Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ej, ti švrćo!... A što si bosonog, more?... Što te nije mati̓ obula, a?... Vidiš kako je Čupa obu vena; a Čupa, dok se samo ubriše, biće devojka od tog sveta!... I, minuvši mimo decu, uđe u kuću.
— Ej, ti švrćo!... A što si bosonog, more?... Što te nije mati̓ obula, a?... Vidiš kako je Čupa obu vena; a Čupa, dok se samo ubriše, biće devojka od tog sveta!... I, minuvši mimo decu, uđe u kuću. — A gde je Lazar?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pokrio je, istina, kao što se kaže, hartijom, ali mu je žena vesela, i sinčić zdrav, i čupa ga već za brkove. Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!
Samo što mu se i kroz smeh i kroz plač u nejasnoj slici pokazuje Anoka, i tako ga čudno čupa za srce, da mu se čini sad će umreti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i ne treba, ali njoj, njoj... — Pa se potukli?!... — Mal’ ga nije probô »ključem« čim se čupa slama... Srećom se strefili tu gospoda tutori i Arkadija crkvenjak, pa mu oteli »ključ«. — Ju, žalosna, a otkud mu ključ?
Afrika
Njamkoro vadi svoj mač i, čučnuvši pred takav žrtvenik, lagano čupa perje sa šije kokoši, udešavajući gde će je zaklati. Za to vreme govori poslovno, glasno kao naši sveštenici.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gledala ga je, kaže mirno, i nemo. A suze joj se pojaviše u očima. Bolje, bolje, da je dao, da mu neko nokte čupa, nego što je išao tamo, da Trifunovu Drinu ispravlja. Nije rođen za kasapa, jaganjaca! „Zar je drolja, jagnje, Pajo?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tada, pričaju oni što su bili tamo, starac poče da podiže kamenje oko profesorovog tela i da čupa razne travke koje su tamo rasle, jednu po jednu, sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih gnječi prstima i valja dlanovima, praveći
Radičević, Branko - PESME
“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi.
jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i ona na
Pognale se nebom oblačine, Posuktale one munje lake Pa razdiru nebo i oblake, Dršće zemlja, pomiče se stena, Vihar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori — A moj Bože, sveta ne umori!
mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju hladnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već — oh muko! on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože!
Oh grmi, grmi, da se stenje kreće, A vijar čupa iz stene drveće. Ta stenje kr'a s' i svaljuje, pobro, Al' mora biti, pa zato je dobro.
On je stekô dragu, koja mu umre. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje grudi, Vetri zapev njegov nose — Skoro da poludi.
Drkće zemlja, pomiče se stena, Vijar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori... Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja...
strašno gora šušti, Strašno kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa rasta iz korena, A ljulja se i brdo i stena; Nebo, zemlja, sve se uskomeša, Sve zajedno oće da se smeša...
Medved noktim' spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju crnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već... oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Da li nešto zaista ga davi?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On, siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti. Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj
ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU Našli Ciganina đe krade luk, pa ga zapitali što to čini? A on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ pa zbog toga bio kritikovan i oduzete mu točkice počne iz čista mira da vrišti i čupa ono malo kose što mu je preostalo (a imao je još za jedno tri do četiri pranja!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
000 dinara. I platio čovek, ali mu ovaj nije vratio staru menicu pa je izvukao i nanovo traži. Plače čovek, kune se, čupa kosu, gruva se u grudi, ali pokojnik ni da čuje; veli mu: plati!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gle, ljube se... čuje se jasno... O, svaki joj taj otrovni zvuk proseca i prožiže živo srce, svaki joj čupa iz srca delić po delić dosadašnje ljubavi I puni prazno mesto u srcu najljućim čemerom, najstrasnijom žudnjom za osvetom...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana, i, zaprepašćen, vide kako mu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prvih dana po dolasku iziđe u polje da razgleda imanje, pa svrati i na njivu u brdu. Tu zateče čiča Peru gde čupa urodicu iz pšenice i, kako izgleda, veoma se začudi njegovu prisustvu. — Šta to radiš, čiča?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Hohohond se mršti, ko da iz zemlje čupa debele sonde, I nikad ne kaže Ni „dovde” Ni „donde”. Kod drugih nije tako.
Priroda je kal iz kojeg se noga s mukom čupa, A obuća se kida i raspada. Vidik se zatvori i više ne propušta Svetlost, i prostor se ispuni tihom stravom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jače, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, počinje da je čupa i drugi nemir, upravo užas: kako će sada, ovoga proleća i leta, možda na prvom saboru pred crkvom pojaviti se koja
ni rođena mati ne vide da se pred njom ikada zaplaka a kamo ovoliko kao što sad plače, da čisto oseća kako joj se srce čupa i snaga raspada — da sve to nije zbog toga što polazi za nedragog, već da je zbog drugog nečeg, što je veće, gore.
Pandurović, Sima - PESME
Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Valja da kad su ga, kao što se pripovijeda, našli đe krade luk, pak ga zapitali što to čini, a on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje.
(Za uši) 366 — Zašto se veže vo? (Da ne ode) 367 — Zašto se riba struže? (Jer nema perja da se čupa) 368 — Kad je za konje mraz? (Kad i za kobile) 369 — Kad je krava najteža?
(Pripev koji se ponavlja iza svakog stiha). Paun: (Maše se rukama za travu — kao da je čupa). Kolo: Pauna nam noge bole — Paun: (Uhvati se rukom za glavu — kao da ga boli).
[jedogonja; zduha(ć), stuha(ć)] — duh koji iziđe iz čoveka slično kao kod veštice i s drugim vjedogonjama vodi oblake, čupa drveće iz korena i tuku se među sobom, izvlačeći letinu na svoju stranu vlaka — veliko teško drvo koje se ne može
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” On siromah kad to čuje ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti. Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rasturi ti se ognjište, razlomi imanje i zatre loza. Moji unuci biće Tošićevi unuci. Aćim čupa bradu. — Da izračunamo koliko ste potrošili na mene. — Izračunaj ti! — Izračunao sam, Đorđe. Meni pripada trećina.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Obiđem sve spratove i sva vrata i sve prozore — ništa. A stomak — da poludim, vri, čupa, svira, cvili, razdire, ključa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On siromah, kad to čuje, ne zna šta će od sebe da radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti. Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” ŽIVKA (plane i nasrne na Vasu): Vaso, lopužo matora! Vaso, pijanduro!...Vaso... (Naleti i u besu čupa s njega sve što stigne.) VASA: Ama, čekaj, brate, čekaj, de!... O majku mu, gde ću da poginem ni kriv ni dužan!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa dugačkom sohom u ruci, prtenom džakuljom o ramenu, u pohabanim crnim čakširama i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa zametno ispalom jabučicom, duge glave, plavih zasušenih očiju i potpuno belih brkova.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna. Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti!
Na njojzi je biser, zlato, drago kamenje, Pred njom kleče i uzdišu mnogi robovi, A ona ih grdi, psuje, pa i čupa ih. Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko!
Krakov, Stanislav - KRILA
Kajmakčalan mora još noćas da padne... Čiči majoru je nešto neugodno, čupa brkove, a kroz telo kao da mu majušni kuršumi jure. — Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njamkoro vadi svoj mač i, čučnuvši pred takav žrtvenik, lagano čupa perje sa šije kokoši, udešavajući gde će je zaklati. Za to vreme govori poslovno, glasno kao naši sveštenici.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ To su bolovi, strašni grčevi, Što ih satane nokat izoštren, Rijuć po starim grud’ma pakosno, Čupa iz srca bolne matere... GLAVAŠ: Dakle, za sina traži kćer? I ti si pristala?... STANA: Pristala?... Ta to je trâmpa!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa piljcima, kao obesno dete koje čupa leptirima krilca, cvetovima glavice, mravima nožice?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na tim plakatima bi mogao biti nacrtan mlad čovek, ispivena lica, ugaslih očiju i povijene grbače; jednom rukom čupa kosu, a drugom drži revolver. Pod slikom bi se moglo krupnim i uočljivim slovima napisati: „Ne uči latinski!
Čitaoci su počeli javno da negoduju, pretplatnici da vraćaju list, a urednik očajno da čupa sebi kose. Najzad, kao jedini način da se spase ove profesorske bede, prestao je sa listom i odselio se u jednu
Petrović, Rastko - PESME
A prijatelj: ”Gospode, on ti veli: Ti znaš da lice tvoje štujem! No rečima pogrdnim koje jedino sada zna, Rečima koje čupa iz muke svoje i sna!“ Vikah, vikah: Za ove reči jedino ti smeš da znaš!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara
Moje je! Čedo mi je! Odavde mi je, gazdo, odavde! (Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor!