Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I nije se prevario. Udari konjica turska... Strašna je konjica njihova. Sve na hatu, svaki zasukao rukave i drži oštru đordu u rukama, a sve junak biran i odabran, krvavoga oka i pogleda. Jure ka šancu kao besni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a zažmurih oči obadvije, da ne viđu kad ću poginuti.
bio je samo onaj „koji može stići i uteći, na tijesnu mjestu pričekati, za ranjena prihvatiti druga, I na oštru udariti đordu, kome nije žao poginuti“.
Kad dopade od Zadra Todore, na Alila ršum učinio; Alil baci okovanu đordu, Todor mu je savezao ruke, pa on dođe te govori Muju: „Čuješ li me, sa Kladuše Mujo!
“ Ode Ture u kulu bijelu, te dovati konja debeloga, i u ruku okovanu đordu, i uza nju pet stotin’ dukata: „Na to tebe, careva delijo, te me nemoj ka caru voditi“.