Obradović, Dositej - BASNE
„Farina de diavolo va presto in semola. Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem
“; te liše, što je za veće čudo i sijaset, ovo se najviše od onih čuje koji niti znadu (štono veli Crnogorac) majde đavolje mrve ni šta su stari ni mladi. Pita se: otkud ovo proizlazi?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nešto što cveta? Da l se to cveće bere mašicama? Il je to neka vetrina, koja vezuje i razvezuje đavolje repove? Il je to ova jutrošnja vedrina, ova vedrina iznad ovog stola, nebeska vedrina, kojoj su oslonci ovo jaje,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ĐAVOLjI KURŠUM – A stari Mitar? — upitah. — Kako je on? – Kako? Đavolje! — reče starac. — Poginuo prošle nedelje... – Od čega? – Od kuršuma — reče starac. – Pa, ko ga ubi?
Tu ti ih, moj brate, natovariše na one đavolje G-vagone, zajedno sa njihovim kozama i kravama. »Bi rečeno da se smije povesti samo po jedna krava, ali ko povede
Sve u svemu, do svoje zemlje Mitar je putovao dvadeset i dva dana i isto toliko noći. Selo je bilo đavolje, rumunsko. U najvećoj kući živeo je »nakav đavolji rumunski grof, ali ga nijesmo dirali!
Djeca, kolonistička, polupaše mu one đavolje kugle, u bašti. Djeca ko djeca! Sreća im se usmrdjela!« I kuršum u Mitru putovao je isto toliko dugo.
Matavulj, Simo - USKOK
Nastade tobož raspra: — Nije ružna, no baš zgodna! Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!...
Viđi ti, molim te, đavolje rabote! Đavolja je i ta lacmanska rabota, kao i svaka“... Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A, udri,
kantunače rakije, a da sam je stavio pred četvoricu kalućera, koje bih ja izabrao, od cijele kantunače ne bi dosad đavolje kapi ostanulo. Ali, nećemo tako — završi uzevši poslužavnik s više čašica... — Ček’ kome ću najprije ponuditi?...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče serdar skinuvši kapu. Svi se prekrstiše po nekoliko puta, pa onda posjedaše. „Ma što ti, Cuca, ne progovori đavolje, noćas, kao da ti se jezik slijepio?“ zadjede ga serdar, pošto nekoliko založiše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što sama od sebe poteče priča da je devojčica Vilinski izrod, izgnana i prerušena princeza, đavolje seme, ukleta zvezda, veštičja kći? Ali starica ne obrati pažnju na reči dokonih.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
isprženom na zejtinu (ŽSS, 277). KUPINA Brombeere (rubuѕ frutіcoѕuѕ). Kupina; ostruga; »đavolje grožđe« (Vuk, Rječn., Sofrić, 144 i SEZ, 32, 95; 40, 74).
U dualističkoj kozmogoniji kupina je pokatkad đavolski pandan grožđu (»đavolje grožđe«, upor. i Dähnhardt, 1, 170; 203).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gledaj, pa šta je ovo danas? — žmirnu starac — nijesam gucnuo ni kap rakije, a već po bregovima skitaju nekakve đavolje kornjače, žbunje prohodalo, čuda se dešavaju. Šta se ovo događa sa svijetom ili možda sa mnom?