Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« — znaš! — Baš ste đavoli! — reče ona i ode da posluje nešto po kući.
E baš su đavoli! Uhvatili učiteljevog ćurana, nabili mu rogu, pa ti se tu digao čitav urnebes! — Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se
E baš su đavoli! Uhvatili učiteljevog ćurana, nabili mu rogu, pa ti se tu digao čitav urnebes! — Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad!
Stuknuše deca natrag, a pop Vujica ih samo kao malo prekore: — Što se tiče na priliku, tako li vi moju kapu, đavoli jedni, a?... — Pa ode u sobu učiteljevu. U sobi učiteljevoj stoji na jednoj grdnoj pečurci već napunjena jeina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nego, ne dajte!... Odrecite se Ivana, on je već đavoli. On se sad, i da hoće, ne može otresti Turčina! Zato se sad sklanjajte od njega. A Aleksu prizovite.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
gođ šteta u kući, to je k’o sveto; pa zato, eto, dođo’ da vidim da nije pukla slavina, il’ da nisu prešli ovi Rakilini đavoli iz komšiluka pa odvrnuli slavinu... A retko, dete, i dolazim u baštu. Nešto sam ti slaba... jedva se vučem.
A kud bi znala! Jao naopako! Ako vide paorski muškarci, ’oće, đavoli, još da me spevaju! A kud bi’ znala od sramote da su me kakvi muškarci vid’li! Prokleti muškarci!
Afrika
Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Budio se hladan u noći. I tu, na tom prenoćištu, i te noći, nastavila se igra, koju su sa njim igrali se neki đavoli, na tom putu u Rosiju. Od nekog vremena sanjao je svoju pokojnu ženu, golu, kako ona plače, a on je ljubi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pre nekih ludih pet godina nabavila je dva, sada ih ima već dvadeset i sedam. Tamo, u šupi, oni smrde kao đavoli, ali ona ne da ni jednog da ispečemo, a što je najčudnije stari joj pri tom povlađuje.
A ti? — ćušnula mi se pod jezik moja savest. Šta bi ti mogao da izgubiš? Od tebe su đavoli i ljudi digli ruke! Zurio sam u Tisu i kupače niz čija se tela slivala voda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) Na Kordunu se veruje da „ako napraviš neku uvredu ili štetu kumovskoj kući, đavoli će početi gospodariti u tvojoj i ništa ti neće ići od ruke“.⁶⁰ Ritual krštenja počinje pozivanjem kuma.
⁸⁹ Ovaj čudan običaj Trojanović objašnjava ovako: „Svi Srbi smatraju Turke za nečiste zato i đavoli neće njima kao svojima ništa da naude.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
farsa – Marsa , klekinje – mekinje , srebra – rebra , Čente – momente , školjka Pupoljka , tragu — ragu, kaputu — na putu, đavoli- zavoli, kućica — Vučića, bačve - Mačve, itd.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Drmogaća, Drmogaća! Otkuda je poljar saznao za taj nadimak, neka ga svi đavoli znaju, ali se on začas proširi po čitavom selu. Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa.
Pjesnik se probudi i zbunjeno se osmijehnu. — Ama, ponijelo me, đavoli ga derali. Znaš, nema ti ništa slađe neg ovako ... — Oporočavati vlast, a? — isceri se komandir. — Znam ja tebe, tico.
Komandir odšepesa iza zgradice i dere se u pravcu potoka, odakle se čuju prakljače perilja: — Đurajica, đavoli te derali, ovamo dolazi! Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako su išli neko vrijeme i prijeđoše iz đavolske države u krštenu. Istom Grbo sjahao s konja, a đavoli na granicu i pred njima kralj. Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
Kad je bilo tako oko ponoći, oćuti se pjevanje i svirka. To su bili đavoli. Kad su bili blizu onijeh mlinova, svrate se u onaj isti mlin gdje je džomet bio.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uz put smo se malčice kao mazili, tražili detelinu sa četiri lista, vikali „uja!“ radujući se kao ubogi đavoli što nas na vrhu Košutnjaka čeka dobro osvetljena Golfijana, jedino otmeno mesto koje sam do tada poznavala, zveket
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Petoga dana poštari zvone, valjda ih sami đavoli gone. „Evo dečaka iz Arizone!“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i predviđa rezultat ovoga razgovora. — I što ću vi reći, brate, jesu i ovi udovci đavoli, kad se ožene!... Naučilo, znaš, da menja.... kâ rđav sluga gazde... pa to odmah u skitnju....
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nego mi počesmo da teramo komediju, pa ga još đavoli prozvaše „Ustav”. Tako danas, tako sutra, pa počeše ludi s njim da prave šale gde stignu, gde stanu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— O Ago, viknu Anđa. — Oj, odziva se č'a Marko. — Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li.
Ljudi se već krste, molitvaju i piju kako treba, al' žene, to ti je pravi džumbus!... Ne dadu im đavoli baš ni da'nuti. Taman neka veselnica podnese ustima i nagne, a đavolani opale kukuruzima i dignu larmu, ka' na kurjaka.
Lekar mi jamči da ću se oporaviti. He-he... a gospodin prota i bratija mišljahu drukčije... he-he-he... Đavoli smo i mi đakoni, i ako smo mlađi... ŽIVOT I SMRT Odjeknuo je i umuknuo poslednji zvuk manastirskog zvona...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli žene. „Brže, brže! Oslovite ih u vašem jeziku, pitajte ih rašta su došli, šta su naumili?
“ „Što si tražio, to si našao!“ reče Joka, smijući se. „Uškao si ih da se kolju među se, na sad oba na tebe!“ „Đavoli, pa đavoli!“ odgovori medik mahnuvši glavom, pa izađe. Sad nastade opet tišina.
“ reče Joka, smijući se. „Uškao si ih da se kolju među se, na sad oba na tebe!“ „Đavoli, pa đavoli!“ odgovori medik mahnuvši glavom, pa izađe. Sad nastade opet tišina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O SLOZI — Bez zbora nema dogovora. — Dogovor kuću gradi. — Bolji je dogovor nego pogovor. — Od složne braće i đavoli beže. — Složnoj braći sve je možno. — Đe je sloga tu je i božji blagoslov. — Sloga je najtvrđi grad.
— Bog i u crnoj noći na crnom panju crnog mrava vidi, bahat mu čuje i pomisli zna. — Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki. — Boga ne gnevi, vraga ne draži. — Vrag bi i glavu skinuo, ali bog ni dlake ne da.
Od ’Romog Dabe napatili su se drugi đavoli. ĐAVO Kad udariš đavola jedanput, on te moli da ga udariš još jedanput, jer se oni (đavoli) onda od jednog naprave
ĐAVO Kad udariš đavola jedanput, on te moli da ga udariš još jedanput, jer se oni (đavoli) onda od jednog naprave dva. A ako ga ne udariš još jednom, onda i onaj jedan crkne.
kolo, i šta je, bog bi ga znao), i ondje nekakvu osobitu knjigu čateći, nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), ali oni ne mogu poznati koga je nestalo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na
18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na
Onda ona verige ispusti, te sve sa prevelikom težom svojom pritisnu Premudroga u kovčegu na dnu mora. Poslije toga đavoli nađu svetoga Jovana štaku i kapu i odeždu, pa se svade ne | znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: „Hajdemo
Nego me iznesite na brijeg pa ću vas onda namiriti.” Đavoli onda odmah uzmu kovčeg s Premudrijem te iznesu na brijeg. Kad Premudri iziđe iz kovčega i uzme u ruke od đavola ono
i uzme u ruke od đavola ono oko čega su se posvađali kao da vidi šta je i šta koje vrijedi, on prekrsti štakom, a đavoli se odmah razbjegnu kud koji, te njemu ostane sve.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Postoje samo đavoli, kad otac hoće da upropasti sina, i žena... vilama mu bode srce, džigericu. Đorđe se pokri čergom da više ne gleda
Strah je i tvoje srce zagadio.“ „Nikad ja, Aćime, nisam ni imao srce. Ja sam imao samo snagu, a s njome su đavoli sadili belo trnje.“ A rekao sam: „Mrzi me da ubijem slabog čoveka.“ Niko ne može posumnjati da je od moje ruke.
Onom koju je kupio kad je Adam prohodao. Ako je Bogu zgrešio, ispaštaće greh. Neka se i u paklu kuva, neka ga đavoli peku i nabadaju užarenim rogljama, neka se muči kao što se nijedan živ čovek nije mučio, samo neka Adamova bude..
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
đa... đavoli, ku... ku... kukama odvući u pakao. A mogli bi da me spasu, ni punih pet godina nemam, četiri i peta, kaže ma... ma...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Bolje što ne pođe sa nama! Devojke se sve dale u kikot, pa, kako se pogledaju, zacenu se od smeha. — Šta vi je, đavoli, da vas nije ko uvrebao ? — zapita Stanka, smejući se i sama. — Đurica, slava ga ubila!
— Što ću, kad nemam druga posla? — Nego da vrebaš devojke po virovima! — E, đavoli! Ja ono odande udarih niz reku, ne znajući da ću na njih naići — odgovori on, udarivši glasom na ono odande, usled čega
— Pa kako, bolan : piju li sa vama, šta rade ?... Hoće li koja da se šali? — Piju dosta, a i đavoli su... — odgovori on i bi mu toliko prijatno to sećanje, da sam poče dalje pričati.
Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne. Ulazeći u zabran, Đurica propusti druga napred, kome ovaj postupak ne bi po volji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako su išli neko vrijeme, i prijeđoše iz đavolske države u krštenu. Istom Grbo sjahao s konja, a đavoli na granicu i pred njima kralj. Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ta svi đavoli Protivu tebe da se zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Žanr pripovetke dalje razvija Miodrag Bulatović (1930-1991). Njegova zbirka Đavoli dolaze (1955) izaziva oštre polemike. Zatim sledi Vuk i zvono (1958). Bulatović nije pisac od mere i discipline.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b.
se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama i skaskama pod k. skupljaju se đavoli (SEZ, 41, № 58).
RAKITA Purpur- (Rot-) Weіde ‹= Salweіde› (ѕalix caprea). Rakita. Na r. grane rado sedaju vile, jer na to drveće đavoli ne smeju (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). R.
On raspolaže sa takvom apotropajskom snagom kakvu, osim glogovine, nema ni jedno drugo drvo. Od tisa beže đavoli, veštice, more, i druge utvare.
rope ѕ. v. Oman). Njega se plaše veštice (i zbog toga se smatra da ga je dobro uvek u kući imati, ŽSS, 326), đavoli (Venac, 14, 610), pustolovice (i zato se čovek može od njih spasti ako se sakrije u trnje, ZNŽOJS, 1, 98), i svi zli
stabla (SEZ, 41. № 10, 190). U jednoj narodnoj pripovetki, međutim, na h. se skupljaju đavoli (SEZ, 41, № 67, 108). H. grančice imaju takođe veliku ulogu u kultu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogli su odrediti bilo koje drugo mesto. Izabrali su Saborište jer je živopisno. To je njihov tor gde prebivaju ale i đavoli. — Dovoljno je to što je na zlu glasu. Mi znamo da tamo ničega nema, ali ostali veruju da ima.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mačak diže pogled, ozbiljno osmotri moćan zelen svod nad glavom i uvjerljivo reče: — Prokisnuće. — Đavoli me oderali, ako prokisne i za najvećeg pljuska! — povika Stric odozgo s grane.
ali mu je, kao pravom djetetu, više bilo stalo do toga da napipa i otkrije gdje li se to samo kriju ti lukavi đavoli: Jovanče, Stric, Potrk, Lazar! Pa zar on već godinama najviše ne ratuje i ne nadmudruje se baš s njima!
Svakako u blizini ove staze, jer njome je sa seoskog druma najkraći put u šumu. Tuda moraju naići oni đavoli, ako već hoće u Gaj. Krenuo je malo dublje u šumu, baš u pravcu logora Tepsije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pomrčina teška, ama đavoli su onde i vrlo svakom viđeni pred očima... Druga ljudska smrt gnjevna i grotlo puno gnjeva božija, širinom, dužinom i