Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No čusmo gdi oko Mišara puške pucaju i han u Mišaru gori. Poznamo da su Turci nas pretekli i da nam je put od naše vojske preseč
— Jadne babe ne znadu obinje, da lažu, kažu: „Idemo iz Uba, nikoga nismo videle, no čusmo na Ubu, da je Aleksa sa nekakvima se pobio i rasterao.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita kmet čisto sumnjajući. — Reče li ona baš »u Krivoj jaruzi pod račvastim brestom«? — Čusmo, brate, kao i ti, eto baš tako! — odgovoriše Ćebo i Mirko uglas. — E ne možeš naći, nije vajde!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ćerku okupanu u suzama, s rukama stisnutim u krilo, s pogledom zakovanim za patos, ali ni daha, a kamoli jecanja da čusmo. Đorđe je video ušima. On se okrete upola njojzi: — Ama što ti plačeš, što srdiš boga?
Kamo toga? Posle opet nasta nejasan žagor i svađa. Onda čusmo kako se vrata otvoriše, gunđanje i korake. Ali babo ne uđe u sobu. Zalud mi čekasmo.
Al' da se udari putem na Jarugu, morali smo se vratiti do blizu samog sela. Kad se opet primakosmo, čusmo ponovo puške u našem selu i vidjesmo kako se crveni nebo. — U selo! U selo! — ču se sa svih strana.
Crven ga plamen obasjao, bijela brada prekrila sva prsa, digao ikonu više glave, i kroz onaj tutanj i prasku, čusmo njegov jasan glas, pjesmu i riječi: „... pervje bo prišel jesi, svetitelju Savo”...
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Janko. — A utoliko je vama viša slava. — On se zatvori u Dubrovniku, očekujući novu vojsku. Tako čusmo. U tome se vratiše iz Rusije bokeljski glavari i donesoše vladici darove i oko tri hiljade dukata.
Tako čusmo. U tome se vratiše iz Rusije bokeljski glavari i donesoše vladici darove i oko tri hiljade dukata. Od njih čusmo da je Napoleon udario na Prusa i Rusa.
— Na Badnji dan čusmo da je Turska objavila rat Rusiji i da se Francuzi i Turci u dubrovačkom bratime. A na Korčuli još razabrasmo da je
Što da ti duljim? Nama i Inglezima predadu Francuzi gradove, a u isto vrijeme čusmo da carevi uglaviše da Boka bude ćesarska!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola... — Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem!
— onda se okrete ordonansu: — Sjaši, pušku na gotovs i priđi polako. Pričekasmo malo vremena, zatim čusmo neki razgovor i ordonans nas pozva. Priđosmo i tu sretosmo jedno odeljenje pešaka. — Pa što se, bre, ne odazivate?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Približismo se reci i čusmo žuborenje vode, ali te taj noćni žubor ni malo ne veseli, on ti uleva u dušu strah i setu...
— Natrag, kome je mio život! viknu onaj iz trnja jasnim no uzbuđenim glasom. Dahnusmo dušom, kad čusmo čovečji glas. Kao da nam je samo to trebalo da progovori, te da nas uveri da je on čovek, pa da odmah ublažimo svoju
Ali nam, ipak, prođe ledenica kroz grudi, kad čusmo onako surov i strašan odgovor. Istog trenutka on šmugnu za drugi trn, pa se otud zavuče u neki kupinjak.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Pričaj, sinko, što najbrže možeš. MOMČE Kako čusmo za boj na Cetinju, da na glavu pogiboše Turci, serdar Janko odmaha otpravi dva momčeta riječkim Turcima: ko ne misli
ĐAČE (čita) „Knez Nikola i svi Dupiljani pozdravljamo našega vladiku! Pišemo ti što je kod nas bilo. Kako čusmo što bi na Cetinju, poklasmo se s našijem Turcima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Drži svoje, brate!... Ali jopet, bože mi oprosti, miliji su mi nego naši!... Harambaša poče: — Čusmo, duovnici, i razabrasmo za sve što se dogodilo. Srdar nas je poslo to toliko da preslušamo sluge...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta ti uradi, sokole : dunu jednoga dana, pa ode; nit’ se ti kome javi, nit’ mi što čusmo za tebe. — Morao sam tako, ča-Vujo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje. Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Izdaleka se čuje i druga puška.) To je već druga!... Čuste li prvu, vi? RADAK: Čusmo je svi! GLAVAŠ: Pa šta čekate? Radače, s Vukom brže za njima!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zabrinuo sam se za Gruju. — Mi čusmo kad pripucaše puške, i ugledasmo dvojicu gore kod kamena. Ali naiđe magla. Onaj je verovatno nastradao.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo pogrdu... BOŠKO: Mi čusmo naših misli potvrdu! BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...
ja odoh. (Vujo Odlazi.) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo pogrdu... BOŠKO: Mi čusmo naših misli potvrdu! BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...
) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo pogrdu... BOŠKO: Mi čusmo naših misli potvrdu! BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...“ A to znači: Gospođa se u muško oblači.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo... Ne da nam se spavati... te dođosmo da... — zapleće jezikom otac Sopronija. — Ne šjedaj, Simeune, na tu klupu!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pergamon je cvetao i pod novim gospodarima i postao jedna od najlepših varoši rimske države. Čusmo kako se zidaju nove veličanstvene zgrade, uvodi vodovod i kanalizacija, grade drumovi i pristaništa.
To je bio strašan dan. Već rano izjutra čusmo da se po Aleksandriji kupe rulje da razore i unište sve tragove jelinske kulture.
Mi ga čusmo često puta gde reče: „Ova je strana prepisana iz Arhimedove knjige o lopti i valjku, ova iz njegovog premeravanja kruga,
U hodniku se sretosmo sa našim domaćinom, u razgovoru sa grofom Švarcenbergom i čusmo kako mu ovaj reče: „Učinićete mi veliku čast, dragi markiže, da večerate danas kod mene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— veli potpukovkik Petar. — Sigurno ne gledaju vojnika koji umire. Na to smo već navikli. Približismo se i čusmo detinji plač. — Mamo... mamo! — čujemo uzvike. Kao da smlati nešto ljude.
Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice. Siđosmo još dublje i čusmo žagor vojnika. I oni su pošli nekud, sve jedan za drugim. - Kuda ćete? — Zaoćalo nam se, pa ne znamo gde...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Danaske hodili su živi i zdravi, jedri, rumeni i veseli koji bili, jeli i pili s nama ujedno. A potom, za malo dobi čusmo i videsmo ih gde leže u grobovi.