Upotreba reči đavo u književnim delima

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović NAJLEPŠE PESME Sadržaj I 2 EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA 3 ĐAVO NA SELU 6 NA SEČOREČKOM GROBLjU 8 ZVEZDA PUTNICA 10 RUGALICA O

pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.

i ruka; da se ruke, vezane naopako, dreše da bi vezale brata jedinoga; da se od đavola oslobađa tako što se crnji đavo proglasi za boga. ČELNIK Kada treba da seva, on čkilji, kada treba da grmi, on žubori!

Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja smem, i ti

kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po sa̓iji (knjigonoši), no uzme te sveže praporac na nogu, pak sobom sam odnese kraljici knjigu.

Taman oni sedoše da ručaju, ali vrag, ili đavo, donese dve babe iz Podgorja. Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle kakvu

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Pa hajde što grabi — neka ga đavo nosi — nek grabi! Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama?

Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki! Nego što se onako mator pomamio, te ne da nikakom čeljadetu s mirom proći?

— Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!... Molim te, daj mu dve vreće, pa neka ga nosi đavo! — reče Stevan malo tiše da ne čuje gazda Raka ko će ga nositi. — Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput.

— Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani.

— Ono tvoje »dobro jutro«... Baš si mi ti neki đavo! — reče Raka i opet zaškilji očima i kao nasmehnu se. — More, gazda-Radovane, obiđide ti malo podalje, dok te nije

— More, gazda-Radovane, obiđide ti malo podalje, dok te nije odneo đavo! — što, čedo moje? — Čedićeš se Ti nikakav, dok te odaderem ovom motikom! — oseče se Marica.

— reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora! — reče ona, pa nastavi kopati. Utom dođoše Spasoje i Đura da se malo prihvate.

— Šta, zar ti opet ne da s mirom? — upita Spasoje. — Ne mogu nikud da se maknem od njega! Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići... Sad, baš pred vama, htela sam ga motikom međ oba oka...

hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...

Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde...

Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega. Dok ti đavo nanese jednog s loncem vina — pa pljus njemu na glavu! Osta i ono i bubanj kao u uvaljano. Utom Sreji pukoše obe žice.

Primi Tiosav pare pa ode gunđajući sam: »Lepo meni veli Živana: ,Ne svraćaj, more, onom Cincaru!' Aja, ne dade meni đavo! Baš, ako će... Pre mi zakide tri oke vune, zakide mi jednom dve oke loja, jednom oku graha, sad četiri voska!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!... Bila je to Jelica Sevića.

Stanko pogleda preneražen u njega. — A ko još? — upita. — E, moj sinko!... Đavo je tu svoje nokte umešao!... To je majstorski smišljeno, a još smišljenije izvedeno!... — Ama ko je, tako ti boga?

— poče Stanko. — Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.

I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12. GORSKI CAREVI Stanko se uputi lugom.

— Istina je. — Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu? — Kneževi su, brate.

Marinko ga je gledao. Njegovo oko kao da mu je u srce prodiralo. On je video borbu, užasnu borbu... Stojao je tu, kao đavo da mu ne da poći dobrim putem. Kao mačka miša, tako je on njega gledao misleći: lomi se ti, lomi, ali moj si!...

— Što treba — reče Surep kratko. — Dobro. Ali nama treba mnogo štošta. Surep samo sleže ramenima. Sa Stanka je đavo kožu derao. On ne mogaše pojmiti to njegovo očekivanje.

Hajduci se zdraviše sa Zavrzanom, Jovanom i Jovicom. Zavrzan se pravdao drugovima. — Šta ćete; ali, đavo ga znao, volim Stanka! Volim ga što ne miruje... Njegova pamet smišlja samo kako će kome glavu skinuti.

volim ti ovo što nam ovi naši dođoše nego bog zna šta. I, čini mi se, najviše volim zbog Surepa! Đavo jedan!... Tako zametne šalu da pukneš od smeha!...

Ne pitaj!... Ja sam voleo Jelicu. Pa kad sam video da ona tebe voli — htedoh poludeti!... A onaj Marinko — kao da ga đavo baci preda me, poče mi govoriti koješta... pa lepo izgubih pamet!... Kajao sam se, ali dockan...

pa lepo izgubih pamet!... Kajao sam se, ali dockan... Hteo sam te potražiti, ali nisam smeo!... Posle... đavo odnese sve... Stanko odmahnu glavom i reče: — Eh, brate!... Pa onda?... — Onda...

Pa onda?... — Onda... onda se počelo pakostiti s obe strane. Čiča Aleksa i babo s jedne, a i mene ponese đavo... — A, onako, nisi kriv? — Očiju mi, nisam! — Pa što mi, barem, po kome ne poruči da znam?...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud!

— A šta ću — kaže sestri — s ovim novcima? Ovo je prokleto!... Ovo je đavolsko!... Ovo će đavo odneti kako je i doneo!... Kao što vidite nema tu sreće ni života!

Ovaki slučajevi mene samo draže. Sve me kopka neki đavo da vidim da l' ona u stvari mari za me, kô što me vi svi uveravate. Tog večera posle večere igrali smo dame.

— Zar ni ciglo jedan prst nećete da mi poklonite? Nisam se nadao. — Đavo ga znao, to sam kazao s dosta osećanja i, u stvari, kao da osetih da me boli njena hladnoća. — A šta ćete s njime?

— Opet ludo pitanje — reče ona — Svirate li vi u što, ako smem pitati? Đavo ga znao šta mi bi! Ja odgovorih: — U drombulju, gospođice. Ona se malu zbuni: — Oprostite, ja ne znam šta je to drr..

Potraži je i naći ćeš! Mene je mimoišla čaša koja je, istina, slađa od one koju služe u Getsimanskom vrtu. Đavo me je terao, dva-triput sam lapnuo da srknem iz nje, no moj dobri genije držao me je za njušku. Ohladio sam se.

Ali što se mora — mora! dakle, one noći, jutra, koji li je đavo bio, ja sam se mislio i tvrdo sam odlučio da nije pošteno od mene igrati se njome kad ne smem da mislim na ženidbu.

— Ne biste? A zašto? Molim, oprostite, ja nemam prava postaviti vam tako pitanje. Ja ne odgovorih ništa. Maksa sami đavo teraše da me zadirkuje. Posle male pauze ja videh kako mu lice dođe pakosno.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Vi to začudo lepo umete i nadaleko ste se pročuli čerez njih. A ja, đavo bi me moj znao, meni nikad ne ispadnu za rukom. Šta sve ne radim, pa ne valja! Ne valja, vidim i sama!

— popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine. — Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti! Ljuta sam, slatka, pa ne znam već ni šta govorim.

I krijući tvoje lice Meni skoro... — Ta koji ti je đavo! — prekide ga gđa Sida ljutito. — Ju, izvin’te, gospodine! Juco, dušo, idi u kujnu pa spremi crnu kafu.

Uvek se njoj tako neki đavo morao desiti. Badava, morala je priznati i sad, i toliko puta već pre toga, da je Melanija mnogo i srećnija, ali i

— »Ta, ta, ta, gospoja Sido,... Perso. Ta koji vam je đavo sad opet?! — pita ih pop Ćira koji je, živo razgovarajući se s pop-Spirom, tek pri kraju ove scene primetio nešto.

Jula, i trže se kao oparena od tarabe kad spazi Šacu koji joj, iako lep momčić beše, dođe sad gadan, gadan kao sam đavo sa onim njegovim smejanjem. — He, he! Tu sam, tu — ponavlja Šaca. — Sram vas bilo!

Aj, jeste l’ to promislili?! A posle, neka — veli, — đavo nosi i naše uši.... ni magarac se, kaže, nije proslavio sa onolikim njegovim... Al’ šta ćemo brez mesečine?

— ču se još izdalje Šacin glas. — ’Ajd’-’ajd’, — produži Nića više za sebe. — Nosi te đavo, a i tražiš đavola! Samo nemoj posle drékati kad te tako digođ u brijanju ukebaju, pa ti vilama natrukuju na leđi slovo

!... Aćim je juče ujutru, pre sveta, odvez’o nike Džide u Temišvar; tek ako priksutra dođe natrag. A njegova Krista..., đavo od žene! A lepo sam ja njega učio i divanio mu: »Aćime, more, Aćime, slušaj ti mene!

— Za ime sveta, pa zar se baš tukli!... A koji im je đavo u tim godinama?! — Formalno tukli. Po selu samo o tom i govore. Idem da čujem još štogođ. Službenica!

a zatim uze pozituru, pa nastavi: — E, pa, zasad nek ti se na ovom prođe; što si natrukov’o banki — natrukov’o, nek đavo nosi; neću da se posle kaže i da mi se pribacuje da sam ti ja napakostio i metnuo crn komad u torbu.

— Tako mi valjda suđeno, a zar sam ja kriv?! — He, Nićo, Nićo, kriv si ti k’o đavo — veli mu Rakila, ne puštajući ga. — ’Oćeš ti talirima da potkivaš Kakaš-Verkine čizme!? A di ti je sad?

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Plakao je pred dužnikom dovde dok mu nije pružio novac sa: „Na, nek te đavo nosi!” Za vreme celog šegrtovanja samo je jedanput bio bijen, i to što je gospodarov „auspruh” u podrumu kradom popio.

— Vi sigurno miraz podrazumevate? — Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo. — A kako sam ja pošla za moga bez miraza?

— Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta? Ni đavo ne bi s vama nakraj izišao!

— Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta? Ni đavo ne bi s vama nakraj izišao! Tako su se ljubazno donekle koškali.

— Nije baš tako. Kad čovek što obeća, još nije obavezan; ali kad zada reč, onda je obavezan. — Ala ste đavo! — Mnogo sam sveta prošao. — Obećanje ispuniti, to je poštenje.

— Ala ste baš đavo, gospođa-Makro! Morate da me pecnete. No, sad ’odite malo na stranu da vam nešto šušnem, dok nije frajla Paulina došla.

— O tom, čika-Gavro, nemojte račun voditi; ona se s vama samo titra. — Nije baš ni tako! Znam ja nju; đavo je ova; samo se čini tako, da me lakše ulovi.

— Ovde, Ljubo, moraš jako paziti. Gledić je čovek ozbiljan, gospodska izgleda. Gledićka je đavo, proniče ti u srce; samo gledaj kod nje u volju da dođeš; kod njega je lako.

— Marta, da znaš da su ovo prosioci. — I ja bi’ rekla, jer su tako ulickani. — Đavo, braca Gavra! Davno već govori da će ti mladoženju dovesti. Obadve, lepo obučene, idu u kujnu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod. JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi! (Ošide). POZORIJE 8. JANjA (sam) JANjA (sam): Prokleto Eva! Ima više pametu nego ja. „Kolikoj izgubio kir Janja?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ „Ti si mogao mirno živeti, u mitropolita serbskago rezidenciji, ali ti nije đavo dao mira. Hoćeš u Rosiju. Za polkovnika! E sad drži! Potpisao si!“ „Potpisao sam svoje dečice radi!

A ta Evdokija, upaljenica, ušla je kao đavo, i proleće, u njega, i htela da ga skrene s puta.“ Božič je imao iskričave, sive, oči, a sve je na njemu bilo sivo, čak

Pavle nije znao šta je to, ali je slutio šta je to. Predlagao je da i muža pozovu. Volkov je vikao: nek đavo nosi muža! Nek čort uzme muža! I sve muževe na svetu.

Sve bi krenulo da može. Ko ne bi krenuo, kad bi znao da nas negde nešto lepše čeka? Petar, kome đavo nikad nije dao mira, zapita onda, glasom novorođenčeta, Trifuna, da li se i gospoža Kumrija i ta njihova rođaka,

Za Kajzerlinga reče da pati od kijavica. Za Volkova, da mu je umro otac. Za Trandafila, da ima ženu koja je pravi đavo. Temišvar je opisivao, kao da je juče u njemu bio. Isakoviču reče da može biti, svaki dan, pri njegovom stolu.

Bilo pa prošlo, a kao da nikad ništa nije ni bilo. Ali se gospoža Femka smeje tako veselo. Đavo je to. Kad bi se ženio, takvu bi ženu uzeo. Mrak je u životu – samo je veselost što svetli. Đurđe opsova Trandafilku.

Što rekao pomenuti vladika Živanovič: uzvrda se svemogući kancler u Beču, od nas, sirotinje, kao đavo od groma! Ništa to, međutim, onima na Dvoru, više nije pomoglo.

Teodosije - ŽITIJA

zemlju zajedno sa silama koje su odstupile s njim; koji je otac zavisti i mržnje i laži; koji je od početka čovekoubica đavo; koji pozavidevši prvom čoveku Adamu na počasti i podigavši se mržnjom na njega, vešto je udesio zlolukavi da i njega

Takav je plod tada iskonski sejač zla i mrzitelj dobra, đavo, žnjeo. A hristoljubivi brat, tadašnji samodržac Stefan, napisa pismo bogonosnome i blaženome Savi, moleći i govoreći:

Amin. I o jeresima slovo da vam govorim naumih, jer mnoge sve od početka do sada đavo namisli da poseje, k da mnogi kukolj zloverja preko bezakonih jeretika koji mu služe u vaseljeni rasplodi.

dobro upravljala, i sve više napredovahu, jer življahu u Bogu i u velikoj radosti i veselju behu duše njihove u Gospodu. Đavo, koji od početka mrzi dobro, uspeo je da podstakne zavist prema njima. Podiže na njih zavist kralja ugarskoga.

A onaj koji od početka mrzi dobro, neprijatelj ljudi đavo, naoružavši nepokornošću mlađega brata protiv starijega, Vladislava, velim, protiv blagočastivoga Radoslava kralja

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ja samo priđem komadu slanine, dodirnem ga brkom i — hop! njega nestane. Šta se s njim desi, nek sam đavo zna. Tek ti samo čujem svog čiča-Trišu: — Ovamo, razbojniče brkati, kamo slanina?! — Odnio je miš — kažem ja.

! To ti je tamo gdje je đavo reko laku noć, tamo gdje se smrkne prije neg svane, tamo gdje čak i put zaluta i bez traga se izgubi u klancu iza

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Upitah ga šta je to što postoji, a on reče da nema vremena za prazne priče: njemu je jasno koji je mene đavo odveo da slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on mora da se čisti,

Pesnica me je svrbela kao sam đavo. Udarićeš ga u njušku tako da će se prostreti kao strina! - naređivao sam sebi, iako nisam bio od onih koji su se

Htedoh da se javim, ali se setih gde smo i pođoh dalje. Kornjača u zavežljaju bila je teška kao sam đavo. - Da nisi stavila i komad olova pored nje, Rašida? upitah je. Reče da nije. - Samo kamen.

- dodao sam, ali sam negde pri dnu duše bio ubeđen da bi je on čuo upravo i na dnu Tise. Zviždala je glasno kao đavo. - Šta će ti Ataman? Sasvim nam je dobro kad smo sami! rekla je, jer je u nekim stvarima bila jedinstvena.

To me je, konačno, izbacilo iz kože, svi ti dani koje ću provesti kao idiot. - Koji ti je đavo? - Rašida me je povukla za nadlakticu i unela mi se u lice. - Zar nisi čuo da sam sve spremila? - Čuo sam. Šta onda?

I neću! Mangupi su govorili da je jungfer i u tome je morao ležati neki đavo, iako i ne biti jungfer nije bogzna šta. - Kako bi bilo da meni prepustiš tu malu?

Tek: ta zvona su zvonila kao da je sam đavo vukao za uže, a onda više nisu ni zvonila, ali ja sam ih čuo kako mi odjekuju u utrobi i tako sam znao da se nešto

Roditelji su bez namigivanja govorili da me je trebalo izbaciti iz škole, a Mita Popara bežao je od mene kao đavo od krsta. Bio je ubeđen da ću mu namestiti njušku čim se nađemo na metar razdaljine. I nije grešio, uostalom.

Sada mislim da je i kroz platno morala osećati miris močvare u kojoj je odrasla, a možda je bio i neki deseti đavo. Tu nikad ne možete da budete sigurni. Šapnuh joj da bude strpljiva i približih se Rašidinoj kući na. pet metara.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči. — Ala si gi baš veliki đavo, Čamčo, tebe bi trebalo za đenerala načiniti! Čamča ćuti, pa opet nastavi: — Znaš šta bi sad dobro bilo, Sofro!

Mlađi ga zvali „mladi gospodar”, pa nije ni prošao kroz šegrtsku školu, u koju nije hteo ni đavo da ide. Pa onda u ekonomiji, po školama, u podrumu.

— To je lopov, taj će na vešala doći! Pa je l’ mnogo ukrao? — Tako jedno dvadeset forinti, kaže šegrt. No neka ga đavo nosi. Drugo da se razgovaramo. Hoćeš li se ženiti? — Hoću. — Pa gledaj jedared.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos. I nije se lako vraćao. Bežao je od njih, kao đavo od krsta, šaljući posle poklone, srebro, svilu, merdžane.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Zaštitna moć imena Vuk potiče i otuda što je u srpskoj religiji vuk htonsko biće od kojeg i sâm đavo strepi. Prema mišljenu Čajkanovića, vuk je nekad bio glavno srpsko božanstvo.

nepovoljno i tamnim bojama slikaju žensku prirodu: „Sve zlo dolazilo je oduvek od žene“; „Nema pakosti pad ženskom; „Đe đavo ne može svršiti onđe babu pošalje“; „Žena vere nema“ itd.

Prema jednom verovanju iz Svrljiga, kada vatra zapišti, To znači da se bore đavo i anđeo, pa tada valja da dete (muško), kao nevino, nekim drvcetom džarne vatru kako bi pomoglo anđelu.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Čedoubica, preljubnik, najahalac, onaj koga zlopakosni đavo uze, babun, bogumil i jeretik, slabić koji na sudu ne govori pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo

Za ljubavne ispovesti monahinja koje je odnekuda iz pakla na sunce izneo pakosni đavo. Za pisma tuđinskog vojskovođe koga se tragična strast dotakla prema vlastelinki kraj Vardara.

MANE PROMETNUTE Za one što se zbog vrline preterane, među ljudima nedozvoljene, izopače, za čoveka koga anđeo začne, a đavo dotka, za isposnice koje priroda, hiljadurotka, ljuto prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one koji dugo,

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Jeleni su te godine bili u modi. Patio sam kao ubogi đavo što mi je na grudi mogao da stane samo jelen i po, jer sam bio žgoljavko, dok su moji drugovi iz razreda nosili i po

Da se zahvali. Po sobi su pijukali tek izleženi pilići. Jedna starica ih je gonila, vičući: »Iš, đavo ti sreću ponio!« S vremena na vreme, kada se izgubim, dolazim u ovu kuću da se ponovo pronađem.

— Najzad, ulupati čvrst sneg...— nastavi šef sale. — Kud gledaš tamo? Biće ti đavo kriv kad budem posle propitivao! Staviti sneg u masu i ovlaš izmešati. Od ove mase, šta?

Matavulj, Simo - USKOK

— A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!? Nema plemena, a gotovo ni bratstva, da se ne pokrviše među sobom!

A, bješe nješto i kičeljistva, zbog bojeva, zbog toga, koje se pleme i bratstvo bolje podnijelo, to nam đavo ponio i slavu i junaštvo! — A vladika? — pita Marko. — A šta može vladika!?

Ima u ćesarovini još: Talijana i Nijemaca, od kojijeh je i sâmi ćesar. — A sve li znaš, jadove, đavo te znavao! — reče Pero Purov.

Prekide ih knez, viknuv: — Ha, đavo ve pozobao i sa vašijem principom, e ne vidite e mrče i snijeg zamete! Ha, pope Marko, sokole, šeni!

Milica držaše bratanića. Knez, razdragan, obazrije se i graknu: — A-nu! A-nu! Vidi ih samo! A večera! Đavo vi večeru pozobao! Mislite li da se riječima i zdravicama može glad utoliti! A, babo!

— Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama.

To je budilo većinu domaćih, djecu pošljednju; svi se krstijahu, a mnogi odmahnuše glavom, rekavši: „đavo đetinji!“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže.

Hoće graf u četu! Hoće da se u pjesmama pominje! — I hoće, zanago, taj đavo đetinji! sveti vladiko! — prihvati Mrgud Šutov... — A da i tebe svetijem zovemo, pa si obidovao te putove!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte. MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče! DEVOJKA (ustane): Da ga đavo nosi i s prstenom i udajom! (Odlazi.) MATI: Luda devojka! Ali tako svaka mora malo da prozanati.

DEVOJKA: Mani ga vragu, veliki je. KUMAČA: Ćuti, ludo, šta će ti praporac. DEVOJKA: Đavo ga znao, nisam nimalo zadovoljna. KUMAČA: Bre, blago tebi, kad se udaješ! DEVOJKA: E, blago da!

A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba? DEVOJKA: Đavo ga znao. KUMAČA: Valjda nas nećeš ni u svatove zvati. DEVOJKA E, neću da!

Kako oči zatvorim, eto ti mi svadbe. Da ga đavo nosi, sad opet uredili posle Uskrsa; zašto nisu dogodine? Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2.

Kaži mi kako mi možeš u oči pogledati? MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom!

MUŽ: Nisam li dao za drva? ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod. MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna!

Kako se, to jest, naodite? MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali. ŽENA: Da ga đavo nosi, koji me je svezao! PROVODADžIJA (sleže ramenima): Stara pesma, to jest.

MATI: Uputi se brže-bolje, da ne izdangubiš. MUŽ: O, nalepe moje! ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži! MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo! ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Svaki đavo prejaše preko nas, a mi jopet ostanemo mudruje jedan nevoljnik u Priči o sedmorici iz apsane. Detinjstvo, kao poetski

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

: Manite bestraga, može mi presesti. MILČIKA: Kako? ŠERBULIĆ: Čujemo da će biti inkvizicije; pa, bogami, može se đavo izleći. MILČIKA: Vi ste radili za narodnost. ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost. Kad mene obese, načast vam narodnost!

Sremac, Stevan - PROZA

— brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo! I posle, da je samo to... — E, pa ono treba samo jedan da vikne: Ua! — Nije to, brate Jovane, »Ua!

Ali ipak, nekako, đavo bi ga znao, nije se ovajdio onako kako se nadao. Ostao je jednako gde je i bio. I on uvide da je iste sreće i sudbine

« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje.

Radičević, Branko - PESME

Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da se poigramo!

Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra. Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela.

Oj detići, reko, zdravo, zdravo! Kaki amo vas postavi đavo? Silna posla — o da sreće klete — Čuvajte se da s' ne pretrgnete.

Vrti mu se taj mozak viteški, Celi svet se oko njeg' okreće — Čini mu se ni đavo ga neće. Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad vide da ne može tako, Domisli se, obrte

“ Tako se Vasa Stojanu podsmeva, A ovog ljuta stade vatat vreva. „O pucaj, pucaj, tebe đavo brani, Ma Bog i pravda na mojoj su strani!“ I Vasa trže, ma slaga mu oko, On Stojana nam preturi visoko.

Oh, đavo kleti svuda svetom njuši, Pa jade spravlja čovečijoj duši. Ma ko to beše što mu se prodade I božem drustu te udari jad

Ma ko to beše što mu se prodade I božem drustu te udari jade? Da l' đavo njemu obeća kolajnu, Te divnu turi na videlo tajnu; Al' da l' učini radi novca kleta, Da zalud ginu ona braća sveta?

unapredak ide, Jer eto oće njina krvca mlada Da spomen dade svetu za svakada, Za pravdu kako valjade umreti, Da đavo kleti Bogu se ne sveti.

Svuda silan narod grnja: Crni, beli, ponositi, Suvi, tovni, puni prnja, Zdravi, kljasti, goli, bosi — Svakog nekud đavo nosi. 3.

59. Po njegovim po svatima Namisli se ukloniti, Svoju drugu sad on ima, Treba njojzi veran biti; A da đavo još je doma, Videla sam zatim oma. 60.

“ Sa se dere zlatne kite, U obraz i baca zloći: „Naj to tebi, vraži kote! A doći će đavo po te!“ 31. , krilo naše, Vazda svetlo lice tvoje!

Zbogom ostaj, moja vero lepa, Da gadno li đavo te pocepa!“... Grdno mi se rastadosmo tada, Al' je moglo grđi biti jada!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

grobalja, crkava i džamija, to su obično štokakve jaruge, klanci, provalije i raskršća gdje obnoć voli zasjesti dokoni đavo, ili kakav njegov rođak i pomagač, pa čudo načiniti s kasnim prolaznikom, seljakom, osobito s grešnom ženskom čeljadi,

Svakom valja u meljavu, a šta ti možeš tome što će i đavo taj isti put upotrijebiti i za svoju dušegubnu rabotu, vrag mu gnjate prebio!

Nikad s njima nijesam volio ići. Kuda te samo đavo nadari da ga učiš očenaše? Eto ti, baš ti to i treba. Zar bi meni, na priliku, palo na um da ti ukradem svijeću, a?

on džabe bio onaj djedov „veseli Nidžo“ od koga se uvi jek očekivala samo kakva nepodopština i zamešateljstvo koje ni sam đavo nije kadar da razmrsi. A šta je sad ovo, najnovije? Kako šta je!

Tih dana, djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost, donijeće ti đavo u našu kuću bradatog ikonopisca skitnicu i, zajedno s njim, prosjaka invalida Stanka Veselicu s njegovom drvenom nogom.

ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od nje pobjeći. To ti je ovaj tijesni život, đavo da ga nosi!

Ispili se, bogami, od čitave te rabote još kakav đavo. Po selu se proču kako je Sava ne samo ukrao nego i uvrijedio američkog predsjednika Vilsona i njegovo veličanstvo,

— A mali Gončin? — On otišo da gleda ...da se pouči. — Đavo ga poučio! Jes vidio, moj đedo. Ma stanider, ti! Komandir odšepesa iza zgradice i dere se u pravcu potoka, odakle se

Tutnji u njemu i oko njega, vrše đavo po crnome trnju. Jedna isturena jedinica Krajišnika već je dospjela do druma kod Boleča, na sam prag Beograda, i tu

— E, đavo te meto na svoj nenarodni nakovanj, kud sam sad pristao s tobom! Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj okto

— Nek su, vala, i oni, nek ih nosi đavo! — mrmore po jaruzi premoreni ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve

Eto, tako ti je to, drugarice muslimanko, majko moja mila, nek ti je živ tvoj Dedo, pa kakav bio da bio, đavo s njim gloginje mlatio!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A lepo poče ispočetka. On miran, radi. Uze, otvori dućan, napuni ga espapom i otpoče da radi. Ali ga đavo natera te se malo zaduži kod Doktora... A on, znaš ga, živa vatra. Koga dočepa u svoje ruke taj više čitav ne iziđe.

Kostić, Laza - PESME

svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaja Delilina zagrljaja Samson skoči: „Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo? Zar se tako usta ljube što im zubi rodu tvome na razboju samrtnome samim škripom glave rube?

što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći? Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom

„Hoćeš da ti kažem pravo? U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz

„Hoćeš da ti kažem pravo? U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE 129 PRAVA SE

156 JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA 158 NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA

244 ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE 245 ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU 246 BONIK I BOLEST 247 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 248 KUDROV I

Pošto pojedoše, mali kao đavo nađe nešto žensko pa reče: — Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo. — Kakvu kraljicu, eno kraljice gdje spava!

— Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj. — Ja sam đavolski kralj, — reče đavo, — pusti me pa ću vas ostavit čestitijem — i obećavaše polu svog kraljevstva.

Eto, to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedanput ocu: — Babo, šta ćemo raditi?

Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet.

Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.

Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete: — Šta si naučio? A ono mu odgovori: — Nisam još ništa. I tako prođu tri godine dana, i kad bi god

Najposle ga zapita đavo još jednom: — Jesi li štogod naučio? A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.

A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao. Onda se đavo rasrdi, pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bestraga kud te oči vode

sretoše na konju đavola, koji se bješe pretvorio u kaluđera, pa ga zapitaše da im kaže ali je bolja pravda ali krivda. Đavo reče: — Krivda! I tako dobri izgubi stotinu cekina.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka.

KUM: Pesma. MAKSIM: Pesma? Kako to može pomoći! KUM: Evo kako. Ona počne: „pa, ubio ga bog; đavo da ga nosi, kako sam se usrećila, bolje da sam crkla“. Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!

MAKSIM: E gle, šta ovaj budali! More, gdi si vidio da žena treba da je đavo? Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu!

MAGA: O vraga, ne znam, kako da ti ugodim, da se ne ljutiš. NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi! Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od Božića nisi bila u crkvi.

Otoič sam vidio jednog ući kroz pendžer, mal’da nije doktorov razum ukrao. ISAJLO (gledi u Manojla): Biće taj đavo. ŠALjIVAC: Idite samo pogledajte, pa ćete se uveriti. ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.

DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete? MANOJLO: Eno sad zove obojicu; sad možeš ići. ISAJLO: Da vidiš, đavoski je posao. POZORIJE 9. (DOKTOR, PREĐAŠNjI) DOKTOR: Zar vi ne čujete kad ja vičem, jelte, ili vas ovi truju?

KUZMAN: Fala, komšo, na tvom prijateljstvu; ali, opet, ne želim da mi mesto pokažeš. Znaš, novac je đavo. DAMJAN: Idi, molim te, sad ću ja o tebi, ili ti o meni sumnjati. Ako se nećemo mi, kao komše, paziti, da ko će?

“ STANIJA: Ta je devojka anđeo? Đavo, đavo, što nema obraz. LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj život,

“ STANIJA: Ta je devojka anđeo? Đavo, đavo, što nema obraz. LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj život, moja

ADVOKAT (opet je gura); Femo! A-ja, ne čuju. (Diže je). Dosta, šta je to? ANICA (ustajući): Jao, đavo te nosio, jao, flandro jedna! (Trči na Femu). ADVOKAT: Veto! (Zaklanja Femu).

One se raspuste). FEMA: Šta se vi tu mešate, gospodine? ANICA: Ko te je postavio pandurom, đavo te odno i s fiškalom! ADVOKAT: Maleferіatae! U prisustviju mom tako i mene da dehonestirate! Znate li ko sam ja?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Oda gore i dole.) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati! PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu.

POZORIJE Z. STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja... SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu.

PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu. PELA: Ja se radujem, milostiva gospođo, da sam srećna na vas nalkkovati.

SRETA: More ti, misliš da sam ja pijan, ajd, ajd! SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.) Gdi sam ja, gdi me je đavo dovukao? Pu! Kako smrdi! SRETA: Ti ne znaš gdi si? Deder, jesi li naviksovala čizme?

SULTANA: Da vas đavo obojicu odnese. (Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme.

SULTANA: Ja sam ti sto puti kazala da nisam tvoja žena. SRETA: Ja znam da si ti naša gospođa, zašto je đavo ušo u tebe kao i u nju. Nego kaži ti meni oćeš li sa mnom na bal? SULTANA: Na kakav bal, gdi krpe igraju?

Vuci se brže, da ne dangubim. SULTANA (otvori vrata, pak prestupivši prag). Orjatine, sam me đavo morao ovamo dovesti. Sav se u ćiriš pretvorio dabogda, koliko si me mučio! (Tresne vrati i spolja zabravi.) SRETA: Šta?

TRIFIĆ: (Na moju dušu, ona je, ali da se učinim da je ne poznajem, može biti da će joj to pomoći). SULTANA: Sam đavo ovde mora igrati, drugi nitko! (Trifiću.) Šta ti misliš sa mnom? STEVAN: Nije gospodin tvoj, ti!

PELA (pokaže mu ruke): Evo, milostivi gospodine, po ovim se poznaje da sam ja Pela. SRETA: Da ti đavo nosi i takav posô i takav red. (Peli.) Čekaj ti, veštico!

TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto! SRETA: Kako mi đavo obrnu pamet, te je nisam poznao! (Lupa se po čelu.) O, Sreto, ludi Sreto!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Izaći će vam na nos ono vaše zabavljanje, kada ste dolazili u sedam, zategnuti kao sam đavo, mirišljavi, mladi, puni nekih slatkih očekivanja, kad ste stizali pod onaj javni sat kasneći po pedeset minuta i

Budite hiroviti: neka lipšu, neka izgube posao, neka propadnu na svim ispitima, neka ih đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te kako platiti!

Ništa! Neprestano si nekog davola čekao, i on je stvarno stigao jednoga dana, taj đavo, mislim, ali, sorry, bilo je već kasno. Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada!

I šta je bilo? Taj košarkaš je nekako stalno gledao nekuda preko mene. Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao.

Posle iznesoše tv-kenjatorov sto sa mikrofonom, a unesoše „Laku noć, draga deco!“ E, tu se fizikus namučio ko ubogi đavo, scenografija je bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke kao snežne kule od vate „cik-cak“, sve neke jelke čije

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Fijuk metka: muk - Gnjilane. S rogovima u pletivu ore đavo Krvnu njivu. Cepte stabla, gore vlati. Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti.

Ni hladov hladak ni od vlakna vlačak a gladan što sam, to me đavo kuša. Kraj glogov-trna kukurek i svlačak. U lanjske Cveti uvire mi duša.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja. ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti.

(Izvadi kesu s tantuzima i pruži mu jedan.) Sad idi. MITA (u polasku, za sebe): da te đavo nosi! ALEKSA: Apropo! Jesi li ti, more, što jeo? MITA: Bogme, vaše sijatelstvo, ja nisam.

MARIJA (uđe u sobu): Pustite me samo da se s njime razgovorim... Aleksa! ALEKSA (tronut, na strani): Baš te sad đavo nanese! MARIJA: Tako treba? To je lepo? Izvarati od sirote devojke hiljadu forinti, prstenovati se, pak onda pobeći?

Idi i traži sebi sreću. MARIJA: Ah, ja nemam drugome nego koji me je izneo na glas... Aleksa! ALEKSA: Da te đavo nosi! (Naprasno iziđe.) MARIJA: Ah, ja opet moram za njim! (Odlazi.) MITA: A ja?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

niz tjesnac strmi, zlaćana zrnca potok spira, a obnoć nešto stravično grmi: bi se zakleo, glavu da daš, vozi se đavo kočijaš.

Od luda straha promuca Žuća: „Ti si mi, Tošo, brat! Gromove čujmo, pa savez kujmo, nek đavo nosi rat! Dok sunca sija i jedan tračak drugovi biće pseto i mačak.

Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.“ A evo dotle lopova Žderka, đavo mu ne da mira, po njivi šeta popreko-uzduž, klipove zrele bira. „Alaj ću noćas nabiti vreću! Ovoga hoću, ovoga neću!

Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom, cimnu iz peta, izvuče stari seljački gunj.

A meseci na Saturnu započeli trku burnu kao da ih đavo gurnu. Tu meseca jure sedam. Vrti mi se kad ih gledam. Sve pristiže druga drug, načinili sjajan krug.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv. — Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada!

Kako da ti kažem, ni meni nije lako, a veliš muka je i tebi, pa baš nam ništa ne bi falilo... — Vidim da si đavo... — Na svoja mesta! — začu se komanda, i baterija krete. — Ne da mi se — veli očajno Aleksandar. A znaš kakva je!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Platićete !... reče ona, pa se ogrte i ode preko dvorišta. — Eto nam sad nove bede, reče Gojko, plašeći se. I kud me đavo navede da je diram! — Nije trebalo, odgovori mu Stojan.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Dolazi Jelisaveta. Uznemirena je.) JELISAVETA: Šta se to ovde događa? DRUGA GRAĐANKA: Ništa, došao đavo po svoje! TREĆA GRAĐANKA: Čekamo da iznesu leševe! JELISAVETA: Zar se to ovde desilo? ČETVRTA GRAĐANKA: Ovde!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi. 1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.

Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i gadi. VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog, nikog ne

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo. Tu beše sve živo i veselo.

Trska je listala, a lokvanj je tiho ljuljao svoj beli cvet na vodi. Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu.

Kad je seljak doterao kravu blizu, pod sami rit, đavo pogleda i prekide posao. Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u

Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u selo. „Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto

Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu

Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže

što su se tu desile kraj rita, čuše ga i žabe i gušteri u travi, pa stadoše i pritajiše se, pretvorivši se u uvo. Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani.

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i

dok nije, okrećući se sve unatraške, zagazila u rit i zaglibila se u mulj sa sve četiri noge preko kolena. Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko

igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku.

Kad vide da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i ode u selo da nađe ljude da izvuku kravu. — E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?...

— E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom: — Huuu! Pazi dobro! Đavo konj, pa samo dok prezne, a tebi pukne goč o ledinu!

— Šteta, mlad čovek! — govorili su. — Pa i nije bio rđav čovek. — Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi. — Žao mi ga grešnog! — The, šta ćeš? Ko mu je kriv!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Ne udri se, đavo te odn'o, vrisnu Milenija. — Deco, niste još ni četvrti tal sredili, a već ste počeli... rano je još.

Jedna je ruka već zalutala... — Kuku — kuku — ku!.... ne diraj se, đavo te odn'o!... šapuće druga. — Cmok!... ču se na trećem mestu i sve se utiša. — Deco, to nikako neću!

Evo vi i Tanasija, devojke; poš'o tamo vama, pa zalut'o... Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!... viknu Tanasijeva baba, pa poleti k njemu. Nastade džumbus....

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

? Šta se to tebe tiče, i zar mi ti nisi mogao to nasamo kazati, nego da čuje ceo svet, kad te već đavo nosi da svoj hleb jedeš a tuđu brigu da vodiš? Što dižeš larmu po novinama?

— »Šta veliš ča-Tripune« — pitaju ga seljaci — »a da ti se ova nešto nađe u vajatu, bi l’ joj pripisao sav mal?« — »đavo si ti, ča-Tripune«, veli mu drugi!

! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet.

I zaista! Kao da se neki đavo nastanio u selo, i ušao u sve bez razlike pola i starosti, tako se sve tumbe okrenu. Ni oni seljaci i susedi, ni daj

Izvuče ga kao da je Don-Pedrov pristalica. A sam ga đavo nanese da zapita ćir-Đorđa za neku sprdnju baš onda kad ovaj ču za onu onako grdnu sumu koju trebaše prema vlastitom

sjajem i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu, pa će onda đavo biti kriv.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše joj, pod nosem, crne dlačice. Đavo ih baš na tom mestu istera! (U početku je ličila na Hitlera).

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Evo ga i jedan gigantski morski đavo koji, bežeći, nosi na svojim širokim leđima nekoliko manjih riba priljubljenih uz njega kao spasioca«.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Već je u krv ona prekupata stoput tvoju, a stotinu našu! Viđi posla cara opakoga, koga đavo o svačemu uči: „Crnu Goru pokorit ne mogu ma nikako da je sasvim moja; s njima treba ovako raditi...

I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom! Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na

KNEZ ROGAN Ja se ovoj i čudim raboti! Pop grešnika za grehove pita, da ga đavo nije prevlastio, a đavola jošt nijesam gledâ da se popu ispovijedao.

KNEZ JANKO Ne đetinji, kukala ti majka! Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje? Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti.

Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti. Pa sve mògah s jadom pregoreti, no me đavo jednu večer nagna, u kolibu noćih Milonjića.

Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire. Donio je đavo među nama evo ima dvije tri neđelje, pa je sada, što nije nikada, udarila kaživat vještice.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio dima iz dimnjaka no ga hrani đavo itd. Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade.

Đakon u svojoj prostoj pobožnosti, slućaše Bog zna šta; možda da je baš đavo u blizini, pa drhteći zavapi: „Pomozi, Vladiko sveti!“ „Bog će pomoći!“ reče Vladika na mah utoljen, pa mirno sjede.

“ naniza Joka, prikrivši rukom usta. „Pa sad ćemo sve doznati, mamo“, reče Stana, smijući se. „Ovaj mali đavo govori naški kao i mi.“ Serdar se bješe već razonodio i pripalio, te ponudi gostima svoju duvankesu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar,

“1 Da im se ime ne bi spomenulo, kazuje se „nečastivi“ za đavo, „vran“ za vrag, „dugačka“ i „nespomenica“ za zmija, „okamenjak“ za vuk, „poganac“ za miš, „kamenica“ za vešticu,

materija vezana za razna bića: a) mitska (strašila, čudovišta i prikaze), b) religiozna (bog, sveci, anđeli i đavo), i v) istorijska (vladari, legendarni junaci i tragične ličnosti).

Dabogda sâm da ne znaš, a drugoga da ne pitaš! Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote! Zašto se gođ do’vatio, sve ti se u kamen pretvorilo!

Na krvnička vrata prosio! Ne smirio se kô kolo mlinsko! Od ruke mu ništa ne rodilo! Poneo ga đavo na rogove! Propao se na njega Sodom i Gomor! Rđa ga ubila kao čavao na putu! Rđom kap’o dok mu je koljena!

— Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.

Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut.

— Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi.

— Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

— U oporoj ljusci slatka jezgra. — Ne jede se sve što leti. — I panj je lep obučen i nakićen. — Nije toliko đavo crn k o liko ga moluju. — Nije sve zlato što se sija. — Spolja gladac, a iznutra jadac.

— Sirotinjska suza jemlješ (raonik) probija. — Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima. — Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka.

— Što nije pravo nije ni pošteno. — Od kriva drva na stranu je sjena. — Prav dijel, dug mir. — I đavo zna šta je pravo, ali neće da čini. — I đavo kad pravo ima, valja mu razlog dati.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8. AŽDAJA I CAREV SIN. 60 9. ZMIJA MLADOŽENjA. 63 10.

SUNČAREVA MAJKA. 186 17. LIJEK OD MAĐIJA. 188 18. BIBERČE. 189 19. CAREV ZET I KRILATA BABA. 191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA.

— Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

Čovek se uplaši, i pođe da upusti uže, a đavo poviče: „Drži, da si mi po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi

“ Čovek primi za Boga, i izvuče đavola na polje. Đavo odma zapita čoveka, kakva ga je sreća tu donijela, da ga izbavi; i šta je tražio u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da

u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da je došao sad, da je izvadi: onda đavo poviče: „Šta pobratime, ako Boga znaš! Pa to tvoja žena! i ti mogao s njom živiti! I opet došao da je izvadiš!

— Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari, i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.

ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike, čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u

Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“. „E dobro!

“ Čovek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga

Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne

Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad dođe carevoj kćeri, a đavo se začudi, pa poviče: „A! pobratime, šta ćeš ti ovđe? Nijesam li ja tebi kazao, da ti više ne ideš za mnom?“ — „E!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

knjiga lazaret — bolnica, kontumac lakedemonski - spartanski lasno — lako lastiv — lukav lastivi — iskušitelj, đavo lekarstvo — lek lekoumije — lakomislenost Lesing — Gothold Efraim Lesing (1723-1782), nemački pisac lest — prevara

čuvstvo — osećanje čuvstvovati — osećati čuždomestan — stranac šar — kugla, lopta šat — valjda šejtan — đavo šizmatik — otpadnik škapulati — izbaviti špacirati — šetati štedar — darežljiv štetovati — štetiti što-libo —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A rekosmo poprijed da se silni knez Kušmelj bojao žoljave Osinjače! Đavo neka razumije kako je to moglo biti, ali vi ćete razumjeti da je malome stoga lako bilo raskoračiti se i slušati

Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla, oči velike i sijere kao u ćuka, desni mu brk dulji od lijevoga, na razdrljenijem grudima čitavo runo

da u Zelengradu biše čovik koji je mogâ uteći najbržemu konju i da je mogâ trupački skočiti iz bačve u bačvu!... Đavo bi ga znâ, kazâ mi je i ime, ali sam zaboravija... Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan?...

“ Tijem načinom Bakonja ponovo napredovaše u stričevoj milosti, ali ga đavo natenta da ispriča fra-Tetki te njihove večernje zabave.

I kud će đavo da nanese Kušmelja baš sutradan! Sjedi fra-Brne poslije doručka na trijemu, zlovoljniji nego obično, kad mu bahnu knez

Brne jedva dođe do riječi, te viknu: — Zatvori vrata, đavo te odnija!... šta vi... Zar se tako ulazi, zar oćete da me ovako nemoćna zagnjavite...

Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom. On se sjeti što mu je Srdar pričao o tome mjestu i pomisli: „Kuda će me đavo naniti, ovuda!“ Najzad izađe iz ulice, pa naiđe na rupčage pune đubra i na smetlišta.

Ćosić, Dobrica - KORENI

crna ruka; na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka, nije ona, đavo je To u njoj pomislio.

Sveta slavo, kazni samo mene, samo mene. Sumnjao je u sve muškarce u Prerovu. Jesam, bože, jesam, đavo mi po duši igrao. Sve znam šta sam zgrešio.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši! — grmnu Poglavica Donjega sveta, najstariji, najdeblji crni đavo. — Gle, kakva junačina, a beži! — Nasmeja se starac, sve mu se stomak tresao.

Nisam mogao ništa da kupim. — Koji je đavo ušao u njega? — pitali su se roditelji, a oko dečaka je rasla praznina. Drugovi su već otvoreno bežali od njega, ribe i

Još jača groznica zatrese princeze kad car Peletin reče: — Koji me je đavo terao da tražim Zemlju Vetrova? Ali ni jedni ni drugi nisu hteli da odustanu od traženja, i, konačno, stigli su do

Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao. Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo!

Al' opet, grešan, grešno sam pev'o Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi - kipi - i čeka Al' ne da đavo... il' ne da Bog! Đ.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde? Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se,

I taman se Jaćim počeo boriti sa ovom drugom dušom, kad ga neki đavo stade drmati i trzati za rukav od košulje. Jaćim kao otvori oči, podigavši svoje guste veđe, ali ih još brže zatvori,

da mi drugi govori, pa neka bude što bude, neka me paraju, učeni su ljudi, i neka, ako mogu, pronađu koji je ovo đavo što se ne vidi i ne čuje, a živu me u srži pojede, da mi je i sam život dodijao.

— Ama šta to uradi, čoveče? — Pa ti mi sanćim galantira, pa evo šta se uradi: tupo k’o, đavo, viđi sam. — Pa dobro, jesi klapunj’o?

Zašto sad? — Sad sa Švabom. Oće, vele, da ih proguta! Poćutavši kratko vreme, Gospod opet odseče: — Pa neka bude! Đavo nek’ ih nosi! Neka ratuju! — Molim, a pobeda? — požuri se sv.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pet rana, i pet najviših odlikovanja za te rane. U mladosti, duša i oličenje zavjereničkog prevratničkog pokreta, đavo u ljudskoj koži.

vrijeme mirno nadzirao utovare i istovare, potpisivao brodske manifeste i sonnaissement-e, dok je u njemu plesao đavo.

Jest! Ali đavo i leži baš u tome što se u danom momentu u čovjeku odjednom sve preokrene, u njemu zine jedan neslućen ambis, tumbe se

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ja sam te uzeo na svoj rizik, pa moram da vodim računa s kim se sastaješ. Ti si još nevešt, a vlast je đavo. Oni znaju da lisice vole kokoši, pa im to meću u zamke... — A, za to ne brini.

»Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!... Đavo neka me zna, ali ja to ne razumem. Markova je kuća zaista poštena — kako on reče — a i devojka je poštena; pa sad kako

Ha, da se nisu ranije znali ? — Bogme će to biti... pa sad produžuju staro poznanstvo. Jest, to je. Ali opet: koji đavo nju sad vuče k njemu? Ona zna da je razbojnik, i sve... pa opet... Hm... ženska posla — đavolja posla!

— Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta. — Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe. — Ako se stidiš, nisi morao ni dolaziti — odgovori mu Stanka.

— reče ona, osmehnuvši se jetko. — Ja mišljah ti ćeš čak u zoru. — More mahni me. Beše tamo jedan... đavo ga znao... Nekako mi se čini sumnjiv... pa odoh ranije.

— Jedna sve okupila oko mene, pa mi daje da pijem iz njene ruke i ’nako ... šta ti ne radi... Onaj đavo Pera sve je podgovara da me dira. Kažu joj da nisam oženjen, a ona crče, sve oko mene... Tako... smejemo se...

Crče od muke za one pare. — Što on mene krivi za Pantovca ? — Đavo ga znao. Samo veli: »Satari mi ’naka čoveka, koji mi je valjao nemerena zlata«, a ne kaže kako si ga to satario i zašto

»A najpametnije sam uradio, što nisam juče: pristao da idem k njemu s onolikim novcem. Đavo je para... navede čoveka na ono, o čemu i ne sanja« — pomisli Đurica, pa opet stade da razgleda pred sobom i da stupa

Pazi me, znaš, mnogo. — Đavo li si, pobro, kako ti to udesiš, pa đevojke mahnitaju za tobom! — Ha-ha-ha... — nasmeja se Đurica zadovoljno.

vidiš: žena sam!.... Ključanica škripnu, vrata se otvoriše i Stanka uđe u hodnik. — Koji te đavo tera noćas?... Šta lupaš toliko?... Šta hoćeš?... — Kapetana... Gde je kapetan?... — Što će ti noćas kapetan?

— Nije ni mrdnuo. Eno ga u dvorištu... Ženu sam zatvorio, a kod kuće mu namestio stražu. »Kao da im sam đavo pomaže!« — pomisli kapetan, ulazeći u dvorište.

A ja i Jovo i moja majka sve to potvrđujemo, kao da smo se dogovarali... A ona matora, Vujova, ono je đavo!... Boji se, ako što oda, da ja ne kažem za pare, pa da joj sve oduzmu... ćuti kao sinja stena! ... A Jovo propade! ...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA

MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ

Kad, već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uhvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

Čoek se uplaši, pa pođe da upusti uže, a đavo poviče: — Drži, da si mi po bogu brat! Izvuci me napolje, pa me ubij ako mi nećeš života pokloniti; samo me izbavi

Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje. Đavo odmah zapita čoeka kakva ga je tu sreća donijela da ga izbavi i šta je tražio u toj jami; a kad mu čoek kaže da mu je

tražio u toj jami; a kad mu čoek kaže da mu je tu prije nekoliko dana upala žena, i da je došao sad da je izvadi, onda đavo poviče: — Šta, pobratime, ako boga znaš! Pa to tvoja žena! I ti mogao s njome življeti! I opet došao da je izvadiš!

Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini.

ljekari i ljekarice; popovi, kaluđeri i vladike čate molitve, svještavaju masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se. Pođe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne puštaju unutra.

Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam.

Čoek izvadi svoju travu iz torbe te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga

Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne

Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad dođe carevoj kćeri, a đavo se začudi, pa poviče: — A, pobratime, šta ćeš ti ovđe? Nijesam li ja tebi kazao da ti više ne ideš za mnom?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

progunđa i pomače se, ali kad je on, legavši do nje, snažno rine od sebe, razdremavši se, reče mu ljutito: —Koji ti je đavo večeras? Lezi pa spavaj! —Da ležim, a ti da se ukradeš iz kuće? Da, omekšalo je, a pomrštna, zgodna!

A da nije toga, neka đavo nosi nju i njenu poganu krv!... — Govori ti što hoćeš, kad si odumio! Ja ne znam ništa, — opet se javi žena. —Muči!...

Ali posumnja. „Sigurno to joj nije prvi put. Žena je đavo, ne da se razlogu, treba da joj se osvetim!“ I pade mu na pamet zakon, da neko mora da se i za to brine, mora da se

A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno. Sam kako će dočekati zimnju zoru? Đavo bi znao što je to da ne može bez nje! Ne može ni on, a kamoli deca, stoka i sva kuća...

Pavle požuri i stiže ih u putu. — 'Ajmo, brate Ilija, đavo odnio i varoš i vino! Vino pije vino, pa nikad kraja!... 'Ajmo, Ilija!..

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA: Vi, gospođo, izgledate tako nešto zbunjeni... preplašeni, šta li? ŽIVKA: jeste, preplašila sam se... Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško.

misli tako, ako je ministarka, da pa izdaje naredbe: da se moj zet razreši od dosadanje dužnosti zeta i uputi na rad...Đavo bi je znao gde bi me na rad uputila. Ona misli to može tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako!

(Hoteći da pređe preko stvari.) Kako si ti, teča-Jakove? JAKOV: Pa, znaš kako je kad čovek živi na parče. Đavo će ga znati kakva mi je ta sudbina: na parče sam se školovao, na parče trgovao, na parče bio činovnik.

” DARA: 'Ajde, 'ajde, nosi te đavo! RAKA: Ama, nije, hteo sam da kažem ministrov. DARA: Bolje idi pa kupuj i dalje novine, kad ti je majka tako naredila.

Zbogom gospodine; zbogom, gospodine Vaso. (Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu? VASA: A đavo će ga znati; sam je izmislio da nam je rod, a vidi ga sad!

'Ajde, idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku. Idite i nemojte, đavo da vas odnese, da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Naime, glavnog junaka Petra Šlemila - on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu Adelbertu - đavo obmanjuje tako što mu, u zamenu za čarobnu kesu koja sipa dukate, oduzima senku i time ga unesrećuje.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Smiri se... Došao ti je u kuću gost... Dobro, gost... Ne domaćin, ne Mustafa, no đavo iz Kudrinja... Ali gost... Radi ovoga praga i đeteta!... Pričekaj... Zatvori vrata... Razgovorićemo...

Nadao se on da Turska i nije u Carigradu. Njega je pritiskao Englez i svaki đavo iz Evrope i opoganio, a Turska je onamo preko mora. Tamo će se nekako skrasiti.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE

Platnu dajem ono čim se Grudi preliše... Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K. Sasa) Kralj doziva slikar-umetnika: „Dve mi slike izremeči kistom.

„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.

„Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću!

Bio jedan mladić u službi državnoj, Preko čijih ruku prelažahu novci. Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja.

Bio jedan mladić u službi državnoj, Preko čijih ruku prelažahu novci. Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja.

Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja. Đavo je mladiću stao iza leđa, Pružajući prstom na dukate zlatne, Pričao mu dugo o slastima raznim, Što se mogu kupit’

Prevari se mladić, ujede ga guja, Zaslepiše oči od suvoga zlata — Potroši nekol’ko, ah, tuđih, dukata. (A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati).

ĐAVOLSKA BALADA „Što ću, Bože, što ću, Žena mi se karta!“ Tako je lelekô U Negdinu neko. A đavo mu šapnô: „Hihi, hihi, hi! Pa zar ne znaš leka, — Hajd’ u krčmu, pi!

Pa zar ne znaš leka, — Hajd’ u krčmu, pi!“ A čovek, kâ čovek, Šta je drugo znao, Što mu đavo rekô To ga poslušao. Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu.

Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu. Gladio im decu Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek

“ Tad’ je bila setva, Danas je već žetva; Đavo žanje korov zreo — A to je i hteo. ČIČA MIJA I NjEGOVA KAPA Vino pije, vatru samu, Čiča Mija, I glava mu, i kapa

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Jokan, dobićeš jošt i Ančicu. JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo! FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan.

JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo! FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim!

POZORIJE 10. JOVAN (uniformirat), PREĐAŠNjI JOVAN: Evo me, majstor Mitre. MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite!

Žan! Aport! Johan, Hanc, Žan! POZORIJE 2. JOVAN, PREĐAŠNE JOVAN: Evo me, majstor... (Stisne usta.) Da ti đavo nosi takav jezik, kad sve na bedu ide! FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera, nego za kakvog šegrta.

Govori što te pitam ili ću drugojače početi. FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori. MITAR: O, đavo ti odno i tu modu! Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu?

Miljković, Branko - PESME

materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična

Odnese ga put niz svet, odnese ga đavo među reči, da se udvara svojoj vlastitoj senci, da peva u lažnom vrtu: trice i kučinu svoje čarobne mesečine, pseću

Krakov, Stanislav - KRILA

Posedali su. — Ništa, ništa... da li žive oni?.. — Ha, misliš žena te se seća... — Ma đavo sa ženom, ali deca... Ljudi se budili. Vraćali se u kuće i zalazili dublje. Kotlovi su ključali u njima.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka! Kuda se đavo porebarke šunja, grickajući strašivo krajičak čupavoga repa, tu se on posadio!... Ma šta ćeš ovde, dobar čoveče?...

) RADAK: Ne benavi se, beno matora, Već čamac daj! JANjA: Al’ je utopljen!... Sasvim zaronjen! Od njeg’ ni đavo nema pomoći! RADAK: Kô da vas ne znam ja! Tu čivitarsku, kaišarsku krv!

Ala, čiča-Janićije, neće li te đavo natentati da mi još jedanput zapovediš: „Dela, momče, da utopimo čamac!“ A tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija,

STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.) Čovek si, vidim, Ali u tvojoj crnoj zenici Kô da se živi đavo zgrčio, Te onde duva mehom paklenim, Da munje spremi grozne poruge Što će se mojoj bolji smejati, Kad sina vidim...

(Stana sa Ćerimom dolazi.) STANA: Ti nisi bog! Đavo ti grdi mračne zenice!... I opet stvaraš dela takva Sa kojima se gospod slavio!... Ono mi nije sin!... Ni nalik on!.

DRUGI TURČIN: Imam jedno zlatno puce na jeleku, u arnautku ću ga sabiti... HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa ne bi stvorio... (Glasno.) Na noge, brzo!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

odozgo... O, Aleksa, Aleksa, da verujem u biće đavola bih rekao da je đavo u tvome obliku došao da me kuša i da me na ove muke raspinje, useliv u me ovu užasnu sumnju...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se svakom fali Da se dobro rani: Pojeo je stara slova — Poješće i nova!

Prem me neki đavo bode Da već jedva disat mogu, Dajte kacu hladne vode, Da od glave sve do nogu Upotrebim badekur, — To je a la

Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu? Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: To baš i jeste Čega se plaše one glavurde U kojima se đavo ukopô, Te ih na prkos zlobno navodi.

ĐURAŠKO: To baš i jeste Čega se plaše one glavurde U kojima se đavo ukopô, Te ih na prkos zlobno navodi. Al’ nije đavo — Tvoj dever, gospo, Kanda je uzô mesto njegovo, Te po večnome mraku lutajuć Na otpor sprema ludu svetinu.

bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na razvaline carstva našega; Ali propasti slave negdašnje Crni je đavo bio vinovnik!... VL. VAVILA: Ne greši, sine!...

VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović! Đavo je onde nokat zabagljô Knez Lazar gde se bogu molio; Pa tu sad, oče, i ne pomaže Pomaganja ti duga molitva... Oružje!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Šjedi, šjedi, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio. Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom!

Nemoj tuj kô budala kakva zavrzivati... Vidi ti njega! On da meni zapovijeda! Danas ga prvi put donese đavo, pa već se napravio kô neki gospodar u mojoj rođenoj kući. — Ama, nije, oče proto, već... — Šta nije, šta?! E, e,!

“ — zapanjio se ja od čuda. Sudac: Boga mi, Davide, baš ti je učevna žena. A gdje nauči ona toliku nauku? David: Đavo bi je znao, glavati gospodine! Druži se mlogo s kneževom ženom, i idu tamo žandarskoj kasarni, pa ja ne znam...

Kadra ti je i jednu, štono vele, carevinu zadrmati. Ama, ne znam, glavati i velevlažni, gospodine, koji me đavo natenta da se udovicom oženim. I najposlije doći će mi glave. Pisarčić: Zar si udovicu oženio? David: Kako reče?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na veslo, ili na opštinski fenjer... Đavo će ga znati na što liči. A neka sitna slova kô dramlije. MILISAV: I igraju valjda? ŽIKA: Pa igraju, dabome.

(Daje mu.) Baš da ga ne uživa gospodin Vića. (Građanima.) A vi nemojte slušati, jer će da vas izede đavo! ŽIKA: Je l' ispočetka? KAPETAN: Ama kako ispočetka? Što smo čuli, čuli smo! Čitaj odande gde smo stali...

Jakšić, Đura - PESME

Al’ opet, grešan, grešno sam pevô Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi, kipi i čeka — Al’ ne da đavo... il’ ne da bog! 1861.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

belom volu koga sretne] đavola sa [crnim] štapčetom; on treba da ugrabi đavolu taj štap (samo pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će

preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će ga đavo morati služiti (Karadžić, 1903, 194 id). Ko takav b. l.

grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b.

U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b., da svetli samo njemu (SEZ, 41, № 163).

S tim se slaže maločas spomenuto verovanje da đavo, zbog koga gromovnik i šalje na zemlju grom, ne sme na vrbu. — U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i

— Na g. drvo hvata se i đavo (v. pripovetku, BV, 3, 1888, 103 id, i moju napomenu u SEZ, 41, 1927, 519), koji se može i oterati g.

Po rascvetanim zovama viđa se i đavo (Venac, 14, 609). 3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala

Pri tome valja imati na umu da se mrtvačka žrtva uopšte baca u reku (v. GNČ, 41, 219 id), i da »đavo« često nije ništa drugo nego duša pokojnika (o. s., 223 idd).

skupljaju se đavoli (SEZ, 41, № 58). Kad je u Poljicama jedan fratar isterivao đavola iz neke žene, molio ga je đavo da mu dopusti da ide na neku k. u polju (ZNŽOJS, 10, 243). Na k. nalazi se i veštica (SEZ, 41, № 24).

Zbog toga ne valja okusiti k. pre grožđa, »jer se onda đavo raduje« (SEZ, 32, 116). U drugim etiološkim skaskama k. je čas blagoslovena, čas prokleta.

U l. ne udara grom (»jer ju je Isus blagoslovio, a grom udara samo u ono drvo pod kojim sjedi đavo«, GZM, 6, 1894, 370); zbog toga, kad grmi, ljudi, naročito čobani, kite se l.

i SEZ, 41, 524 I ZVV ‹= Zeіtѕchrіft deѕ Vereіnѕ für Volkѕkunde› 11, 1901, 1 idd). Njome se ubija đavo (ili bar tera, SEZ, 41, № 17; 66), zmija (»jer je l.

Ćipiko, Ivo - Pauci

” — Ne htjede ni mene, opazi Ilija, — a negda bio bi mi dao sve što ima. Đavo bi znao, takovi su s malim svi. Za najmanju, iskopali bi ti kuću. Neće nego na svoju!

Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao! Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih!

Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši. Bilo te noći vrijeme, grmljavina, kiša, a đavo žena veli Radivoju: „Lezi uza me, strah me od vremena”. —Ih! — zaklikta jedno momče. Bila je tučna!... —Pričaj što bi!

A Maša, đavo, jednako ga draži. Po slugi poručuje mu da je čeka u ogradi iza crkve: doći će na uročeno mjesto oko dvije—tri ure

„Ne smijem se sleći, ostaću u snijegu”, pomislim, i požurih bos... Kad iziđosmo, biće na vrh, đavo bi znao — ote bura posve; udar vjetra prevali tovar sa Ilijina konja, Ilija se ustavi. Ja ga stigoh.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Svi drugi na ovome svetu bili su važniji od nas dvoje, da bi đavo baš na nas upravio svoju pažnju. Ja mislim da je on u tom trenutku bio zabavljen važnijim poslom.

A oni su došli, kao da ih je sam đavo izabrao da nas isproba, sa svojim molećivim pogledima, uzdrhtali od umora, hladnoće i zebnje, siroti, utrontani u prnje.

se sve dešava sedmoga dana, je li taj dan uklet, šta li) otpočinjalo je da se odvija klupko, da se pređa zamršuje, đavo je povukao krajeve i spleo petlje; sedmoga dana sve se okrenulo tumbe, sudbina se umorila od jednoličnog ponavljanja i

Je li to đavo otvorio svoju smrdljivu čeljust i dunuo na njih, je li to njegov kužni dah njeno uzdržano i ozbiljno lice naterao da se

Rumenilo na njihovim licima, ako ga je bilo, poticalo je od drugog nečega, verovatno od vatrice koju je zaždio crni đavo, ko drugi, od ove mlake moravske vode koju je sunce celi dan grejalo, koja ne rashlađuje kao ona januarska, nego

postali utom trenu troglava neka neman koju je protiv naše volje poslala na njih dvoje opaka sila — sudbina, bog ili Đavo, slepa i ravnodušna poput ove nepogode. Matija Iz moga oka nijedna suza neće kanuti za Dorotejem i Jelenom.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ja, zbilja, na to nemam pravo, Al' vi ćete mi dati sad; Moje je pravo odnô đavo, A obazrivost - bol i jad 3a prošlom srećom.

Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi da!“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

U muškarčićima, znate, ja ih mnogo volim, i volela bih mušku decu, ali u njima radi sam samati đavo. Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s

Al' opet, kad bolje proštudiraš, žena; bolja i od tebe, Maco, i od svi' vas kol' ko vas je tu Bog il' đavo dao. Nijedno dete nije rodila, a kad umre, ići će joj za sandukom familija, oha-a, sinovi, kćeri, unuci.

On je naša krv, naš adet, naša glava i srce. — Branko se zasmeja — glava i srce — smućkani, kao kod svih nas Srba. Đavo bi nas znao, hoćemo li to kad popraviti. Ali to sad ne spada na stvar.

A zatim, demoni nisu poslednji ljudi u literaturi. Naš narod veruje da arhanđeo ima šest krila, a đavo sedam... Za pisca, ja mislim da je korisnije vitlati po društvu i avanturama, nego sedeti u sobi kraj knjiga.

A kad zaborave, šta ti tu nema: Sveti Sava i đavo; Indiski okean i galije Aleksandra Velikog; polja, mora, bure, tamnice.

Nekada nestašan kao đavo, — otac mu je morao, po konjski, ćustekom sapinjati noge — kasnije ga je neka velika pomirljivost i dobra u duši smirila

bar da je neki komšiluk... Sedim sinoć na mesečini, i milo mi kad čujem kako se kabao kod pođonara diže iz bunara... đavo će znati šta mije... matora, luda..” Sirotinja je žilava; a kako i da ne bude, kad na njoj svet stoji.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Eto... to ti je ono: „Il ne da đavo, il ne da Bog.“ Umesto da smo upali u Bugarsku, pa ih razbucali još u početku, mi čekamo da mobilišu, da koncentrišu,

— Sve je prikovano, gospodine kapetane... — A vi ste probali! Đavo će vas odneti. Ako li koga uhvatim, taj ima da leti u more. U drugome hodniku zateče Dušan jednoga svoga vojnika.

Sigurno je negde dalje levo. — To ti je, brajko moj, jedna planinčina, kojoj je i đavo rekao laku noć. Na karti je zovu Kajmakčalan.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Tako radostan i dođe do prvih kuća u selu kad ga ugleda jedan od suseda i zajauka: — Sklanjajte decu, ljudi! Đavo se u Drvoseču preobukao. I, dok bi jaje na zemlju palo — na ulici ne bi ni žive duše.

Čemu se sudije ljute? Neka sude! Što teža presuda, to veća njegova slava! — Ko zna šta bi radio bog da đavo ne postoji? — širi Varalica ruke, usavršava svoj zanat. Je li čudo što mu ime i granice susedne carevine pređe?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Vrati Arap sivu bedeviju, pa govori Kranjljeviću Marku: „Zla ti sreća, neznani junače! Koji te je đavo navratio da ti dođeš u moje svatove, da pogubiš kuma i đevera? Ili si lud i ništa ne znadeš?

“ Al̓ govori gospođa Jerina: „Nos̓ te đavo, Oblačiću Rade! I tebe ću sjutra objesiti sa unukom Zmaj-despotom Vukom“.

Da je kome pogledati bilo kad usjede đavo na đavola: gorski hajduk na b̓jesna đogata! Ispod nogu kamen izlijeće, te on tuče hane i dućane.

Ko l’ je tebe na me opravio da me mučiš sa mojijem društvom? Zar ti malo ćara po krajinam’, no t’ donese đavo u planinu?

) crnac (crnaca je bilo u turskoj vojsci pošto su u XVI veku osvojili severnu Afriku) aratos te bilo — đavo te odneo arač (harač, gen.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

MEĐU ARAPE GDE NE NOSE NI ČARAPE Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki đavo čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Evo, po- gledaj. — A zbog čega je tebe? — Zbog Dunava, đavo ga odnio i Dunav! Kazao sam da se Dunav uliva u Jadransko more, a kad učitelj skoči: „Evo ti, veli, Jadranskog mora,

— na samom Kosovu izginuće četvrtina razreda. — Pa račun — podsjeti ga Jovanče. — Iha, nek đavo izračuna koliko će tu stradati. — A kad počne da ispituje prirodopis?

Samo je malo potegnem za jezik, a ona se rastoroče. — Je l' takva i tvoja Lunja? — Ih, đavo je odnio, dabogda crkla! — pocrvenje Stric i još jače natuče šešir. Ne mogu očima da je vidim.

— Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine. Lunja se pojavljivala otud odakle joj se najmanje nadaš: iz visoke

Tu je još dugo čučao u žabokrečini, krstio se i gunđao: — Oče naš, iže jesi, ono je bio sam đavo! Kako li je samo naoružan, sve zvoni!

A kubura? Kad ona grune, sam bi đavo pobjegao. Mačak nanišani u hrbat zvjerke, zatvori oči i povuče za obarač. Kvrc! Prevari ga vjerna kubura, ne opali.

Učitelj kihnu od silne prašine i uhvati se za katedru od zagrcnutog smijeha. — Ha-ha-haaa! E, đavo te odnio, ovo ti vrijedi Carigrada! Ama ko bi te tukao, kad si takva. Aha-ha-ha!

— Ma ne može biti! — dahnu s olakšanjem Lazar i pipnu se za „ubodeno“mjesto. — E jest, vjere mi. Đavo je odnio, alaj me prestraši! — Štrop! — pljesnu opet iza samih Mačkovih leđa i on odskoči kao da ga nešto lupi.

Mačak se trže. — Koji je sad ovo đavo? Da to nijesu oni nesrećni patuljci, pa se popeli nekud gore? — Ne znam ni ja — uozbilji se Jovanče.

— Najprije ću pregledati ivicu Gaja. Najvjerovatnije će biti da se kriju tu, jer ni đavo ne smije u dubinu šume. Tamo je ona duboka jaruga, ponor gdje uvire potočić, drekavac, uuh!

drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese me kao da sam vreća, a ne pokojnik! U-uh kako peče, kao živa vatra.

Posljednji je bio Jovanče. On za sobom povuče onaj žbun i tako zatvori ulaz. Ni sam đavo ne bi se sjetio da se iza tih suvih grana krije bilo kakva rupa.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

CRNI BIVO U SRCU Veliki se to đavo, kao crni bivo u srdcu gnezdi. Evo sâm to vidim da neki drugi zavičaj zločest, u mome telu vojuje suproć moga umlja.

More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti. Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto

PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM U jedno dobi sveti prepodobni Makarije probaljivaše to, može li se đavo spasti, te se vrlo moljaše Bogu za jednoga nečista zla duha da bi ga opet Bog prihvatio sebi među svoje dobre angele.

« A kad poče Makarije na to duha zla navraćati, podruga mu se đavo te mu reče: »Oho, luda starčino! Mi li da se Bogu pokorimo, koji no nismo ni malo ništa njemu skrivili, a sturio nas je

I ona mu se taki obeća jer će iti za njim kud joj rekne. I to već njega đavo raspali, ne pade mu više na um od želje da ide se okupati, nego taki uze ženu za ruku i pođe natrag doma šnjome na

A grad već gori. I to njih sam đavo satana onde dovede, a građani jošte za njih nit su i čuli da će doći, niti znadu za njih da su već pod gradom.

Za života toga vojvode pak i opet đavo pakosnik svakom zlu izvodac, a dobru nazuban, kćaše i tu veliku da mu učini pakost: diže rat golem u onoj zemlji, te se

Te so toga rasuše se i prosipaše se kosti naše kod pakla ginući drug od druga da se đavo hvali kako tušteni ljudski narod pogublja s ovoga i s onoga sveta, s naše međusobne eto zlobe i jogunluka nepokorna drug

Što je oteto to je prokleto. Ptica ne može s jednim krilom odleteti u visinu. Na zavidljivu čoveku đavo jaše. Namćorstvo i pizma ne budi nikome žarač! Boljarom đavo na pamet drugojače seme seje.

Na zavidljivu čoveku đavo jaše. Namćorstvo i pizma ne budi nikome žarač! Boljarom đavo na pamet drugojače seme seje. Nit se bogat s blagom može zajaziti. Ležak a ne težak. Kad smo siti, možemo postiti...

Na mejdanskom harcu ne može se niko odmarati. Od tuđe hvale i njemu je dika. Da đavo svoju košaru s čoveka ne čini ... Ko što čini, sve sebi čini. Đavo ne spava udilj. Prazni došli, prazni doma pošli.

Od tuđe hvale i njemu je dika. Da đavo svoju košaru s čoveka ne čini ... Ko što čini, sve sebi čini. Đavo ne spava udilj. Prazni došli, prazni doma pošli. Motri našto se kraj dokonava; a iza zla, svakad se boljem nadaj.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Samo se jedared desilo da je prošao kraj Zone, pa ga neki đavo natentao — i on se okrenuo za njom. Pogledi im se sukobiše jer se i ona okrenula za njim, ali je Mani ipak vrlo krivo

Zaredio je po sokacima i manjim i većim, pa čak i po onim po kojima ni đavo ne prolazi, po kojima čak ni opštinski inženjer po dužnosti ne prolazi.

„Kad je već“, govorahu one, „njega i kalfe navukao đavo na taj prljav posao, neka ga i nosi, ali što da u to umeša i nevinu decu?!

u krugu njenih tolikih anđela hranitelja, među kojima, doista, ne može pokliznuti i vrdnuti sa staze vrlina ni sam crni đavo, a kamoli jedna čedna i bezazlena devojčica u pupoljku svoga mlađana žića!...