Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto zamahni, a đevojku udri“.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a!
Kamarate, moj rođeni brate, pripazi mi na moju đevojku. Djed Rade bio je dobrodušno i čestito seosko momče, prava bijela vrana među pustopašnom i raspojasnom gomilom svojih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više
velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo meću oči da ujede; onda on pritrči pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako
mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego o stani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: — Znamo odista da neće ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj
U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku. Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci će će ni
Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a njegovoj ženi o glavi raditi.
Oni isti dan kad je mlada carica šćela roditi, pođe joj muž u lov, i u tome ona rodi dva sina zlatnijeh ruku i treću đevojku zlatne zvijezde na čelu.
Maćeha njezina kad je viđela da će carev sin doći i njihovoj kući da traži onu đevojku, ona nju pred kućom sakrije pod korito.
Kad carev sin dođe s papučom i zapita imaju li kakvu đevojku u kući, ona mu kaže da imaju i izvede mu svoju kćer. Kad joj papuču on ogleda na nogu, ali joj papuča ne može ni na
on ogleda na nogu, ali joj papuča ne može ni na prste da se navuče; onda carev sin zapita imaju li u kući još kakvu đevojku, a ona mu kaže da nemaju više nikakve. Utom pijevac skoči na korito pak zapjeva: — Kukurijeku, evo je pod koritom!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku! E se Mare od roda dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od
tri godine dana; Ne mogoh joj oči sagledati, Crne oči, ni bijelo lice, Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku — Ne bih li joj oči sagledao. Kada kolo na travi igraše, Bješe vedro, pak se naoblači, Po oblaku zas’jevaše munje.
“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zaista za nju se moglo reći, što ono pjesma kaže za dilber-đevojku: „visinom je kolo nadvisila, ljepotom je kolo začinila.
“ reče Vladika, „ja kažem da te vjera vezivala za Radojeva sina, a ovako ja te razdriješujem. Ti si slobodan da udaš đevojku, za koga tebi drago... Je li ovako pravo, Crnogorci?“ „Jest, Gospodaru! pravo, kao i sve što iz tvojijeh usta čujemo!
Pa i za njega, ti znaš da će biti prijekoran. Neka sve to, no sam ja đevojku gotovo obrekla u Primorje...“ „Polako ženo!
Da, na nas! Mi smo bliže grobu no domu, kao što poprijed rekoh. Da rečemo udajmo đevojku u Primorje, ili đe mu drago, svejedno, naša bila, tuđa se nazvala. Od nje nam već nikakve vajde.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prosih i prosih, pa jedva sebi. — Rekao nekakav koji je bio poslan da prosi đevojku za drugoga pa je isprosio za sebe. Savo, Savo, sebe ne zabijeli, a mene ne zacrni!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Čovek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a
koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko! ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j.
Onda mu premudri odgovori: „Ako | uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!
nije to premudri ništa onako rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, t.j. ona će držati, da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti oćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna,
“ Pa im onda kaže, ko je on, i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru
ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju. VІІ. ERO I TURČIN.
Idući tako nađemo jednu đevojku kod ovaca, pa nas zapita kuda ćemo, a mi joj kažemo da idemo u Dubrovnik po so; a ona reče: „„Šta da se mučite tako
Ali tek što iziđe pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj ščepa đevojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju
krv iz nosa, pa gledajući kako je krv crljenu po bijelu snijegu lijepo viđeti pomisli u sebi: „Oh da mi je vjenčati đevojku da je bijela kao snijeg, a rumena kao krv!
” On uzme kruh i krene dalje i do malo srete opet drugu babu. Ona ga upita kuda će, a on joj kaže da ide prositi đevojku tu i tu, a baba ga stane odvraćati govoreći mu isto što i ona prva, a on joj reče: „Bogme, baba, idem da bih se i ne
pođe dalje, kad opet do malo nađe treću babu đe sjedi ukraj puta, i ona ga upita kud ide, a on joj kaže da ide prositi đevojku tu i tu.
đevojačku majku, i pod njom se zemlja prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s đevojkom zdravo doma odbježe, đevojku pokrsti i vjenča je sebi za ženu. I Bog mi te veselio! 20. POBRATIMSKI DAROVI.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A da đe će biti, moj starče, kad je tek preturio dvadesetu! Neće grliti pljosku, kâ ovo ja i ti, no đevojku zrelu kâ puce. — Ti si se, more, negde nakvasio! — reče Vujo, pogledavši ga malo bolje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali tek što iziđe pred dvor u jedan mah doleti iz neba zmaj, ščepa đevojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
— pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više
velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo među oči da ujede.
mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego ostani kod mene, ja ćy ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
isti dan stajao je i jedan malar kraj mora, kad se po moru provezao brod i đevojka, i on naslika onako skupa brod i đevojku na prozoru. Malar se, dakle, sad spremi da on ide probati liječiti careva sina.
Brže carev sin dade uhvatiti konje pod kočiju, uzme novaca dosta, pa sjede s malarom da ide tražiti onu lijepu đevojku. Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu.
On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad kući, a ja ću ići tražiti nepoznatu đevojku; pa ako je nađemo, onda ćemo se veseliti. Malar se vrati natrag, a njih dva odu.
Kad je carska vamilija izišla na prošetnju, carev sin popane tu đevojku, pa je odnese i zatvori u konja, pa bježi s njom kući. Car to opazi, te se otisne za njima u poćeru.
Maćeha njezina, kad je viđela da će carev sin doći i njihovoj kući da traži onu đevojku, ona nju pred kućom sakrije pod korito.
Kad carev sin dođe s papučom i zapita imaju li kakvu đevojku u kući, ona mu kaže da imaju i izvede mu svoju kćer. Kad joj papuču on ogleda na nogu, ali joj papuča ne može ni na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Turčina otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu hrabrost: Ja pogledah na đevojku, majko, kad đevojka grozne suze pušta, sve marame suzam' pokvasila, stakaju se đogu niz kopita.
livadu, jal' je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal' je vodi, jali je ne prosi. Naravno, i ovakva naša poređenja veoma se razlikuju od Homerovih.
Takav je kod nas, između ostalih, opis cure Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora
PESME STARIJIH VREMENA 1 ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s
Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu đevojku: može l' biti za cara carica, može l' biti svoj zemlji
Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu đevojku: može l' biti za cara carica, može l' biti svoj zemlji gospođa: da je vidiš i da prstenuješ“.
Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti svatova; i da vidim Roksandu đevojku, da je vidim i da prstenujem“.
ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti svatova; i da vidim Roksandu đevojku, da je vidim i da prstenujem“.
Tada reče Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire, što me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestrića, dva sestrića, dva Vojinovića, Vukašina i
A đevojku sada ćeš viđeti i prsten joj dati po zakonu“. A kada je tavna noćca došla, ne donose voštane svijeće, već po mraku izvo