Jakšić, Đura - PROZA
Za pevnicom su čitala poluglasno neke molitve njih dva kaluđera, a jedno đače je pevalo; u oltaru je služio treći kaluđer. „Taj što služi leturđiju“, reče Živko, „to je arhimandrit...
Ne košta ništa, a sve zanima, naročito i veliku gospodu, kojima je, i po sebi, istina mrska. Ele, naše veliko đače dođe.
Ili od Marksa iz Londona? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najedanput sve se utiša. Naše veliko đače stupi nanovo, s pristojnim rešpektom, i poluglasno — ali su ga svi morali čuti — reče: — Gospodine, ja sam javio
nećete doći na večeru; kazao sam i to da sa jednim svojim prijateljem u „Šarenoj kavani“ užinate — švajcarskog sira... Đače se pokloni i ode. — E! E! E! — Hm! Hm! — Da! Da!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ne ubije koga, a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni čuli
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« upita jednog, pa zaviri u isti mah u kujnu: »Premaži malo slaninom da ne pregori!« veli sluzi. Đače odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: »U kojoj je časti sveta ovo vaše selo?
« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to. Revizor pita dalje drugog: »Koga mi moramo poštovati?« pa opet u kujnu: »Pazi da svud porumeni kožica!
Revizor pita dalje drugog: »Koga mi moramo poštovati?« pa opet u kujnu: »Pazi da svud porumeni kožica!« Đače odgovori i to... Ispit se svrši, razdaše se knjige. Zove pop revizora na ručak.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na grobu đače.. Počivaj đače mirno mi produžujemo život tvoj i da znadeš da smo se osvetili toj ruci neprijatelja koja te je tu
U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na grobu đače.. Počivaj đače mirno mi produžujemo život tvoj i da znadeš da smo se osvetili toj ruci neprijatelja koja te je tu zauvek ostavila ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Služili smo se poslednjim izdanjem, u kome je odabrana pripovetka objavljena pod naslovom: „Bije đače da mu ne razbije krčag“ 98. KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA: Prvo ju je objavio Vuk St.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.
— Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš? zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na
Sad je i ona sama sasvim druga: do juče bedno ništavno đače, a sad državni činovnik!... Htede ređati još druge promene na sebi, ali se odjednom strese i navuče pokrivač na glavu..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A moje je uvenulo, Većma ne može. 215. Udaralo u tamburu đače: Tambura mu od suvoga zlata, Žice su mu kose devojčake, A terzijan pero sokolovo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi. Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po močvarnim
” Vidite đače: mirno, slabačko, desnom rukom drži knjižice, a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac, svat Turčin, đače, đaci. SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA.
Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.
DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.
Već za drugo i ne treba ništa, no ponavlja ono što đe čuje kao jedna prekomorska tica. ĐAČE Nije, đedo, tako mi roždestva, no nekakav pokolj te veliki; od miline uru sam slušao!
PREKLANjA SE ULAK, CELIVA OPET VLADIKU U RUKU, MEĆE MU KNjIGU NA SKUT, I ODLAZI. VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU.
VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU. ĐAČE (čita) „Knez Nikola i svi Dupiljani pozdravljamo našega vladiku! Pišemo ti što je kod nas bilo.
VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU. ĐAČE (čita) „Knez Nikola i svi Dupiljani pozdravljamo našega vladiku! Pišemo ti što je kod nas bilo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onda rekne đaku: — Đače, đe ono bi sijeno i čobanin? Obrne se đak put čobaninove kolibe, pa pogledav, — u čudu rekne: — Uh, oče, eno sada
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Kralj i čobanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12. (Zlatoruni ovan), 17. (Očina zakletva) i 35.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako bi gdi došao, kazivao bi da on ima đače sveca, da svak stoji na opazu i da dobro gleda što će poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati se i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonji se činilo da snijeva. Jutros je ostavljen bez ručka kao kakvo đače, a večeras je dočekan kao kakav velmoža! Prije zore Bakonja odjaha put varoši.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U prolazu đače poznato mi, smerno, S osmehom na licu, u respektu mnogom, Praveći grimase, k'o psetance verno, Duboko se javi šeširom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ali jasnu preglednost imaćete tek sa objavnice. Šta me snađe — mislio sam. Kao neko poslušno đače išao sam za komandirom, tešeći se da je i njemu, valjda, život mio kao i meni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I đače će videti da je Pačić petrarkist (još uvek!). Evo imena njegovih dragana — on ih je neumorno zasipao stihovima: Ruža, Mi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Pomoz'te ljudi! Za časak nakladoše nov kotao i podjariše vatru. — Simeune, zove te otac Sopronija — doletje đače. — Tebi je, Mićane, rekô da mu u 'vaj ardović uliješ rakije, ama dobre...
Ogrnuli nekakve stare, lisičinom postavljene ćurkove, ispriječili podugačke čibuke, pa idu i pomalo posrću, a đače pred njima nosi debelu, voštanu svijeću. — Dobra veče, ktitori i priložnici sija svjatija obitelji i vsego mira!
Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: — Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! — Poznado' mu grlo. — Eto ga, na moju dušu! — povika neko.
— Straža je pobijena, a ono je bio balijski marivetluk — veli pametni David. — Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! Jeste li mi konak pripravili? — gigija i popjeva Asan-beg. U meni uzavre krv.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
je u Zemunu 1875, Radovan u Novom Sadu 1876, Golub u Somboru 1879, Zmajev Neven 1880, zatim Srpče u Beogradu 1881, Đače u Nišu 1888, Mala Srbadija u Beogradu 1889, Knjižica za đake srednjih škola u Nišu 1893, Spomenak u Pančevu 1893, Lasta
Umro Đorđe Natošević 1888. Jovan Maksimović: Nevenče (priče) Jovan Maksimović: Čelica (priče) Pokrenut list Đače u Nišu i Beogradu Jovan Živković: Palmovo Listvije, odabrane vostočne povjesti ot Gospodina Herdera za junost 1889.