapšen, bili su se sasvim sneveselili. Nisu se nadali da će Pavla ikad videti.
“ Nešto se – prema pričanju Đurđevom – događa, u tom braku. Katkad su ih čuli, kroz zid, kako se, noću, prigušeno, supružnički, svađaju. Petar ujutru ćuti. A Varvaru nalaze uplakanu.
o... oj. Možda bi probudio, tamo, iza rešetaka, neku, uplakanu, senku. Možda bi ga čuli? Možda bi ispustili koru hleba iz ruke, ili usta, i prestali da dele trošice miševima, i rasterali pacove, sa pendžera?
Teodosije - ŽITIJA
— I opet upućujem reč k vama — reče — ljubljeni moj i Bogom darovani zbore! Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti.
A kada su ovo svi čuli, gromu podoban plač od sviju podiže se, tako da su mislili da se pokreće mesto na kome sabrani stojahu.
A on reče njima: — Šta radite plačući te mi slabite dušu? Čuli ste danas pismo sina mojega gde me se odriče ako ne pođem za njim, da me neće videti za života.
Ukrca se na nju i pođe na svoj put, upravljan Bogom. Mnogi su čuli za putovanje svetoga u Jerusalim, i znajući da nosi sa sobom mnogo bogatstvo, krvnici zvani gusari, ukrcaše se u brze
usana nego bestelesnih i čistih svetih anđela koji stalno Boga poju, kad pojahu svetoga starca, glasovi iz peštere čuli.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ljudi ove grupe znaju da nisu Mijaci, a većina nije ni čula za ime Brsjak; oni koji su čuli znaju da su to ljudi u Železniku i dalje. Stanovnici su većim delom starinci, naročito u Debrci i u Struškom polju.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku! Čuvajte se!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Mene? RINA: Vi niste ništa čuli? SPASOJE: Ne znam šta bih imao čuti? RINA (Anti): Kako to, gospodin-Anto, niko sem vas nije čuo?
I da te pita čovek zašto si potrčao to gospođi da saopštiš? (Rini.) Mogu već misliti kako vam je bilo kad ste čuli. ANTA: A možeš misliti kako je tek meni bilo kad sam ga video. SPASOJE: Čujete li ga, on to, pa to.
SPASOJE (ne osvrćući se, gledajući i dalje u tavanicu, savladan prgavošću): Čuli smo! PAVLE: Mislio sam... očekivao sam...
Vi ste, gospodine Buriću. Izvinite što vas uznemiravam, ali stvar izgleda vrlo ozbiljna. Čuli ste, je l' te, i vi ste čuli? Kažu, njegov advokat već sprema tužbu za sud.
Vi ste, gospodine Buriću. Izvinite što vas uznemiravam, ali stvar izgleda vrlo ozbiljna. Čuli ste, je l' te, i vi ste čuli? Kažu, njegov advokat već sprema tužbu za sud. To sam pouzdano čuo, a sprema i kampanju preko novina.
Kažu, njegov advokat već sprema tužbu za sud. To sam pouzdano čuo, a sprema i kampanju preko novina. Tako ste i vi čuli, je l' te?
SPASOJE: Kazao sam vam već, sutra se obratite za nov pasoš. ŠVARC: Hoće li mi ga dati? SPASOJE: Čuli ste maločas razgovor sa gospodinom ministrovim bratom?
ANTA: I ono što nismo ni videli ni čuli? SPASOJE: Ne „i ono što nismo ni videli ni čuli”, nego upravo to što niste ni videli ni čuli, to imate da posvedočite.
ANTA: I ono što nismo ni videli ni čuli? SPASOJE: Ne „i ono što nismo ni videli ni čuli”, nego upravo to što niste ni videli ni čuli, to imate da posvedočite.
SPASOJE: Ne „i ono što nismo ni videli ni čuli”, nego upravo to što niste ni videli ni čuli, to imate da posvedočite. NOVAKOVIĆ (ustručava se): To bi ipak bilo, kako da kažem... SPASOJE: Recite!
SPASOJE: Dozvolili smo vam da kažete sve što ste hteli reći, a i čuli ste već sve što vam je trebalo čuti; sad treba još i da se uverite da sve to nije samo prazan razgovor. (Zvoni. Pauza.
Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?... Hvala... hvala na obaveštenju! (Ostavlja slušalicu, pobedonosno.) Čuli ste izveštaj agentov. A sad, pokojniku neka bog da rajsko naselje, a mi nastavljamo naš redovan život!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Došao nam je iza leđa i mi smo ga čuli tek kad je mašinovođa zakočio i opsovao bogorodicu svim prokletim ljubavnicima koji se šunjaju po pruzi.
- A to bi nam dobro došlo! Mogli bismo da krenemo odmah! Ostrvo Samoa je kao fatamorgana lebdelo pred nama. Čuli smo kako Tihi okean spira njegovu koralnu obalu i šušti granama divljih palmi a onda jedan krik, lepet krila nekih
U gotovo prozirnom sutonu čuli smo korake ljubavnika. Ti znaš, večito tvoj! Ti to znaš. Zatim zvuk poljubaca, nešto kao prigušen kikot, pa onda: to ti
- rekla je a ja sam odgovorio da hoću, samo što mi to, kad smo otišli tamo i čuli ona „Torpeda”, više nije ni na pamet palo. Igranka se održavala u bašti Omladinskog doma.
Štuke imaju svadbenu noć. Jeste li čuli da štuke imaju svadbenu noć? - Mislim da nismo! - rekao sam, a ona mi je ispričala sve ono što je njoj nedavno „jedan
Sada je grebala kao sto kornjača zajedno. Bar tako bi se vama učinilo da ste je čuli! Ako bi vam uspelo da je čujete pod vodopadom očevih reči, od kojih je svaka druga bila ono o svedočanstvima.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sve zavide Lujzi, i željno iščekuju da i s njima igra. Čuli su već za Šamiku čiji je sin. Šamika, kao „galantom”, sa svakom igra, a one u milini tope se.
Stari poznati zaradovaše se njegovom dolasku, i na ruku su mu išli, kad su čuli da se tiče ženidbe. No velika je razlika između sada i onda, kada je Šamika u Košici jurista bio.
— A znaš li ti da si bolesna? — Znam, i skoro ću umreti. — Pa kakva je to udaja? — Zar niste nikad čuli da se koja udala, pa je posle tri meseca umrla. — Al’ su zdrave bile kad su se udale.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
oni su im govorili mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih glasova što su ih čuli po danu i po noći, kod svoje kuće. Ponavljali su fijuk vetra, kas konja, a osobito poj petlova.
Pre, kada su se klali sa Turcima, videli su zapaljena sela, turske lađe, pune roblja, na vodi, kako prolaze, čuli su da gore manastiri, da siluju žene i bacaju uvis decu, pa ih dočekuju na noževe, a sad od svega toga ne beše ni
Crkva se već zida. Pokojni Arkadija pak javlja se noću, u selu. Već nekoliko njih videli su ga kako se gega, i čuli su ga, kako pevuši, kroz nos. Napada ženu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“; „Ne valja iznositi dete iz kuće prvih četrdeset dana po rođenju zbog zlih očiju. Da li ste čuli za ovo verovanje?“ itd.). 10.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pa je šaljem tamo gde su mi rekli; možda će Helen, možda će Lu, možda će Megi, možda će njihove tate (svakako ste čuli za njih?
– Koliko je sati? — upita čovek, tek da nešto kaže. – Ne znam — reče kaluđerica. — Nemamo sata. Onda su čuli grmljavinu aviona. Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu.
Niko nije video kako se to dogodilo: čuli su samo da je profesor kao uzdahnuo — pogledaše tad njegovu ruku i videše odmah iznad nadlaktice dve crvene tačke —
Dobro. Nije ni očekivao da će već carinici na aerodromu znati za njegovu francusku slavu, ali zar ovde ipak nisu čuli da je odevao prvu damu Francuske u Jelisejskoj palati i da je Veruška sekla vene kada ju je napustio?
— reče pobednički. Držali su se za ruke u polutami restorana u kome su se čuli samo šapat i diskretno zveckanje pribora za jelo. — Najzad, jedno tiho bezbedno mesto . . . — reče.
A mogu da te donekle podnesem jedino pijan. Opet si mi uništila vikend! – Ja tebi uništila vikend? Ma jeste li ga čuli? Ja njemu uništila vikend?! Tri dana nisam sela. A šta je za to vreme radio gospodin? Izigravao farmera i primao goste.
Varošicu u brdima obuzima opet uzbuđenje. Čuli su, naime, da se jedan veliki prestonički slikar sprema da se nastani u njihovom mestu. Već je formiran Odbor za doček.
Matavulj, Simo - USKOK
bješe prikupio dosta znanja i o „svjetskim rabotama“, o kojima velika većina Crnogoraca, osobito njegovih vršnjaka, ni čuli nijesu, te u sijelima, u brastvu i svečanikom pred crkvom plemenici ne mogahu ga se siti naslušati.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
5. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ŠERBULIĆ: A, evo gospođe Zelenićke, i ona će znati što kazati. ZELENIĆKA: Jeste li čuli, gospodo, da je Dištrikt sav u plamenu? GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo?
GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića. GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska? ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku.
Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno. ZELENIĆKA: Gori od samog Madžara.
9. MILČIKA, PREĐAŠNjI MILČIKA: Jeste li čuli novinu? ŽUTILOV: Šta, lelkem? MILČIKA: Da Madžari dolaze. SMRDIĆ: Je l’ istina, zaboga? ŠERBULIĆ: Ej, teško nama!
SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ: Nije li to izdajica? LEPRŠIĆ: Treba podići tužbu. Vi ste svedoci.
GAVRILOVIĆ: Kad bi svi Srblji bili kao vi, i sam ne bi želio biti Srbljin. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ.: Lepo sam ja govorio da se svi mađaroni pobiju kao skotovi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izdanja Srpskih narodnih prpovijedaka, 1853, on moli svoje skupljače da ništa ne izostavljaju, no da ostave onako kako su čuli od naroda, »pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda, ili izostavi, to ću ja činiti, kao što sam
godine, kao odblesak opšte depresije duhova, i u književnosti su se najviše čuli glasovi klonulosti i obeshrabrenosti, i pisci su bili u jednom teškom i mračnom raspoloženju.
Milićević, Vuk - Bespuće
Bijahu čuli iz svoga zaseoka neku pucnjavu iznad kuća i vikanje za pomoć, zametnuli se puškama i poveli pse. Iza dugog traženja,
Radičević, Branko - PESME
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice,
“ To Mileta beše opazio, Pa se svoga zlata osetio, Još je svome drugu govorio: „Oj, čuli me, pobratime mio, Ostaj doma, a tako ti Boga, Ne ostavljaj tako zlata svoga; Ima dosta ko će boj da bije, Ostaj
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dugo je ćutao, pečalan i splašen, pa će ti se istom oglasiti, potiho, da drugi ne bi čuli: — Kume Perajica, hoće li se naši probiti? — Hoće, dušo, znam ja Gojkića.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Sviri, bre! Zatim su se čuli pucnji njegove žile i jauci, previjanje od udaraca, plačni glasovi svirača, Ciganaka, Cigana, koje gonjaše ispred sebe, i
zbog komšija koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on pati, muči... i zbog toga valjda bio je povučen i uvek ozbiljan.
I te noći komšije su čule njegova oca, gde uzdržavajući se, šišteći od besa, grdi ga, psuje; ali čuli su i njega i njegov, tada prvi put jak, silan glas, gde mu odgovara, odupire se i plače.
I teško njoj, ako bi čuli da ona nije kao što treba: sama s detetom kod kuće, već da izlazi, viđa se... Jer ni oni sami nisu joj dolazili, a
Kostić, Laza - PESME
” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je,
ga stanu sad ovamo sad onamo u pomoć dozivati, pa mu tako jednom dođe i poziv od njegova oca cara koji mu poručuje: — Čuli smo, neznani junače, za tebe i za slavu tvoju, pa te molimo da nam, boga radi, pomožeš, jer je došao ognjeviti zmaj pa
Čuvši to kokot, zatrepeće krilima i zapjeva: — Kikirijeki-i-i, i to nam u dobri čas! Mi nijesmo čuli, ma eto odozdo uz polje trče i naši psi, valjda i oni nose glasove od mira.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena. KUM: Ćuti, kume, sad ćemo doznati koja je dobra. Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u
KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre. Kažite za koju ste čuli da je zla? Moju Jelu fališe, te mi uši probiše. SOFIJA: A sad? KUM: Sad vidim šta je zec. 9.
MAKSIM (gledi kroz prozor). Koji je to vrag, ta ja nisam nikome dužan. SOFIJA: Valjda su čuli da ćemo davati bal. MAKSIM: Bre ako te okupim, presešće ti bal. JEVREM: Šta, jošt nije neprijatelj pobeđen?
) MAKSIM: Soka? KUM: Lepo. NIKOLA: E, srećno, snao! LEPOSAVA: Dado, i meni od toga jednu aljinu. MAKSIM: Vidiš, čuli gdi se ja tužim, pa, kao bajagi, da mi dokažu, kako nemam pravo. SVETOZAR: Evo novci. (Prospe dukate po astalu.
DOKTOR: Kako to? ISAJLO: Ako ga ne budete gdi zatvorili; a u sobi ga nema. DOKTOR: Nemoj se šaliti! Zar niste čuli, da je čovek čovekom... MANOJLO: Samo čerez razumnu dušu. DOKTOR: I moj razum da se izgubi? Ko je ulazio u sobu.
PUTNIK: Bukurešt leži na Dumbovici. ŠALjIVAC (gledi u knjigu): Ovde stoji Bukareš i Dubrovica. Vi niste dobro čuli. PUTNIK: Može biti, premda ja znam i vlaški. DOKTOR: Šta vam se čini od imperatorstva arhidukata Austrije?
To zavisi od bogatstva. DOKTOR: Žao mi je da putovanjem ne postajete plodni u znanjma. Zar niste nikada čuli o parlamentu. PUTNIK: A, to je drugo. No, to se ne zove Donja kuća niži činovnika, nego Kamera deputiraca.
No, ko bi smeo to ovde pisati? Samo mi je začudo kako minister dobro srpski zna. DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku? Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: Oni su dobri momci, i Sreta i (trgne se)... svi i pohvaljuju. PERSIDA: Oni su dobri; ali sad, kako su čuli za vaše milostive reči, navrat-nanos navaljuju. Zapovedate da vam namestim maramu, milostiva gospođa?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jednostavno, oni su grdno razočarani ako slikar sam sebi ne odreže uvo, kao onaj šašavi Van Gog. A za Van Goga su čuli prvi put gledajući film Žudnja za životom, gde ga je igrao Kirk Daglas. Jaka stvar!
Uzmite samo, na primer, 1946. Godinu! Jeste li čuli za knjigu „Kako se kalio čelik“ jednu dirljivu knjigu, sasvim dirljivu?
Onda naš Aleksandar Makedonski od profesora profura u otvorenom vojnom džipu punom oficira. Čuli smo kako usput izvikuje komande partizanima — lažnjacima, skrivenim u šumi! — Peta četa, zauzmi položaj!
A na vašoj deci, lepo sam video, ništa ispod sto komada! Pa vi sad vidite! Jeste li milioneri? Niste. Čuli ste svakako za pokojnog Luku Ćelovića, koji ostavi onolike zgrade otačestvu i Beogradskom univerzitetu, neka mu je
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm! Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav.
To je za udivlenije. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori? ALEKSA: Zar vi o tom niste čuli? Tri meseca dana novine nisu ništa drugo pisale nego o tome. No, naravno, na španskom i francuskom jeziku.
Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže? ALEKSA: Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti! MARIJA: Zatvoriti?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! Zar niste čuli, zlikovče prvi, mačak je lavu rođak po krvi?! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Nema. — Jezero nije vezano podzemno sa morem? — Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja! Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora
— Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne voli!“ — Ja sam njegova žena. Jeste li čuli kako nam je bio bolestan? — Njegov brat mi je rekao. Niste mnogo oslabili, Pipo, samo izgledate kao devojka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I oblake kad ljudski pokažu lik čakljama svlače i kopljima bodu. Traže moju glavu a nisu ni čuli moju reč. Kao guja bez otrova u glavi po gudurama ležim nemoćan da svoju kožu promenim.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ti bi imala nevolje sa njima, ali ja umem i da podviknem. Počeli oni meni: te ovo, te ono, ali ja njima: Jeste li čuli, nemojte vi misliti da je ovo dete bez zaštite dok sam tu ja! Naređujem vam lepim da se odmah iselite!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali.
— Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi. — A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je...
Pesma je odjekivala kasarnskim krugom i čuli su se složni udari nogu. Sasvim nesvesno podskočih da promenim korak, i od toga trenutka ovaj odmereni takt kao da
Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane...
Ali to još više naljuti komandanta, i on zapreti komandiru kaznom. Komandir pozva nas dva vodnika. — Čuli ste — govorio je ljutito. — E pa, brate, ja više to neću da podnosim. Jeste li razumeli?...
Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen. Ali se pribra i poče tihim glasom: — Čuli ste i videli ste... Neprijatelj je zarobio puk i po pešadije i onu našu bateriju. Sada, on poseda obalu.
Od gromkog treska topa i eksplozija zrna na ustima cevi nismo ni čuli sada puckaranje šrapnela neprijateljskih. Jer pao je poslednji krik u artiljerijskoj komandi: na karteč!
Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom. U susednom selu već su čuli za odstupanje, i seljačka kola zakrčila put. Morali smo da zastanemo.
Tako je protekao ceo dan... Sa zalaskom sunca borba se postepeno stišavala. Još se samo čuli pojedinačni pucnji u ravnici. Do neko doba noći topovske cevi bile su tople.
Pozdrav nadesno! Odavno nismo čuli ovu komandu, te nam je još čudnije kada se razleže u pola noći. Vozari u hodu pojahaše, posluga se, posle toliko
Unutra smo uneli malu peć, koju su dežurni u toku noći ložili. U neko doba noći čuli smo šuškanje u šatoru. — Gospodine kapetane... gospodine kapetane, zapovest diviziona.
Ali zapovest se mora izvršiti. U razmaku eksplozija kretosmo, zverajući na sve strane ne bismo li čuli let granate... Vidimo kako vojnici one baterije istrčaše kod topova i počeše pucati... Sada je nemogućno prići...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Da, da... čuli smo, odavno smo čuli, pa sve razgovaramo sa gospodin-sveštenikom... Sve se nadamo da dođete, da se vidimo.
— Da, da... čuli smo, odavno smo čuli, pa sve razgovaramo sa gospodin-sveštenikom... Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik.
opaziše da je došlo dosta članova: iz škole se čula takva vreva, kao da je tamo nekoliko stotina žena, jer su se čuli većinom ženski glasovi. Ljubica pretrnu i zastade... Gojko beše već pozeleneo od straha. — Baš smo pogrešili!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DRUGA GRAĐANKA: Daću ja tebi primitivizam po dupetu! DARA: Jeste je čuli šta kaže? TOMANIJA: Popela se na ono bure da nas pljuje! ČETVRTA GRAĐANKA: Nemački plaćenici!
kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume...
FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema!
GINA: Meni najteže? TOMANIJA: Pa zar ti još ne znaš? GINA: Šta ne znam? DARA: Pa jeste vi čuli onu pucnjavu malopre? BLAGOJE: Zašto pitaš? SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili! Iz mašinke!
JELISAVETA: To što on priča, ne odnosi se na vas! SIMKA: Čuli ste šta mi je rekao! S kakvim pravom? SOFIJA: Nije on to rekao vama, nego Simoni!
) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste čuli? SIMKA: Čuli smo, ali svak priča drukčije. MILUN: Okružni načelnik klao june, izàkuće!
) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste čuli? SIMKA: Čuli smo, ali svak priča drukčije. MILUN: Okružni načelnik klao june, izàkuće!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čak se neki i zavadiše oko toga, a čuli se i prekori onima što su dugo uz mene. — Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo.
Zbor se rasturi u najboljem redu. Pri razilaženju se čuli glasovi: — Sutra ćemo videti ko smo! — Videćemo sutra mnoge hvališe!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad učitelj završi četvrto čitanje, beše ih došlo još dvaestinu ljudi, koji nisu čuli iz početka. — Dede iznova, gospodin-učo, vere ti; nismo čuli ono napred, — viče nekoliko njih iz gomile.
— Dede iznova, gospodin-učo, vere ti; nismo čuli ono napred, — viče nekoliko njih iz gomile. — Ne mogu, brate, već promukoh; evo neka me odmeni ćata, — veli učitelj i
Moje premišljanje brzo prekide ovaj gospodin. — Ja sam Konstantinović... revizor. Čuli ste, valjada... ehe!... uzviknu on gledajući me kako sam se iznenadio, zbunio i uplašio. — A, molim... čast mi je...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Čuli ste, valjda, kako je vaš otac postupio sa mnom? DANICA: Čula sam, al' se to mene ništa ne tiče. IVKOVIĆ: Zbilja?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dakle ne znaš? A znaš li ti ko sam ja, kad se turim nekome na vrat; je si li čuo, more, to?! — Kako da nijesmo čuli, gospodine!? Čuli smo sve. Znaš kako vele: dobar glas ide daleko, a zao još dalje. Pa tako i s tobom. Rekoše nam.
A znaš li ti ko sam ja, kad se turim nekome na vrat; je si li čuo, more, to?! — Kako da nijesmo čuli, gospodine!? Čuli smo sve. Znaš kako vele: dobar glas ide daleko, a zao još dalje. Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe.
Ime njegovo, to jest Mićino, čuli ste, čitaoci, već toliko puta, i ja vam se sad moram izviniti što vam ga nisam u svoje vreme predstavio.
ove što su se tu desili u mehani (a njihov broj nije nikada mali) i one koji nisu tu bili i koji kad nisu ovom prilikom čuli, valjada nikad više i neće imati prilike da čuju ni za tu Braziliju ni za toga Don-Pedra.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al godina radi i kad ništa ne radi. U šumi, u tišini, sigurno ste već čuli Lišće kad truli. Godina, kad joj odlane, Obavlja taj posao: On joj je od lane Ostao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| odmah posle toga brza, jaka svetlost izbi iz ognjišta i poče na sve strane čak i ovamo kod njega, u sopče, da dopire. Čuli su se tihi, uplašeni koraci, bat nogu iz one druge sobe u kujnu i obratno.
U tom već je i dan svitao. Modrina zore poče probijati odozgo, kroz badže, i lomiti se sa svetlošću ognja. Iz komšiluka čuli su se udarci sekira, škripa đermova, kloparanje nanula po kaldrmisanim avlijama, a iz čaršije, gde je velika kapija i
Pandurović, Sima - PESME
lišće leći Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti suroviji, veći Za svakog što sanja, što živi i huli.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pomamio se!“ rekoše drugovi iza njega, jer oni ne bjehu čuli one riječi. „Pomamili smo se svi!“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima.
Bijahu otprilike vršnjaci; ni jedan ni drugi ne navršio dvadeset godina. Prije toga dana nikad se vidjeli ni čuli. S početka obojica se osjećahu nekako neugodno jedan prema drugome.
„A kako si?“ „Dobro!“ odgovori Janko. „Crnogorac! Bogami!“ reče Spasoje, ushićen. „Čuli ga kako reče: dobro!“ „Ama soko, čoče!“ prihvati Ozrinić.
„Kakvo jaje? Kakvo oko?“ zapitaše ostali, kao tobož, a ne bjehu prije čuli te šale. „Vaistinu ja ću vi pričati! Nosio Primorac tikvu. Srete ga Ćeklić. — Šta ti je to? — Evo vidiš šta, jaje!
„Pričajde što, pope Marko!“ reći će Petar Ceklinjanin. „A što?... Čuli ste, p-p-p mnim, p-p-p, e će, p-p-p, Gospodar amo!“ „Kad čoče!?“ zapitaše svi u glas. „Danas, mnim!
„A šta reče u potonju?“ zapita Joka. „Reče: veliko će ovo zlo biti meni, jali tebi, jali obojici!... A, čuli! da on mene zastraši! Da se ja prepanem od njegovijeh riječi! Bestija!“ Joka se prekrsti i uzdahnu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 Pitao Primorac Hercegovca: — Zašto i vi ne idete po moru? — Čuli smo da vaše polje nije kao naše tvrdo i plitko, nego duboko i žitko.
(Pošto se dobro napio, počne kazivati): — Čujte, braćo i družino, što nijeste čuli niti ćete ikad čuti! Prva vam je novost: danas Turci nasilu poturčiše kadiju; druga: vidjeh gdje iz crne krave
očima, pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio vuka, kunicu i lisicu, a nožem posjeko od prve glavicu kupusa po najdebljem kočanju, i presjekao
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je,
“ „Zlo i naopako“ odgovori seljanin. „Pričaju, gospodaru, naši stari da su čuli od svojijeh prađedova, kad je Hristos po zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te
Sveti Sava - SABRANA DELA
A bratija naša bolesna, da se, uzdajući se u ovo, ne raspuste tražeći suvišno nešto što nikada nisu ni čuli, ni videli ni okusili, nego neka se uzdrže i smerni budu, zadovoljni onim samo čemu je vreme i što je moguće manastiru
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života!
Čovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema štampane pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste čuli! IKONIJA (Cmilji): A paradajz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti. K onom šta su čuli, ako jošte vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u
Kako monasi živu u tom mestu, to znam da ste čuli od drugi[h] i da znate; ako li ne znate, jošt bolje. Nađem nekoliko Serbov u Hilendaru, koji se va vek veka s Bolgari
I ovi nam potvrdi o njima to isto što smo pre čuli. ’Ajde, dakle, u ime božje, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se zdravi rastanemo.
U Veneciji se dela brzo ne svršavaju; odem u Zadar čekati konac. Ovde su već bili čuli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bogu vala, milostivom bogu i Divici, a mi mislili... a mi čuli... — Nisam ja ništa virovâ od svega šta sam čuja — dodade Čagljina, zvjerajući očima po sobi. — Jeto, zdrav si...
Svi se izmaknite, tako! — Ta-ako! — reče najzad Brne. — Podaj im, dite, rakije, pa... jeto, šta ste to bili čuli? — Da bog sačuva! — reče Čagljina.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore iste priče čađavi lonci puni jagnjeće čorbe i gde u
Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi. On to ne može da razume. Neće.
Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim? pa ponovi glasnije: — Ženim se! — Samo to?
onog jučerašnjeg, onog što je prošcem razbijao, ništa nam nije trebalo da razbijamo Levićevu kafanu, do Boga svi su čuli, viknuo je, svi su čuli, lisice su Prerovci, svi će pobeći; Aćim je rekao razbijajte, razbijali su svi, svi, svi,
što je prošcem razbijao, ništa nam nije trebalo da razbijamo Levićevu kafanu, do Boga svi su čuli, viknuo je, svi su čuli, lisice su Prerovci, svi će pobeći; Aćim je rekao razbijajte, razbijali su svi, svi, svi, zvono udara u gredu, on ima
Fala bogu, poslužila me pamet. „Da razbijemo Levića kafanu!“ ja sam viknuo. Što igda mogu, viknuo sam. Svi su čuli. Gledali su začuđeno. Zašto sam viknuo? Tola se prisloni uz plot. „Razbijajte!“ Aćim je podigao štap.
Malo je onih koji smeju da mu se rugaju „Došljak“. Kad svane, oni neće braniti opštinu. Pobegli, psi, čim su zvona čuli. „Ako nekada budem imao decu, prezivaće se Lukić“, rekao je Vukašin. „Zašto?“ pridigao se na lakat.
Posle izbora odžak ću da ti preturim!“ Viknuo sam, svi su čuli. Ljudi su se smejali kao da se daske lome i cepaju, činilo se Aćimu, a, u stvari, samo se nekolicina, krijući lica,
Devojka je dobra i kuća je poštena. Što se .Mi, stari, politički ne slažemo, to je druga stvar.“ Svi su to čuli. Nekoliko grlatih povika odbilo se od počađavele tavanice. „Ja živim samo da taj dan dočekam. Zdravo, Čakaranče!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo. Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi
Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli. »Možda ih nije ni bilo?« — pomisli dečak, pa zadrhta: »A šta ako se razbio neki brod?« Potrča iz sve snage ka zalivu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
izmakle te decenije, vrti čibukčicu i nada se da su žitelji ove ulice, koji su morali da čuju za Zmaja od Noćaja, ipak čuli nešto i o Stojanu Čupiću. Jer za sve što se desilo Zmaju, kriv je Stojan.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo Posle je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli. Pitagora poče da priča. „Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde leži
On je, kao što ste iz njegovih usta čuli, kratko napomenuo da potpuno pomračenje Sunca traje, po pričanju očevidaca, samo minut dva; nije se, dakle duže zadržao
To Ptolemajos nije ni slutio. On napominje, doduše, kao što smo već čuli, Aristarha na dva mesta svoga dela, ali u sedmoj glavi prve knjige, gde je reč o filozofima koji su smatrali nebeski
„To mogu da predočim vrlo dobro“. „Moj muž je, kao što ste možda već čuli, i upravnik fabrika šalitre i baruta. Od kada je on, pre petnaest godina, to postao, udvostručila se proizvodnja
oni - ta to su Francuzi - pozdravljaju me sa najvećim poštovanjem, iako ime tog „poznatog naučnika“ nisu nikad u životu čuli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Svi spavaju — usudio se neko da odgovori. — Lažeš! Svi ste bili budni i sve ste čuli. Ustaj, diži se, stani u stroj, u potiljak, brzo!!
A posle su se čuli samo uzdržani uzdasi i opet su ljudi nokte držali na zubima. A sutradan pozvali su ponova Petronija Svilara u sobu kod
Samo je hodnikom opet odjekivala reč „politički“ i udarci žile i jauci čuli su se preko celog bogovetnog dana. A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako sve do
Vojnici su videli i čuli kad mu je Packo, razgledajući osvojene topove, bio prišao, i, kao što je to redovno posle činio prilazeći
Pešački oficiri krivili su za neuspeh poručnika Gavrilovića, koji nije bio na svome mestu i koga nikad nismo čuli da se, zbog toga, brani. On je ćutao i time priznavao svoju krivicu.
svojim podsmešljivim, ciničnim izrazom lica na vratima svoga dućančeta u Vasinoj ulici, i kuda, eto zbog toga što ste čuli, nikad ne prolazim.
A on, kao da je očekivao taj odgovor, odmahnu glavom i reče: — E, samo neka je na dobro! I zbilja su se čuli topovi; što bliže, sve je jasniji bivao pucanj. Malo docnije čule su se i puške.
prošapta značajno uplašenoj staroj, koja ga je gnevno vukla za rukav: — Ali sasvim je sigurno Danas su mnogi građani čuli potmulu tutnjavu. Pouzdano je...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prošli su stubištem, malčice bučnije nego posjetioci-pješaci, a zatim su se čuli njihovi koraci na hodniku, sve dok nisu zamakli u sobu mog susjeda.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— reče sveštenik. — I juče izjutra onaj slučaj u Klenoviku ! — odgovori kapetan. — Šta, mi nismo čuli? — povikaše radoznali slušaoci. — Jedna seljanka, koja je nešto ogovarala njegovu Stanku, vraćala se iz varoši.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj sve šta je i kako je,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mogli smo pratiti svaki korak volova koji su se kretali tamo-amo, a čak bismo čuli i kako pasu, ako bi se dovoljno približili ”brisanom prostoru”.
Nekoliko dana kasnije Pol me izvesti da su vlasnici fabrike već čuli kako sam se pročuo bojadisanjem pekarskih kola i podruma u Leksington aveniji, da su saznali da sam se istakao i kao
” - a druga bi dodala: ”Da li ste ikad videli takvo bugarasko nedelo?” U to vreme ovi izrazi su se često čuli, a odnosili su se na događaje za vreme balkanskih ratova koje su vodile protiv Turaka Srbija, Crna Gora i Rusija.
Nijedan od prisutnih nije pomenuo Vilarda Gibsa. Kada sam pomenuo njegovo ime, iskreno su priznali da nikad nisu čuli za njega. A za to nije trebalo kriviti ni njih ni Jejlski koledž.
da li su moje kolege, studenti iz Kembridža, koji su se pripremali za ”trajpos” ispite iz matematike, ikada čuli za njega pre dolaska na Kembridž'? Ako i jesu, bilo je to slučajno, isto onako kao što sam i ja slučajno čuo za njega.
Nije trebalo da ih uveravam da mi je teško da napustim ono što su često čuli da nazivam ”svecima i svetim terenima Kembridža”. Oni su znali koliko poštujem ta mesta, a znali su i razloge za to.
Zagrebite drveni omot olovke i upitajte prijatelje oko stola da li su nešto čuli. Reći će vam - ”ne”. Stavite olovku na sto i opet je zagrebite; prijatelji će sam sada reći da su nešto slabo čuli.
Reći će vam - ”ne”. Stavite olovku na sto i opet je zagrebite; prijatelji će sam sada reći da su nešto slabo čuli. Onda ih zamolite da stave uho na sto i oni će vam reći da su grebanje po olovci sada čuli vrlo jasno.
Onda ih zamolite da stave uho na sto i oni će vam reći da su grebanje po olovci sada čuli vrlo jasno. U trećem slučaju olovka, sto i uši vaših prijatelja su jedan čvrsto povezan oscilatorni sistem.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A nije ni čudo! Toliko strahota čuli su pričati još iz mladosti o ovim školićima. Od koljena do koljena prenose se priče o slomljenim brodovima o ove sure
U huci vjetra i šumu morskih talasa jedva su se čuli otkucaji sata na starome tornju što vjernicima naviještahu svršetak jedne i početak druge „blažene ure”. ...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama, nemojte vi „ne verujem da je takav”. A kakav će da bude nego takav! Zar nikad niste čuli ma šta tako o njemu? PERA: Nisam, boga mi! ŽIVKA: Ne mogu prosto da verujem!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima... I za ime smo čuli: od juče ti je on zlosrećnik ne više Miloje, no Mustafa, sin Muhamedov... Ti da si zdravo!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
POZDRAV NIKOLI TESLI pri dolasku mu u Beograd 1893. Ne znam šta je, je l’ suština Il’ to čini samo misô — Čim smo čuli: dolaziš nam, Odmah si nas elektrisô. Na što žice sprovodnice!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
On je, na moju dušu, zašto smo čuli da se posle nekako na nauku dao. Ej, Femo, Femo! A ko ti je to do tebe, otkuda je ta opet?
Miljković, Branko - PESME
U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Čuli su ga al ga niko vido nije.
Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine.
Krakov, Stanislav - KRILA
i mi napadamo. I druge su zapovesti pale. Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak kretalo unapred.
Klokotali su mitraljezi. Oni gore u zraku nisu čuli jauk zrna koja se rasipala i lutala, da se docnije umorna u zavijenom luku povrate na zemlju. Grmele su i cevi topovske.
Sve je češće grmelo u zraku, avijatičari grmljavu su jedva i čuli, ali su sa užasom gledali bele i crvene dimove ispod i kraj sebe.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Mudar si, pašo! Na svetu, valjda, nema mudrosti Koja se s tvojom može sravniti!... SULEJMAN: Čuli ste sve; Ja donde neću okom trenuti; U tihom miru tamne ponoći Izmišljaću mu muke, bolove, Od kojih će se podne
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uz to još straže javljaju da s te strane jednako čuju brujanje i kretanje u turskoj vojsci: s večera su se čuli prvo odjeci večernje molitve: »Alah il alah«, zatim pesme, svirka, vesela graja, a docnije tutnjava od pokretanja vojske
Komandantu tih bataljona Komarov reče tako jasno, da smo svi čuli: — One kolone, što se odozgo spuštaju, Turci su; rasporedite vojsku da ih dočekate, i čim vam dođu na topomet,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovde na Solunu nazivaju nas Dobrovoljački, ili Vukov odred. Marševali smo bez predaha. Još iz daljine čuli smo grmljavinu topova, koja je dopirala odnekuda sa kajmakčalanskog masiva... Sećam se, dan je bio vedar, sunčan, topal.
To se znalo i išlo se toga dana do umiranja. Predveče počeli smo se penjati uz neku planinu. Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći.
Masa se rasturi uz kloparanje fišeklija i zveckanje ašovčića. Krajevi se izgubiše u noći. — Kreći! Polazi! Napred! — čuli se prigušeni gla-sovi. Nalazio sam se na desnom krilu svoje čete. Od mene desno, bila je treća četa.
„Polako bre, kud ste zapeli? — začuh nečiji glas. — Dale nemate kud... Ovde je rov. Stoj!“ — čuli su se razni glasovi. — Ko si ti? „Četvrti puk“... Meni laknu.
Za ovu njihovu pogibiju optuživao je svoga komandira. Oni su čuli da se nešto odigrava u našim rovovima. Njihov komandir mislio je da su naši napuštali rovove.
Neki se uspravljao. — Hoćemo li? — viču vojnici. — Lezi, lezi! — čuli se glasovi. Grrr-u — grmi rovovac. — Nema naređenja. — Pobiće nas naša artiljerija... Kroz rov se razleže žagor.
Ostavimo to. Nego da čujemo šta je bilo dalje. Predrag nastavi: — I levo i desno praštale su puške i čuli se jurišni poklici.
— Kakav trećepozivac? — zapitao sam ga. — Ne znate?... Niste li čuli za priču zašto smo oterani na Krf? Rekoh mu da znam. Ispričah mu nekoliko pojedinosti.
ja ono što je rekao gospodin upravnik: u varoši možete ostati do sedam časova, večera je u osam, spavanje u devet i po. Čuli ste, i kvit! Ja ću svojim primerom prethoditi. Sad možete biti voljno.
Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli. Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice. Setili smo se da je danas nedelja. — Pa danas je Uskrs!
za tebe nisu napori. Dobićeš temperaturu. Bolje bi bilo da idem ja. Odgovorio sam mu, šta bi rekli pešaci, kad bi čuli kako se mi nećkamo. A oni pod takvim prilikama žive stalno. Uostalom, ako šta bude, on me može uvek odmeniti.
— Ama, putujte vi... — U današnjem vremenu naša je prva dužnost... — Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji. Mi smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku dosta zlata, I ko tamo stigne samo, Imaće ga kao blata; Kâ u našoj, u
Pročitavši ovu odu, Vuk je pisao Mušickome iz Beča 14. oktobra 1816: „Mislim da ste čuli odavno da je Deržavin umro” (Prepiska II, 107); odgovarajući Vuku 10. novembra 1816.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ misliš ne znam ja — i ne zna rod Šta nam ta zmija tvoje ljubavi U otrovanim sprema grudima? Misliš da nismo čuli šta će tast?... Pa nije l’, Đurđe, sve to poruga? Ne rugaš li se grobu majčinom? Ne prezireš li brata i zemlju?
) STANIŠA: Šta je sad to? Zar su oživeli? KATUNOVIĆ: Živeli! Moji su Katunci to — Za smrt su čuli svoga vojvode, Pa s gromom idu da ga sprovode, U grob. — STANIŠA: Napred! Za mnom! A sprovešću ih, Katunoviću, ja!
TREĆI SERDAR: I sad se sećam — ali jedvice. — ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda.
— PRVI SERDAR: Čuli smo svi. — DRUGI SERDAR: Al’ ćemo silu silom odbiti! KNEZ ĐURĐE: Dušman je blizu. PRVI SERDAR: To znamo mi —
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
'Vala carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu, što sam i ovo malo snage očuvô! Vala im đe čuli i ne čuli!... Vidi ga, gospodine, vidi kako njuši: šušte li oklen kuruzi. O, nebo te (udara ga po njušci) ubilo!
Vala im đe čuli i ne čuli!... Vidi ga, gospodine, vidi kako njuši: šušte li oklen kuruzi. O, nebo te (udara ga po njušci) ubilo!
A ja bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli, nije ni moja, ni carska, ni spa'iska, već ovog prokletog lopova i brezakonika.
„Dosta! Goni! Vala ti, 'vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine? 'Vala vam đe čuli i ne čuli!“ Pisarčić: Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka.
„Dosta! Goni! Vala ti, 'vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine? 'Vala vam đe čuli i ne čuli!“ Pisarčić: Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka.
premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su ga svega oslobodili i, štono vele, kô prst ogolili: 'Vala im, đe čuli i ne čuli! To ti dodaj, 'nako ispred mene, a u ime moje...
Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su ga svega oslobodili i, štono vele, kô prst ogolili: 'Vala im, đe čuli i ne čuli! To ti dodaj, 'nako ispred mene, a u ime moje...
Bojić, Milutin - PESME
I sve mi se čini: to smo negda čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna tutnji kao u snu.
Kraj njih leže knjige, papirusi truli, I gomila mozga što već prodre svuda, Lovori što nisu zvuke sreće čuli: Mravi rastureni stazom što krivuda. Tad, zapahnut Tobom, ja se pitam: Kuda?
Čedna i hladna reč Večitog pratiš: Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš. XVIII Noćas smo čuli Pana kako rida, Dršće u svome jadnome odelu, Litiju leta isprativši celu, Kô zadnji heroj vojske koja gine.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) Ovo čitaj... TASA (čita): „Strogo poverljivo”. JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, „strogo poverljivo”. Taso, evo ti ovde pred svima kažem: da ću ti noge prebiti ako odavde zađeš po
” JEROTIJE (za vreme čitanja posmatrao ih je važno): Jeste li čuli, gospodo? Uviđate li koliko je ovo važna stvar? Na nama je da spasemo državu; u nas, u ovome času, gleda i država i
) A vi nemojte slušati, jer će da vas izede đavo! ŽIKA: Je l' ispočetka? KAPETAN: Ama kako ispočetka? Što smo čuli, čuli smo! Čitaj odande gde smo stali... ŽIKA: „A docnije prešao u policiju”. KAPETAN: Odatle, jes'!
) A vi nemojte slušati, jer će da vas izede đavo! ŽIKA: Je l' ispočetka? KAPETAN: Ama kako ispočetka? Što smo čuli, čuli smo! Čitaj odande gde smo stali... ŽIKA: „A docnije prešao u policiju”. KAPETAN: Odatle, jes'!
Jakšić, Đura - PESME
“ Pet drugara, pet stražara Buljubaše reč su čuli, Ali nisu pretrnuli; Ni pak crta muškog lica — Strahovanja jadni mlazi — Trepet duše da izrazi I strašljivost
I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne zajazi ono niko! — sjeti se Ždrale. — A jeste li čuli? Sinoć u kočiji dođe neka žena sa djetetom: doveo ih nadstojnik Vaso i uveo ih u kuću.
A i Cirilo naljeze i zastade kod njih. Od žege opaljeno mu lice čisto se nabralo i obrve bolje poplavile. — Jeste li čuli, a? Sada ćemo jemat' organ... Ala će nam svirit'! — govoraše podrugljivac veselo i obijesno, cereći se neprestano.
„Sveta Marijo, moli za nas!” čuli se glasovi sve to skrušenije. Uto sijevnu vijugasto i zatutnji duboko. Iz daljega zahujila muklo čudna lomnjava i jak
Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo. — A bićete čuli, — nanovo progovori stari, — kako će nas posvema ucviliti... Do koji dan poć' će sve... — Sve?!
Nastade tajac i hitro shvaćanje zadnjega rastanka... A uokolo čuli se isprekidani oštri glasovi nemirna svijeta. Najposlije parobrod zviždnu, uljeze u luku i pristane uz obalu.
— odgovori Ivo. Doktor se premjesti na drugi kraj stola. — Jece li čuli, doktore, koga su imenovali za pretsjednika crkovinarstva?
— Ti si sretan u ljubavi! — šali se Ivo. — Ja? — kao čuli se... — I ne znam što je poštena žena... — I prevrne govor: — Ne činim nikome ništa, a svi su proti meni: raspikuća
— Vama je lako! — javi se mladi učitelj, koji je cijelim putem ćutao. — A ja se ljuto prevario jutros u školi. Čuli ste, rekao am mu nehotice: „Varate se”! — Govori i tare znoj s lica. — Pa, on je pogriješio! — opazi Ivo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Oni nisu iskusili na svojoj koži šta znači rat. Misle o njemu na osnovu onoga što su čuli od onih koji su ga prošli pa posle zaboravili na tegobe. Priče o ratu! Kako su mi smešni njihovi pripovedači!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mi smo od njega čuli kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U njenom razvitku nadovezuju se na Aleksandrijce obnavljači astronomske nauke: Kopernik, Galileji, Kepler. O Koperniku čuli ste i čitali, draga prijateljice, toliko da nije potrebno da Vam i ja o njemu pričam. On je Aristarh novoga veka.
No time se dobiva i ovo. Čuli smo da će od narednih sekularnih godina biti u Gregorijanskom kalendaru prestupne samo ove: 2000, 2400 i 2800-ta.
To je jedno mestance u Slavoniji, za koje sigurno niste nikada ni čuli, a možda ni za ovu pokrajinu, ali ćete njegov položaj lako naći na svakoj zemljopisnoj karti Evrope.
Domaćin je osetio nelagodnost takvog raspoloženja, pa pokušava da ga odagna: „Čuli ste, dragi moji gosti! Budućnost je kako nas opomenu visokoučeni astrolog Njegovog Veličanstva, tmurna.
Razumem i volim kada žena nije suviše predusretljiva, ali baš tolika rezerva nije potrebna. Protivno svemu što smo čuli o toj boginji još od samoga Homera, ona se pokazala nepristupačnom.
No pred nama bi mogao udariti najveći meteor o tle, mi ne bismo čuli zvuka udarca: on bi izbušio pred nama veliki levak, zasuo nas parčićima kamenja, ubio nas možda, a mi ne bismo pri tome
Njegova zapremina je, kao što smo već jedamput čuli, 1300 puta veća od zapremine naše Zemlje, ali je njegova masa samo 320 puta veća od mase Zemljine.
Ako dozvolite i taj njegov oblik, onda, i kao beskućnik, neću biti sirotinja. Vi ste sigurno čuli za ona imanja feudalnog plemstva koja su se zvala fіdeіcoіnmіѕѕum perpetuum, imanja koja su bila neodvojno vlasništvo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i ako ste čuli što je rekla, dobro i jest, a ako niste, i nećete.
Tek kad su drugovi čuli koliko najmanje stoji taj „državni papir”, zaoriše se zvižduci i usklici, i dođoše mišljenja slušalaca.
Kažu da gospa Manja i njeno društvo ne znaju kako se izgovaraju po engleski one reči, čuli ste, viču, nešto dok igraju, ne zna čovek da li je ljudski govor ili... Apotekarica nastavi da plete.
Jeste čuli: strah ju je da nešto ne dođe i ne izgoni je iz Engleske. Jevreji se stalno boje ljudi, i zato vole prijatelje bezmerno..
Znala je, naravno, palanka zašto gospa-Fila ne mari Kodu koliko drugu decu. Kada god biste zahteli, čuli biste priču o tome, složenu, obrazloženu, kao za štampu.
A Mija, dečko, dete... Čuli su tu vest roditelji, čula su je i deca. Jedni drugima ne smeju u oči da pogledaju. Nekada kasnije, palanka će
Ne znam pravo kako je to išlo: ovde svi pomrli, nema kome da se pošalje depeša. Posle smo čuli da je neko vreme, kao stari gost, bila spuštena u kriptu Sanatoriuma, pa kad se niko nije javio da je prenese, sigurno
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Da je Roman u tamnicu odveden bio čuli smo, ali onaj bi se prevario koji bi pomislio da je duh Romana klonuo. Zar ji je malo bilo u tamnici, i opet su se
« viču; pa kad smo sto puta istu reč »razumete li?« čuli, onda tek primečavamo da nismo ništa razumeli. — Ascetično živiti znači krotko, blagogovejno, čovekoljubivo, jednom
Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao, da stari Rimljani nisu stakla
tiče, poznato je da i takovi žena na svetu ima koje ne znadu čitati, pa opet drugdaš po ceo dan po kući čitadu. Čuli smo, dakle, da mesečne žene ništ’ ne govore, ili vrlo retko, da su vrlo malene; sad dolazi jošt znati da njiova lična
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sećate se svi možda onoga nesretnoga Artakserksesa, na kome su tolike generacije lomile jezik? Sve dok nismo prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti
“ al' otkako smo čuli ime Artakserkses, napustili smo sve narodne brojanice pa se dočepali Artakserksesa i na njemu smo jezik lomili i
“ Sećam se baš, kad je jednoga dana naišao Hristifor Kolumbo, da ga je moj deda predusreo rečima: „No, jeste li čuli, vi ste se dali dugo očekivati!“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke. Čuli smo tada i za propast severne vojske, koja nam se u odstupanju sve više približavala.
baš pred tvoj dolazak, prišao mi je podnarednik Svetozar, onaj koga sam ja izudarao, i veli mi: ,,Gospodine kapetane, čuli smo da ste dobili novu bateriju... Mi smo na pragu naše otadžbine.
Pored nas su žurno promicale neke tamne prilike i zamicale u noć. „Zbor... Zbor!“ — čuli se povici. Ali ljudi su bili još na prekretnici. Otadžbinu su izgubili. U tuđoj su zemlji.
Kao signal da sada treba da otpočne uništavanje. Potpukovnik Petar progovori: — Čuli ste!... Ne prisiljavam nikoga da ostane... Ko hoće da ide, neka iziđe. Vojnici su stajali ukočeni.
Ljudi se unezveriše. Zaklona nigde ne beše. Neko viknu: — Evo ga! — Lezi, lezi! — čuli se povici. Pešaci pripucaše iz pušaka. Ležemo na zemlju. Ali zemlja tvrda...
A po okolini nisu skitali, pošto im je predočeno da su Arnauti nepoverljivi. Čuli su da su Arnauti opljačkali čitave odrede naše vojske, a tek neće pojedince.
— A što ste zbijali šalu sa sveštenim licem... Ko vas je na to naveo?... Nego, da se dogovorimo. Recite kako ste čuli da se komandant ljuti, ali da vi uvažavate i cenite Momčila i molite za izvinjenje komandanta.
Prvi voz krete. Ali kamenje se osipa i konji, nemajući oslonca, padaju. — Daj poljske konjušnice! Vezuj! Vuci! — čuli su se glasovi. Među nas se sjuri četa pešadije. — Hajd sad! Napred! Napred!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kapljica još i ne završi svoju besedu, a iz okruglog trbuha Morskog Cara provali smeh. — Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah!
Koja je tako hitra? Tako mudra? Daleko na pučini čuli su je mornari kako peva i brodove skreće s utrvenih morskih staza.
Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu! Pa odmahujući glavom šapuće: — Ne, to je samo odbljesak sunca!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
tako po redu nisam mogao čuti kao od njega, a i oni od kojih sam je slušao — svi su mi kazivali da su je na Deligradu čuli od njega i da ju je on onde često pevao Petru Dobrnjcu“. Sem toga, u Loznici 1807.
Kad to čuli Srblji svikolici, onda oni raspustiše roblje; ode roblje kud je kome drago. Blago Iva i Ivinoj duši! I to Ivi niko ne
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sutradan je i Stric, kao što smo već čuli, dobio batine zbog rijeke Dunava i odmah odjurio u Prokin gaj, do Tepsije, da se nađe s drugom.
Ostavili smo Jovančeta i Mačka u pećini baš u onome strašnom času kad su ugasili lampu i u istom trenutku ponovo čuli iz podzemnog hodnika onaj tajanstveni uzvik: — Ej, ej!
Poljar veselo graknu: —Aha, jeste li čuli! Pa da, dobar čovjek. Vidiš ti kako vi imate pametnu učiteljicu. Malo se zamislio pa onda tužno zaklima glavom.
Ponešto od toga čuli su i dječaci, a šta je to ustanak, buna, to su još od najmanjih nogu slušali od svojih starijih.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A mi to svi znamo što je i kako je. Nije nam to prvina, da nismo čuli. I tako i ostaviše. Onda pristupi k nalonji jedan od onih gospodara gostiju, nepoznan (nije od one trojice što su
A grad već gori. I to njih sam đavo satana onde dovede, a građani jošte za njih nit su i čuli da će doći, niti znadu za njih da su već pod gradom.
otaca nije se nam to čudo prokazivalo da se i pre njih to u koje davnašnje dobi bilo zgodilo, nit i oni to su od pre čuli. Devojka A eda ne piše li se ovo u proročastvu: »Otroče se rodi a mati mu nije svedžbala muške strane.
I o prazniku nam filosofiju provodi! Štarad no smo se mi sabrali ovde i uščekujemo da bismo čuli i razabrali štono je lepo i prilično je današnjem dnu?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neki su ga čak čuli kad su prolazili kraj načelstva, i poznali Potu po glasu (jer Pote se češće derao kad ga tuku u dućanu, i otud mu
Ona sumnja na Mana. A Mane, opet, kako su čuli, ne da se ni opepeliti da je on štogod u to umešan. — Eno, onomad je istuk’o jednog što ga je zapitao šta je on sad: