Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bože moj! Baš je čovek neki put gori od živinčeta. Niko ne reče ni reči. U sve je ušao neki strah, a povrh svega đedine reči: „Ubio ga bog!” Arsen pobegao čak na gumno. Turio glavu među krstine, pa šmiče.
Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka. Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života.