Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tu je Karađorđe; ljutit, slabo s kojim govori, sve ćuti. Dok mu nešto pisar njegov, valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega se ne otima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« pa zašiče opet. Zva ona, zva, aja, neće da ustane! Povuče ga najposle za nogu. Đipi on kao besan, zbaci sa sebe ponjavu, te joj smaknu konđu i raščuperi je svu — koliko je lupi onom ponjavčinom, pa se
Pa čovek od teška derta ostavio i kuću i sve, hoće u svet. — A što si, more, lud! — đipi Ćebo okrenuvši se Strahinji. — Ako tebe samo devojka hoće, nađi ljude, pa je odvedi!
Na jedan mah — du, du, du! na vratima; lupa neko goropadno. Gospodin ministar đipi s kreveta, protrlja malo oči, pa viknu: — Ko je? — Ja sam. — Ko si ti? — Žandar.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajlica đipi i iziđe napolje. Čekmedžijić ostane sam. Čudi se, divi se, ne zna šta je frajlici da ga tako ostavi. Uđe u drugu sobu
Nikoga nema. Kucnu na sobna vrata, niko se ne odziva. Čika-Gavra otvori vrata da vidi ima li koga u sobi. Marta đipi sa kanabeta. — Dobro jutro, frajlice! — pozdravi Čekmedžijić.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
“ Kako što izgubi, đipi, pak opet sedne, tako da smo mi okolostojeći neprestano mislili, sad će izdanuti... No šta ste vi, gospodična.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u
Radičević, Branko - PESME
XXVII Sad od zemlje besno đipi, K nebu strašne oči ita, Diže ruku, zubi škripi, Oh, da jada straovita. Drkće strašna, drkću usta, Al' iz nji se
Gore ustaj, ko još junak drema, Nek' se vojska na dušmana sprema!“ Glas taj ode, sve na noge đipi, Celi oko u časak uskipi: Taj prianja konju i kolanu, Taj ogleda mača i šešanu, Taj skraćuje, taj popušta stremen,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bome ćeš našima dolje potprašiti turove! Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum! Ejvala ti glasu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti
Odjednom pade ničice kostima. — Kato... zar ovo ja tebi, ja?... — Stanojo! — dreknuh uplašeno. — A? — Đipi on i pogleda me strašno; ali kad vide ko sam brzo se pribra, uze budak i otpoče da kopa, šanuv: — Ti si, Mile!
Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori. I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je odseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane.
Onda đipi i carev sin, pa poviče: — Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu, pa je izvuče ispod kreveta i
U neko doba probudi se Ćosina žena pa počne zvati: — Ćoso, Ćoso, ustani more, Ugursuz je zaspao. Ćosa đipi, dohvati sekiru, pa u onu kladu tant, tant, pa u onom strahu brže diži babu i ženu i decu, pa napolje, zapreče vrata,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA (vrti glavom): Ko bi ti najpre smeo ući s papučama? (Sedne na kanape, pa đipi.) Kuku, šta je ovo? LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što me nešto iz minderluka udari?
Nego čuvaj, da se ne opečeš. (Namiguje na Pijadu.) STANIJA (uzme kašikom, duva, no kad metne u usta, đipi i uvati se rukom). LjUBA: Šta je majka? — Šta ti je? STANIJA: Ej, crna kjerko, što me ubi? LjUBA: Ali šta je?
ANICA: Gospodine, šta imate vi sa mnom? ADVOKAT: U prisustviju mome to ne ide, razumete li? (Diže je gore.) FEMA (đipi): Ha, izela te trpija! (Tresne Anicu dole.) ADVOKAT: Fema je svalila. Anіmuѕ іnter amorem et iram vacіllat.
ANICA (snažno povuče Femu, tako da obadve padnu preko advokata). ADVOKAT: Puštajte, puštajte, udaviste me! FEMA (đipi gore, da bolje Anicu dočepa). ADVOKAT (se iskobelja): Maleferіatae! (Počne ji štapom makljati. One se raspuste).
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Pelo, ti valjda čekaš povojnicu? (Drma je pojako.) More, ti! SULTANA (obučena u Pelinim aljinama, đipi): Trista ga vraga odnelo! SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li?
(Napije se rakije, pak se potom strese.) SRETA: Je l’ da je bolje nego kafa? Pak ćeš danas oprati i sobu. SULTANA (đipi): Šta?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: O, molim, Lidija je samo ćuteći potvrdila da Lauzusa ljubi; tako isto i ja ljubim. ALEKSA (đipi gore i uvati je za ruku): Vi mene ljubite? O, bozi, pomozite mi da moja čuvstva izrazim. (Poljubi je u ruku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Poskoči Žuća, povika: „Ljudi, gledajte mlina, evo se budi!“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!
“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže! Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . . . . . . . . .
“ Delija mačak na noge skoči, zavrti repom, zaigra brkom, na vrata đipi, a za njim Žuća iz petnih žila, najbržim trkom. „Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali, na radostan krik Magdin i kad ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno zadrža, šapćući joj, da i sama Sofka ne čuje: — Ćuti! Ko zna zašta dolazi!
Ovaj, kad se osvesti, đipi unezvereno. — Ja, gazda, ja... — Možeš li? — dobroćudno ga poče pitati efendi Mita. — Kako si? Imaš li rakije?
Cigani do neba izvijali su zurlama. Marko im je bacao čitavu kesu novaca. Odjednom on đipi i pozva je. — Sofke, čedo, hajde... Nije znala kuda će s njom, ali ipak pođe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri puta, pa odjednom đipi na krevet, na noge Jankove.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane.
Onda đipi i carev sin pa poviče: „Šta je to?” Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutrad
On premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta pa bježi natrag što bolje može. Ona se dosjeti pa sustopice trkom za njim.
Kad caru odnesu mleko, i on ga promeša kašikom, nađe prsten, te đipi odmah i poviče: „Dajte ovamo kuvara!“ Kuvar se siromah prepadne, da nije od pepeljuge dlaka upala, pa kao mrtav dođe
Kad carski sin čuje za pepeljugu, đipi pa otrči k njojzi, razdere na njoj mišje haljine i natera je da obuče one zlatne, pa je odvede ocu i materi, te se lepo
“ Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: „Ustaj! tvoj je prednjak, neka te đavo nosi!“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
gazda Srećko vrpolji, i zvera nešto oko sebe, pa sve više i nemirnije, kao izvan sebe, i prikuplja se, kao sprema se da đipi, da poleti, da ščepa, da smoždi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle prvih udaraca Sreten se samo uvijaše, bledeći i mršteći se, ali na šestom đipi, kao iglom uboden, kleče na kolena i zakuka iz svega glasa: — Jaoj, kukavac, đe pogiboh! Ne, kumim te Bogom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda baba polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane.
Onda đipi i carev sin pa poviče: — Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom. On zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutr
On, premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta, pa bježi natrag što bolje može. Ona se dosjeti, pa sustopice trkom za njim.
Raja već je znao što će mu se dogoditi, pa reći će: — Sad ti vjerujem. Dok Turčin naleće s konjem, a raja đipi sa strane od puta, pa iza jednoga kamena nateže malu pušku govoreći Turčinu: — Prolazi, poturice, dok ti nijesu
Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: — Ustaj, tvoj je prednjak, neka te đavo nosi! Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: — Stan̓te, narode, moj je prednjak, moj je prednjak, moj je
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke?
Krmačo jedna, obezobrazila si se kao vaška! SARA: Fidon! Ovaj je gori grubijan nego prvi. FEMA (đipi): Ta ja neću ovo u mojoj kući trpiti. Ko si ti, šta tražiš ti ovde? Marš iz moje sobe, hinauz, marš, aport!
EVICA: A, to je kod mene u burmutici. Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.) VASILIJE (đipi): Šta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, šta učini! Kako ćeš joj u oči pogledati?
Stanković, Borisav - TAŠANA
I zato moram gotovo celu noć ispod njega to kamenje polako da izvlačim i sklanjam, da ne bi — kad, po običaju, đipi i počne (tobož se upalio!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Roman majstorski zabode u nju pčiodu, okrenuvši vr’ gore, tako da kad sirota baka bona fіde sedne, strašno ožežena đipi i počne jaukati. To je za Romana bilo med, i što je veći bio, to su njegova dela veća bila.
« Ovo je za Romana bio glas anđela, i ne čekajući da se sveštenik po običaju zaplače, đipi na noge, otide u štalu i apostrofirajući konja, obznani mu da će zajedno putovati.
On ne uzmože dalje trpiti napadenije vooružani; trgne se iz sna, đipi, i — oko sebe vidi mložestvo majmuna, koji se između sebe igraju, zvrcajući ga malim grudvicama.
Čeka pet minuta, njega nema, čeka sat, njega nema, sunce se rodi, njega nema. Šta naopako da ne bude? — Ona đipi i počne vikati, dalje pođe i počne vikati, na drugu stranu pođe i počne vikati, vsuje, njega nema, ni njega ni konja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari! STOJAN (đipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja? (Polazi kapiji, da je zatvori.) SALČE (zaustavlja ga): Ne, sinko, otac ti je!
STOJAN (gnevno): Idi! STANA Bato! STOJAN Idi! STANA odlazi plačući. STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si?
— ne udate. Svadba, novac, sve ću ja da dam. (Razjareno): Neću više za nju da čujem! Odmah! SALČE (đipi preneražena, pada pred Arsu): Ne to, gazdo... ARSA (razjaren): U Banju, za Asana!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zlo si legô, a gore ustao! Kakvo čudo na šatoru tvome!“ Đipi Janko na noge junačke, pa on uze tu zlaćenu strelu, pa on misli, na jedno se smisli: „Zašt' da streljam sivoga
“ A kad Đurađ saslušao reči, proli suze niz junačko lice, pak on đipi na noge junačke, pak pripasa mača zelenoga, pak on brže na čaire trči, te uvati staru bedeviju, — nejma kade da sedlom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Drekavac! — dreknu poljar i tako luđački đipi kako nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo.
— Ej, čuješ li ti ono?! — prestrašeno đipi Mačak. — Ehej vi tamo, dižite uvis ovu dimčinu! — zakreketa nekakva ljutita staračka glasina.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tim časom on đipi, lati svoje kopje, u persijskoj zemlji nasred tabora haknu Julijana s kopjem u prsi, — pronuzi ga. I lak taki natrag