Jakšić, Đura - PROZA
Jedva si motao čuti isprekidane slogove: „Ma...džari... a sada Nemci... krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi,
oboje smo ćutali, svaki od nas bio je u svoje misli udubljen, samo isprekidano disanje i kucanje srca što si mogao čuti. Kad smo bili blizu Čukurove kuće, zastanemo malo, koliko da razgledamo okolinu oko sebe...
“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort!
Najedanput sve se utiša. Naše veliko đače stupi nanovo, s pristojnim rešpektom, i poluglasno — ali su ga svi morali čuti — reče: — Gospodine, ja sam javio gospođi da nećete doći na večeru; kazao sam i to da sa jednim svojim prijateljem u
Krivca tek dockan pronađu, pa ako ti je memla nesrećnih tavnica ostavila toliko života da još možeš čuti reči svojih nemilostivih sudija, a ti uzdrhtalim srcem slušaš gde ti govore: „Ti si slobodan! Nevin!“... Slobodan?
Obradović, Dositej - BASNE
kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti.
Ti znaš da ko ne plati, nikada mu imena u crkvi nećeš čuti.” Naravoučenije „Δειλή πενίε ήτις κακά πολλά διδάσκει, ψεύδεα τ΄εξπαάτας τ΄ουλομένας τ΄έριδας!
A kako ovo ne smeta, svaka slovesna duša prirodno želi što dobro čuti i naučiti, urazumljavati se i prosveštavati. I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti,
Ovi je oni razumni upravitelj evangelskih talanta koji će se udostojiti one blažene čuti reči: „Blagi rabe i verni, nad malim si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti. Uđi u radost Gospodina tvojega!
Ništa nije češće čuti nego da se mnogi tuže da slabo pamte: kako će ko ikada pamtiti ono o čemu ne misli? A ti isti, koji se tako tuže,
” Ništa nije češće nego decu čuti da se inate i jedno drugom vele: „T i n e z n a š n i š t a.” Kad bi človek pristojno hoteo i mogao rasuditi da sve
koja je tako prirodna i uveritelna da, ko samo ima zdrave i čiste od svakih predvaritelnih laža uši, ne samo što će je čuti, no i za istinitu poznati i na svoje veliko dobro i blagopolučije primiće ju.
mu je nego vranu sto; usladi nam proleće pojanjem svojim, izleže svoje piliće i othrani, i svak voli jednoga slavuja čuti da poje nego hiljadu vrana i svraka.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DVA SUSRETA SA ŠARANOM 1. Molitvom sam se obratio šaranu, bogu Dunava, bogu u dubini. Verovao sam da će me bog čuti, I nadao se da će me uslišiti. A on, upecan na zelenu muvu, nemoćan leži i zeva na suvu. 2.
Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca. Odakle će se čuti, ako se ne čuje sa krsta, s točka, s Kosova i s koca? 2.
Čuj nas, sveti oče, koji odjekuješ od zvona i klepala koji traže spasa! Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Đorđe i reče komandiru Ćeneju: „Gospodine, oprostite na vašem trudu i dolasku, al̓ od mira ništa nema, i odsad ćete čuti i viditi bojeva, i zbogom!
pet topova; ako li bude osvanuo u svome šancu, ja ću izbaciti tri topa; ako li bi, sačuvaj Bože, ovde prodro, vi ćete čuti i više topova”. On uze oko stotine svoji̓ momaka i ode.
” I odma je otišao. Otac kaže: „Veće posle za njega nisam ništa čuti mogao”. Ovaj isti bogovađski iguman Žarko u 1804.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On je imao običaj da se kašto i sam razgovara. »Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno...
Šta je dalje bilo, bog bi ga sveti znao! Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!...
Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao nijedne za nj čuti. Sad, bome, počeše popove komšije oni što češće idu popu da se nešto tuđe od učitelja i da zuckaju pogdekoju za njim.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad god pogleda, na njega zija mržnja i preziranje... Nije tu bilo čoveka koji bi se sažalio; niko ga ni čuti nije hteo!... On bi se pravdao. On bi dokazao da njegov Stanko nije kriv, bar nije kriv do onoga časa dok u goru ne ode.
Pop više za sebe, ali opet toliko glasno da je i kmet mogao čuti — reče: — Ovaj to ne bi nikad učinio. Preko njegovih usana nikad ne bi prešla tajna!... A mi tako učinismo s njim!...
Evo, sad će doći kmet Jovo. Ja baš volim da i on čuje sve, zato sam ga i pozvao... — Dobro!... Mnogo ćete danas čuti!... I ja baš volim što će kmet doći!... Čuše se vrata na kući, onda neki razgovor, i onda se otvoriše sobna vrata.
Osećao je kako mu plamen liže obraze. I da je Aleksi bilo do toga, on bi mogao čuti kako mu srce lupa... Ali Aleksa ne slušaše to, on stade hvaliti Jelicu: — Alal joj mleko materino.
— A što me pitaš?!... Zar ne znaš?!... — Pa... znam, ali sam željan tvoga razgovora!... Željan sam čuti to iz tvojih usta!... Znaš otkad to nisam čuo!... Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe.
— Šta je? Jesi ranjen? — Jesam. Ali grmljavina iz pušaka osu. Nisu mogli čuti jedan drugog. Surep ga diže na svoja široka pleća kao dete kakvo, a Zavrzan uze nož, koji je kraj njega poboden stojao..
— Ama šta možeš ti sam? — reče Jakov. — Vojvodo!... Šta ja mogu, to će se čuti!... Ako ste dokonali da se uklonite — uklanjajte se što pre!... Idite!...
Dučić, Jovan - PESME
Ali te stigne duh koji te sluti; Nebo i zemlja ne mogu te čuti, A u nama je tvoj glas od postanja. Jedino ti si što je proturečno — Kad si u srcu da nisi u svesti...
EKSTAZA Ostaće daleko za mnom ovi puti, Nestaće i ove suze kud i druge, Ja ću nove želje u svom srcu čuti, Kao nove laste.
I kad ovi dani za svagda prohuje, I kad opet htedneš čuti moje ime, Hoću da se ono u tvom srcu čuje Kô šapat poljupca i uzdisaj rime. SATI Kako brzo živim!
visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omađijan soko, I umreti, sjajan, u sunčanom krugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima — Muziku svog krila!
Znam da nećeš doći, a čekam; i mašte Nepoznate sreće rastu u noć nemu; Neću više čuti tvoje reči tašte, Da tvoj glas svemoćni osetim u svemu.
vrela; More uze sjajnu gipkost tvoje puti; Tvoj pokret sva polja valovna i zrela; I tvoj glas sva gnezda koja će se čuti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake. Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
polako udarati u nju onu već dobro poznatu pesmu: »Ti već spavaš, zlato moje«, tako tiho da je glase njene moglo čuti samo Julino zaljubljeno uho.
Posle male kavge najlepše je da dođe jedna serenada, a tako zahteva i logika događaja. A Jula će ga čuti jedina u kući, jer tata joj spava čak u avliji ispod komarnika, a ona s mámom u sobi sa sokaka gde obično sve udavače
Ni máma u sobi nije mogla čuti tamburu. Ali Jula je čula, i odmah je skočila iz kreveta k prozoru, pa kroz razređene šalukatre videla neku priliku, i
Ako ova riba na astalu, — reče i pokaza na varku od soma, — što progovori, to će se i od mene čuti. Dakle... — Dakle, čujte! — reče Gabriela i pokloni se g.
K’o misli, u zavadi su, neće čuti jedan od drugog. — E, po to bi’ i ja kočijašio — veli pop Spira. — A paor paora drži.
Putnik se još jednom okrete. Bio je već daleko, ali još mogaše čuti i videti kako se onaj stariji »Bečlija« valja po prašini i dere: »’oću kod pope!«, i videti lepo milu svoju poznanicu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Dobro mu je i ovde... Ali Vejka nju nije slušala. Znala je ona unapred da će to od nje čuti. Sad je samo gledala u Taju i služeći ga, drhteći od straha, iščekivala šta će joj on reći.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti. — Znate, ja imam napolju prilično novaca. — To je vrlo lepo, samo ako je sve sigurno i dužnici plaćaju.
— Ne čudi se! Milivoj zavisi od Marka pa mora, a bolje on da tera nego drugi, katkad možemo od njega što čuti kako onde stoje stvari, a neće on nama prkos činiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali kad Grk prođe, on se samo osmehnu i promrmlja Đurđu, tako da ga je i Garsuli – ako je hteo – mogao čuti: „Zar Šokac da te ućutka, oca mu?“ Premeštajući se zatim, leno, s noge na nogu.
Sedajući u svoja kola, on je nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para.
Dok je ona to mrmljala, Pavle se bio kao skamenio. Božič je nešto vikao domaćinu i nije to mogao čuti. Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije.
“ Kajzerling se onda, milostivo, osmehnu, pa reče da će sve ostalo, što je potrebno, kapetan čuti od sekund‑sekretara, koji će urediti sve ostalo.
A kad su se pokrenuli, kretali su se kao seni, kraj zidova. Niko nije znao kud idu. Uvo ljudsko nije moglo čuti ništa, osim tog neprekidnog šuma, tih tihih koraka.
Pitao je mlađeg fratra, zar, zbilja, veruje da Bog ima tako veliko uvo, da može čuti u istom trenutku, tolike, na celom svetu, koji molitve šapuću, mrmljaju i viču. Toliki su u bedi i žalosti u svetu.
Ni pesma naša neće se tamo čuti, kroz koju godinu. Rosijski ambasador u Beču, kaže, čini Austriji veliku uslugu, kad nas preseljava u Rosiju.
Kroz koju godinu, po njihovim selima, u Temišvarskom Banatu, neće se ni pesma njihova više čuti. Ostaće samo grobovi rasuti, kao što ostadoše u Komoranu i Ostrogonu.
Može li Pavle da zamisli, kakva bi opojna radost, to, za ženu, prevarenu, otpuštenu, bilo, još jednom čuti šapat strastan, iskren, kao u prvoj ljubavi? Osećati, da nekom znači sreću. Videti ga kako drhti. Čuti kako guče.
Osećati, da nekom znači sreću. Videti ga kako drhti. Čuti kako guče. To neka kaže Trifunu, ako ga vidi. Ona se smejala prvo tom mladom čoveku, koji nađe da se u ženu sa šestoro
Nama nije dato, ni to. Tolika je pustoš bila u Serviji, pričaju, da si mogao čuti zmiju, čuvarkuću, kako puzi po zgarištu, kao jedino što je živo ostalo. Jes, jes, idoh, Đurđe, i do Šlosberga.
Neposlušni su. Tuku se u ratu dobro; ali čim rat prođe, stvaraju u vojsci zabunu. Eto, Isakovič će čuti, u Kijevu – tek što su se naselili, počeli su da se svađaju. Buntovnici su to.
Teodosije - ŽITIJA
Jer naročito želeći da vidi ove potrudi se, misleći da će od njih više čuti i videti, kao od drevnih, jer govore da je u starih sve bolje od novih.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
čaroice (maškare o pokladama), o kojima se ništa ne zna u zelenoj dinarskoj zoni. Poneki put se može u Zagori čuti i koja talijanska reč. Kod Zagoraca pada u oči prava južnjačka živahnost duha koja iznenadi kad se dolazi iz Bosne.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
leže na njivu s kukuruzom i na ostavljeni džak, činilo se da se sve utišalo samo da bi se za koji trenutak moglo što bolje čuti kako u planini pucketaju suve grančice pod koracima velikog mrkog medvjeda.
To me je opametilo, pa sam počeo da hodam sasvim lagano, ali su mi moje zlosrećne cipele tako lupale da bi me morao čuti miš čak iz susjedne kuće. — Tak, tak, tak-ta-rak!
Da nije junačkih nogu, niko od nas ne bi ostao živ. Živio naš vojvoda! — Mišu proroče, a kako ćemo čuti da mačka dolazi pa da na vrijeme pobjegnemo? — upita jedan mladi miš.
Miš prorok zamisli se duboko, duboko, pa odgovori: — Mački treba objesiti o vrat zvonce, pa ćete je uvijek čuti kad vam dolazi u goste. — Tako je, tako! — zagraja čitava skupština.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ih na tabane I opet hteo ne hteo vrati se naglavce A ovaj se sav u uvo pretvorio I čuo sve što se ne da čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Mene? RINA: Vi niste ništa čuli? SPASOJE: Ne znam šta bih imao čuti? RINA (Anti): Kako to, gospodin-Anto, niko sem vas nije čuo? ANTA: Ja nisam čuo, ja sam video.
PAVLE: Molim, rado ću vas čuti. SPASOJE: Ako vaš dolazak ima da znači pretnju svima nama, onda vam moram reći da ste u zabludi.
SPASOJE: Dozvolili smo vam da kažete sve što ste hteli reći, a i čuli ste već sve što vam je trebalo čuti; sad treba još i da se uverite da sve to nije samo prazan razgovor. (Zvoni. Pauza. Nema tišina.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Moja majka je tu jedinstvena. Od nje nikada nećete čuti da nekom zamera nešto ili ga osuđuje. Ona je čista i ne pretpostavlja da postoji đubre u drugome.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa još u dućanu kako prodaje, kako espap hvali, milo ga je videti i čuti, a šegrt kao na drotu igra — espap dodaje! U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez
Lopovi još pevaju, a sad započe gospodar Sofra gromkim glasom: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”, ali tako da lopovi čuti ga mogu. — Pevajte! Čamča i Krečar pomažu, ali slabo.
Čamča, — ti se sad ne boj putovati u ovim predelima, tvoje ime i tvoja kontrafa od zla će te sačuvati; to će se čak čuti i u Poljskoj, doći će sve to u novine, tvoje opisanije, a tvoju figuru je lako zapamtiti, spevaće te u pesme.
Devojke su u drugoj sobi, soba do sobe, i to vrata malo otškrinuta, tako za tri palca da se može čuti onde šta Profit govori.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Njen krik se jedva ču do dvorišta, mada se njoj činjaše da viče tako glasno da će je čuti i na drugoj obali reke, a njeno trzanje ruku jedva je malo pridiže.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
— Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.“⁷ Slično se gata i u Sremu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
na površinu titrave membrane, pa im Imperio Argentina liči na caricu patuljaka, koju čovek, ako ima malo sreće, može čuti kad prisloni uvo na zemlju iznad krtičnjaka.
nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli čuti od grmljavine automobilske kolone koja je milela ka izlazu iz grada. Videh ih u njihovim životima bez mene...
Matavulj, Simo - USKOK
I to bješe milosni pomen đeci, ali, tvrda ti vjera, posad ako i nećeš čuti pjesme, nećeš ni tužbalice! Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko!
Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da graja
Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev! Stevo uzdahnu duboko i nastavi: — Tu nam pogibe i vojvoda Stano Uskoković, a inače ne
— A i jest lijek! — Pričali su u našem plemenu — nastavi dijete — da se noću pred vratima njegove ćelije može čuti razgovor, baš kao da dvojica razgovaraju! A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Strašni roždanik slepovođe Mališe ovakvu sudbinu proriče seljaku: Golemo će biti stradanje njegovo, a niko to neće ni čuti, ni znati, ni razumjeti.
majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. - Mi se dogovorili! - svečano objavljuje starac. - Kaže da je zadovoljan.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U svom dramskom radu uvek ostaje pedagog: teatar je za njega osobito jedna »nužna škola«, a nigde se ništa ne može čuti »dušepoleznije i dušespasitelnije«.
Još u punom dobu njenog cvetanja, polovinom šezdesetih godina, počeli su se iz samih romantičarskih redova čuti glasovi kritike i protesta.
Milićević, Vuk - Bespuće
mu se, hvatajući se za šešir: „Bohuslav Panek, inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao to ime stotinu puta čuti i čvrsto mu stisnu ruku kao da su bili stari poznanici.
Sremac, Stevan - PROZA
Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza kelneraja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan.
— Ma kako možeš tako govoriti? — začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali. — A lijepo je uteći i svoje drugove ostaviti, a? — Kako lijepo, daleko od nas bilo.
—A onda ćeš čuti da su te proglasili za mrtvu, a? — Proglasili, kućo moja. Pođem ja da ćeram Daninu penziju, on je toliko godina bio
Ilindan, pred veče, vraća se Spasoje s crkvenog sabora i referiše starici: — Bako, nikom ni riječi o ovome što ćeš čuti: danas na zboru pojavio se magarac s čeljadećim nogama. Pravi pravcati magarac, a pod njim ljudske noge.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Priča se morala saslušati u celini, i više puta čuti, pa ju onda sam, u tišini, zapisati. I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: — Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti? Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.
Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž. Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite koliko valja moja brada?
“ I tako se vrati i sve kaže Turcima. jedan stari adžija reče mu: — Ajde, more, ti njega zovni, pa ćeš čuti šta će biti. On se opet povrati, i dovede ga.
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže
Ovo su oni tako govorili a niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice. Čoek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostade
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra dade nagrada onoj koja bude proglašena da je dobra. MAKSIM: Tu čast neće niko
DOKTOR: To ćeš čuti dok dođe razum kući. Jestestveno zemljeopisanije ima je u vidu kao jedno prirodno tjelo, koje se na više časti deli, i
DOKTOR: Nije slobodno izvrtati kao pijan torbu. Tvoje ačeće oštroumije biće uzrok, te nećeš ništa čuti o Besti, o atmosveri i o Bosporusu. MANOJLO: Nemojte mi zameriti, g.
Poznat je i Mostar, gdi ima kovačnice vrlo dobri sablji. No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori. PUTNIK: To, to! DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina oporo, ali je vozduh zdrav; vladjenije je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kako? To ćete tek čuti! Hteli smo, pošto-poto, da se nekako kurtališemo bede i ostanemo nerazbuđeni, makar do desetke u našim bunkerima.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Šta? Vi znate i čitati? JELICA: Samo ne znam da l dobro izgovaram. Zato želim od vas čuti. ALEKSA: Izvolte vi samo, ja ću vam potom izgovor utončati. JELICA: Stidim se kad me ko koregira.
JELICA (diže ga): Molim, gospodine, ustajte! ALEKSA: Ne, ovde dopustite mi kod nogu vaši umreti ili rješitelni glas čuti. JELICA: Ja sam sasvim gerühgt: no, molim, ustajte, može mi otkud otac doći; a on je čudan čovek.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
GVOZDENI SAVEZ Munja nad Japrom oblake šiba, vatrene ribe blesak, kamdžija vrela nebom se splela, sad će se čuti tresak. Šapuće vetar, groma se boji, vrbama starim listove broji.
Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka. DEDA TRIŠIN SAN Potok se Japra pod selom peni, virova bezbroj stvara, uvek je nova, nestašna,
„Tu li si! — čiča zaigra brkom. — Sad ćeš čuti pošto je luk!“ — povika starac, pa štapom —puk! Pričali posle, uz tihu kišu: — Istuklo tele starinu Trišu, vruću
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sve što danas duhom diše To molitve šalje sad; Sa molitvom pozdravlja ga Rob i gosa, star i mlad. Al' koga će nebo čuti, To zavisi i od nas: Snažnoj volji, vedroj ruci, Izostati neće spas! Mila deco!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti. — Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi.
Bili smo dosta daleko od ratišta i glavnih saobraćajnih centara, gde bi se još i moglo šta čuti o ratu. Poneki put smo imali utisak kao da učestvujemo na nekom manevru.
Onaj što ti je namenjen, taj se ne čuje. Nimalo me nije utešio, jer smo se nalazili u položaju kada ga možemo i ne čuti. Moje razmišljanje prekidoše pucnji topova, te prinesoh durbin da osmatram.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti... stradao si za svetu stvar... Pa lepo, seti se Husa i drugih. A mi ćemo već nemu...
Začu se otud najpre šaputanje, pa onda jasniji odgovor, koji je mogao i Gojko čuti. — Nemam ja nijedne njene priznanice. Nisam joj ništa izdavao. Gojko poznade ovaj glas, i zadrhta. — Dobro...
Samo se Velja nipošto nije hteo primiti kumstva, ni čuti za tu svadbu, te okumiše predsednika Đokića. Velja još gorko prekori Aksu što se primio časništva. — Šta ću, znate!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice puste, One idu iz usta u usta, Pak će čuti mojeg draga majka. 195.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kad je naišao onaj batinaš, premrla sam! Da bežim, stići će me! Da vičem, ko će me čuti? Da se branim, kako da se odbraniš od ludaka? I, srećom, setim se da ga zamajavam! VASILIJE: Čime?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— ču se sa sviju strana. Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti.
Među mnogima mogao se čuti otprilike ovakav razgovor: — More, srećni smo te naiđosmo na ovakva čoveka, a da smo bez njega pošli, ne dao bog, zlo
Mnogi legli te spavaju, a hrkanje se razleže da je milina čuti. Mnogi su, doduše, budni, ali trljaju oči i zevaju slatko i glasno, te kao da pomažu, radi bole harmonije, onima što
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Boga ti, kako si mu kazao? — pita ga čiča Đorđe. — More, zar ti ja sve pamtim. Čitaćemo kad izađe, pa ćeš čuti. Samo sam... 'nako... kako ću reći... sve u kratko. Nema ti tu... onoga... vrdanja, kao kod njega, no sve kratko, a seče.
« I umiren tom mišlju stade da hoda, osluškujući po neki put neće li čuti poznati pisak lokomotive. Peron beše prazan. Svetlost od sijalice padaše na šine koje se ređahu jedna pored druge.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A što se imena sela tiče, nećete za sada u prvi mah, čitatelji, čuti to ime sela još i stoga što se naš Sreta ni u jednom selu nije dugo skrasio.
Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti. Čuti ili naš vapaj ili naš usklik. Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo.
Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti. Čuti ili naš vapaj ili naš usklik. Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo.
Sofiju, pa rekao: »Solomune, ja sam te nadmašio!« GLAVA TRINAESTA U kojoj će čitaoci čuti jednu tako neočekivanu i radosnu po Srpstvo novost da bi trebili najpre da kažu »Dragička!« pa tek onda da je čitaju!
Tako lepa depeša, pa da propadne! Kad joj nije bilo suđeno da ide preko mora, mora se bar ovde čuti. Čitalačku publiku naših novina neće mimoići ta depeša, jer Sreta ne dâ da propadne ni kakav manje značajan sastav
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tamo: godine bez povratka. Oj, Beograde, Beograde, Tužno je stati kraj te ograde. I čuti to što u večnoj tuzi Šuškaju zreli kukuruzi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč izgovorila glasno. I što je bivalo svađe, nesuglasice pa i smrtnih slučajeva, sve se to
od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti; ili, što je i sama, kad je odrasla,
I to neće baš iz njenih usta čuti, nego | će ova doći sa još kojom ženom, tetkom ili strinom, pa će one, nikako ovamo kod Sofke i ne ulazeći, već u
malo bolju (jer za Boga, eto imaju gošću, Sofku), glasno se razgovarati, da bi iz toga njihnog razgovora mogla Sofka sve čuti: i ko je mladoženja, odakle je, šta je, i sve ostalo što treba. A tako zaista i bi.
Ali koja vajda! I bojeći se da će se sada, kada se amam smiruje, jauk i plač Sofkin sigurno čuti, pa da bi ga kao zaglušila, ona se glasno sa svima ispred njihne kurne razgovarala, zadirkivala, šalila.
Šta je tamo međ njima nastalo, kakav razgovor, nije se moglo čuti. Samo je Sofka ovamo, po Markovom iskrivljenom glasu, šištavom, šupljem, zapenušenom od besa, valjda i pene koja mu je
I Sofka bi onda primećivala kako bi mu, čim bi znao da ga ona tamo ne može čuti, ni videti, a naiđe na koga slugu ili u krađi ili u kakvoj neispravnosti, odmah tada njegove oči zasjale takvim nekim
Pandurović, Sima - PESME
Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!
Skoro ću čuti n poslednji fijuk Glomaznog, crnog i dimljivog vlaka Što će te vući u daleke kraje, Ravnici snega i predelu lednom,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prošao me ijed. Zbori slobodno, samo ne sramoti. Svaku ću ti čuti. Ti reče da ti je nevolja. Da čujem, ženo, kakva?“ Otkad on započe te riječi, ona se pomalo pribra, pak najzad,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta.
— Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj. — Dobra je namišljena, nu je bolja razmišljena.
“ A vô mu odgovorio: „Valaj, niti sam čuo kad si došao, niti ću čuti kad pođeš!“ Medveđa usluga. — Kazuje se kako je jednom čovek medveda spasao, i za to mu je ovaj bio zahvalan.
Njih može čuti samo namernik koji slučajno u kući zanoći, kad se dete rodi. Usuda ili suđaja ima sedam, u belo su obučene, ulaze
(Pošto se dobro napio, počne kazivati): — Čujte, braćo i družino, što nijeste čuli niti ćete ikad čuti! Prva vam je novost: danas Turci nasilu poturčiše kadiju; druga: vidjeh gdje iz crne krave muzijahu bijelo mlijeko;
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).
zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde reče mu da će čuti za trećega. Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe k drugome zmaju.
pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: „Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?” Đevojka odgovori: „Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.
” Đevojka odgovori: „Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.” Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko valja moja brada?
ti više da ne ideš za mnom đe se ja oglasim, jer ne će dobro biti” (ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice).
Čoek padne s konja i vrisne od muke i žalosti da se do neba mogaše čuti, i zaviče: „Moli Boga, čoeče, te si ti mene viđeo priđe nego ja tebe.
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!” U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže
ništa, i od toga časa nijednoga čovjeka na ovome svijetu, kojemu je bilo ime Nikola, nije mogao na oči viđeti ni ime čuti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (Mt. 1Z, 23; Lk. 13, 27) Bojeći se ovog odgovora, a želeći čuti onaj prekrasni glas: „Dođite, blagosloveni Oca moga, uđite u radost Gospoda svoga“, (Mt.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite? JAGODA: Saćete čuti! Pođem prvo. Na stanicu. Deveti kolosek. Kad ti se pojavi. Taj! CMILjA: Verenik? JAGODA: Opet vi. Verenik.
Stanković, Borisav - JOVČA
A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ono su pravi sveci, a niti znadu niti misle da su. Što ću jošte o njima reći, svakom će milo biti čuti. Ovi[h] sveštenika, ne samo familije njihove, no i parohijalni narod, svi | su to trudoljubivi, dobri, pravdoljubivi i
Mlad sveštenik kao i ja, dakle, zajedno ispovedamo. No, one dobrote ljudi niti je gdi čuti na svetu ni viditi! Dođe sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati
Otkud mi? I gdi su? A kako čuju u Antonija Šćavuna, to nijednom nije milo bilo čuti. A, lenjivi trbusi, mišljah u sebi, radi bi da besposleni živu i novaca da imaju.
U tom manastiru nađem nekoliko Bolgara monaha, od kojih jedan odvede me kroz Kareje u Hilendar. Kako mi je žao bilo čuti da je učitelj Evgenije, ne mogući trpiti tu kojekakve kaluđerske kabale, pre četiri meseca to čudnovito mesto ostavio,
Takove vriske žena i dece ne bi[h] rad već u životu čuti. Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatrajući na strah i žalost roditelja o dečici nji[h]ovoj, i da
Kako je meni milo bilo od isti[h] Albaneza čuti da govore: „Ko Serbijom oblada, toga ćemo i mi za našega vladetelja priznati, zašto serpski kralji i naši su bili.
Te muzike opet, i toga zavijanja ko nije čuo, nek ne želi čuti. Da nas srećom jaka ne održa lađa, mišljasmo se svi zajedno utopiti kao miševi.
blagorodna duša, na[h]odeći sve svoje nagraždenije u svojej vroždenoj dobroti, niti je mogla ni hotela o čem drugom čuti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— E, ovoga još nije bilo! — reći će Kušmelj tiho, kako su ga najbliži mogli čuti. — Oblaporne gube, dočepale se muktiša, pa naginju ko će bolje: klju-ka, klju-ka, klju-ka! Kâ da meni s neba pada! Ej! ej!..
Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš.
— O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti — uzdiše Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo.
U praskozorje sva četiri zvona oglasiše jutrenju, ali im se zvuk jedva mogaše čuti kroz vjetrenju hupu. Fratri, ogrnuti kabanima, protrčaše trijemom od crkve.
— Ja ga zaludu tražim očima. — Jeno ga tamo u zapećku. On je zaspâ ima i dvi ure. A-nu, prikinite govor, pa ćete čuti kao rče! — veli Škeljo. Ućutaše. Zaista Bukar hrkaše kako ne bi dvojica da sastave zajedno. — Zovnite ga! — reče Lis.
“ Jer, sve mu se činjaše — čim onaj otvori usta da će čuti to kobno pitanje. Ali Srdarina sjede da srče kafu ne osvrćući se ni na koga.
đacima najteži dio bogoslovske nauke, i kako se glasno moljaše bogu u svojoj ćeliji, tako da se ispred manastira moglo čuti, to osta kao istina.
Osobito ga žene radoznalo posmatrahu. Svakoga trenutka mogahu se čuti ovakve opaske: „Ovo je onaj što je došâ ispod Velebita da se ispovidi vra-Jerkoviću!... Kažu, došâ mu na san!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
I kapetan pita Đorđa: „Šta si hteo?“ Aćim se trže, brzo se odvuče u drugi ugao, opet će ga čuti, i, ne znajući šta da čini, prstima zatisnu uši.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Taško Oraško! — reče dečačić i nakloni se. — Takvo ime još nisam čuo! — reče starac. — Nisi ni mogao čuti! — mališan zatrese glavom. — Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j' najlepše, rado bih joj niz'o: „Vidiš, dušo, proleće je blizo“ A njoj svanu: - „Proleće je blizo.
Ko s' osvrne da pogledi Bistrim okom i pogledom Na grobove one svetle, - Povesnice dugim redom, Mora čuti kako j' živo, Kroz vekove, kroz maglinu, Ded unuku, otac sinu, Borac borcu dovikiv'o: „Gde ja stadoh - ti ćeš poći!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sagledati taj početak, videti Pitagoru pred sobom, čuti iz njegovih usta izveštaj o njegovoj mladosti, boravku u Egiptu i o njegovoj nauci, to je bio program tog mog putovanja.
Mnogo novih utisaka i potstreka za naučni rad! U tom novom krugu morao je Apolonios, i to ne malo puta, čuti i o Aristarhovom sistemu sveta, jer onde življahu, prema onome što smo doznali, još uvek učenici Aristarhove škole i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti. — A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba.
Vrata ovih soba bila su dupla, pa se na mahove i jedva moglo čuti isprekidano, ali jezivo ječanje koje je dopiralo kao iz vrlo velike daljine ili kao iz neke strahovite dubine.
u jedan miran ugao kafane i zapalili naše cigare, on se nasmeši, pa nam malo preteći reče: — Samo da sve ovo što ćete čuti ostane među nama.
— Ta ostavite — ljuti se Šljivić. — Ja čujem sve šta se govori u arhivi i zasedanju, svaku reč, a tek neću Vas čuti tu preko puta mene. I ćute ponova i prepisuju, pa će opet Iketa da promrndža: — Menelika — veli — uboli nožem!
i krv; i koliko su te pesme nekako i jadne i zastarele, i tako reći divljačke, prema onim koje se, na primer, mogu čuti na onim savremenim zimskim mešovitim gužvama što se zovu balovi, onim, dakle, mirnodopskim ljudskim radnjama koje nikad
Zabrinut time, ja sam, na pitanje starca kako nam je, odgovorio tako slabo i rasejano da on ništa nije ni mogao čuti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja. Uostalom on se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi, da nađe ma kakva
— prošapta on, dršćući kao u groznici, i nasloni lice na rešetku. Behu se obojica tako primakli, da su mogli čuti jedan drugom disanje. — Kamo se, po Bogu si ?... poludeh od muke — reče on. — E, sinovče, na muci se poznaju junaci...
Hajd’ sad, pa žuri. Đurica okrete u šumu, ali čim se toliko odmače od Vuja, da ga nije mogao čuti ni videti, odjednom uđe u njega neopisani strah: stade da preza od svakoga suvarka i panja, stade da dršće od šuštanja
— Trebaju mi, mnogo su mi potrebne, a posle ćeš, može biti, čuti zašto su mi trebale. — Ako ću posle čuti od drugoga, bolje je da sad čujem od tebe.
— Trebaju mi, mnogo su mi potrebne, a posle ćeš, može biti, čuti zašto su mi trebale. — Ako ću posle čuti od drugoga, bolje je da sad čujem od tebe. Može biti da ti mogu pomoći savetom, i ako znam da imaš mudroga savetnika...
— Đuro!... Gle moga Đure!... Stanka!... — Dobro jutro, nano! — O, deco... a ja sve mislim i strepim kad ću čuti... a vi ste, vidiš, oboje zdravi. — Što si ti tako oslabila? — Godine su, dijete, starost...
pa obori oči, okrete se i polako pođe k vratima... Polako uhvati rukom drvenu ručicu na vratima, očekujući neće li čuti strasno kajanje ljubljenoga čoveka, ali iza nje beše mrtva tišina... Vrata škripnuše i ona iziđe iz sobe...
a usna opet izdajnički dršće.... — Oprosti mi, popo!... — šapuće on naročito, da ga niko drugi ne može čuti. — Kaži Stanki nek mi oprosti... i ja njoj praštam... Ne poslušah te, pa eto...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
godina, a starac nije imao nigdje ništa, molio se bogu da mu djecu sačuva i da im dade hrane; ali to bog ne htjede čuti, nego mu pomru sinovi. Kad to starac vidi, digne se pa otide po svijetu.
Pred ručano doba, prije nego će dečko dognati goveda, sakrije se maćija na tako mjesto odakle će moći sve čuti i vidjeti.
Ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti osim njih dvojice. Čoek izvadi svoju travu iz torbe te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane
pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: — Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti? Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.
Đevojka odgovori: — Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž. Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite, koliko valja moja brada?
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa
Petković, Vladislav Dis - PESME
I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve nosi. Tako ćemo proći ovaj život hud.
I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve kosi. Tako ćemo proći ovaj život hud I pogledom katkad kao cvet u rosi Gledati u suton što osvaja svud.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Znali smo, prema tome, da se zvuk proizveden na ovaj način na pašnjacima u blizini rastresite zemlje u kukuruzima, neće čuti u kukuruznim poljima.
I tako rumunski kradljivci stoke, koji su se noću tamo krili, nisu mogli čuti naše signale kojima smo se dojavljivali kroz zemlju i nisu nas mogli otkriti.
Odgovorio sam mu da će možda jednog dana u Prinstonu čuti o Srbiji. Čudno je, ali to se i desilo kada sam 19 14. godine bio prvi pozvan u Prinston da održim predavanje o
Tako nešto čujem prvi put po njegovom povratku, što nisam mogla čuti ni za čitavu godinu ranije! Sad razumem zašto ste uvek tako rezervisani prema devojkama iz mog pansiona.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pa mi priča što je znala o životu fratara ovog manastira, no ja je prekidoh; zanimalo me ono divlje magare, želio sam čuti kako ga je mogla starica, onako jaka i okretna, savladati. — A znate li kako ih hvatam u lac?
—Kako ste mogli tako veselo provesti dane iza muževljeve smrti? — upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prebacivač sasvim prirodno prelazi u naziv za žanr. Jer nam i on kao ime žanra kaže: to što ćete čuti jedna je posebna vrsta jezičkog teksta.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari. ŽIVKA: Pa ipak, morali bi bar čuti štogod? PERA: Verujte mi, gospođo ministarka, nisam ni čuo, a pravo da vam kažem, ja i ne verujem da je on takav.
ČEDA: Ama, čitao sam svojim očima ljubavna pisma. Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj! ČEDA: Ako tebi podnosi da trpiš tu sramotu, meni ne podnosi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kolašin propada. Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće se više čuti srpska reč. Navalila sila, uočili silnici, uzavreli po šumama i drumovima arnautski razbojnici.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom. Zdravica će s’ čuti Nečuveno drska; Grčevita ruka Pehar će da smrska. Prosuće se muka Dugo zadržana...
Miljković, Branko - PESME
razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s usana videti ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa
će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne Zarđa Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst groma, I pse koji čuvaju svete oblasti U otvorenom potiljku koji opseda pesnika.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
„Kolac mi daj!...“ Poviče on... Za koga kolac taj?... I čij’ ću onde čuti uzdisaj? „Tiče l’ se roba to? I rob da zna? Ha, ha, ha!“ Grozno se smeje on.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stefana? — Nisam mogao ništa razabrati; pucnjava je kod Tešice vrlo jaka, pa se s drugih strana ništa ne može čuti. Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao, da je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j’ najlepše rado bih joj nizô: Vidiš, dušo, proleće je blizo. — A njoj svanu: „Proleće je blizo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!... Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno. Zatim ospe u pravcu kuda mi idemo, ili zakrklja na celoj liniji.
Jauknuo je grešnik od bolova na sav glas. Ali i on sam u onoj muci uviđa da će ga čuti Bugari, pa zatvorio oči, stisnuo zube, i bolno ječi. Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!
prilikom predstavljanja nisam čuo vaše ime. — Arlet — izgovorila je sa onim grlenim „r“ što je naročito prijatno čuti kad dame izgovaraju. — A vaše gospođe sestre? — Paule... Paulette. Zaćutali smo. Posmatrao sam je ispod oka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ili, kao što se još i danas može čuti od naših kafanskih pevača: Ni brige te, Sivetiću, Mi smo s tobom, Svetozare Miletiću...
Vostani, Serbije! Vostani, carice! I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi i Serblje vozbudi!
Ja ću zaći izdaleka, zametnuti trage, Nek' pomisli: Veseo je, taj nije bez drage. Drugda ću se blizu čuti sa tužnimi zvuci, Drugda opet k'o da mi je djevojka na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko
Nestrpljivo, znam, želiš čuti tko je Taj retki junak kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od
1882. pisati povodom ove iste Pesme: „Ova se održala i do danas. U svakom skoro veselom društvu čuti je i nju.” To je bilo nesumnjivo tačno, jer ju je nekako baš u to doba citirao kao veoma poznatu i Zmaj, u aluziji na
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Neću štamparu! Neću duždeve! Venecijanske neću darove!...“ Neka, nek viče, pa da promukne, Ovde mu niko ne mož’ čuti glas... Samo Staniša — Još on ostade?... Ali i njegov zakucaće čas!...
Bojić, Milutin - PESME
XXVIII O, jadni moji krinovi i lale, Spustite glave, treba da se vene, Nećete više u jutarnje smene Osmehe čuti i klike i šale.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
realnost svakodnevnog života u onovremenoj srednjoevropskoj civilizaciji, a ruski se u srpskoj sredini nigde nije mogao čuti, niti se učio u školama.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za nekoga. I bio spreman.
ne ide naviše, pravo kući, već ode naniže, čisto kao bežeći od kuće, jednako preplašen i unezveren kako će se sad sve čuti, pući glas o bekstvu njenom. Mladen nastavi beleženje.
— Što me živoga oplakuješ? — I nastavi s gorčinom: — Čuj! Ako ne prestaneš, sutra odoh i nikad više nećeš me čuti... — Ne, čedo!... — poče ona preneražena. On ode. I nikad više ona ne [zaplaka].
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tada se primaknuše i nagnuše nad bolesnika i Ilija i Krilo. — Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća .
—Ja vama? Vi ste došli iz svita... Pravljajte, slušaću vas! —Ali meni je drago tebe čuti. —Bolje da vam ne pravljam, kad nimam o čem, nego ako hoćete o nevolji, a to i sami znate. —Dakle, svaki dan to gore!
Prkošljivo hiti tunju što je dalje mogao i progunđa nešto nerazumljivo. Tek Ivo je želeo čuti izbliza toga čudaka. Sunce ga je časom osušilo i počelo prožigati, a opakljeno drvo gorjelo je ispod njega.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Obodem konja i žurno pređem preko vode. On ne diže glavu prema meni, iako bi morao čuti topot konjskih kopita i zveckanje moga oružja. Da sam tada pojurio prema njima, možda bi se sve drukčije zbilo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će ikad više moći Čarobna senka
I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti. No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti. Pa da bi pokaz'o da glasa imade, Gaknu glasno, ali komad mesa pade.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dokle ćeš i ti i svi vi misliti kako ja jednako ne mogu ništa znati, ništa videti, čuti, osetiti, i da vi zato onda možete večito da me lažete.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate. Još ćete nešto čuti, na što niste bili navikli. Ja vam ni sad, ni posle neću reći u čemu sam pogrešio. Ne mogu.
A deda Isak, idi kod njega da vidiš koliko je knjiga tamo, i slika, i razgovaraj malo s njim, pa ćeš čuti da nije istina, kako ti kažeš: da je Austrija u Beču.
svoju diagnozu, i do Nemačke, u Hauhajm, nesrećnu banju, u kojoj će, od bolesti srca, umreti — biće vam neverovatno čuti, ali morate verovati, umreće u Nauhajmu i lepa gospa-Jelka, naravno kad tome dođe vreme.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
viditi kako će vam biti; a zapitajte onu koju gospojom mladom zovete želi li milostivom gospojom nazivati se, pak ćete čuti šta će vam odgovoriti. Sama reč »želi li« kakve nove i nove misli porađa! Želi li? Kakvo je to pitanje?
»U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji? No šta je ova gospodična hotela čuti? »Ja sam hotela pitati kako se u mesecu venčavaju, kakav daju privez, kakav im je cvet.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— kazivao bi nam kaplar, koji tu mudru reč nije mogao naći nigde zapisanu, ali koji je ipak to morao negde i nekada čuti.
Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora. – Evo ja bih rekô ako ćete čuti! – nadvisi glasom Janko Veselinović i pogleda po svima redom, kao da bi toga časa rad da zapeva Starca Vujadina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ona, tako osobeno pešačka vatra, što se može čuti samo pri odbijanju juriša. Naša malobrojna pešadija još se drži u rovovima i odbija nalete sve novih i novih jurišnih
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju. Ko je nije čuo — taj je mogao čuti glas lastavice u glasovima ostalih devojaka.
Šantić, Aleksa - PESME
u tebi mi neće, moje rodno selo, Pogladiti niko rukom mračno čelo, Niti li će čuti vapaj bijedan... Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod granama tvojim o daj mi
A tebi samo, kô psu u sindžiru, Baciće mrve... O, sram i grdoba!... I niko neđe čuti jad ni vapaj — Niti će ganut bol pjanu gospodu... Seljače, goljo, ti si prah na podu, Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
prilici — ispevao je pesmu Boj na Deligradu, „jer je ja“ — kaže Vuk Karadžić — „ni od koga tako po redu nisam mogao čuti kao od njega, a i oni od kojih sam je slušao — svi su mi kazivali da su je na Deligradu čuli od njega i da ju je on onde
Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni videti. Kad je Šarac sagledao vilu, po s tri koplja u visinu skače, po s četiri dobre unapredak; brzo Šarac dostigao
Tako se u ovakijem događajima i u govoru može čuti“. O Cetinji. Merdan-aga, Šarac Mahmut-aga, Tomkovići, Kulišići, Mrkonjići i Jeroglavac Marko nisu poznati istoriji.
Poslije je više zato nijesam štampao što sam sve očekivao neću li je u narodu gdje od koga čuti; no dosad nigdje im spomena.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
sakrio glavni dio svoje radionice, ono što mi baš ne treba u logoru, a bude li mnogo djece znalo za pećinu, brzo će se čuti i u selu. — E, pa ti si krio i od mene — ožalosti se Jovanče. — Ne, ne!
— Nisi ga vidjela, a tu je, kako to? — Ni sama ne znam da ti kažem otkuda to, ali sam sigurna da ću brzo vidjeti ili čuti onoga koji se tajno navija oko nas. — Može to biti — potvrdi Đoko Potrk.
— Evo ga, neko upao u jamu! Sa strahom je zurio u provaljen pokrivač zemunice, osluškivao neće li se odozdo nešto čuti, a onda tiho zovnu: — Ej Žuja! Iz mračna otvora začu se veselo cviljenje vjerne kuje. — Ehej, živa si, dakle?
Ta neće proći ni dva dana, a Lanina zlatna kosa opet će bljesnuti iza katedre u razredu i svi će čuti njen mio gugutav glas: — Kako su naši dječaci? A moje djevojčice?
Da je bila puna, hajde de, još bi se od nje moglo i čuti nešto pametno, a ovako — virnem unutra kao u neki prazan zeleni bunar, a odozdo kao da neko šapne: — Hu nema ništa,
— Oho Jovanče, vidiš li nas?! — razdragano povika Mačak, iako je znao da ga drug, onako udaljen, neće čuti. Dim je sve više rastao u visinu i dizao se nad Golim brdom kao moćan crn stub, koji nadaleko i naširoko javlja ljudima
Jedva se usudiše da i šapuću, jer im se sve činilo da će se svakog časa ispod niskih kamenitih svodova čuti nečiji tajanstven glas: — Ej, vi tamo, tišina! — Da izmjerimo dubinu? — prošaputa Mačak. — Mjeri.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde dangubio i
A čovečja glasa ni od čuda niotkud čuti a kamo li videti ga. Ako i tušteni budu dor sliveni u jedno ka ćeramida donja u teglani, vičući i derući se plačno
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Znala je ona ponositost te stare čorbadžijske kuće, predstavljala već unapred sebi kako će se to tamo čuti, kako propratiti n s kakvim podsmehom sve to uzeti.
Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je Zona sve to morala čuti i videti, a još mu strašnija beše pomisao: šta je sve morala pretrpeti Zona posle svega toga od svojih u kući!...
da, misli Mane, sami su bili. Bio je samo noćni stražar, pa i on je daleko bio; šta je on mogao čuti? Ništa. A Zona i Vaska bile su tu, ali one neće smeti nikome kazati. A sačuvaj bože da je još ko tu bio!
Ah, taj smeh strašan je, iako ga sutradan niko neće čuti! Pa i ona matora tetka Taska, i ona tu; smeje se i ona, a prihvatile i one druge dve tetke, Kaliopa i Uranija.
!“ I jednako ponavljahu; „Crna majka — misleći na Potinu majku — šta je čula i doživela, — i šta će još sve čuti i doživeti!“... Mnogi primetiše kako im je tek sada puklo pred očima, i sve im je sada, vele, jasno.
Naravno da hadži Zamfir nije smeo ništa čuti od svega toga i stoga ga je sa zebnjom očekivala Tašana kad se vratio od gospodina načelnika, i krišom ga posmatrala