Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A prolazili su i kroz neke zaseoke, gde su psi lajali. Božič je pričao Isakoviču, kako se nada da će ga predstaviti đeneralu Montenuovo, za koga se zna da će biti carski komesar, idući put, u Karlovcima.
Ona je, posle povratka u Beč, i ponovnog aresta svoga muža, imala da trčkara u Nojštat, i đeneralu Montenuovo. Pokušavala je da izmoli milost, da Božiča ne odvedu u Grac, na Šlosberg. Otkuda nema povratka.
A mati joj je bila čuvena Poljkinja. Njoj je Božička predstavljena, kad je prvi put dolazila đeneralu Montenuovo, da traži milost, za svog muža.
Tek knjige ima da se povežu, u sanduku, i pošalju oberkomandantu Kijeva, njegovom visokoblagorodiju đeneralu Ivanu Ivanoviču Kostjurinu, koji je bog za misiju u Tokaju – a vrlo obrazovan čovek.
svađe, između Horvata, Ševiča, i Preradoviča, bile su tolike, da su bile zagorčale život oberkomandantu Kijeva, đeneralu rosijskom, Ivanu Ivanoviču Kostjurinu. Retko je koju noć mirno prospavao.
Kostjurin je imao da reši njihovo pitanje armijsko. Ali nije bilo lako ni artiljerijskom đeneralu Ivanu Feodoroviču Gljebovu, koji je imao da rešava molbe za naselja.
Pa je neko, možda sam Agagijanijan, to, posle, prebrisao. Oficirima, koji su izlazili na raport, đeneralu, u to vreme, ni inače nije bilo lako. Za jedno dugme, neuglačano dovoljno, za malo mrlja na kurtki, išlo se u zatvor.
Ne imamo togda čto da se šepurimo!“ Tako su Isakoviči, u nedelju, pačistu, godine 1753, pošli đeneralu Kostjurinu, u audijenciju!
Prvoj su austrijski carevi slali zahvalne gramate, jer je pomogla đeneralu Pikolominiju, da prodre do Skoplja, u Tursku. Drugu su počeli, tih dana, da stvaraju, na onome, što je Petar bio
Oficir beše zgrabio pištolj sa stola i poče da ga puni, držeći, pri tom, cev, bezbrižno, prvo đeneralu u grudi, zatim Vitkoviču, najzad sebi u glavu. Okrete se i opali. Pogodio je figuru.
Vitkovič je išao za njim, mlatarajući rukama, a Ševič se trudio, uslužno, da đeneralu otvori put, kroz gomilu, koja je bila zbunjena – i da mu dovede kola. Sa tom gomilom odoše i Trifun i Đurđe.
Pavle Isakovič pisao je, valjda, i dalje svoje predloge, đeneralu Bibikovu, kako da se njegov nacion, u Austriji, oslobodi, ispod iga paorstva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Milujući kažiprstom svoj kukasti nos, očekivao je da vidi šta će moći biskup. Dva akta imala su sutra da se pišu đeneralu, grafu Serbeloni. Večeras dobija čistu spavaću košulju. To je vrlo prijatno. Soba je bila tapetirana žuto.
novosti, spremiti se za Beč, spasavati vojnike od nove seobe i oduzimanja oružja, misliti na decu, ići bratu u Budim, đeneralu u Temišvar, kupovati konje, kola, podići kovačnicu u selu, premestiti kapetana Antonoviča, pisati iscrpan izveštaj o
Matavulj, Simo - USKOK
Tada mi odosmo dalje k Risnu i uhvatismo klance. Vladika posla kneza Draga s pismom ruskom đeneralu, koji bješe na Mokrinu. Taj se zanago zvaše smiješno: Popovdopola! — Popvdopulo — ispravi Krcun.
Onamo prime to za gotovo, te sve vladike ruske sastave jedno grdno pismo protiv našega vladike, i to pismo pošalju po đeneralu Iveliću.
Ne mogući u Beču ništa učiniti, piše u Rusiju, svome prijatelju, njekom đeneralu Zoriću, Srbinu. Ovaj ga pozove k sebi. Vladika pođe i povede sa sobom toga Dolćija, kome bješe ime Frano.
razglasila, ipak mu ih stadoše pričati, što koji: — Kad je ono vladika hodio u Kotor, na stanak bijesnom francuskom đeneralu Mrmonji, ovaj ga ne ponudi da sjedne, no ga dočeka oštro i poče s njim bjesediti goropadno!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oko ogromne vatre, kao lomače, posedali oficiri štaba, piju čajeve i ugađaju đeneralu. — E, da su uradili kao što ste vi predlagali Armiji, gos' đenerale, ne bi mi sad sedeli ovde...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski i sa srpskoga na ruski i francuski, nosi đeneralu Černjajevu raporte i primaj od njega zapovesti.
Kad sam sinoć oko 11 časova u veče otišao đeneralu Černjajevu na raport, zatekoh ga svučena gde leška u krevetu, a do njega mali stočić a na stolu... đeneralštabna karta i.
Tako je stajala stvar u 3 časa po podne, kad dođe vojnik te me odazva đeneralu u štab. Silazeći u varoš, videh gde jedan bataljon stajaće vojske pređe preko mosta na Moravi i odmaršira Tešici; za
Vojnik odnece naredbu, a Komarov stade pisati đeneralu izveštaj. Stajali smo okrenuti leđima bojnom polju; počeše da padaju oko nas kuršumi.
Vi to niste dobro pročitali. Nije moguće da on tako piše. Pokažem đeneralu razgovetan potpis, a on se čisto pomami. — Pišite povika on gnevno — i prodiktira mi te na protivnoj strani iste
— Gde je đeneral? — Tu je, šta će ti? Šta je? — Rđavo je, vodi me đeneralu; ali brže, brže. U taj mah uđe đeneral u kancelariju.
On još seđaše s dr. Vladanom i Komarovom nedaleko od mrtvoga kapetana Živana. Đeneralu su drhtali obrazni mišići, bio je jako uzbuđen, pogledao je u Živana, a oči mu se zamutile od suza.
Skoči i Vladan, beše mu pala na um »velika« i »spasonosna« misao. On priđe đeneralu i poče ga nagovarati da je već krajnje vreme, da on — đeneral — ide iz šanca. (Naravno, dr.
Na ove iskaze jedan ruski oficir primeti đeneralu Černjajevu, da li ne bi dobro bilo da se odmah preduzme opširno rekognosciranje u šumatovačkoj okolini, pa ako se pokaže
U tome dođe majop Ct. Velimirović i zamoli me da ga prijavim đeneralu. Prijavim ga, đeneral ta dozva sebi i između njih dvojice otpoče se ovaj razgovor, pri kome sam ja imao nesreću da
»Glavnokomandujući timočko-moravske vojske, đen. Černjajev.« Dok sam ja tražio hartiju da napišem ovu kobnu naredbu, đeneralu Černjajevu dođoše druge lutke.
— Ah, vi ste divan, divan čove...k... Navrnuta čaša hladnoga napitka ne dade đeneralu da lepo dovrši poslednju reč. Razume se da je za prvom čašom došla druga, treća, četvrta i tako dalje; pa onda meze, pa
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kako su hristjani i govorahu s rukom krsteći se s pomenom Hrista boga, od poganske si družine biše pohvatani te k đeneralu dovedeni na ispitavanje tko su, kakve li su vere i zakona koga su.
što se o tomu tek ne smislimo: da ne govorim za koga cara, ama isto jednome poveliku ovde gospodinu, spahiji svome, đeneralu li, da koji pred njega dođe što prositi se govoreći š njime, kako skutano stoji!