Matavulj, Simo - USKOK
nogu pred drugima i mudrom upravom odvojiše: Savo Markov Petrović, guvernadur Vuko Stankov Radonjić i cetinjski serdar Điko Martinović! Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše.
Tako smo ih ubijali do noći. Pred noć serdar Điko Martinović s Cetinjanima zaobiđe Francuze i spusti se u Vitalinu, gde im je bio pošljednji logor, tu im zaglavi topove i
— A zbog čega se biste? — Eto, da je njihov serdar Điko rekao da su se oni bolje podnijeli na debelom Brijegu no mi! — Pa zato!? — E, pa to nije mala stvar!
Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ vojvoda Marko
Pred manastirom, na gumnu, stojahu razdvojene dvije gomile oružanijeh ljudi. Na razmaku među njima stojahu serdar Điko Martinović i donjokrajski knez Ilija Ivanović.
? — reče vladika odjahujući. — Potraja vam vjera evo ravno dvadeset dana! — Zli udes, gospodaru — odgovori Điko. — No pomagaj, da se o ovome svrši, pa će biti najmanje! — Šta ti veliš, kneže Ivanoviću? — pita vladika.