Jakšić, Đura - PROZA
prostre lepo u školi asuru, skine svoju kačketu, prekrsti lepo noge, natuče naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Premda su siromasi đaci morali i na jednom i na drugom mestu služiti i popine i igumanove konje sedlati i rasedlavati, opet je svaki rado
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta je to. Kad ima šta videti! Đaci udarili učiteljevu ćuranu malu rogu na vrat.
Deca udarila u alakanje i u smeh, da se poizvrću. I Sima se stade smejati. Dok najedanput prsnuše đaci kud koji — samo ostade na čistini ona gomila ćuraka; uhvatila se, pa se pretura.
— Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke — reče Spasoje i prisloni već
Naposletku pop tuži učitelja. Trajao je ispit u sreskoj kancelariji čitavih petnaest dana. Ispitani neki đaci, ispitan Živadin, ispitan Mitar i ostali svedoci; donesena i pridružena aktima i jeina i popova čita.
Čitav denjak akata, zajedno s jeinom i po povom čitom — onom što su se đaci njom igrali »vina«, sprovede se ministarstvu. Razmotriše tamo stvar dobro.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju
Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju usopščega, o testamentu i naslednicima, o
Mila kišbirov i Nóva bistoš i danas se ponose što su bili njegovi đaci, jer se na platnome spisku u opštini sami bez ičije pomoći potpišu.
! Sve kod njih k’o ni kod koga! Ne puštaju đake da pomažu zvonaru; kaže: đaci su zato da uče. Jest istina da su đaci zato da uče, al’ su i sinovi naše svete crkve, — kažem ja učitelju, — pa zašto
! Sve kod njih k’o ni kod koga! Ne puštaju đake da pomažu zvonaru; kaže: đaci su zato da uče. Jest istina da su đaci zato da uče, al’ su i sinovi naše svete crkve, — kažem ja učitelju, — pa zašto da ne služe crkvi i oltaru!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala? — Pa budala! I đaci grohotom prskoše u smej. IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ali, to sada nije važno! - negde u svojoj glavi on je već video ogroman mrtvački sanduk nasred sobe. Nastavnici i đaci držali su govore i plakali. Bio sam dobar đak. Dobar drug.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zakopčavali su užurbano preostalu dugmad na bluzama. —Vi se nećete ljutiti ako naši đaci prisustvuju pravljenju carskih mrvica... — reče šef sale.
Matavulj, Simo - USKOK
s pištoljem za pojasom, posluživaše vinom duhovnika i đakona; pred vojnicima bješe bardak, kod slugu, na klupi, drugi. Đaci, njih šest, mahom popovska djeca, iz različitijeh plemena, sjeđahu odvojeno, te se pripadom i zadirkivahu.
Uđoše jedan za drugim: arhimandrit, Josif i đakon. Oni mu čestitaše prvi dan nove godine, pa se izmakoše. Onda uđoše đaci, i svaki odmah izide, čim cjeliva i primi blagoslov.
na kome bješe njekoliko velikih, četvrtastijeh sklenica rakije: oko stola drvene jake stolice, a iza njih se navrstali đaci; po stjenama njekoliko slika ruskih careva i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno
Vraćajući se u svoju ćeliju, Janko ču u drugoj mrmoljenje đaka i glasove arhimandrita i Josifa; njeki đaci sricahu, drugi čaćahu. Tek što sjede, a uđe Krcun Serdarev i zapita ga kako se nalazi?
— uzvikivaše Janko, kad bi naišao na kakav lijep komad. Pomagahu mu u kupljenju i čišćenju đaci. Nađe dosta kopalja, mačeva, strijela, pinjala, prvobitnijeh pištolja, arhibužâ, sabalja, derviških nadžaka, buzdovana,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Učiteljici starijeg sina sam se odužio pesmicom o maslačku, u prevodu Biljane Gelade. Đaci su je naučili napamet... To joj, međutim, nije bilo dovoljno; očekivala je nastavak književne saradnje.
Sličnost sa narodnim predvoditeljima ponovo je napadna. Rđavi đaci i loši majstori u svom poslu rado se proglašavaju za zastupnike najdubljih narodnih težnji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posle smrti mitropolita Vićentija Jovanovića, škola, napuštena i bez sredstava, prestane, đaci se raziđu, a velika većina ruskih učitelja vrati se u Rusiju.
nemačke i poljske književnosti u rusku književnost XVII veka, i u kijevskoj Duhovnoj akademiji profesori su sastavljali, a đaci igrali te »tragikomedije«, komade koji su bili mešavina između moralne i alegorijske drame, gde su apstraktna lica
1736. godine đaci »Latinske škole« u Karlovcima igrali su tragediju svoga učitelja Emanuila Kozačinskog o smrti cara Uroša, koju je
1787. srpski đaci u Velikom Bečkereku davali su pozorišne predstave. Na kraju XVIII veka srpski pisci prevode i pozorišne komade.
Zabeleženo je još da su đaci srpske škole u Vršcu, u toku školske godine 1792—1793, prikazivali tri komedije: »jednu o Irodu, drugu o Bogatomu
46 U početku XIX veka po srpskim varošima u Ugarskoj, kao na Zapadu u srednjem veku, đaci prikazuju pobožne komade, dramatizovane epizode iz Starog i Novog zaveta, takozvane misterije.
Srpski đaci u Novom Sadu, o velikoj nedelji 1802, pred mnogobrojnom publikom, igrali su pobožni komad Hristov grob. 1811, opet u
1811, opet u Novom Sadu, đaci daju slične komade: Roždenije i gonenije Mojseja, Stradanije prekrasnago Josifa, Žertva Avraamova.
u Budimu], 1823. u Zemunu i Temišvaru,47 1832. u Aradu, 1835. u Pančevu. Glumci su bili mahom odrasli đaci i »ljubitelji umetnosti iz mesta«, a i sam Vujić, koji je prevodio komade, igrao je kao glumac, »po primeru počivšega G.
Tako, između 1820. i 1825. u Novom Sadu je radila jedna živa diletantska družina, čiji članovi su mahom bili đaci pravnici (»jurati«), od kojih su neki i sami počeli pisati pozorišne komade.
Na kraju godine, na »toržestvu gimnazije«, đaci drže »slova« na grčkom i latinskom. »U vreme kada sam ja bio đak u gimnaziji, priča Ljubomir Nenadović, mitologija beše
i uzori onog »ukrašenog slovosočinenija« (»ѕіntaxіѕ ornata«), u kome će se tridesetih i četrdesetih godina vežbati đaci po srpskim klasičnim gimnazijama.
Sremac, Stevan - PROZA
GLAVA TREĆA Jednoga dana dozna gazda Radisav na svoj užas da i iz nižih razreda đaci posećuju kafanu »Kod ruske krune«.
Radičević, Branko - PESME
vije, Ao braco, ao tamburice, Udri žešće u te sitne žice, Sitne žice — sitniji koraci, Nek se znade kad igraju đaci!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
o turu bi tebe trebalo ovim štapom, pa da se jednom naučiš pameti. Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi.
Kostić, Laza - PESME
„So svjatimi” se ori ko pripev iz raja, naposletku još đaci otpoju „vječnaja”. Poskakala je za njom rodbina njena sva; i njojzi moji đaci otpoju „vječnaja”.
Poskakala je za njom rodbina njena sva; i njojzi moji đaci otpoju „vječnaja”. Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”. a kao da ću ga slušat životu do kraja.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
1830. VOLŠEBNI MAGARAC KOMEDIJA U JEDNOM AKTU LICA: SELjAK MARKO MILOŠ đaci JAKOV POZORIJE 1. (U JEDNOM KRAJU POZORIJA SELjAK, TRI ĐAKA STUPE PEVAJUĆI.
— Znate, kad su filozofi došli kušati učene ljude u Atini, ko je izbavio profesore od srama, nego đaci? — Filozofi, strašnn zverovi! Kudrava kosa, nečiste aljine, nabrano čelo, pak eto ti filozofa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
) Jer, šta, drage dame i draga gospodo? Poznato je da su svi genijalci bili, kao po pravilu, najgori đaci! Uzmite samo moj slučaj pa ćete doći do najvažnije tačke celog problema! Zašto nam je Ana razbacana?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
razumeš li me? MITA: More, more, ti ćeš jošt i spisatelj postati! ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitavo društvo na rad se baci, repati, kusi, rogati đaci, s opisom teškim igraju žmurke, volovi, konji, svinje i ćurke.
U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred mitraljezom, svojim se telom preda me baci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice. Na uglovima se okupili đaci i veselo razgovaraju, a trgovci zadovoljno trljaju ruke. Na stanici žagor. Dugačka kompozicija, puna municije, kreće...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
jezikom i prevuče njim preko table, potom se nasmeši i gle dajući opet u tablu, zapita je: — Kako vam se dopadaju novi đaci? — Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka. Ali šta je ovo te niko ne dovodi decu od svoje volje ? — Naučeni su.
Ljubičini đaci većinom su dosad čuvali ovce i goveda, a među Gojkovim bilo ih je koji su i kopali, plastili, nalagali snoplje...
— Podne je, odgovori on, gledajući čas u zemlju čas na vratnice, kuda prolažahu đaci, pa se opet polako krenu. Ljubica pođe za njim. — Hoćete li da idemo posle podne u Brezovac?
Stade se hvaliti svojim drugim razredom, jer to su samo njegovi đaci, i pričati s kakvim će uživanjem da radi ove godine sa njima. Ljubica, koja ga vrlo rado slušaše, morade ga prekinuti.
— Kazao gospodin upravitelj da će sutra svi đaci ići u crkvu. I vi da se spremite da idete sa vašom decom. »Hvala Bogu, čini mi se ovako reče, odahnu čiča, jer ga je
— Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci. — Uređujte se, skomandova on, pa siđe na drugi kraj, podalje od Ljubice, i stade uređivati decu.
odgovori pisar, pa je pusti napred, da ona prva uđe. Gojko iđaše po školi zamišljen, a đaci mu nešto pisahu. Kad ugleda njih dvoje, on se trže i zadrhta: oseti da mu ne dolaze ni sa kakvim dobrom.
Ljubica diže glavu i pogleda ga začuđeno. »Šta hoće oni... o čemu to govore?... Kakvi đaci... kome oni trebaju ?... Aha, znam...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja mirno idem za gomilom senki koje su tuda prolazile u ovakva zimska jutra. Naši đaci su se uvek vraćali u zoru kući.
I nije im škodilo. Đurđijanska izložba bila je smešna. Otpaci minhenskog ekspresionizma, rđavi đaci Hodlera, i još tome dodata neka vizantijska kajgana. U najboljem slučaju, literatura.
I da su, treba reći, od renesanse amo, jedino Francuska i njeni đaci znali da slikaju. Oživeli su francuski petnaesti vek, i ne samo avinjonsku školu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bila je subota. Sutra, u nedelju, trebalo je da dođe Zorka. I đaci i profesori opazili su, da je gospodin Mojsilo vrlo uzrujan. Vasa nije smeo ni priviriti u »direktorium«.
« Svi se đaci smeju ovoj duhovitoj parodiji; i Pera se smeje, a srce mu sve veselije i radosnije. Jedan, kudrave crne kose, zažmirio
Tablu namestiše tako, da će se ispisana imena videti samo odande gde će stajati đaci, a od stola i katedre tabla izgleda čista. Sve beše spremno.
Devojka odgovori, pa ode na mesto. Ispitivanje ide »kao po loju«. Đaci raspoloženi, pa samo pljušte odgovori. I Pera se oslobodio, i samo čeka da ga starac pogleda i mrdne glavom.
I ljudi što prolaze ulicom, i đaci što trčkaraju pred školom, i nebo nad njim koje se plavi i treperi u toplom i nežnom zraku, — sve je to crno, jadno,
Ilija ne bi mogao naći reda. — Juh bezobraznik! viknu direktorka. Đaci zapiskaše i zavriskaše. Osetih da me desetina ruku ščepaše za perčin, ali, srećom, u taj mah zagrmi i udari grom usred
uoči Božića« — kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci pođipaše i stadoše pravo na noge. Trgnem se i, u prvo vreme, ne znam ni šta sam mislio.
Poče ispit. Badava, odmah opazih da sam propao. Đaci iz trećeg razreda sriču kao bukvarci... Zlo, pa to ti je! Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina.
klop-klop... Posle ga prestavim kako ulazi u kruševičko školsko dvorište, gde ga očekuju učitelj, đaci, seljani... i zacenuh se od smeha... Tako sam zaboravio na svoju nevolju. Ali me ona jedinica opameti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po snegu i po kiši, po blatu i prašini, mi, đaci-seljačići vukli smo se džombastom lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i povrće po baštama duž puta, da se, opet
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac, svat Turčin, đače, đaci. SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA.
IZLAZE IZ CRKVE I OTOLEN SVAKI DOMA. BADNjI VEČE VLADIKA DANILO I IGUMAN STEFAN SJEDE KOD OGNjA, A ĐACI, VESELI, IGRAJU PO KUĆI I NALAŽU BADNjAKE. IGUMAN STEFAN Jeste li ih, đeco, naložili, u prijekrst kâ treba metnuli?
IGUMAN STEFAN Jeste li ih, đeco, naložili, u prijekrst kâ treba metnuli? ĐACI Naložili, đedo, kâ trebuje, presuli ih bijelom šenicom, a zalili crvenijem vinom.
Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio. (daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!
Kad je radost sa svakoje strane, nek uljeze i ta' ludi k nama da nam kuću napuni smijeha! OTVARAJU ĐACI VRATA, KAD EVO VUK MANDUŠIĆ.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ako je i Bogu, mnogo je!“ Anatemate đavola (i njegova imena)! — Đaci u nekakvome manastiru uzmu živijeh raka, pa prilijepivši svakome upaljenu voštanu svjećicu na leđa, puste ih noću po
Kad to vidi šćer, i ona isto učini, i tako idući dođu do manastira; no kad ih vide đaci manastirski, počnu se smejati i gledati. Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!
7 Pitali Marka: Šta bi činio kad bi se našao koji jači junak od njega? — Onda bih ja bio još jači. 8 Pitali đaci starca kaluđera: — Kaži nam, deda, koji je bio najjači srpski junak? — Kraljević Marko. — Pa posle?
10. O RAZNOM 1 Pitali mudraca: — Koji je najtvrđi grad? — Prazan i gladan čovjek? 2 Pitali đaci učitelja: — Koji je zanat najmučniji na svetu? — Poštena čoveka i književnika.
VRZINO KOLO Srbi pripovijedaju da neki đaci, kad izuče dvanaest škola, otidu (njih dvanaest mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svijem i da se zakunu.
Takovi đaci poslije zovu se grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vreme grmljave, oluje i tuče.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: „Ustaj, sad će doći pop i đaci da te prate u groblje.“ „A jeli moj prednjak?
“ Zapita žena, a kad joj on opet odgovori da nije, ona reče: „Kad nije, neka me prate.“ U tome dođe i pop i đaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te sveštenik očita poslednju molitvu, a čovek kao plačući nad njom prišapće
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako se nose trgovčići po dalmatinskijem varošicama i fratarski đaci dokle se ne „obuku“. (Obući se, u njihovu govoru, znači: nositi mantiju.) — Biće on bolji, nego misliš!
U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše. Baš usni e oni đaci s kojima se bio dobili krila pa lete po „ajeru“ i njega nose, a on ih preklinje da mu kažu svoje nadimke.
Poslije ručka fratri bi otišli na svoju sijestu, a đaci na svoju, u skulu, gdje bi se obično zavrgla komendija. Svaki se šalio na svoj način, a Bakonja prikazivaše sve fratre
Dan zimskoga sv. Frane nije zapovjedni praznik narodu, ali fratrima jeste, te otpojaše veliku misu, a u podne će i đaci imati jedno jelo više.
Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla,
I Naćvar i gvardijan mišljahu kao i Srdar. Dokle oni „prkelahu“, Bukovičanin tako blesasto gledaše da su se đaci kidali od smijeha. — A, bi li smija, kô velju, da prostite, ući u crkvu, ko velju, da mi se bogu pomoliti?
E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu. On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču.
On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču. Đaci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane.
Pa ga trebahu svakog časa Balegan i đaci, a uveče govedar. A što je za čudo, koliko su mu svi dosađivali i brecali, on se nikad ne namrdi, niti reče: „Neću!
Sad izvukoše ljestve, pa ih premetnuše na drugu stranu i nasloniše na grob fra-Felicijana Felicijanovića. Đaci se zaustviše, gledajući njekoliko bjelijeh grobova, osvijetljenih mjesečinom, pa onda sastaviše poglede na najnoviji
— viče mu Lis. Nakon dvadeset gutljaja, Bukar preduši valjajući očima. — Još, još! — viču đaci, iako ostalijema to ne bješe milo.
— Strašljiv je ka kozâ! — veli Boban smijući se. — Ma ćemo mu opraviti šalu jedne noći! — reče Bujas. Đaci su dugo sjedjeli, pa se istim načinom vratiše u manastir.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onim prvim radom oprobao je svoju snagu tek što je bio izrastao iz školske skamije u kojoj je, kao i ostali đaci, prisvajao samo tuđe misli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Moj otac radi s prve firme, s grosisti. Ali kud ćeš, boga ti, kud smeš? Dok je mlado ljubi se s đaci, pa zar polovno da ga uzmem na cel vek? Drugi neka ga uzme, od men' daleko gi lepa kuća. Ovako... gledaj gu, molim te..
3 Eto tako je živeo Ilija Vasić na onome čistome zraku u Lipolistu, gde su mu šabački đaci često o praznicima gostovali, pa se častili uvek od onog pazara; gde je on malo-pomalo zdravlje svoje oporavljao, i gde
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: — Ustaj, sad će doći pop i đaci da t e prate u groblje. — A je li moj prednjak?
— zapita žena, a kad joj opet odgovori da nije, ona reče: — Kad nije, neka me prate. U tome dođe i pop i đaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te sveštenik očita poslednju molitvu, a čovek, kao plačući nad njom, prišapće
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Miletićeva poseta Banatu obeležava početak novog političkog perioda u Banatu, perioda nacionalizma. Đaci Pančeva pridružili se u velikom broju procesiji, a ja sam bio jedan od njih, ponosan što sam imao čast da nosim jednu
Jedna veća grupa starijih dečaka prišla mi je i ponudila pomoć da se na brodu snađem; bili su to đaci slavne Karlovačke bogoslovije, gde je bilo i sedište srpskog patrijarha.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Starij i đaci pokazivali su mu tu ženu kad bi je u putu sreli. Gledao je na svoje oči batinanje nekoga đaka zbog krađe jela iz kuhinje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — Tako je, tako. A kada se vratimo u zemlju, mi ćemo biti iznureni, a oni su „francuski đaci“, sveži, odmorni, uobraženi, iako nose u džepovima „ratne diplome“ — dopunjuje Vojin. — Naravno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ostali, sem nekolicine pisaca od imena, činovnici su, najviših i sasvim neznatnih položaja; samo dvojica među njima su đaci.) Između ostalih, i ovo je jedan od uzroka što ih je vreme tako nemilosrdno pregazilo.
Možda su, mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje su danas već
g. sačinio i da su je te godine, juna meseca, đaci karlovačke gimnazije prikazali. To ne stoji. Pre svega nemoguće je da je ta drama juna 1733. g.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nu nosili ga mladost i zdravlje, i on brzo obikne u gradu. Živio je kao i ostali đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja bijaše ponio i miris živoga mora i polja i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ploviš li prema jugu, ukazuju ti se na nebeskom svodu zvezde koje se u severnijim krajevima nikad ne viđaju. Moji đaci koji dođoše sa Kipra ili sa Krita pričahu mi da se onde južno od Sirijusa vidi na nebu jedna skoro isto toliko sjajna
Tu dobismo svoje počasno mesto. Kraljevi, kneževi, naučnici, učitelji i đaci gimnazije dolažahu da nas vide i proučavaju. „Na tom mestu probavismo jedan i polovinu veka.
Odmah posle mene, uđe, kroz svoja vratanca, i sam profesor u slušaonicu i pope se na podijum. Đaci se digoše sa svojih sedišta i pozdraviše ga, kako je to bio običaj i red, burnim aplauzom.
Za to vreme morao je Brik svoje predavanje prekinuti, jer đaci, koji su ustajali i izlazili sa svojih mesta i vraćali se na njih, ometali su izgled na školsku tablu svima koji su iza
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Matura je bila na pragu. Đaci osmog razreda uznemire se u to vreme ne samo zbog napregnutog rada, nego zbog jednog unutrašnjeg pomeranja koje je
uznemire se u to vreme ne samo zbog napregnutog rada, nego zbog jednog unutrašnjeg pomeranja koje je sasvim novo. Đaci se raduju da se otkinu od onih osam jednolikih godina, i maštaju da je život na studijama u drugom gradu, i svetu,
izaslanik je jedan od najstrožijih; ako neko padne, ostaće sam kao ptica selica koja nikada neće stići svoje drugove. Đaci su sad „gospoda kandidati”, ali zato šaptanja više nema, i izvina više nema.
Mladost je, naravno, sve ponela. Profesori su jedan o drugom pričali anegdote, bivši đaci čitali odlomke iz svojih dnevnika.
Mahao je rukom kao zastavom dokle god se ćaci videli. Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i izraz lica svoga
Ne, roman neću započinjati. Zadovoljan sam da živim i umirem s mojom istorijom. — Znate li da vaši đaci prepričavaju vaše časove po celoj varoši. — Kao ja nekada vaše. — I pretstavljaju vas kako oduševljeno govorite.
Primetiše prvo đaci: da „gospodin Kalenić žmuri i čita”. — Ču to direktor, pa kolegium, pa Brankov brat, očni lekar, a onda, naravno, nije
Davno su mrtvi obojica, i svi mi, njihovi đaci i pacienti, davno smo mrtvi takođe, ali ta dva čoveka kao da su se izdrobila u svoje savremenike, i od toga traje u
u dvorištu, a zaboravili da u sobi ugase sveću, pa im on previče preko ograde koliko staje to palanačko osvetljenje. Đaci su bili željni svoga učitelja svakoga dana.
Sirota Koda: krupan nos, i dva velika crna koluta nad detinjim obraščićima — bilo je i smešno i tuga to pogledati. Đaci, nemilosrdno zapitkuju, a Koda, pomirena i sada kao uvek, priznaje mirno šta ju je snašlo. — Ne vidim dobro.
Ljudi su prolazili, ako su morali, s nakvašenim maramama na glavi. Đaci triju viših razreda osnovne škole, koji idu u školu i svako popodne, bezmalo su svi izostali.
Pa onda, sveštenici bukvalno navrat-nanos skidaju odežde i bacaju ih po crkvenjaku. Žure, njih, samo njih, čeka fijaker. Đaci iz petog razreda, u stiharima i sa čiracima u rukama, stoje pored rake; a kad su se svi razišli, primakoše se na sam
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Docnije će nas tek klasificirati po znanju, te će najbolji đaci sesti u prve klupe, lošiji za ovima, a najgori u poslednjoj, koja se zvala magareća klupa.
— A nađoh li ja kanda, na tvome pismenome zadatku, onu mastiljavu mrlju koju vi, đaci, krmačom nazivate? — Da, da! — tvrdim ja, sav ushićen što me se profesor tako dobro seća.
ISTORIJA Istorija je nesumnjivo i na prvome mestu korisna i stoga što se đaci kod nje vežbaju da izgovaraju strahovite reči, te se tako, pošto tu prelome jezik, osposobe da mogu izgovarati razne
Uostalom, mi smo đaci to i bili za njega. Nikoga od nas on nije zvao krštenim imenom; svakome je pridenuo po jedno ime iz zoologije i tim nas
knjige, a ima ih i koji se navrzu pa uporno nastave pisanje stihova i onda kad već svi ostali te zaludice napuste, te đaci dotičnoga proglase za pesnika svoga razreda.
oko zelenog stola: — Gospodo, u našoj se školi zacarila jedna ružna pojava, kojoj treba svima silama stati na put. Đaci su počeli da pišu stihove i to ih pišu gde stignu, po knjigama, po školskim tablama i po zidovima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sretamo često neke dečake, koji se vraćaju natrag. Zaustavljamo jednu grupu. — Mi smo đaci — veli nam jedan — pa smo bežali do granice. Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čim su ga, prvog školskog dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako.
Javljaj dalje. Kad je vijest o nadimku „Paprika“stigla negdje do sredine razreda, novi učitelj primijeti kako se đaci sašaptavaju, pa opruži noge i brzo dopade do njih. — Šta vi tu šapćete, a?!
— Primam te, dobar si drug. A predveče, kad se đaci vraćaju kući, i mi ćemo kretati natrag kao da se vraćamo iz škole.
Po školi je kružila priča: Lazar Mačak bio ljut pa nakrivio Zemlju! Mnogi bivši đaci te škole čitavog života zamišljaše zemljinu kuglu u onome položaju u koji je postavljena vještim rukama dječaka Mačka na
Zbog toga je čitavo selo, pa i đaci u školi, dječaka zvalo Nik. Nik je nosio plave pantalone prekrojene od očeva radničkog kombinezona i kaubojski šešir
Kad ne daju tebi, neću ni ja ići. Kako je Stričeva kuća bila blizu njegove, Nikolica je brzo zapazio da se svi đaci, bjegunci od škole, često sastaju sa Stricem i nešto potajno dogovaraju.
Nije onda ni čudo što su se veseli đaci Jovančetove družine sjetili i tako ozbiljnih stvari kao što su zakletva, drugarstvo ili izdaja.
Drumom podno Gaja svakog jutra osviće novoutaban trag dječjih nogu. Đaci prolaze u školu. Da poljar Lijan negdje u selu ne spava svoj zimski san, on bi vam odlično znao da protumači ove
Čas je razgledala nebo, a čas osluškivala muklo grominjanje iz daljine. — Šta je ono? — ispitivali su đaci zbijajući se oko nje. — Ne znam, djeco.
Prolazili su novi avioni. — Gospojice Lano, je li to rat? — Ne znam, djeco. Dok su se đaci zbijali u gomile po dvorištu i uzbuđeno ćućorili, Lana je u svom stanu nervozno okretala dugme na radio-aparatu i
Tukli su Beograd avionima. Pokušala je najzad, tužno i s naporom, da se osmjehne na svoje zamukle učenike. — Đaci, nema danas ništa od naše nedjeljne šetnje. Idite kućama i kažite da je rat počeo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i dobročovečni bezimoviti i smereni bratoljubivi častni red, kaluđeri beli i sveštenici, vladike i popovi, đakoni i đaci!
Kano đaci kad neku komediju čine pred ljudma za smeh i za šalu oblačeći se u razliko lepo ruho, te se čineći cari, kralji, velika
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Prolaze đaci, i sitni i krupni, muški i ženski, osnovci i preparandisti. Osnovci idu sa knjigama i lepinjama pod miškom, i džaveljaju i