Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neki onda uzviknuše ime nekog Radule Bajeviča. Upirali su prstom u jednog starčića koji je čučao na ulazu, okrenut Suncu, a koji nije, uopšte, obraćao pažnju na Isakoviča.
Pastuv, kojeg je jahao, stao bi, kao ukopan, ispred zida, ili skrenuo, tako, da je Petar čučao trenut, dva, u vazduhu, iznad griva. Grupa rosijskih oficira učtivo mu je pljeskala.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iza stakala, kao nataložena plava svetlost, čučao je sumrak, kad se setih pisma koje je počinjalo sa „jedina moja” i Rašide koja je rekla da će me sačekati posle časa.
Groblje je postajalo odviše naseljeno da bi čovek mogao ostati na njemu. Iza svakog spomenika čučao je po jedan ljubavni par. Na samom izlazu gotovo se sudarismo s Hadži-Nikolovim.
Šta li bi Rašida izabrala? Sada sam čučao leđima okrenut suncu, a Tisa je bila tako mirna da se činilo kao da je neko posuo ulje po njoj.
- rekoh, već sasvim siguran da se lažem kao poslednji idiot na svetu. - Sigurno je unutra. Čitavu večnost čučao sam u trskama slušajući glasove iz dvorišta. Nijedan nije bio Rašidin. Čak ni nalik na Rašidin.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Preduzimljivi Stric već je čučao visoko u krošnji rodna oraha na drugoj strani šikare i dernjao se: — Aha, drži ga, drži! Oho, evo ga! Evo još dvojica!
Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed. Lazara Mačka podiđe jeza.
Tu je još dugo čučao u žabokrečini, krstio se i gunđao: — Oče naš, iže jesi, ono je bio sam đavo! Kako li je samo naoružan, sve zvoni!