Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — On ponese samo gajde, pa kad ga zapitaju: »Kuda, Sovro?« a on im veli: »Idem da okopam ku’ruz!« A umeo je đavolski lepo da svira i da namiguje, onako krivovratast.
Mnogi očevi, a naročito mame već su pravile neke kombinacije, ali su mame đavolski krile jedna od druge, pokazujući se sve krajnje ravnodušne. Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj.
možda čak i iz sopstvenog i gorkog iskustva, jer se tako nešto zuckalo i pričalo da je kao jedared, jedno predveče, đavolski perjao sokakom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Preduzimljivost je kadšto većega zamaha i često su veliki trgovci. Puni su kombinacija, hitrine i lukavosti. Upravo su đavolski lukavi i promućurni. Uvek su „probudeni“ i dobro obavešteni. Sve vide i na sve obraćaju pažnju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bar prvih dvadesetak minuta nije, iako je poslušno pokušavala da sledi moj hod, samo što su ona i muzika onih đavolski dobrih „Torpeda” išli svako na svoju stranu, tako da je ovo naše pre ličilo na neko pijano batrganje nego na igru.
Bio je manji od nje, ali ju je držao čvrsto i igrali su đavolski lepo. Tako lepo da vam je zastajao dah od toga. Neda se smešila kao i uvek i verujem da je Ataman, kao i ranije bilo
Uvek sam naslućivao da je prilična stoka ta moja savest, sada sam to mogao da utvrdim. Đavolski me je gnjavila sve tako prijatnim stvarima kao: šta mislim za dve godine kad završim maturu itd., itd.
Gore u potkrovlju, nešto je čangrljalo i ja sam znao: Greta je đavolski uznemirena. Samo kad je tako uznemirena ona grebe noktima po podu. Sada je grebala kao sto kornjača zajedno.
Dodirnuo sam ih. Podrhtavale su, dok su vozovi odnosili kloparanje u daljinu. Sve ostalo je bilo tiho. Đavolski tiho. poželeh da sam na nekom stodesetom mestu Zatim shvatih da nema m no go mesta na kojima bi čovek mogao da bude.
Sulejman nestrpljivo obliznu usne. Rašida, Bože sveti, Rašida! Dadoh dečaku nožić i on se spusti niz nasip. Đavolski se plašio da mu ga ne uzmem nazad. Prosto se izbezumljivao od toga.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
(polj.) — Oj, đavolski Čamčo, otkud si došao? oculata (lat.) — komisija za očigledan pregled opečaliti — rastužiti orijentalan (lat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(U Rakovici, kod Beograda, veruje se da je veštica ona žena koja je razroka i koja ima rep.¹⁴⁰) Đavolski duh veštice, koji u snu iz nje iziđe, pretvori se u leptira, kokošku ili ćurku.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći? MILČIKA: Ja mislim da oće. Izvolte sesti. ŠERBULIĆ: To je đavolski posao. MILČIKA: Nijedan se tako nije pokazao kao vi. ŠERBULIĆ.: Manite bestraga, može mi presesti. MILČIKA: Kako?
ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost. Kad mene obese, načast vam narodnost! Hm, hm! To je đavolski posao. SMRDIĆ: Ja kanda sam znao, te sam bio umeren. ŠERBULIĆ: Šta, umeren? Niste li mi jedno parče iz ruke istrgli?
Sremac, Stevan - PROZA
Lice mu je bilo kao u svakog odžačara kad je u poslu, ali u ovoga se još i đavolski sjaktilo od znoja, te tako je učitelju, bogme, prilično truda trebalo da umiri uznemirene duhove dečije pri pojavi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI
GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, najstariji, srednji i najmlađi. najmlađi je bio sulud i lijevo mu je rame bilo više od desnog, pa su
Tako je sjekao jedan dušak i kralj đavolski ču gdje mu neko siječe šumu, pa brže bolje poteče da vidi ko je. Pošto tamo dođe, odmah ga upita kako smije njegovu šumu
Ništa se ne čuje. Potom opet zapita: — Ko ima u kući, da ga pustim. — Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj.
— Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj. — Ja sam đavolski kralj, — reče đavo, — pusti me pa ću vas ostavit čestitijem — i obećavaše polu svog kraljevstva.
Grbo, pa ode i kupi sto tovara drva, sto tovara slame, sto oka gasa pa sve namjesti oko kuće pa zapali, i tako izgorje đavolski kralj. U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan.
Dete koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju I isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.
9. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA: Sve kao pod 3. 10. GRBO I KRALj ĐAVOLSKI: Zabeležio učitelj Milan Šutvić (Pocrnje, Hercegovina) i objavio u Bosanskoj vili za 1899 g., str.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ko ruča ?!... zapita ona zagušenim glasom, gotovo šapatom. — Znaš ko... učitelj i Milica, odgovori Bogosav, i nekako đavolski kresnu okom i nasmeja se. »Milica... otkud ona tu ?... Pa u mojoj kući!... On je dovodi u kuću, veseli se sa njom...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I kad sračunaše, izađe nešto đavolski debelo! Koje u čestitci, koje u potpisima, bilo je na devet stotina osamdeset i tri reči.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Samo on može da ubije grobnika. VUKODLAK (VAMPIR) Vukodlak se zove čovjek u koga poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh, i oživi ga (povampiri se). Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu..
(Jak kao vjedogonja). VJEŠTICA 1 Vještica se zove žena koja ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u pamet.
” Dete koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo, odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.
Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se | udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti šta on hoće, pa se dobro uzme u pamet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
? Zašta se tučete? Bakonja mu pruži čašu, a kad Grga primirisa i poznade da su mu papriku stavili, viknu: — Đavolski sinovi, zar se tako dočekuje drug, a? Dobro si učinija, Jerkoviću! Ako te tuže ne boj se, izvući će oni deblji kraj...
I Srdar je to pripovijedao Bakonji koliko je znao, ali ovaj đavolski pop znao je sve do ižica. Priča je toliko razgolicala radoznalost Bakonjinu da je jedva čekao da pozna krčmaricu, koja
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I te dvije suprotne istine uporedo žive i djeluju u nama, kao i tolike druge suprotne istine. O, đavolski li zamamljive, zavisti dostojne stvari: biti „drugi”! Ne, ne mislim da je to znak slabosti, ništavnosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA JUNAKA NAD
Dete, koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo, odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.
GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, pa najmlađemu lijevo rame bilo više od desnog te ga zvali Grbom. Jednog dana dogovore se da idu u
Tako je sjekao jedan dušak i kralj đavolski ču gdje mu neko siječe šumu, pa brže-bolje poteče da vidi ko je. Pošto tamo dođe, odmah ga upita kako smije njegovu šumu
Ništa se ne čuje. Potom opet zapita: — Ko ima u kući, da ga pustim. — Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj.
— Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj. — Ja sam đavolski kralj, — reče đavo — pustite me pa ću vas ostavit čestitijem, — i obećavaše polu svog kraljevstva.
Ja znam, — reče Grbo, pa ode i kupi sto tovara drva, sto tovara slame, pa namjesti oko kuće pa zapali, i tako izgorje đavolski kralj. OČINA ZAKLETVA Bio jedan starac, pa imao tri sina i jednu kćer.
— u pohode nafaka — izdržavanje ne kopaj trica — ne pričaj koješta nožice — makaze obenđelučiti — opiti obervrag — đavolski starešina obestrviti — uništiti upropastiti ovarisati — dostići, domisliti se, pogoditi odaždene — otera odaženeš
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ali pošto se malo udaljio, do mene je dopirala njegova opaska: ”Bečelore, ovo je đavolski dobar čovek.“ Otada sam imao punu slobodu u vođenju poslova. Skoro godinu dana moje redovno radno vreme bilo je od 10.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!.. I đavolski već pribrano, starac se raširi usred gomile i sa krvavim osmehom na licu kao svako ko se odlučio da umre, seknu levom
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava! Ko tvojoj moći prkosit’ pođe, Vraški s’ opeče, đavolski prođe.
Krakov, Stanislav - KRILA
baraku, pogledao onoga koji nije hteo da umre, iako su lekari to predskazali, i gotovo srdito gunđao kroz zube: — Đavolski žilav život... ah, Srbi...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i verovanje da je kupina postala na molitvu Bogorodičinu (Sofrić, 144). U dualističkoj kozmogoniji kupina je pokatkad đavolski pandan grožđu (»đavolje grožđe«, upor. i Dähnhardt, 1, 170; 203).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— To je ta švapska crkva i onaj đavolski župnik! Sto Krunica i Marija, a sunce Gospodnje ne vidi. I to ima sedamnaest godina, i sedi u mojoj kući godinu dana, a
Jedan đavolski šegrt, pričalo se, vezao taljigaškom konju okvir od starih naočari, i pretstavljao: gospa Nola. — Čekajte, da ja još ono
Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno. A s malim Lukom, da vidite, đavolski župnik samo na mom jeziku razgovara.
Danas mi gospodin župnik citirao Marka Aurela: Začas, i biće sahranjen onaj ko je tebe sahranio. Uvek ima pravo đavolski gospodin Joksim.
— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini...
A pop-Tominica, videste li, nije skinula oči sa Srbe za vreme venčanja... Doduše, jeste lepota od čoveka, taj đavolski Srba, i ima nešto u njemu čemu niko ne može da odoli... Rekoh to pop-Tominici.